Danas je znanje ljudi o praktičnom Bogu isuviše jednostrano, a njihovo poimanje značaja ovaploćenja i dalje veoma oskudno. Kada se radi o Božjem telu, ljudi uviđaju kroz Njegovo delo i reči da Božji Duh obuhvata mnogo toga, da je toliko bogat. Pa ipak bez obzira na sve, Božje svedočanstvo u konačnici dolazi od Duha Božjeg: ono što Bog čini u telu, načela po kojima deluje, ono što čini kroz ljudskost, te ono što čini kroz božanstvo. Ljudi ovo moraju da znaju. Danas si u stanju da obožavaš ovu osobu, dok suštinski obožavaš Duh, a to je najmanje što bi ljudi trebalo da postignu u svojoj spoznaji ovaploćenog Boga: da spoznaju suštinu Duha kroz telo, da spoznaju božansko delovanje Duha u telu i ljudsko delovanje u telu, da prihvate sve reči i izjave Duha u telu, te da uvide kako Duh Božji usmerava telo i pokazuje Svoju silu u telu. Ovo govori da čovek dolazi do spoznaje Duha na nebu kroz telo; pojava samog praktičnog Boga među ljudima je raspršila ljudske predstave o nejasnom Bogu. Ljudsko obožavanje samog praktičnog Boga je povećalo njihovu poslušnost prema Bogu, a kroz božansko delovanje Duha Božjeg u telu i Njegovo ljudsko delovanje u telu, čovek prima otkrivenje i zbrinut je, te dolazi do promena u njegovoj životnoj dispoziciji. To je pravi smisao dolaska Duha u telu, čija je prvobitna svrha da omogući ljudima da se susretnu sa Bogom, oslone se na Boga i dođu do spoznaje Boga.

Kakav bi stav u suštini ljudi trebalo da imaju prema praktičnom Bogu? Šta znaš o ovaploćenju, pojavi Reči u telu, o pojavi Božjoj u telu, o delima praktičnog Boga? Koje su glavne teme današnje rasprave? Ovaploćenje, dolazak Reči u telu i Božja pojava u telu su sve ono što se mora razumeti. Vi ove stvari morate postepeno da shvatate i da stičete jasnu spoznaju o njima kroz svoje životno iskustvo, na osnovu svog ugleda i na osnovu vremena dešavanja. Proces kroz koji ljudi doživljavaju Božje reči istovetan je procesu po kojem ljudi spoznaju pojavu Božje reči u telu. Što ljudi više doživljavaju Božje reči, to dublje poznaju Duha Božjeg; doživljavajući Božje reči, ljudi uspevaju da dokuče načela delanja Duha i da upoznaju samog praktičnog Boga. Zapravo, kada Bog ljude usavršava i zadobija ih, On im dopušta da spoznaju dela praktičnog Boga; On koristi delo praktičnog Boga da ljudima pokaže stvarni značaj ovaploćenja, da im pokaže da se Duh Božji zaista pojavio pred čovekom. Kada su ljudi zadobijeni i usavršeni od Boga, to znači da ih je praktični Bog osvojio kroz svoje izražavanje; reči praktičnog Boga su ih promenile i unele Njegov lični život u njih same, ispunjavajući ih onim što On jeste (bilo da je reč o onome što On jeste u Svojoj ljudskosti, bilo o onome što je u Svom božanstvu), ispunjavajući ih suštinom Njegovih reči, te učinivši da ljudi žive kroz Njegove reči. Kada Bog zadobija ljude, On to prevashodno čini koristeći se rečima i izjavama praktičnog Boga da bi se obračunao sa ljudskim nedostacima, te da bi sudio i razotkrivao njihovu buntovnu narav, dovodeći ih do toga da zadobiju što im je potrebno i pokazujući im da je Bog došao među ljude. Najvažnije od svega što praktični Bog čini jeste da spasava svaku osobu od uticaja Sotone, odvodi je iz nečiste zemlje i uklanja njenu iskvarenu narav. Najdublji značaj zadobijenosti od praktičnog Boga je u tome što možeš da živiš u normalnoj ljudskosti imajući praktičnog Boga za svoj primer i uzor, što si u stanju da primeniš u praksi ono što praktični Bog govori i zahteva, a da od toga ni najmanje ne odstupiš ili se udaljiš, kao i da to praktikuješ kako god On kaže, te što si u stanju da postigneš štagod da On zatraži. Na ovaj način ćeš biti zadobijen od Boga. Kada si zadobijen od Boga, ne poseduješ samo delo Svetog Duha; ti si pre svega sposoban da živiš prema zahtevima praktičnog Boga. Samo posedovanje dela Svetog Duha ne znači da imaš život. Suština je u tome da li si u stanju da se ponašaš u skladu sa zahtevima koje ti je praktični Bog uputio, a to je pokazatelj da li možeš da budeš zadobijen od Boga. Ovo je najdublji smisao delovanja praktičnog Boga u telu. To znači da Bog, koji zadobija grupu ljudi tako što se stvarno i zapravo pojavljuje u telu i time što je živ i realističan, viđen od ljudi, zapravo vrši delo Duha u telu i služi kao primer ljudima u telu. Božji dolazak u telu prevashodno služi da omogući ljudima da sagledaju stvarna Božja dela, da bezobličnom Duhu pruži telesno obličje, te da dopusti ljudima da Ga vide i dotaknu. Na taj način, oni koje je On upotpunio će živeti kroz Njega, biće zadobijeni od Njega i biće po Njegovom srcu. Da je Bog govorio samo na nebu i da zapravo nije došao na zemlju, ljudi bi i dalje bili nesposobni da upoznaju Boga; mogli bi samo da propovedaju o Božjim delima koristeći se ispraznom teorijom, a Božje reči im ne bi predstavljale stvarnost. Bog je na zemlju prevashodno došao da posluži kao primer i uzor onima koje bi trebalo da zadobije; samo tako ljudi Boga zapravo mogu da upoznaju, da Boga dodirnu i vide Ga i samo tada mogu biti istinski zadobijeni od Boga.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Treba da znaš da je praktični Bog Bog sam“