Svaka Božja reč pogađa jednu od naših slabih tačaka, ostavljajući nas ranjene i ispunjene strahom. On razotkriva naše predstave, naše misli i našu iskvarenu narav. Od svega što govorimo i činimo, do svake naše misli i ideje, naša priroda i suština se otkrivaju u Njegovim rečima, dovodeći nas u stanje straha i trepeta, u kome nemamo gde da sakrijemo svoj stid. Jednom po jednom, On nam govori o svim našim postupcima, ciljevima i namerama, čak i o iskvarenoj naravi koju sami nikada nismo otkrili, čineći da se osećamo razotkriveni u svoj svojoj bednoj nesavršenosti i, još i više, potpuno pobeđeni. On nam sudi što mu se protivimo, grdi nas što hulimo na Njega i osuđujemo Ga i čini da osećamo, da u Njegovim očima, nemamo nijednu iskupljujuću osobinu, da smo živi Sotona. Naše nade su potonule; više se ne usuđujemo da postavljamo ikakve nerazumne zahteve pred Njega ili da gajimo bilo kakve zamisli o Njemu, a čak i naši snovi nestaju preko noći. To je činjenica koju niko od nas ne može da zamisli niti da prihvati. U samo jednom trenutku gubimo unutrašnju ravnotežu i ne znamo kako da nastavimo putem koji je pred nama niti kako da nastavimo sa svojim verovanjima. Čini se kao da se naša vera vratila na sam početak i kao da nikada nismo sreli Gospoda Isusa niti smo Ga spoznali. Sve pred našim očima nas ispunjava zbunjenošću i tera nas da se neodlučno kolebamo. Užasnuti smo, razočarani, a duboko u našim srcima su neizdržljiv bes i sramota. Trudimo se da sebi damo oduška, da pronađemo izlaz, i, povrh toga, da nastavimo da čekamo našeg Spasitelja Isusa, da bismo Mu otvorili svoja srca. Iako ima trenutaka kada spolja izgledamo kao da smo uravnoteženi, da nismo ni oholi ni ponizni, u svojim srcima smo pogođeni osećajem gubitka koji nikada ranije nismo osetili. Iako ponekad spolja možda izgledamo neobično smireni, naši umovi vrve od muke poput olujnog mora. Njegov sud i grdnja lišili su nas svih naših nada i snova, stavljajući tačku na naše preterane želje i ostavljajući nas nevoljnim da verujemo da je On naš Spasitelj i da je sposoban da nas spase. Njegovi sud i grdnja otvorili su ponor između nas i Njega, toliko dubok da niko nije voljan da ga pređe. Zbog Njegovog suda i grdnje smo po prvi put pretrpeli tako veliki neuspeh, tako veliko poniženje u svojim životima. Njegovi sud i grdnja učinili su da zaista cenimo Božju čast i netrpeljivost prema čovekovoj uvredi, naspram koje smo krajnje bedni, krajnje nečisti. Njegovi sud i grdnja su nas po prvi put naterali da shvatimo koliko smo nadmeni i razmetljivi i kako čovek nikada neće biti ravan Bogu, niti jednak Bogu. Njegovi sud i grdnja učinili su da čeznemo da više ne živimo u tako iskvarenoj naravi, da se što pre oslobodimo ove prirode i suštine i da prestanemo da Mu budemo odvratni i odbojni. Njegovi sud i grdnja učinili su da s radošću poslušamo Njegove reči, ne buneći se više protiv Njegovih orkestracija i planova. Njegovi sud i grdnja su nam još jednom dali želju da preživimo i učinili nas srećnim da Ga prihvatimo kao našeg Spasitelja… Izašli smo iz dela osvajanja, iz pakla, iz doline senke smrti… Svemogući Bog nas je zadobio, ovu grupu ljudi! On je pobedio Sotonu i porazio mnoštvo Svojih neprijatelja!

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Dodatak 4: Posmatranje pojave Božje u Njegovom sudu i grdnji“