Današnje delo osvajanja ima za cilj da učini očiglednim kakav će biti čovekov kraj. Zašto se kaže da današnja grdnja i sud jesu sud pred velikim belim prestolom poslednjih dana? Zar to ne vidiš? Zašto je delo osvajanja završna etapa? Nije li to upravo zato da se pokaže sa kakvim će se krajem suočiti svaka klasa ljudi? Zar to nije stoga da bi se svakom omogućilo da, tokom dela osvajanja kroz grdnju i sud, pokaže svoje pravo lice, a zatim bude klasifikovan prema svojoj vrsti? Umesto da se kaže da je ovo osvajanje ljudskog roda, možda je bolje reći da je ovo pokazivanje toga kakav će biti kraj za svaku klasu ljudi. Ovde je reč o tome da se sudi ljudskim gresima, a zatim otkrivaju različite klase ljudi, pri čemu se odlučuje jesu li oni zli ili pravedni. Nakon dela osvajanja dolazi delo nagrađivanja dobrih i kažnjavanja zlih. Ljudi koji su sasvim poslušni – što znači oni koju su potpuno osvojeni – biće smešteni u sledeći korak širenja Božjeg dela na celu vaseljenu; oni koju su neosvojeni biće smešteni u tamu i zadesiće ih nesreća. Tako će ljudi biti klasifikovani prema vrsti, zlotvori će biti grupisani zajedno sa zlom, da više nikada ne vide svetlost sunca, a oni pravedni će biti grupisani zajedno sa dobrim, da dobijaju svetlost i žive zauvek u svetlosti. Kraj je blizu za sva stvorenja; čoveku je njegov kraj jasno predočen, a sva stvorenja će biti klasifikovana prema vrsti. Kako ljudi onda mogu da izbegnu muke toga da svako bude klasifikovan prema vrsti? Kraj svake vrste ljudi se otkriva onda kada je kraj za sva stvorenja blizu, a to se čini tokom dela osvajanja cele vaseljene (obuhvatajući celokupno delo osvajanja, počevši od trenutnog dela). Otkrivenje kraja celog ljudskog roda se obavlja pred sedištem suda, u toku grdnje i u toku dela osvajanja poslednjih dana. Klasifikovanje ljudi prema vrsti ne predstavlja vraćanje ljudi u njihove prvobitne klase, jer je, kada je čovek stvoren u vreme postanja, postojala samo jedna vrsta ljudi, sa podelom jedino na muškarce i žene. Nije postojalo mnogo različitih vrsta ljudi. Tek nakon nekoliko hiljada godina iskvarenosti pojavile su se različite klase ljudi, pri čemu su neki bili pod vlašću prljavih đavola, neki pod vlašću zlih đavola, a neki, oni koji tragaju za načinom života, pod vrhovnom vlašću Svemogućeg. Samo na ovaj način postepeno nastaju klase među ljudima, i samo tako se ljudi razdvajaju na klase unutar velike ljudske porodice. Svi ljudi zadobijaju različite „očeve“; nije reč o tome da su svi u potpunosti pod vrhovnom vlašću Svemogućeg, jer je čovek previše buntovan. Pravedan sud razotkriva pravu stranu svake vrste ljudi, ne ostavljajući ništa skriveno. Na svetlosti svako pokazuje svoje pravo lice. U tom trenutku čovek više nije onakav kakav je bio prvobitno; prvobitno obličje njegovih predaka davno je nestalo, jer je nebrojeno potomaka Adama i Eve Sotona dugo držao u zatočeništvu, da više nikad ne upoznaju nebesko sunce i zato što su ljudi bili ispunjeni svakojakim Sotoninim otrovima. Dakle, ljudi imaju svoja odgovarajuća odredišta. Povrh toga, oni se upravo na osnovu svojih različitih otrova klasifikuju prema vrsti, što znači da su razvrstani prema stepenu u kome su danas osvojeni. Čovekov kraj nije nešto što je bilo predodređeno od postanka sveta. To je zato što je na početku postojala samo jedna klasa, koja se zajednički nazivala „ljudskim rodom“, a čovek isprva nije bio iskvaren od Sotone i svi ljudi su živeli u Božjoj svetlosti, bez tame koja bi ih zadesila. Međutim, nakon što je Sotona iskvario čoveka, svi tipovi i vrste ljudi su se raširili po celoj zemlji – svi tipovi i vrste ljudi koji su potekli iz porodice zajednički nazvane „ljudski rod“ koja se sastojala od muškaraca i žena. Njih sve su naveli njihovi preci da se udalje od svojih najstarijih predaka – ljudskog roda sačinjenog od muškaraca i žena (odnosno, u početku Adama i Eve, njihovih najstarijih predaka). U to vreme, Izraelci su bili jedini narod čiji je život na zemlji predvodio Jahve. Različiti tipovi ljudi koji su proistekli iz celog Izraela (misli se iz prvobitnog porodičnog klana) zatim su izgubili Jahveovo vođstvo. Ovi prvobitni ljudi, potpuno neupućeni u pitanja ljudskog sveta, kasnije su zajedno sa svojim precima otišli da žive na teritorijama na koje su polagali pravo, i tako se nastavilo sve do današnjih dana. Oni tako ostaju neupućeni u način na koji su se udaljili od Jahvea i u način na koji su ih sve do danas iskvarili svakojaki prljavi đavoli i zli duhovi. Oni koju su do sada bili duboko iskvareni i zatrovani – oni koji se na kraju ne mogu spasti – neće imati drugog izbora nego da pođu sa svojim precima, prljavim đavolima koji su ih iskvarili. Oni koji se na kraju mogu spasti otići će na odgovarajuće odredište ljudskog roda, a to znači do kraja rezervisanog za one spasene i osvojene. Sve će biti učinjeno kako bi se spasli oni koji mogu biti spaseni – ali za ljude koji su bezosećajni i neizlečivi, jedini izbor će biti da slede svoje pretke u bezdan grdnje. Nemoj da pomisliš da je tvoj kraj bio predodređen na početku i da je tek sada otkriven. Ako razmišljaš na taj način, zar si onda zaboravio da tokom početnog stvaranja ljudskog roda nije stvorena nijedna posebna sotonska klasa? Zar si zaboravio da je stvoren samo jedan ljudski rod sačinjen od Adama i Eve (što znači da su stvoreni samo muškarac i žena)? Da si na početku bio Sotonin potomak, zar to ne bi značilo da je u vreme kada je Jahve stvarao čoveka, On Svojom tvorevinom obuhvatio sotonsku grupu? Da li bi On bio kadar da učini nešto takvo? On je stvorio čoveka zarad Svog svedočenja; On je stvorio čoveka zarad Svoje slave. Zašto bi On svesno stvorio klasu Sotoninog potomstva da Mu se namerno odupire? Kako bi Jahve mogao da uradi takvu stvar? Da jeste, ko bi rekao da je On pravedni Bog? Kad sada kažem da će neki od vas na kraju otići sa Sotonom, to ne znači da si sa Sotonom bio od početka; već to znači da si potonuo toliko nisko da čak i ako je Bog pokušao da te spasi, ti ipak nisi uspeo da zadobiješ to spasenje. Nema drugog izbora nego da te klasifikuje sa Sotonom. To je samo stoga što za tebe nema spasenja, a ne zato što je Bog nepravedan prema tebi i namerno je tvoju sudbinu odredio kao otelotvorenje Sotone, a zatim te klasifikuje sa Sotonom i namerno želi da patiš. U tome nije unutrašnja istina dela osvajanja. Ako je to ono u šta veruješ, onda je tvoje razumevanje krajnje jednostrano! Završna etapa osvajanja ima za cilj da spasi ljude, kao i da otkrije njihov kraj. Cilj joj je da razotkrije ljudsko izopačenje kroz sud, navodeći ih time da se pokaju, da ustanu i tragaju za životom i pravim putem ljudskog života. Da probudi srca obamrlih i tupavih ljudi i da im, kroz sud, pokaže njihovo unutrašnje buntovništvo. Međutim, ako ljudi još uvek nisu u stanju da se pokaju, još uvek nisu u stanju da tragaju za pravim putem ljudskog života i nisu u stanju da odbace ove iskvarenosti, onda za njih nema spasenja i prožderaće ih Sotona. U tome je značaj Božjeg osvajanja: da spasi ljude, kao i da im pokaže njihov kraj. Dobar kraj, loš kraj – svi se otkrivaju delom osvajanja. Da li će ljudi biti spaseni ili prokleti, sve to se otkriva tokom dela osvajanja.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Unutrašnja istina o delu osvajanja (1)“