Čovekova priroda je sasvim drugačija od Moje suštine, jer čovekova iskvarena priroda u potpunosti potiče od Sotone; čovekovu prirodu je Sotona obradio i iskvario. Drugim rečima, čovek živi pod uticajem njegovog zla i nagrđenosti. Čovek ne raste u svetu istine ili u svetom okruženju, a još manje u svetlosti. Stoga, niko u svojoj prirodi ne može od rođenja da poseduje istinu, a još manje može da se rodi sa suštinom koja se boji i pokorava Bogu. Naprotiv, ljudi imaju prirodu koja se odupire Bogu, oglušuje se o Boga i ne gaji ljubav prema istini. Upravo ova priroda je problem o kojem želim da diskutujem – izdaja. Otpor svakog pojedinca Bogu potiče od izdaje. Ovo je problem koji postoji samo u čoveku, a ne u Meni. Neki će pitati: ako svi ljudi žive u svetu baš kao što živi i Hristos, zašto onda svi ljudi imaju prirodu koja je izdajnička prema Bogu, a Hristos je nema? Ovo je problem koji vam se mora jasno objasniti.

Osnova postojanja ljudskog roda je ponavljana reinkarnacija duše. Drugim rečima, svaka osoba stiče svoj ljudski život u telu kada se njena duša ponovo otelotvori. Nakon što se telo osobe rodi, život te osobe se nastavlja sve dok to telo na kraju ne dostigne svoje granice, što predstavlja poslednji trenutak kada duša napušta svoju ljušturu. Ovaj proces se ponavlja iznova i iznova, a čovekova duša nanovo dolazi i odlazi, i tako se održava postojanje ljudskog roda. Život tela je i život čovekove duše, a čovekova duša podržava postojanje tela čoveka. Drugim rečima, život svake osobe dolazi iz njene duše, i život nije svojstven telu. Otuda, čovekova priroda dolazi iz duše, a ne iz tela. Samo duša svake pojedinačne osobe zna kako je iskusila Sotonina iskušenja, nedaće i iskvarenost. Ove stvari su nepoznate ljudskom telu. Otuda ljudski rod nesvesno postaje sve mračniji, sve poročniji i sve rđaviji, dok je udaljenost između čoveka i Mene sve veća, a život za ljudski rod postaje sve mračniji. Duše ljudskog roda su čvrsto u rukama Sotone, tako da je, naravno, i čovekovo telo obuzeto Sotonom. Kako da se takvo telo i takvo čovečanstvo ne odupiru Bogu? Kako bi oni mogli biti urođeno usklađeni sa Njim? Razlog zašto sam Sotonu bacio u vazduh je zato što Me je izdao. Kako je onda moguće da ljudi budu neumešani? Zbog toga je izdaja ljudska priroda. Verujem da bi trebalo da i vi, kada budete razumeli ovo rezonovanje, imate izvesnu dozu verovanja u suštinu Hrista. Telo koje Duh Božji nosi je sopstveno telo Božje. Duh Božji je vrhovni; On je svemoguć, svet i pravedan. Isto tako, Njegovo telo je takođe vrhovno, svemoguće, sveto i pravedno. Takvo telo može da radi samo ono što je pravedno i blagotvorno za čovečanstvo, ono što je sveto, slavno i moćno; On nije u stanju da učini bilo šta što se kosi sa istinom, što se kosi sa moralom i pravdom, a još manje je u stanju da učini bilo šta što bi izdalo Božji Duh. Duh Božji je svet, i stoga Njegovo telo Sotona ne može da iskvari; Njegovo telo je drugačije suštine od tela čoveka. Jer je čoveka, a ne Boga, iskvario Sotona; Sotona nikako nije mogao da iskvari telo Božje. Prema tome, uprkos činjenici da čovek i Hristos nastanjuju isti prostor, samo je čovek taj koji biva zaposednut, iskorišćen i zarobljen od strane Sotone. Nasuprot tome, Hristos ostaje večno otporan na Sotoninu iskvarenost, jer Sotona nikada neće biti u stanju da se uzdigne na najviše mesto i nikada neće moći da se približi Bogu. Danas bi trebalo da svi vi razumete da je ljudski rod, tako iskvaren od Sotone, jedini koji Me izdaje. Izdaja nikada neće biti nešto što imalo uključuje Hrista.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Veoma ozbiljan problem: Izdaja (2)“