Ako bi osoba koja je dugi niz godina sledila Boga i mnogo godina uživala opremljena Njegovim rečima, Boga definisala na suštinski isti način kao neko ko pred idolima pada ničice u znak poštovanja, to bi onda značilo da ta osoba nije dosegla stvarnost Božijih reči. To je zato što ona u stvarnost Božjih reči naprosto nije ni zakoračila, te stoga stvarnost, istina, namere i zahtevi prema ljudskom rodu, što je sve sadržano u Božjim rečima, sa tom osobom nemaju nikakve veze. Drugim rečima, ma koliko takva osoba naporno radila na površnom značenju Božjih reči, svi su njeni napori jalovi: jer to čemu ona teži samo su puke reči, te će, nužno, i ono što ona bude stekla takođe biti samo puke reči. Sve Božje reči, bilo da su naizgled obične ili duboke, predstavljaju istine koje su čoveku neophodne prilikom ulaska u život; one su izvor žive vode koja čoveku omogućava kako duhovni, tako i telesni opstanak. One čoveku pružaju ono što mu je neophodno da bi preživeo; načela i verovanja kako da vodi svakodnevni život; put kojim mora ići ka spasenju, kao i njegov cilj i smer; sve istine koje, kao stvoreno biće, treba pred Bogom da poseduje; i sve istine o tome kako se čovek pokorava i klanja Bogu. One su garancija koja čoveku osigurava opstanak, one su čovekov hleb nasušni, a ujedno predstavljaju i čvrst oslonac koji čoveku omogućava da bude jak i da se uspravi. One obiluju stvarnošću istine kojom stvoreno čovečanstvo proživljava normalnu ljudskost, obiluju istinom putem koje se ljudi oslobađaju iskvarenosti i izmiču zamkama Sotone, obiluju neumornim poukama, podsticajima, ohrabrenjima i utehom, koje Stvoritelj daje stvorenom ljudskom rodu. One su svetionik koji ljude usmerava i prosvećuje kako bi razumeli sve što je pozitivno, one su garancija koja ljudima pruža sigurnost da će proživeti i steći sve što je pravedno i dobro, one su kriterijum za sameravanje svih ljudi, događaja i stvari, a takođe su i orijentiri koji ljude vode ka spasenju i putu svetlosti. Samo kroz praktično iskustvo Božjih reči čovek može biti snabdeven istinom i životom; samo na taj način čovek može da shvati šta je normalna ljudskost, šta je smislen život, šta je autentično stvoreno biće i šta je istinsko pokoravanje Bogu; samo kroz to čovek može da shvati kako treba da brine o Bogu, kako da ispuni dužnost stvorenog bića i kako da stekne obličje pravog čoveka; samo tako čovek može da shvati šta se podrazumeva pod istinskom verom i istinskim obožavanjem; čovek samo tako može da shvati ko je Vladar neba, zemlje i svih stvorenja; jedino tako čovek može razumeti način na koji Onaj koji je Gospodar svega stvorenog vlada, predvodi i obezbeđuje celokupno stvaranje; i samo na taj način čovek može da razume i shvati sredstva pomoću kojih Onaj koji je Gospodar svega stvorenog postoji, ispoljava se i deluje. Čovek koji je odvojen od stvarnog iskustva Božjih reči nema pravo znanje niti uvid u Božje reči i istinu. Takav čovek je ništa drugo do živi leš i savršena ljuštura, a celokupno znanje koje se odnosi na Stvoritelja nema sa njim nikakve veze. U Božjim očima, takav čovek nikad nije verovao u Njega, niti Ga je ikada sledio, te ga stoga Bog ne priznaje ni kao Svog vernika ni kao Svog sledbenika, a još manje kao autentično stvoreno biće.

– „Reč“, 2. tom, „O spoznaji Boga“, „Predgovor“