Slika o „Božjoj zapovesti upućenoj Adamu“ u biblijskim stihovima

je dirljiva i topla slika.

Iako u njoj postoje samo Bog i čovek,

prisnost između njih ispunjava vas divljenjem:

Božja preplavljujuća ljubav slobodno se daje čoveku;

čovek je nevin i čist, neopterećen i bezbrižan,

blaženo živi pod budnim Božjim okom;

Bog pokazuje brigu za čoveka,

dok čovek živi pod Božjom zaštitom i blagoslovom;

svaka stvar koju čovek čini i govori

neraskidivo je povezana sa Bogom i neodvojiva od njega.

Bog oseća odgovornost prema čoveku

od trenutka kada ga je stvorio.

Koja je Njegova odgovornost?

On mora da štiti čoveka, da se stara o čoveku.

On se nada da čovek može verovati Njegovim rečima i poslušati ih.

Ovo je takođe prvo Božje očekivanje od čoveka.

Bog upravo sa ovim očekivanjem kaže sledeće:

„Sa svakog drveta u vrtu slobodno jedi,

ali sa drveta poznanja dobra i zla ne smeš jesti,

ne smeš jesti!

Jer, toga dana kada budeš okusio s njega, sigurno ćeš umreti.“

Ove jednostavne reči predstavljaju Božju volju.

One takođe otkrivaju da je Bog, u Svom srcu, počeo da pokazuje brigu za čoveka.

U ovih nekoliko jednostavnih reči spoznajemo Božje srce.

Ima li ljubavi u Božjem srcu? Ima li brige?

Božja ljubav i briga mogu biti uvažavani od strane ljudi.

Ako si osoba sa savešću, sa ljudskošću,

osećao bi toplinu, osećao bi se brižnim i voljenim

i osećao bi sreću.

Kada osetiš ove stvari, kako ćeš se odnositi prema Bogu?

Da li bi se osećao vezanim za Boga?

Da li bi voleo i poštovao Boga iz dna duše?

Da li bi se tvoje srce približilo Bogu?

Iz ovoga možeš uvideti koliko je čoveku važna Božja ljubav.

Ali ono što je još važnije je

čovekovo uvažavanje Božje ljubavi i njeno razumevanje.

iz knjige „Sledi Jagnje i pevaj nove pesme“