III. Razotkrivanje načina na koji se ljudi danas odnose prema Božjim rečima

Koja je bila tema priča koje sam upravo ispričao? (O stavovima prema Bogu i o tome kako možemo da poslušamo Božju reč i da se pokorimo Bogu kada se neke stvari dogode.) Šta je bilo glavno čemu su vas ove dve priče naučile? (Treba slušati i pokoriti se, ponašati se u skladu sa zahtevima Božje reči.) Važno je naučiti da slušamo Božje reči i da u praksi primenjujemo poslušnost Božjim rečima. Ti kažeš da si Božji sledbenik, da si stvoreno biće, da si ljudsko biće u Božjim očima. Međutim, u onome što proživljavaš i pokazuješ, nema znakova pokornosti ili praktične primene koja dolazi nakon što čuješ Božje reči. Dakle, da li uz izraze „stvoreno biće”, „neko ko sledi Boga” i „ljudsko biće u Božjim očima” treba da ide znak pitanja kada se oni primenjuju na tebe? I, s obzirom na ove znakove pitanja, koliko veliku nadu u spasenje ti imaš? Ovo je nepoznato, šanse su male, a ni ti sam se ne usuđuješ da kažeš. Ranije sam ispričao dve klasične priče o tome kako poslušati Božje reči. Svako ko je čitao Bibliju i sledio Boga dugi niz godina već je upoznat sa ove dve priče. Ali, čitajući ove priče, niko nije izvukao jednu od najvažnijih istina: poslušnost Božjim rečima. Sada kada smo čuli priče o tome kako poslušati Božje reči, hajde da se okrenemo pričama o ljudima koji nisu poslušali Božje reči. Kad se pomene neposlušnost Božjim rečima, to mora da su priče o današnjim ljudima. Nešto od onoga što kažem možda vam nije prijatno čuti i možda vam vređa ponos i samopoštovanje, a pokazaće se da vam nedostaju čestitost i dostojanstvo.

Postoji komad zemlje na kojem sam zamolio neke ljude da posade povrće. Svrha je bila da ljudi koji obavljaju dužnost mogu da uzgajaju organsku hranu i da ne moraju da kupuju povrće koje nije organsko i koje je tretirano pesticidima. Ovo je bila dobra stvar, zar ne? U jednom pogledu, svi žive zajedno, kao velika porodica, i svi zajedno mogu da veruju u Boga, držeći se na distanci od trendova i sukoba u društvu. Stvaranje takvog okruženja omogućava svima da se skrase kako bi obavljali svoje dužnosti. To je kada gledamo iz sužene perspektive. Iz šire perspektive, pogodno je saditi povrće koje će jesti oni koji obavljaju dužnost i igrati ulogu u širenju Božjeg jevanđelja. Kada kažem: „Posadite povrće koje će jesti ljudi koji u blizini obavljaju svoju dužnost”, zar ove reči nisu lako razumljive? Kada sam zamolio jednu određenu osobu da to uradi, on je razumeo i posadio je povrće koje se obično jede. Mislim da je nešto poput sadnje povrća jednostavna stvar. Svi obični ljudi to mogu. To nije tako teško poput propovedanja jevanđelja ili poput nekih drugih segmenata rada crkve. Zato nisam obraćao previše pažnje na to. Nešto kasnije, otišao sam tamo i video da svi jedu povrće koje su sami posadili; čuo sam da ponekad nešto i preostane, i da su time hranili piliće. Rekao sam: „Posadili ste sve ovo povrće i imali ste dobar prinos. Da li ste nešto od toga poslali u crkve? Da li su ljudi u drugim crkvama mogli da jedu povrće koje smo posadili?” Neki ljudi su rekli da ne znaju odgovor na to. Neki su rekli da su ljudi na drugim mestima kupovali svoje sopstveno povrće i da nisu jeli ovo odavde. Svako je govorio drugačije. Niko nije mario za to; sve dok su oni sami imali nešto povrća za jelo, osećali su da nema problema. Nije li to grozno? Kasnije sam odgovornoj osobi rekao: „Potpuno je razumno da vi jedete ono što uzgajate, ali i drugi ljudi moraju da jedu. Da li je tačno da ste posadili toliko da niste mogli sve da pojedete, a da druga mesta i dalje moraju da kupuju povrće? Zar ti nisam rekao da se ovo povrće ne sadi samo da biste ga vi jeli – morate ga poslati i u druge obližnje crkve?” Da li vi mislite da bi stalno trebalo da im govorim šta da rade i da postavljam izričita pravila kada je u pitanju ova mala stvar? Da li je trebalo da napravim veliku pompu oko toga, da ih sve zajedno pozovem na skup i održim propoved? (Nije.) Ni ja ne mislim tako. Da li je moguće da ljudima može da manjka i ovo malo razumevanja? Da im manjka, onda ne bi bili ljudi. Zato sam toj osobi ponovio: „Požuri i pošalji povrće u druge crkve. Idi i uradi to.” „U redu”, rekao je, „Videću.” Takav je bio njegov stav. Nešto kasnije, ponovo sam otišao tamo i video ogromne zasade povrća u polju, povrća svih vrsta koje se mogu zamisliti. Pitao sam ljude koji su ih posadili da li su imali veliku berbu. Rekli su da je bilo toliko plodova da nisu mogli sve da pojedu, a nešto je i istrulilo. Ponovo sam pitao da li su ih poslali u obližnje crkve. Odgovorili su da ne znaju, da nisu sigurni. Rekli su to na vrlo neodređen i površan način. Bilo je jasno da ovu stvar niko nije shvatio ozbiljno. Dokle god su imali hranu za jelo, nisu marili ni za koga drugog. Još jednom sam otišao da potražim odgovornu osobu. Pitao sam ga da li su poslali povrće. Rekao je da jesu. Pitao sam kako je prošla isporuka. Rekao je da je povrće isporučeno. Da li vam zvuči kao da je u ovom trenutku postojao problem? Stav ovih ljudi nije bio ispravan. Oni nisu imali stav odanosti i odgovornosti kada su obavljali svoju dužnost, što je grozno – ali je ono što je usledilo bilo još strašnije. Kasnije sam pitao braću i sestre u obližnjim crkvama da li su primili neku isporuku povrća. „Poslato je”, odgovorili su, „ali je ono bilo u gorem stanju od povrća koje biste našli bačeno na pijaci. Nije bilo ničega osim trulog lišća pomešanog sa peskom i šljunkom. To povrće nije bilo jestivo.” Kako se osećate kada ovo čujete? Ima li gneva u vašem srcu? Jeste li besni? (Jesmo.) I kad ste svi besni, da li mislite da bih i ja bio ljut? Oni su nerado poslali povrće, i taj su posao jako loše uradili. A ko je bio uzrok ovog lošeg učinka? Među njima je bio jedan zao čovek koji je sprečio da povrće bude poslato. Šta je on rekao nakon što sam naredio da se povrće isporuči? „Pošto mi ti kažeš da to uradim, pomešaću trulo lišće i povrće koje mi ne želimo da jedemo i poslaću im to. To se računa kao isporuka, zar ne?” Saznavši ovo, naredio sam da se ovo demonsko đubre od čoveka izbaci. Kakvo je ovo bilo mesto, kada se on usudio da se ponaša kao tiranin? Ovo je Božja kuća. To nije društvo i nije slobodno tržište. Ako ovde dobijaš napade besa i ponašaš se kao tiranin, onda ovde nisi dobrodošao i ne mogu da podnesem da te vidim pod Svojim nosom. Požuri i gubi se! Udalji se od Mene što više možeš, vrati se odakle si došao! Da li mislite da je bilo ispravno da Ja ovako postupim? (Jeste.) Zašto? (Ovakvim ljudima nedostaje ljudskosti.) Zašto onda neki ljudi kojima nedostaje ljudskosti nisu oterani? Neki ljudi nemaju savest ni razum i ne tragaju za istinom, ali ne čine zlodela, ne ometaju rad crkve, ne utiču na vršenje dužnosti drugih ljudi, niti utiču na crkveni život. Ovakvu osobu za sada treba zadržati da pruža usluge, ali, kada počini zlo i kada krene da prekida rad i da smeta, onda nije kasno da joj se pokažu vrata. Pa zašto sam morao da izbacim ovo đubre od čoveka? Želeo je da se ponaša kao tiranin i da donosi odluke u Božjoj kući. Uticao je na normalne živote braće i sestara, kao i na rad Božje kuće. Neki ljudi su rekli da je previše sebičan, previše lenj, da je svoju dužnost obavljao površno. Da li je to bio slučaj? Želeo je da se suprotstavi svoj braći i sestrama, svima koji vrše dužnost, pa i Bogu. Hteo je da preuzme Božju kuću. Hteo je da donosi odluke u Božjoj kući. Ako je želeo da donosi odluke, onda je trebalo da uradi nešto dobro. Ali, on nije učinio ništa dobro. Sve što je učinio štetilo je interesima Božje kuće i povredilo je Božji izabrani narod. Da li biste mogli da tolerišete nekog ko je ovakav? (Ne bismo.) A kad niko od vas to ne bi mogao, da li mislite da bih ja mogao? Danas ima ljudi koji su još uvek nezadovoljni činjenicom da je zao čovek uklonjen. Oni ne mogu da ga prozru, ali se i dalje u svojim umovima bore protiv Mene. Danas ima ljudi koji, na pomen te osobe, još uvek ne smatraju da sam ovo uradio kako treba, koji misle da Božja kuća nije pravedna. Kakva je ovo banda? Da li znate kako je ovaj čovek brao zelje koje je uzgajao? Obično iščupaš celu biljku da bi jeo, zar ne? Da li neko samo kida lišće? (Ne.) Pa, ovaj čudan momak nije dozvolio drugima da iščupaju celu biljku; rekao im je da samo pokidaju lišće. Ovo je bio prvi put da sam naišao na tako nešto. Zašto mislite da je to uradio? Zašto nije dozvolio ostalima da čupaju celu biljku? Kada bi izvukli celu biljku, onda bi njiva ostala prazna i zemlja bi se morala izorati i ponovo zasaditi. Da bi se rešio te muke, zamolio je druge da otkinu lišće. Kada je rekao ljudima da to urade, niko se nije usudio da mu se suprotstavi. Bili su kao njegovi robovi – radili su sve ono što im je rekao. Tamo je on donosio odluke. Dakle, da li mislite da je prihvatljivo da se takvog čoveka ne otarasite? (Nije.) Dozvoliti ovakvoj osobi da ostane bilo bi zlo. Kada povremeno i pokaže neko dobro ponašanje, to je zato što u to nisu uključeni njegovi vlastiti interesi. Pažljivo pogledajte šta sve on čini: ne postoji nijedna stvar koja ne ometa i ne šteti interesima drugih, niti ijedna stvar koja ne šteti interesima Božje kuće. Ova osoba je rođena kao demon, postavlja se protiv Boga i antihrist je. Može li se takvoj osobi dozvoliti da ostane u Božjoj kući? Da li zaslužuje da obavlja svoju dužnost? (Ne.) A ipak, i dalje neki ljudi pokušavaju da odbrane ovakvu osobu. Koliko su oni smeteni? Zar ovo nije odvratno? Da li pokušavaš da pokažeš da u tebi ima ljubavi? Ako u tebi ima ljubavi, onda se ti pobrini za njega; ako u tebi ima ljubavi, neka tebi naudi – ali ne dozvoli da šteti interesima Božje kuće! Ako u tebi ima ljubavi, onda, kada se on ukloni, ti pođi s njim – šta radiš ovde još uvek? Da li su ovi ljudi poslušni i pokorni? (Nisu.) Rođeni su kao banda demona. Taj čovek nije poslušao ništa što sam rekao. Da sam rekao na zapad, on bi krenuo na istok, a da sam rekao na istok, on bi krenuo na zapad. Bio je uporan da Mi se suprotstavi u svemu. Zašto mu je bilo tako teško da Me makar malo posluša? Da li je to što sam ga zamolio da pošalje povrće drugoj braći i sestrama značilo da će biti lišen svog dela? Da li sam ga lišio prava da jede to povrće? (Nisi.) Pa, zašto ga onda nije poslao? Nije morao sam da ga nosi, to nije zahtevalo nikakav napor sa njegove strane. Ali, ne samo da drugima nije dao nimalo dobrog povrća, nego im je poklonio trulo povrće. Koliko on mora biti loš da to uradi? Može li se on smatrati osobom? Rekao sam mu da pošalje povrće, a ne otpatke. Nešto tako jednostavno, tako lako, što može da obavi pokretom ruke, a on ni to nije mogao da uradi. Da li je ovo osoba? Ako čak ni ovako nešto ne možeš da uradiš, kako možeš da tvrdiš da si pokoran Bogu? Ti ukrštaš rogove, uzvraćaš, a ipak pokušavaš da živiš na račun Božje kuće. Može li se tako nešto ikada ostvariti? Čak i danas ima onih koji nisu zaboravili: „Jednom si nam povredio osećanja. Jednom si izbacio nekolicinu od nas, ali se mi nismo složili s tim; želeli smo da ti ljudi ostanu, ali ti nisi hteo da im daš šansu. Da li si ti pravedni bog?” Da li mislite da bi demoni ikada rekli da je Bog pravedan? (Nikada.) Njihova usta mogu reći da je Bog pravedan, ali kada Bog deluje, to im ne odgovara; ne mogu da nateraju sebe da pohvale Božju pravednost. To su demoni i licemeri.

Šta pokazuje čak i tako mala stvar kao što je isporuka povrća? Da li je ljudima lako da se pokore Bogu i da poslušaju Božje reči? (Nije.) Ljudi jedu hranu koju im je Bog dao, žive u kućama koje im je Bog dao, koriste stvari koje im je Bog dao, ali kada Bog od njih zatraži da podele višak svog povrća sa drugima, da li su pokorni? Mogu li ove reči u njima uroditi plodom? Mogu, u ljudima. Mogu se izvršiti u ljudima. Ali, u demonima, Sotonama i antihristima, te reči nikada neće uroditi plodom. Taj čovek je pomislio u sebi: „Ako pošaljem ovo povrće, da li će se neko setiti da sam uradio nešto dobro? Ako drugi jedu ovo povrće i kažu da je to božja blagodat, da me je bog zamolio da to uradim, ako svi budu zahvalni bogu, ko će meni zahvaliti? Ja sam heroj iza kulisa, ja sam se trudio. Ja sam bio taj koji je posadio povrće. Trebalo bi meni da zahvališ. A ako to ne uradiš, ako ne znaš da sam ja to uradio, onda možeš samo da sanjaš da ćeš da jedeš povrće koje sam ja uzgajao!” Nije li upravo to pomislio? I nije li ovo zlo? To je tako zlo! Kako bi zla osoba mogla da primenjuje istinu i da se pokorava Božjim rečima? Ova osoba je rođena kao demon i kao Sotona. On se suprotstavlja Bogu, opire se istini i prezire je. On nije u stanju da posluša Božje reči, pa da li uopšte ima potrebe da ih posluša? Nema. Dakle, kako bi trebalo rešiti takvu stvar? Treba takvog čoveka izbaciti i pronaći nekoga ko može da sluša i da zauzme njegovo mesto. To je to, tako je jednostavno. Da li je rešavanje stvari na ovaj način prikladno ili nije? (Prikladno je.) I ja tako mislim. Ako ne ode, izazvaće probleme i naškodiće svima ostalima. Neki ljudi kažu: „Da li si Ti nezadovoljan jer nije poslušao Tvoje reči? Sve što je učinio bilo je pokazivanje neposlušnosti prema Tebi – da li je to bilo tako ozbiljno? Ti si ga odbacio zbog nečeg tako trivijalnog, a on zapravo nije učinio ništa loše. Samo je poslao neko pokvareno povrće, a bilo je i par slučajeva kada ništa nije poslao i kada Te nije poslušao. To je mala stvar, zar ne?” Da li je to slučaj? (Nije.) Pa, kako vi mislite da ja gledam na ovo? Nije mogao da Me posluša ni kada je u pitanju bilo nešto tako sitno, ali je ovde pokušao da ometa stvari na nerazuman način. Ovo je Božja kuća, ništa ovde nije pripadalo njemu. Svaka travka, svako drvo, svaki brežuljak, svaka vodena površina ovde – on nije imao ovlašćenja da kontroliše ništa od toga niti da donosi odluke o bilo kojoj od ovih stvari. Pokušao je da donosi odluke, da ometa stvari na nerazuman način. Šta je on bio? Ništa njegovo ne bi bilo uzeto ni iskorišćeno, niti bi bilo šta što je njemu pripadalo bilo poslato drugima; sve što se od njega tražilo bilo je da se pokrene i da kako valja ispuni obaveze, ali ni to nije mogao da uradi. Pošto on to nije mogao, ja ga nisam priznao za vernika, pa je morao da izađe iz Božje kuće; morao je da bude uklonjen! Da li je bilo razumno da to uradim? (Jeste.) Ovo su upravne odluke Božje kuće. Kad bih naišao na tako zlu osobu koja čini zlodela i kad je ne bih uklonio, kad ne bih izrazio nikakav stav prema njoj, šta mislite koliko bi ljudi onda bilo povređeno? Zar ovo u Božjoj kući ne bi izazvalo rasulo? I zar upravne odluke Božje kuće ne bi tada postale prazne reči? Dakle, šta je propisano upravnim odlukama Božje kuće u pogledu ovih antihrista i zlih demona koji su neposlušni, izazivaju ometanja, koji nerazumno koče stvari i bestidno se ponašaju? Uklonite ih i proterajte ih iz Božje kuće. Uklonite ih iz redova braće i sestara. Oni se ne ubrajaju u članove Božje kuće. Šta mislite o ovakvom postupanju sa njima? Kada se ljudi ove vrste uklone, sav posao će se odvijati glatko. Demoni i Sotone nastoje da iskoriste čak i nešto tako minorno kao što je konzumiranje povrća. Oni pokušavaju da donose odluke čak i u vezi sa tim, i da rade šta žele. Sve o čemu smo pričali minorne su stvari, ali, kako god bilo, sve se to dotiče najelementarnije od svih istina. Najelementarnija istina jeste poslušati Božje reči. Kakva je narav onih koji ni to ne mogu? Da li oni poseduju savest i razum normalnih ljudi? Ne, nimalo. To su ljudi kojima nedostaje ljudskosti.

Pored povrća, ljudi u svakodnevnom životu takođe moraju da konzumiraju meso i jaja. Zato sam nekim ljudima rekao da zadrže nekoliko pilića i da ih hrane žitom, povrćem i sličnim stvarima. Pilići bi trebalo da budu iz slobodnog uzgoja. Tako bi kokoške nosile bolja jaja od onih koja se prodaju na pijacama. Samo pileće meso bi takođe bilo organsko; u najmanju ruku, ne bi sadržalo hormone i ne bi bilo štetno za ljude kada ga jedu. Te kokoške možda neće dati mnogo jaja ili mesa, ali bi kvalitet bio zagarantovan. Razumete li šta mislim? (Da.) Onda Mi recite, koliko informacija sadrži ovo što sam upravo rekao? Prvo, uzgoj pilića na ovaj način bi nam doneo organska jaja za jelo. Bez obzira koliko takvih jaja bismo mogli da pojedemo, u najmanju ruku, ne bismo morali da jedemo jaja koja sadrže antibiotike. To se tražilo od jaja. Drugo, od mesa se tražilo da ne sadrži hormone, tako da ljudi ne bi imali nikakvih nedoumica oko toga da li da ga jedu. Da li je bilo previše tražiti ijednu od ovih stvari? (Nije.) Zahtevi koje sam izneo ne samo da nisu bili preterani, već su bili i praktični, zar ne? (Jesu.) Nešto kasnije, ljudi su kupili i othranili piliće. Kada su koke počele da daju jaja, mi smo ih jeli; međutim, osećao se slab ukus antibiotika, slično kao u jajima kupljenim u supermarketu. Malo sam razmislio o tome: da li su kokama davali hranu koja je sadržala antibiotike? Kasnije sam ljude koji su brinuli o pilićima upitao kakvu su hranu pilići jeli, a oni su mi rekli da su jeli prah od kostiju. „Ne treba nam da ove kokoške rano nose jaja. Hranite ih uobičajenim organskim metodama koje važe za slobodni uzgoj. Neka nose jaja normalno”, rekao sam. „Ne držimo ih da bismo dobili mnogo jaja, već samo da bismo mogli da jedemo organska jaja. To je sve što nam je potrebno.” Šta sam mislio kada sam to rekao? Govorio sam im da ne hrane kokoške ničim što sadrži antibiotike, hormone i slično. Kokoškama je trebalo davati drugačiju hranu od one koju jedu kokoške na drugim mestima. Na drugim mestima, kokoške potpuno odrastu za samo tri meseca, nose jaja svaki dan i koriste se kao mašine za nošenje jaja sve do dana kada ih zakolju. Da li ta praksa daje dobra jaja? I da li je meso ukusno? (Nije.) Tražio sam da kokoške budu slobodne, da im se omogući da se kreću napolju, da jedu insekte i korov, a da ih zatim hrane nekim žitaricama, zrnevljem i slično. Iako bi to proizvelo manje jaja, kvalitet bi bio bolji; to bi bilo dobro i za kokoške i za ljude. Da li je to što sam tražio bilo lako ostvariti? (Bilo je.) I da li je bilo lako razumeti? Da li je bilo teško poslušati ovo što sam rekao? (Bilo je lako razumeti. Ovo nije bilo teško.) Nije mi delovalo da je bilo ikakvih poteškoća. Bilo je lako. Nisam postavljao nikakve zahteve u vezi sa brojem proizvedenih jaja, već samo u vezi sa njihovim kvalitetom. Ljudi sa normalnim razumom i normalnim načinom razmišljanja ovo bi razumeli čim bi čuli. Osetili bi da je ovo jednostavno, da je izvodljivo, i ubrzo zatim bi ga sproveli u delo. To se zove poslušnost. Da li su to učinili ljudi koji su gajili kokoške? Da li su bili sposobni za to? Mogućnost da to urade bi značila da poseduju razum normalne ljudskosti. Nemogućnost da to urade bi značila da postoji problem. Ubrzo nakon što sam to rekao, vreme se promenilo i zahladnelo je. Na osnovu normalnih zakona prirode, to bi uzrokovalo da kokoške prestanu da nose jaja. Ali, desilo se nešto što nam mnogo govori: kada je postalo hladnije, kokoške nisu nosile manje, već više jaja. Svakog dana je bilo jaja za jelo, ali žumanca nisu bila tako žuta kao nekada, a belanca su postajala sve tvrđa. Jaja su postajala sve manje ukusna. Šta se dešavalo? Rekao sam: „Šta se, zaboga, dešava? Već je dovoljno teško ovim kokoškama da prežive zimu, šta to radite pokušavajući da ih sada naterate da nose jaja za ishranu ljudi? To je malo okrutno!” Kada sam kasnije otišao i pitao, otkrio sam da su kokoške i dalje dobijale hranu koja je kupljena negde drugde – hranu koja je garantovala da će nastaviti da nose jaja, bez obzira na to da li je proleće, leto, jesen ili zima. „Kokoške normalno ne nose jaja tokom ovog godišnjeg doba. Možemo da se snađemo bez jaja. Samo nastavite da brinete o kokoškama. Kada dođe proleće, ponovo će početi da nose jaja i ona će biti dobrog kvaliteta”, rekao sam. „Ne budi proždrljiv. Nisam tražio od tebe da ih nateraš da stalno nose jaja, niti da i dalje obezbeđuješ jaja tokom zime. Pošto to nisam tražio od tebe, zašto si nastavio da im daješ tu hranu koju si kupio? Zabranjeno ti je da ih ponovo hraniš time.” Da li sam bio jasan? Prvo, nisam zahtevao da mora biti jaja za jelo bez obzira na godišnje doba. Drugo, rekao sam mu da ne daje kokoškama tu hranu, da ne ubrzava proces nošenja jaja. Da li je bilo teško ostvariti ovaj mali zahtev? (Nije.) Ali, rezultat toga je bio da sam nešto kasnije pojeo nekoliko jaja koja su naše kokoške ponovo snele. Rekao sam Sebi: kako je smetena ova ekipa, kako to da nisu poslušali ono što sam rekao? Kokoške su i dalje nosile jaja, tako da definitivno nisu promenili hranu – to je ono što se dešavalo.

Šta možete da zaključite iz onoga što se desilo sa uzgojem pilića? (Da se ljudi ne pokoravaju i da nisu poslušni Božjim rečima.) Neki ljudi su rekli: „Poslušnost božjim rečima – to znači slediti božju volju. Moramo ih poslušati kada su u pitanju velike i uzvišene stvari, to su one stvari koje se tiču božje volje, izvršenja božjeg dela, kao i njegovog glavnog dela. Sve o čemu si govorio odnosi se na trivijalne stvari iz svakodnevnog života, koje nemaju nikakve veze sa tim da sledimo božju volju – tako da ne moramo da radimo onako kako ti kažeš. Ono o čemu govoriš nije povezano sa našom dužnošću, niti sa našim pokoravanjem i poslušnošću božjim rečima, tako da imamo opravdanja da ti se usprotivimo, da izaberemo hoćemo li te poslušati ili ne. Štaviše, šta ti znaš o normalnom ljudskom životu, o porodičnim stvarima? Ti ne razumeš, pa nemaš pravo da govoriš o tome. Nemoj nam pričati gluposti – ne moramo da te poslušamo u vezi sa ovim.” Nije li to ono što su oni mislili? I da li je bilo ispravno razmišljati na taj način? (Nije.) Gde je bila greška? (Slediti Božju volju znači da se ne prave razlike između velikih i malih tema. Sve dok su to Božje reči, ljudi treba da ih poslušaju, treba da se pokore i da ih sprovedu u delo.) Neki ljudi su rekli: „Pokoravam se božjim rečima koje su istina. Ne moram da budem poslušan onima koje nisu istina. Ja se pokoravam samo istini. ’Slediti božji put’ znači pratiti, biti poslušan i pokoriti se onom delu reči koje dolaze iz božjih usta i koje su istina. Reči koje se tiču života ljudi i koje nisu povezane sa istinom mogu se zanemariti.” Da li je takvo shvatanje ispravno? (Nije.) Pa, kako vi gledate na istinu i na Božje reči? Zar oni nisu pravili razliku između Božjih reči i istine? I nije li ovo pretvorilo istinu u puku figuru? Zar oni nisu smatrali istinu veoma šupljom? Božje stvaranje svih stvari, Božje stvaranje oblika i boja lišća na drveću, oblika i boja cveća, postojanje i razmnožavanje svih stvari – ima li sve ovo neke veze sa istinom? Ima li neke veze sa čovekovim spasenjem? Da li je struktura ljudskog tela povezana sa istinom? Ništa od ovoga nije povezano sa istinom, ali svi oni dolaze od Boga. Ako se ništa od ovoga ne tiče istine, možeš li da ne priznaš njihovu tačnost? Možeš li da porekneš njihovu tačnost? Možeš li da uništiš zakone Božjeg stvaranja kako ti se prohte? (Ne mogu.) Dakle, kakav bi trebalo da bude tvoj stav? Moraš da se pridržavaš tih zakona. Kada postoje stvari koje ne razumeš, ispravno je da se pouzdaš u ono što je došlo iz Božjih usta. Ti ne treba da ih proučavaš niti da pokušavaš da ih razumeš veoma duboko – samo treba da ne kršiš njihove zakone. Upravo to znači verovati i pokoriti se. Kada je reč o navikama, o zdravom razumu, o pravilima svakodnevnog života i o drugim stvarima koje Bog zahteva u svakodnevnom životu ljudi, a koje se ne dotiču čovekovog spasenja, iako možda te stvari nisu u istom rangu sa istinom, sve su to pozitivne stvari. Sve pozitivne stvari dolaze od Boga, pa ljudi treba da ih prihvate – ove reči su tačne. Osim toga, budući da su ljudi, koji razum i savest treba da se nađe u njima? Pod jedan, oni treba da nauče kako da budu poslušni. Da budu poslušni čijim rečima? Da poslušaju reči đavola i Sotone? Da poslušaju reči ljudi? Da poslušaju reči velikih ljudi, izuzetnih ljudi? Da poslušaju reči antihrista? Ništa od toga. Trebalo bi da budu poslušni Božjim rečima. Koja načela i specifične postupke pronalazimo u praktikovanju poslušnosti Božjim rečima? Ne moraš da analiziraš da li su te reči tačne ili nisu, i ne treba da pitaš za razlog. Ne treba da čekaš da ih razumeš pre nego što ih primeniš u praksi. Umesto toga, prvo bi trebalo da ih saslušaš, primeniš, izvršiš i pridržavaš ih se, što bi takođe trebalo da bude tvoj prvi stav. Samo tada ćeš biti stvoreno biće, jedno prikladno i pravo ljudsko biće. Ako su čak i ovi najelementarniji standardi ljudskosti izvan tvojih mogućnosti i ako Bog ne priznaje da si ti čovek, možeš li tada da staneš pred Njega? Da li si dostojan da čuješ Božje reči? Da li si dostojan da čuješ istinu? Da li si dostojan spasenja? Ti ne ispunjavaš uslove ni za jednu od ovih stvari.

Da li su ljudi o kojima sam upravo govorio u priči o kokoškama i jajima bili poslušni i da li su se pokorili? (Nisu.) Kako su se odnosili prema Božjim rečima? Kao prema povetarcu koji duva pored njihovih ušiju, dok su u mislima imali određeni stav: „Ti kaži šta imaš da kažeš, a ja ću učiniti ono što moram. Ne zanimaju me tvoji zahtevi! Dovoljno je da ti obezbedim jaja za jelo – koga briga kakva jaja jedeš. Želiš da jedeš organska jaja? Nema šanse. Samo ti sanjaj! Tražio si od mene da uzgajam kokoške i ja ih ovako gajim, ali ti, povrh toga, imaš nove zahteve – da li imaš pravo da govoriš o tome?” Da li su to ljudi koji su poslušni i koji se pokoravaju? (Nisu.) Šta oni pokušavaju da urade? Pokušavaju da se pobune! Božja kuća je mesto gde Bog govori i deluje, mesto gde vlada istina – ako ovi ljudi nisu poslušali i nisu se pokorili Božjim rečima koje im je Bog rekao u lice, da li oni mogu da primenjuju Božju reč iza Njegovih leđa? Tek to nije verovatno! Od malo verovatnog do još manje verovatnog: u pogledu ove dve stvari, da li je Bog njihov Bog? (Nije.) Dakle, ko je njihov bog? (Oni sami.) Tako je – oni sebe tretiraju kao boga, veruju u sebe. U tom slučaju, zašto se oni još uvek motaju ovde? Pošto su oni sami sebi bog, šta oni rade time što mašu zastavom vere u Boga? Zar ovo nije obmanjivanje drugih ljudi? Zar ne obmanjuju sami sebe? Ako je to stav koji ti ljudi imaju prema Bogu, da li su u stanju da budu poslušni? (Zaista nisu.) Čak i po pitanju nečeg tako sitnog, oni ne mogu da poslušaju Božju reč ili da se pokore Bogu; Božje reči nemaju uticaja na njih, ne prihvataju ih i ne mogu da im se pokore. Mogu li se takvi ljudi spasiti? (Ne mogu.) Pa koliko su oni daleko od spasenja? Predaleko, ni blizu! Iznutra gledano, da li je Bog spreman da spase one koji se ne pokoravaju Njegovim rečima, koji Mu se suprotstavljaju? Definitivno nije. Čak ni ljudi koji ovo mere na osnovu sopstvenih misli, ne bi bili voljni da to urade. Kada bi ovakvi đavoli i Sotone zauzeli stav protiv tebe, sa namerom da ti se suprotstave u svakom pogledu, da li bi ih spasio? Nemoguće. Niko ne želi da spašava takve ljude. Sa takvima niko ne želi da se sprijatelji. Što se tiče uzgoja pilića – nešto tako minorno je učinilo da se razotkrije ljudska priroda; u nečemu tako malom, ljudi nisu bili u stanju da poslušaju ono što sam rekao. Zar ovo nije ozbiljan problem?