Postoje neki antihristi koji se vrlo dobro kriju, samo se ćutljivo smeškaju kada nešto vide, u vezi sa mnogim pitanjima samo ćute, glume dubokoumnost i ne izražavaju nikakav stav. Kada prvi put dođeš u kontakt s njima, nije ih lako prozreti; možeš čak da pomisliš da su to veoma značajni i izuzetni ljudi. Kako da raspoznaš takve antihriste? Moraš da obratiš pažnju i da osmotriš šta to oni zaista vole, na šta se fokusiraju, šta ih zanima i sa kim se druže. Posmatrajući te aspekte, možeš da zadobiješ razumevanje takvih antihrista. Pored toga, postoji još nešto što bi svi trebalo da znate: bez obzira na kom su nivou vođa ili delatnik, ako ih obožavate zato što razumeju malo istine i zato što imaju po neki dar, i ako verujete da poseduju istina-stvarnost i da ti mogu pomoći, i ako se u svemu ugledate na njih i oslanjate se na njih, i ako kroz to pokušavate da zadobijete spasenje, to je onda vaša glupost i neznanje. Na kraju, sve će to propasti jer je vaša početna tačka suštinski pogrešna. Bez obzira na to koliko istina čovek razume, on ne može da zauzme mesto Hrista, i bez obzira na to koliko je nadaren, to ne znači da poseduje istinu – zato će svi oni koji obožavaju druge ljude, ugledaju se na njih i slede ih, na kraju biti isključeni i osuđeni. Vernici u Boga mogu jedino da se ugledaju na Boga i da slede Boga. Vođe i delatnici su i dalje obični ljudi, bez obzira na njihov rang. Ako na njih gledaš kao na svoje neposredne nadređene, ako osećaš da su iznad tebe, da su sposobniji od tebe, i da bi trebalo da te vode, da su u svakom pogledu iznad svih ostalih, onda grešiš – to je zabluda. A kakve će posledice ta zabluda doneti? Navešće te da nesvesno meriš svoje vođe prema zahtevima koji nisu u skladu sa stvarnošću i da ne budeš u stanju da pravilno postupaš prema njihovim problemima i nedostacima; istovremeno, nesvesno ćeš biti duboko privučen njihovim šarmom, darom i talentima, tako da, pre nego što to i shvatiš, ti ih već obožavaš i oni su postali tvoj bog. Taj put, od trenutka kada počnu da postaju tvoj uzor, predmet tvog obožavanja, do trenutka kada postaneš njihov sledbenik, put je koji će te nesvesno udaljiti od Boga. I čak i dok se postepeno udaljavaš od Boga, i dalje ćeš verovati da slediš Boga, da si u Njegovoj kući, da si u Njegovom prisustvu, dok su te, u stvari, Sotonine sluge, antihristi, već zarobili. Nećeš to čak ni osetiti. To je vrlo opasna situacija. Da bi razrešio taj problem, potrebno je da delom budeš sposoban da razaznaš priroda-suštinu antihrista i da prozreš ružno lice mržnje antihrista prema istini i otpor koji imaju prema Bogu; takođe je potrebno da se upoznaš sa uobičajenim tehnikama koje antihristi koriste kako bi naveli ljude na pogrešan put i uhvatili ih u zamku, kao i sa načinom na koji postupaju. Drugi deo uključuje to da svi morate da stremite ka poznavanju Božje naravi i suštine. Mora da vam bude jasno da je samo Hristos istina, put i život, i da će vam obožavanje bilo koje osobe doneti nesreću i katastrofu. Morate da verujete da samo Hristos može spasiti ljude, i morate da sledite i da se pokoravate Hristu sa apsolutnom verom. To je jedini ispravan put ljudskog života. Neki bi mogli reći: „Pa, imam ja svoje razloge zašto obožavam vođe – ja duboko u sebi prirodno obožavam svakog ko je talentovan. Obožavam svakog vođu koji se slaže s mojim predstavama.” Zašto insistiraš na obožavanju čoveka iako veruješ u Boga? Na kraju krajeva, ko će te spasiti? Ko te zaista voli i štiti – zar to zaista ne možeš da vidiš? Ako veruješ u Boga i ako slediš Boga, treba da obratiš pažnju na Njegovu reč, a ako neko govori i postupa ispravno i u skladu sa istina-načelima, onda samo treba da se pokoriš istini – zar to nije jednostavno? Zašto si tako prizeman? Zašto insistiraš na traženju nekoga koga ćeš obožavati i slediti? Zašto uživaš u tome da budeš Sotonin rob? Zašto ne postaneš sluga istine umesto toga? Po tome se vidi da li osoba ima razum i dostojanstvo. Treba da počneš od sebe: opremi se različitim istinama, budi u stanju da prepoznaš raznovrsne načine na koje se različite stvari i ljudi ispoljavaju, saznaj kakva je priroda ponašanja različitih ljudi i koje naravi ljudi otkrivaju, nauči da razlikuješ suštine različitih vrsta ljudi, neka ti bude jasno kakvi ljudi te okružuju, kakva si ti osoba i kakva osoba je tvoj vođa. Kada sve to jasno sagledaš, bićeš sposoban da postupaš prema ljudima na pravi način i u skladu sa istina-načelima. Ako su to braća i sestre, postupaćeš prema njima s ljubavlju; ako to nisu braća i sestre, već zli ljudi, antihristi ili bezvernici, držaćeš se podalje i napustićeš ih. A ako su to ljudi koji poseduju istina-stvarnost, iako je u redu da im se diviš, nećeš ih obožavati. Niko ne može da zauzme mesto Hrista; samo je Hristos praktični Bog. Samo Hristos može da spasi ljude i samo sledeći Hrista možeš da zadobiješ istinu i život. Ako možeš sve to jasno da sagledaš, onda poseduješ rast i antihristi te verovatno neće tako lako navesti na pogrešan put, niti treba da se plašiš da će se to desiti.

Neki ljudi se zabrinu kada vide da su određeni antihristi razotkriveni i isključeni, te kažu: „Iako se, spolja gledano, ne čini da su antihristi zli, zašto se ispostavlja da su toliko zli kada se prepozna ono što čine? Izgleda da su antihristi zaista veoma lukavi i neuobičajeni. Ali ja sam niskog kova, i ako ponovo naiđem na takve antihriste, bojim se da neću moći da ih raspoznam. Kako da se zaštitim od antihrista?” Čak i ako si niskog kova, ne treba uvek da brineš da ćeš biti naveden na pogrešan put niti treba uvek da razmišljaš o tome kako da se od njih zaštitiš. Treba samo da se fokusiraš na razumevanje istine, da više čitaš Božje reči i da, kada imaš vremena, ozbiljno razmatraš zla dela koja su antihristi počinili, postavljajući sebi pitanja: „Na čemu počiva njihovo zlo? Šta ih je navelo da počine takvo zlo? Mogu li obični ljudi da počine takvo zlo? Kako oni koji razumeju istinu raspoznaju antihriste? Kako ih ja mogu raspoznati?” Kada jasno sagledaš ljudsku suštinu kroz Božje reči, sve će ti biti jasno. Kako stalno o tome razmišljaš, nesvesno ćeš naučiti da raspoznaješ, te ćeš prirodno biti sposoban da prepoznaš antihriste kada se ponovo suočiš sa situacijom u kojoj pokušavaju da navedu ljude na pogrešan put. To zahteva mnogo iskustva; to nije nešto što možeš da naučiš tako što ćeš slušati više propovedi. To je nalik sticanju iskustva u društvu nakon što si previše puta bio iskorišćen ili nakon što si pretrpeo previše gubitaka – „na greškama se uči”. To je isto. U našem verovanju u Boga, glavno je razumeti istinu. Što više istine razumeš, više stvari ćeš prozreti. Ako ne razumeš nijednu istinu, čak ni znanje ti neće biti od koristi. Ne možeš ništa da prozreš ako samo koristiš znanje; tvoji pogledi su isti kao i kod svetovnih ljudi i sve što komentarišeš biće besmislice i zablude. Ne brini ako u ovom trenutku ne možeš da prozreš neke ljude. Kada budeš razumeo istinu, prirodno ćeš steći sposobnost raspoznavanja. Za sada, fokusiraj se na to da valjano obavljaš svoju dužnost, da jedeš i piješ više Božjih reči i da više razmišljaš o istini. Kada dođe vreme da zadobiješ razumevanje istine, steći ćeš sposobnost da raspoznaješ ljude. Biće dovoljno da samo osmotriš nečije ponašanje, i u svom srcu ćeš znati šta se događa sa tom osobom; biće dovoljno da samo poslušaš kako neko prijavljuje neki problem, i bićeš u stanju da prozreš suštinu tog problema; i dovoljno će ti biti da samo čuješ nečije misli i stavove, i znaćeš koliki je rast te osobe. Bez mnogo truda bićeš u stanju da razumeš sve što se tiče bilo koje stvari ili osobe – to je rezultat razumevanja istine. Međutim, ako ne stremiš ka istini, već se oslanjaš na svoju maštu da procenjuješ ljude, da ih obožavaš, da se na njih oslanjaš i da im slepo laskaš, i ako ne slediš put stremljenja ka istini, kakav će biti krajnji rezultat? Bilo ko bi mogao da te navede na pogrešan put; nećeš moći nikoga da prozreš, čak ni najočiglednijeg antihrista. Nasamariće te, a ti ćeš ga i dalje obožavati zbog njegove sposobnosti, svakodnevno se vrteći oko njega. Tada si zaista smetenjak i može se sa sigurnošću reći da veruješ u nejasnog boga, a ne u praktičnog Boga, i da definitivno nisi osoba koja stremi ka istini.

Neki ljudi, čak i nakon što su poslušali nekoliko propovedi o raspoznavanju antihrista, i dalje ne mogu da ih raspoznaju. Oni razumeju samo neke metode raspoznavanja, ali im nedostaje stvarno iskustvo. Kada se zapravo suoče sa zlim delima antihrista, ponovo ne uspevaju da ih raspoznaju. Iako ne mogu da raspoznaju antihriste nakon slušanja propovedi, oni porede sebe sa onim što su čuli i sve više počinju da osećaju da su i sami poput antihrista. Na kraju dolaze do zaključka da su i oni sami antihristi. Nema ničeg lošeg u takvom raspoznavanju. Takvi ljudi su u potpunosti svesni detalja po pitanju raspoznavanja antihrista, ali im prosto nedostaju načela za karakterizaciju. To nije veliki problem; to pokazuje da je to što su slušali propovedi bilo delotvorno. Iako nisu raspoznali stvarne antihriste, prepoznali su sebe, što je takođe dobra stvar. Najpre spašavaju sebe i izbegavaju da postanu antihristi, što je plodonosan ishod slušanja ovih propovedi koje razotkrivaju antihriste. Biti u stanju da raspoznaš sebe kao antihrista nije jednostavno; takvo raspoznavanje podrazumeva detaljno posmatranje i verujem da to već može da znači da imaš sposobnost raspoznavanja. Prepoznati sebe u ovom trenutku je dobra stvar; nije prekasno za to. Da si počinio zlo ili izazvao katastrofe i tada bio okarakterisan kao antihrist, bilo bi prekasno. Ako sada možeš sebe da raspoznaš, to u krajnjem slučaju znači da ispoljavaš osobine slične onima koje imaju antihristi, da hodaš putem antihrista i da si izabrao pogrešan put – možeš biti okarakterisan jedino na ovaj način. Još uvek imaš vremena da promeniš put, ali je opasno ako odlučiš da ga ne promeniš. Do sad smo mnogo puta razgovarali na temu raspoznavanja antihrista i neki ljudi zaista mogu da ih prepoznaju. Oni mogu da prepoznaju svoje sopstvene naravi antihrista koje otkrivaju, što je rezultat koji dokazuje da su zadobili sposobnost raspoznavanja. Ako mogu dodatno da naprave razliku između onih ljudi koji poseduju priroda-suštinu antihrista i onih koji samo imaju narav antihrista, tada će u potpunosti ovladati raspoznavanjem. To je nešto što se uskoro može postići, te nema potrebe za brigom. Ako ljudi mogu da raspoznaju svoje sopstvene naravi antihrista, ako mogu da prepoznaju da li koračaju putem antihrista i ako mogu da razumeju šta je priroda-suština antihrista, onda su već naučili kako da raspoznaju antihriste. Sposobnost raspoznavanja antihrista ne zavisi od toga koliko dugo čovek veruje u Boga, već da li je u stanju da teži istini i da je razume. Neki ljudi su godinama verovali u Boga i poslušali su brojne propovedi o razotkrivanju antihrista, ali se njihove naravi i manifestacije antihrista uopšte nisu promenile. Bez obzira na to koliko Ja razgovaram o istini, oni su i dalje nesvesni. Možda se u tom trenutku identifikuju sa sadržajem razgovora, ali kada je reč o delanju ili obavljanju njihovih dužnosti, vraćaju se svojim starim navikama. Zar to za takve ljude nije problematično i opasno? Veoma je opasno! Kako god da Ja razgovaram o tome u zajedništvu, ma koliko osećali grižu savesti ili tugu dok Me slušaju, oni se nakon toga uopšte ne menjaju. Ne razmišljaju o tome zašto uvek promovišu i obučavaju ljude koji laskaju i koji se ulaguju, niti razmišljaju o tome zašto ne postupaju prema drugima u skladu sa načelima, već prema svojim sopstvenim hirovima. Ne gade im se ljudi koji im se dopadaju, čak i ako su zli ili loši, te nastavljaju da ih promovišu i koriste. Još manje razmišljaju o tome zašto uopšte ne streme ka istini i zašto su krenuli putem antihrista. Opasno je počiniti toliko zla bez ikakvog istinskog promišljanja ili promene. Na nedavnim okupljanjima, razgovaralo se o razotkrivanju naravi i suštine antihrista. Narav antihrista je skrivenija i rđavija od iskvarenih naravi koje se uobičajeno mogu videti. Antihristi osećaju odbojnost prema istini, oni mrze istinu i nikako ne mogu da prihvate istinu niti Božji sud i grdnju. Kakav je onda ishod, kakav je kraj antihrista? Oni će sigurno biti isključeni. Kako Bog karakteriše antihriste? Kao one koji mrze istinu i protive se Bogu – oni su Božji neprijatelji! Suprotstavljanje istini, mržnja prema Bogu i mržnja prema svim pozitivnim stvarima – to nije trenutna slabost niti glupost običnih ljudi, niti je to otkrivanje pogrešnih misli i stavova koji nastaju usled trenutne izobličene spoznaje; to nije problem. Problem je što su to antihristi, neprijatelji Božji, koji mrze sve pozitivne stvari i svu istinu; oni su likovi koji mrze Boga i koji Mu se suprotstavljaju. Kako Bog gleda na takve likove? Bog ih ne spašava! Ti ljudi preziru i mrze istinu, oni imaju priroda-suštinu antihrista. Da li vam je to jasno? Ono što je ovde razotkriveno jeste rđavost, zloba i mržnja prema istini. To je najozbiljnija sotonska narav među iskvarenim naravima, koja predstavlja Sotonina najtipičnija i suštinska svojstva, a ne iskvarene naravi koje ispoljava uobičajeno iskvareno čovečanstvo. Antihristi su sila neprijateljska prema Bogu. Oni mogu da ometaju i da kontrolišu crkvu, i imaju sposobnost da razore i prekinu Božje delo upravljanja. To nije nešto što obični ljudi sa iskvarenim naravima mogu da urade; samo su antihristi sposobni za takva dela. Nemojte to potceniti.

Svi zli ljudi imaju rđave naravi. Neka rđavost se izražava kroz zlobne naravi, kao što je često maltretiranje bezazlenih ljudi, postupanje prema njima na satiričan ili sarkastičan način, kao i konstantno ismevanje i iskorišćavanje takvih ljudi. Zli ljudi se drugom zlom čoveku iz poštovanja klanjaju i ulaguju, ali kada vide slabog čoveka, oni ga gaze i ponašaju se prema njemu nasilnički. To su izuzetno zli i rđavi ljudi. Svako ko maltretira ili ugnjetava hrišćane je đavo prerušen u čoveka; takvi ljudi su bezdušne zveri i reinkarnacija su zlog đavola. Ako u masi zlih ljudi postoje oni koji ne maltretiraju bezazlene ljude, ne ponašaju se surovo prema hrišćanima, već samo iskaljuju svoj bes na one koji ugrožavaju njihov lični interes, smatra se da su to dobri ljudi među nevernicima. Ali, po čemu se razlikuje rđavost antihrista? Rđavost antihrista se pretežno manifestuje u njihovoj posebnoj sklonosti ka nadmetanju. Oni se usuđuju da se takmiče sa Nebom, da se takmiče sa zemljom i da se takmiče sa drugim ljudima. Ne samo da ne dozvoljavaju drugima da ih maltretiraju, već su oni ti koji maltretiraju i muče druge. Svakog dana razmišljaju o tome kako da muče ljude. Ako su na nekog ljubomorni ili ako nekog mrze, nikada to neće prevazići. Po tome su antihristi rđavi. Gde se još ta rđavost ispoljava? Može se videti u lukavom i neuobičajenom načinu na koji nešto obavljaju – ljudi sa nešto mozga, nešto znanja i malo društvenog iskustva teško mogu da ih prozru. Antihristi postupaju izuzetno lukavo i neuobičajeno, što prerasta u rđavost; to nije obična lažljivost. Oni mogu da spletkare i da koriste lukave trikove, i to rade na višem nivou nego većina ljudi. Većina ljudi ne može da se takmiči sa njima i ne može da se nosi sa njima. To su antihristi. Zašto kažem da obični ljudi ne mogu da se nose s njima? Zato što je njihova rđavost toliko ekstremna da oni poseduju ogromnu moć da navedu ljude na pogrešan put. Mogu da osmisle raznovrsne načine kako bi naterali ljude da ih obožavaju i da ih slede. Takođe mogu da iskoriste različite ljude kako bi ometali i narušavali rad crkve. U takvim okolnostima, Božja kuća stalno razgovara o svakoj vrsti manifestacije i naravi, kao i suštini antihrista, kako bi ljudi mogli da ih raspoznaju. To je neophodno. Neki ljudi ne razumeju i kažu: „Zašto se uvek razgovara o tome kako raspoznati antihriste?” Zato što su antihristi izuzetno sposobni da navedu ljude na pogrešan put. Mnoge ljude mogu da navedu na stranputicu, nalik su smrtonosnoj kugi, čija zaraza samo tokom jedne epidemije može da naškodi gomili ljudi i mnoge da ubije; vrlo je zarazna i široko rasprostranjena, a njena stopa zaraznosti i smrtnosti prilično je visoka. Zar to nisu teške posledice? Ako ne razgovaram na taj način sa vama, da li ćete biti u stanju da se oslobodite antihrista koji vas navode na pogrešan put i koji vas ograničavaju? Možete li se zaista okrenuti Bogu i pokoriti Mu se? To je veoma teško. Kada obični ljudi otkriju nadmenu narav, drugi, u najboljem slučaju, mogu da vide ružno stanje njihove nadmenosti. Ponekad se hvale, ponekad se ističu i pokazuju, a ponekad vole da ističu svoj status i da drže drugima lekcije. Ali, da li je to slučaj sa antihristima? Spolja gledano, možda ne deluje kao da ističu svoj status ili da ga vole, možda izgleda da ih status uopšte ne zanima, ali duboko u sebi, oni imaju snažnu želju za njim. To je kao kod nekih careva ili gospodara razbojnika među nevernicima: kada se bore za svoju zemlju i kada zajedno sa svojim saputnicima podnose nedaće, čine se poniznim i neambicioznim. Ali, da li si video želje skrivene duboko u njihovim srcima? Zašto mogu da podnesu takve teškoće? Njihove ih želje podstiču. U sebi gaje veliku ambiciju, spremni su da podnesu bilo kakvu patnju ili da izdrže bilo kakvu klevetu, uvrede i poniženja, kako bi jednog dana zauzeli presto. Zar to nije lukavo i neuobičajeno ponašanje? Mogu li oni bilo kome da otkriju ovu ambiciju? (Ne mogu.) Oni je skrivaju i drže je u tajnosti. Ono što je spolja vidljivo jeste čovek koji može da izdrži ono što drugi ne mogu, koji može da podnese nepodnošljive teškoće, za koga se čini da je uporan, neambiciozan, prizeman i dobar prema onima oko sebe. Ali, onog dana kada taj čovek zauzme presto i dobije pravu moć, kako bi konsolidovao svoj autoritet i sprečio uzurpaciju, on pobije sve one koji su propatili i koji su se borili pored njega. Tek kada se otkrije istina, ljudi shvate koliko je to duboko lukav čovek. Kada se osvrneš i shvatiš da je sve što je uradio bilo vođeno ambicijom, otkriješ da on ima rđavu narav. Koja je to bila taktika? To je bilo lukavo i neuobičajeno ponašanje. To je narav po kojoj postupaju antihristi. Antihristi i đavolski kraljevi koji imaju zvaničnu moć su isti; ni u kom slučaju neće bezrazložno patiti i trpeti u crkvi ako ne dobiju moć i status. Drugim rečima, ti ljudi nikako nisu zadovoljni time da budu obični sledbenici, da prave kompromise u Božjoj kući kao obični obožavaoci Boga, ili da tiho i anonimno obavljaju neku dužnost; sasvim sigurno ne bi bili voljni to da rade. Ako je neko ko ima status smenjen jer je išao putem antihrista, i ako pomisli: „Sad kad nemam status, prosto ću otvoreno da postupam kao obična osoba i obavljaću koju god dužnost da mogu; mogu i dalje da verujem u Boga isto tako dobro i bez statusa”, da li je taj čovek antihrist? Ne, taj čovek je nekada hodao putem antihrista, nekada je izabrao pogrešan put zbog trenutne gluposti, ali on nije antihrist. Šta bi pravi antihrist uradio? Ako izgubi status, pravi antihrist više neće verovati. I ne samo to, već će smisliti razne načine da navede druge ljude na pogrešan put, kako bi ga obožavali i sledili i kako bi ispunio svoju ambiciju i želju za moći. To je razlika između onih koji koračaju putem antihrista i stvarnih antihrista. Mi razaznajemo i detaljno analiziramo te narav-suštine i manifestacije antihrista zato što je priroda tog pitanja vrlo ozbiljna. Većina ljudi ne može da raspozna antihriste. Da ne pominjemo običnu braću i sestre, čak ni neke vođe i delatnici koji misle da razumeju istinu nisu potpuno ovladali raspoznavanjem antihrista. Teško je reći koliko su time ovladali, što ukazuje na to da je njihov rast previše mali. Samo oni koji mogu tačno da raspoznaju antihriste jesu ljudi sa istinskim rastom.

Koji je glavni problem sa kojim se sada suočavate? Većina ljudi ne može da raspozna lažne vođe i antihriste koji ih lako navedu na pogrešan put, što može biti veoma opasan problem ako se ne razreši. Zbog toga zahtevam da naučite kako da razlikujete različite vrste ljudi. Raspoznajte kakvu narav predstavljaju različita ponašanja i izjave ljudi, te na osnovu toga raspoznajte suštinu te osobe. Pored toga, morate da budete u stanju da razlikujete šta je istina-stvarnost, a šta su samo reči i doktrine. Ako to ne možete da raspoznate, nećete moći da uđete u istina-stvarnost. Kako možete da imate put ka ulasku u stvarnost bez sposobnosti raspoznavanja? Neke vođe i delatnici samo izgovaraju reči i doktrine, misleći da razumevanje reči i doktrina znači da poseduju stvarnost. Tako da se, dok rasipaju reči i doktrine, osećaju zadovoljno i opravdano i sve se više oduševljavaju. Ali, kada ih pogode iskušenja, oni posustaju i, iako čak i ne znaju kako su posustali, i dalje kažu: „Zašto me Bog nije zaštitio?” Zar to nije sraman neuspeh? Dakle, neke vođe i delatnici uvek pričaju o rečima i doktrinama – da li možete to da raspoznate? (Ne.) Ponekad čujem od braće i sestara da neke vođe samo pričaju o rečima i doktrinama i da nisu pogodni da budu vođe, te traže da ih smene. Međutim, nakon što se od njih zatraži da izaberu novog vođu, većina ljudi nema sposobnost raspoznavanja, te su izabrane vođe i delatnici opet oni koji samo pričaju o rečima i doktrinama, a nemaju puno stvarnosti. To je veoma ozbiljan problem, veoma težak. Kada slušate Moje reči dok razgovaramo o ovim pitanjima, da li možete da uočite bilo kakvu razliku od onoga što kažu obične vođe? Ako možete da uočite razliku, onda znate šta je istina-stvarnost. Ako ne možete to da prepoznate i mislite da je sve isto, misleći: „Mi smo takođe naučili da govorimo Božje reči, i ono što kažemo isto je kao ono što Bog kaže”, onda to predstavlja problem. To dokazuje da uopšte ne razumeš istinu, već samo znaš kako da oponašaš Božje reči i kako da ih malo izrecituješ, bez stvarnog razumevanja istine. Većina antihrista poseduje određeni dar i rečitost, što im daje osnovu da navode ljude na pogrešan put. U kombinaciji sa njihovom rđavom naravi i manipulativnim načinima govora i delovanja, oni zaista mogu da navedu ljude na stranputicu. Ako ste sposobni da samo izgovarate reči i doktrine, a ne možete da raspoznate šta je istina-stvarnost, jedino što može da vam se desi je da vas antihristi navedu na pogrešan put. To je nešto što je izvan vaše kontrole! Za one koji ne razumeju istinu, nemoguće je da ih antihristi ne navedu na pogrešan put, bez obzira na to šta žele. Osloboditi se uticaja Sotone nije jednostavno, zar ne?

11. jun 2019. godine