Pre no što je čovek iskupljen,

u njemu su već bili posađeni mnogi Sotonini otrovi,

tako da se u njemu,

nakon što ga je Sotona hiljadama godina kvario,

već ustalila priroda koja se opire Bogu.

Čovekovo iskupljenje se, dakle,

nimalo ne razlikuje od otkupa čoveka po visokoj ceni,

pri kojem, međutim, otrovna priroda u njemu nije eliminisana.

Čovek koji je u toj meri oskrnavljen mora biti podvrgnut promeni

pre no što postane dostojan služenja Bogu.

Posredstvom dela suda i grdnje,

čovek će u potpunosti spoznati svoju prljavu i iskvarenu suštinu,

te će moći da se u celosti promeni i da postane čist.

Jedino na taj način čovek može postati dostojan

povratka pred Božji presto.

Kroz današnje delo

suda i grdnje, te oplemenjivanja,

čovek može da se preobrazi,

može da se reši svoje iskvarenosti i postane čist.

Umesto da ovu etapu posmatramo kao spasenje,

prikladnije bi bilo reći da se radi o delu pročišćenja.

Ovo je, u stvari, etapa osvajanja,

a ujedno predstavlja i drugu etapu dela spasenja.

Bog zadobija čoveka posredstvom suda,

a kroz upotrebu reči zarad oplemenjivanja, suda i obelodanjenja,

u celosti se razotkrivaju sve nečistoće, predstave,

motivi i pojedinačne težnje u čovekovom srcu.

Posredstvom dela suda i grdnje,

čovek će u potpunosti spoznati svoju prljavu i iskvarenu suštinu,

te će moći da se u celosti promeni i da postane čist.

Jedino na taj način čovek može postati dostojan

povratka pred Božji presto.

Jer, sve to što je čovek mogao biti iskupljen,

a njegovi gresi oprošteni,

može se samo posmatrati tako da ih se Bog ne seća.

Ukoliko, međutim, čovek, koji živi u telu od krvi i mesa,

nije oslobođen greha,

on samo može da nastavi da greši,

beskrajno razotkrivajući svoju iskvarenu sotonsku narav.

Većina ljudi danju greši samo da bi se uveče ispovedala.

Na taj način, iako će žrtva za greh za čoveka zauvek biti delotvorna,

ona neće moći da ga izbavi iz greha.

Delo spasenja dovršeno je samo polovično,

jer čovek još uvek poseduje iskvarenu narav.

Posredstvom dela suda i grdnje,

čovek će u potpunosti spoznati svoju prljavu i iskvarenu suštinu,

te će moći da se u celosti promeni i da postane čist.

Jedino na taj način čovek može postati dostojan

povratka pred Božji presto.

Čoveku nije lako da postane svestan svojih grehova;

on nema načina da prepozna sopstvenu, duboko ukorenjenu prirodu,

te mora da se osloni na sud putem reči da bi to postigao.

Jedino će tako, od tog trenutka, čovek moći postepeno da se menja.

iz knjige „Sledi Jagnje i pevaj nove pesme“