I

Bog se ovaploćuje kao obična osoba, skriven među ljudima, obavlja novo delo našeg spasenja. On nam ne nudi nikakva objašnjenja, niti nam govori zašto je došao, već jednostavno obavlja delo koje namerava da uradi prema Svom planu i Svojim procedurama. Njegove reči i izjave postaju sve češći. Od utehe, ohrabrivanja, podsećanja i upozorenja, do prekora i disciplinovanja; od tona koji je nežan i blag, do reči žestokih i veličanstvenih – sve to dovodi do toga da čovek oseća veliku milost i ogroman strah. Sve što On kaže pogađa tajne skrivene duboko u nama; Njegove reči probadaju naša srca, probadaju naš duh i ostavljaju nas ispunjene nepodnošljivim stidom i mi gotovo da ne znamo gde da se sakrijemo.

II

Od Njega dobijamo nepresušnu zalihu žive vode i kroz Njega živimo licem u lice sa Bogom. Ali mi smo samo zahvalni za blagodati Gospoda Isusa na nebu i nikada nismo obraćali pažnju na osećanja ove obične osobe koja je u posedu božanstva. I dalje, kao i ranije, On obavlja Svoje delo ponizno skriven u telu, dajući izraz glasu Svog srca, kao da ne oseća da ga ljudski rod odbacuje, kao da večno prašta čovekovu detinjastost i neznanje i zauvek toleriše to što Ga čovek ne poštuje.

III

Božje reči nose životnu snagu, obezbeđuju nam put kojim treba da koračamo i omogućavaju nam da razumemo šta je istina. On za nas daje sve od Sebe, gubi san i apetit zbog nas, plače zbog nas, uzdiše zbog nas i stenje u bolesti zbog nas; On trpi poniženje zarad našeg odredišta i spasenja; a naša obamrlost i buntovništvo cede suze i krv iz Njegovog srca. Ono što On ima i ono što On jeste ne poseduje nijedna obična osoba niti to može imati niti postići ijedno iskvareno ljudsko biće. On pokazuje toleranciju i strpljenje koje nema nijedan običan čovek, a Njegovom ljubavlju nije obdareno nijedno stvoreno biće.

iz knjige „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Dodatak 4: Posmatranje pojave Božje u Njegovom sudu i grdnji”