Dodatak: Priča o Dabau i Sjaobau

Pre nego što zvanično otpočnemo današnji razgovor u zajedništvu, dozvolite Mi da vam na samom početku ispričam jednu priču. Da li svi vi volite da slušate priče? (Da.) Dakle, postoji li načelo za slušanje priča? U pričama koje se pričaju, trebalo bi da možeš da shvatiš jedan aspekt istine, da razumeš aspekt Božjih namera, da prepoznaš aspekt ljudske priroda-suštine ili da u toj priči otkriješ istina-stvarnost koju ljudi treba da primenjuju i da u nju uđu. U tome je smisao pripovedanja priča; to nije dokono brbljanje i nipošto nije tračarenje. Kad slušaju priče, neki ljudi dokuče samo događaje – kakvi su to ljudi? (Ljudi lošeg kova.) Loš kov označava da su ti ljudi nepromišljeni; uglavnom, ne poseduju duhovno razumevanje. Kakvu god priču da slušaju, mogu da upamte samo događaje ili da shvate nekoliko propisa iz te priče. Ali, kad je reč o različitim istinama koje ljudi treba da shvate unutar te priče, oni ne mogu da ih dokuče, ne mogu da ih shvate niti da ih razumeju. Zar takvo ponašanje ne ukazuje na najniže duhovno razumevanje? (Da.) Nakon što ste saslušali neku priču, da li je iko među vama ispoljio takvo ponašanje? Pošto su je čuli, oni nisu mnogo razumeli, smatrali su da je priča besmislena i bilo je nevažno da li je ona ispričana ili nije. Imaju li takvi ljudi moć razumevanja? Kad slušate neku priču, da li iz događaja u njoj možete da izvučete nekakvu korist? Nezavisno od toga da li iz nje možete da razumete istinu, trebalo bi da shvatite upravo pomenuto načelo za slušanje priča. Počnimo sada sa pričom.

Bio jedan dečak po imenu Sjaobao. U njegovu kuću je nedavno došao jedan čovek, a taj čovek je sa Sjaobaovim roditeljima često odlazio da propoveda jevanđelje. Jednoga dana Sjaobaovi roditelji su izašli da obave neke poslove, ostavljajući tog čoveka i Sjaobaoa same kod kuće. Naša priča počinje ovde. Budući da s tim čovekom Sjaobao nije bio naročito blizak, čovek je odlučio da prijateljski priđe ovom mališanu koji se igrao. Čovek je rekao Sjaobaou kako ga poznaje, te da mu zna čak i ime. Sjaobao se osećao srećno i pomislio je da taj čovek ne može biti loša osoba. Zatim je čovek upitao Sjaobaoa: „Sjaobao, da li su me tvoji roditelji u razgovoru ikada pominjali?” Sjaobao se zamisli na trenutak, pa mu reče: „Ne znam.” Čovek mu zatim reče: „Ti si iskreno dete. Dobra deca govore ono što znaju.” I ponovo upita Sjaobaoa: „Da li su me tvoji roditelji ikada pominjali ili ne?” Sjaobao je i dalje govorio da ne zna. Čovek je nastavio: „Sjaobao, budi dobar. Ako mi budeš rekao istinu, daću ti slatkiše.” Sjaobao se zamislio na trenutak, ali je ipak rekao da ne zna. Čovek je razmišljao: „Kako da ga nateram da mi kaže istinu?” Malo je razmislio, a onda reče Sjaobaou: „Sjaobao, tvoji roditelji veruju u Boga, baš kao i ja. Ja sam najbolji prijatelj tvojih roditelja. Sve troje verujemo u Boga, a i ti veruješ u Boga. Znaš li kakvu decu Bog voli?” Sjaobao je razmislio o tome, pa odvrati: „Ne znam.” Čovek mu reče: „Bog voli iskrenu decu, onu koja ne lažu. Kad nešto znaju, ona kažu da znaju, a kad nešto ne znaju, kažu da ne znaju. To je jedno pošteno dete, a Bog voli takvu decu.” Sjaobao je razmislio o tome, pa reče: „U redu.” Zatim je prestao da govori kako ne zna. Čovek je nastavio: „Ako mi kažeš istinu, onda ćeš biti iskreno dete, onakvo dete kakvo Bog voli.” Sjaobao je razmislio o tome, pa reče: „Onda, dobro.” Čovek ga upita: „Šta znači ’onda, dobro’?” Sjaobao mu na to odvrati: „To znači da su moji roditelji ranije nešto rekli o tebi.” Zatim je čovek nastavio da propituje Sjaobaoa šta su oni rekli, pominjući mu u više navrata da bude iskreno dete i da ne laže. Sjaobao reče: „Moji mama i tata su rekli da nisi dobra osoba. Rekli su da nisi naročito pošten i da treba da budu oprezni kad razgovaraju s tobom.” Čovek ga je ponovo upitao: „I šta su još rekli tvoji mama i tata?” Sjaobao mu odgovori: „Ne sećam se.” „Budi dobar dečko!” reče mu čovek. Zatim je Sjaobao odgovorio: „Moji mama i tata su rekli da ne treba sve da ti govore.” Nakon toga je ovaj čovek nastavio da ispituje Sjaobaoa, pa mu je dečak puno toga rekao. Čovek se osećao sve nelagodnije, pa je rekao Sjaobaou: „Sjaobao, ti si tako dobro dete, dete kakvo Bog voli jer si iskrena osoba i govoriš mi sve što znaš.” U tom trenutku Sjaobao je izgubio oprez koji je na početku imao s ovim čovekom, i više mu nije govorio da ne zna na sve što bi ga ovaj upitao. Želeo je da ovom čoveku sve ispriča, da mu ispriča sve ono što taj čovek nije znao – trebalo je samo da pita Sjaobaoa. Čovek je Sjaobaou takođe otkrio: „Moj nadimak je Dabao. Znači, ti se zoveš Sjaobao, a ja se zovem Dabao. Zar ne bi trebalo da postanemo najbolji drugari?” Sjaobao mu odgovori: „Da.” U nastavku razgovora, pričali su o mnogim stvarima, i što su više pričali, bivali su sve srećniji. Sjaobao je dobio i slatkiše, pa je pred ovim čovekom sasvim prestao da bude obazriv. Zatim je čovek od Sjaobaoa zatražio sledeće: „Ubuduće, ako tvoji mama i tata ponovo budu nešto govorili o meni, hoćeš li to da mi kažeš?” Sjaobao reče: „Naravno, zato što smo dobri prijatelji.” Pred ovim čovekom, Sjaobao više nije bio obazriv, a čovek je od njega dobio informacije koje je želeo. Od tog dana su postali vrlo dobri prijatelji. Kad god bi Sjaobaovi mama i tata govorili nešto o tom čoveku, Sjaobao bi mu to brže-bolje prenosio. Ovaj čovek je Sjaobaou takođe obećao: „Tvojim roditeljima neću ništa reći o ovome što postoji među nama – to je naša tajna. Ako ubuduće poželiš nešto ukusno da pojedeš ili nešto zabavno za igru, ja ću ti to sigurno kupiti. A ako bude nečega što ne želiš da tvoji mama i tata saznaju, ja ću to čuvati kao tvoju tajnu.” Tako je Sjaobao osetio još veću slobodu i svim srcem je poverovao ovom čoveku. S njim je održavao iskren kontakt i postali su „zaista dobri prijatelji”.

To je cela priča. U njoj nema mnogo likova; glavni likovi su Dabao i Sjaobao. Konkretna tema priče jeste način na koji čovek Dabao nastoji da dete Sjaobaoa zaludi, da ga nagovori i vrbuje, navodeći ga da ispriča određene informacije koje ovaj želi da sazna. Radi se o takvoj priči i o takvom razgovoru među likovima. Šta možemo da zaključimo iz ovog jednostavnog zapleta i dijaloga? O čijim se karakteristikama u njoj uglavnom raspravlja? O karakteristikama deteta ili odrasle osobe? (O karakteristikama odrasle osobe.) Dakle, šta se ovom pričom dočarava? Koja je glavna tema priče? Glavna tema jeste to što se ova odrasla osoba koristi raznim sredstvima da postigne svoj cilj. Da li ste shvatili kojim se sredstvima ta osoba koristi? (Vrbovanjem i zaluđivanjem.) Ovaj čovek je koristio podsticaje da vrbuje dete i prave reči da ga zaludi, pa ga je čak i namamio. Šta je koristio da ga namami? Pogodnosti – dete je namamio koristeći pogodnosti. Vrbovao ga je, mamio i zaluđivao – to predstavlja i mamljenje i zaluđivanje, korišćenjem pravih reči za namamljivanje koje ujedno sadrže donekle preteću prirodu. Te reči možda zvuče ispravno, no, u koju svrhu ih je koristio? (Da ostvari sopstveni cilj.) Koristio ih je da postigne svoje skrivene ciljeve. Korišćena sredstva u osnovi su jasna. Da li normalna ljudskost poseduje ovakvo ponašanje? (Ne.) Kakvom aspektu Sotonine iskvarene naravi pripada ovo ponašanje? (Rđavosti.) Zašto kažemo rđavost umesto da kažemo lažljivost? Rđavost seže dublje od lažljivosti; podmuklija je, tajnovitija, više zaluđuje i teže ju je dokučiti, pri čemu sa sobom donosi namamljivanje, nagovaranje, vrbovanje, pridobijanje, podmićivanje i iskušavanje. Ovi postupci i ponašanja umnogome nadilaze lažljivost; nesumnjivo su rđavi. Ovaj čovek nije rekao: „Ako mi ne kažeš, zviznuću te, šutnuću te ili ću te ubiti!” Nije usvojio takve metode i, spolja posmatrano, nije delovao zlonamerno. Međutim, to je još strašnije od zlonamernosti – to je rđavost. Zašto kažem da je to rđavost? Većina ljudi najčešće može da otkrije lažljivost, međutim, metod ovog čoveka je još lukaviji i neuobičajeniji. Spolja posmatrano, on se koristi učtivim jezikom koji odgovara ljudskoj privrženosti; ali u stvarnosti, u samoj dubini, nalaze se znatno skrivenije stvari. Njegovi postupci i metode su prikriveniji, znatno su podmukliji u odnosu na lažljivost koju ljudi uobičajeno viđaju i susreću. Taktike su mu prefinjenije, znatno više su ispunjene dvoličnošću i u većoj meri zaluđuju. To je rđavost.

Da li u svakodnevnom životu možete da uočite i raspoznate otkrivanje rđave naravi drugih ljudi i njihovog rđavog ponašanja? Iako lažljivi pojedinci mogu biti prilično taktični, nakon nekog vremena provedenog u kontaktu s njima, većina ljudi ipak može da ih prozre. Međutim, nije tako lako prozreti one koji imaju rđavu narav. Ako ne možete da vidite suštinu ili posledice, nema načina da ih prozrete. Rđavi pojedinci su još podmukliji od onih lažljivih. Na osnovu samo jedne ili dve izgovorene rečenice, nema načina da ih prozreš. Kad je reč o ljudima sa rđavom naravi, ni posle nekog vremena, ni posle nekog kraćeg perioda, možda nećeš prozreti ni proniknuti zašto rade tu određenu stvar, zašto govore ili postupaju na takav način. Kad jednog dana budu potpuno razotkriveni i ogoljeni, tada će svi konačno otkriti kakvi su ljudi. Tu ima i više od same lažljivosti – to je rđavost. Prema tome, potrebno je vreme da bi se raspoznala rđava narav, a ponekad prvo moraju da nastupe posledice pre nego što neko može da je raspozna – reč je o nečemu što ne može tako brzo da se raspozna. Na primer, velika crvena aždaja je decenijama zaluđivala ljude, a tek je sada mali broj ljudi stekao određenu sposobnost raspoznavanja. Velika crvena aždaja često govori stvari koje zvuče najbolje moguće i najviše su u skladu s ljudskim predstavama, pod parolom služenja narodu kako bi ljude zaluđivala i pod parolom pravde kako bi potisnula neistomišljenike, teško povređujući nebrojeno dobrih ljudi. Međutim, malo ko je to u stanju da raspozna, budući da ono što ona govori i čini ljudima deluje ispravno. Svi ljudi smatraju da je sve što ona radi pravedno i prikladno, zakonito i razumno, te da ne odstupa od elementarne ljudskosti. Posledično, ona je decenijama zaluđivala ljude. Kad napokon bude razotkrivena i svrgnuta, ljudi će uvideti da je njeno pravo lice đavolsko, a njena priroda-suština rđava. Velika crvena aždaja je godinama zaluđivala ljude i otrov velike crvene aždaje je prisutan u svima – svi su postali njeni potomci. Da li je iko od vas u stanju da čini takve stvari koje je činila velika crvena aždaja? Neki ljudi govore kao velika crvena aždaja, koristeći se veoma umilnim rečima, dok zapravo ne obavljaju nikakav stvarni posao. Sve njihove reči su prijatne, ali oni ne obavljaju nikakav stvaran posao. Osim toga, izuzetno su podmukli i rđavi. Kad je reč o takvim ljudima, bude li ih iko uvredio, oni preko toga neće preći. Pre ili kasnije, iznaći će odgovarajuću priliku da ostvare svoj osvetoljubivi naum i neće im dati baš nikakav povod da ih imaju u šaci. Tim pitanjem mogu da se pozabave, a da pritom ne pokažu sopstvenu umešanost. Nije li to rđavo? Rđavi pojedinci koriste se načelima, metodama, namerama, motivima i ciljevima koji su naročito tajnoviti i skriveni. Da bi naudili drugima, rđavi pojedinci posežu za spletkama, koristeći ponekad druge ljude da umesto njih ubijaju, mučeći ponekad druge tako što ih navode na greh, a ponekad se koriste zakonima ili pribegavaju svakakvim prezira dostojnim sredstvima kako bi mučili druge. Sve su to ispoljavanja rđavosti, i ništa od toga ne spada u pravedne i poštene metode. Da li iko od vas pokazuje ova ponašanja ili ispoljavanja? Možete li da ih raspoznate? Da li ste svesni da ona predstavljaju rđavu narav? Lažljivost se spolja obično može uočiti: neko okoliša ili koristi kitnjast jezik i niko ne može da protumači šta on misli. To je lažljivost. Koja je glavna karakteristika rđavosti? Reči takve osobe zvuče naročito prijatno i, spolja posmatrano, sve deluje kako treba. Reklo bi se da nema baš nikakvih problema i, posmatrano iz svakog ugla, stvari izgledaju prilično dobro. Kad ta osoba nešto radi, ne primećujete da koristi ikakva naročita sredstva i, spolja posmatrano, nema nikakvih slabih tačaka ni mana, ali ona ipak postiže svoj cilj. Obavlja stvari na izrazito tajnovit način. Tako antihristi zaluđuju ljude. Takve ljude i stvari je najteže raspoznati. Neki ljudi počesto kažu ispravne stvari, koriste izgovore koji dobro zvuče i posežu za određenim doktrinama, izrekama ili postupcima koji su u skladu sa ljudskom privrženošću ne bi li ljudima zamazali oči. Pretvaraju se da rade jedno, dok zapravo rade nešto sasvim drugo kako bi postigli svoj skriveni cilj. U pitanju je rđavost, premda većina ljudi smatra da su ova ponašanja lažljiva. Ljudi mogu relativno ograničeno da shvate i raščlane rđavost. U stvari, u odnosu na lažljivost, rđavost je znatno teže raspoznati zato što je tajnovitija, pri čemu su njene metode i postupci prefinjeniji. Ako neko u sebi ima lažljivu narav, u roku od dva ili tri dana komunikacije s tom osobom, drugi obično mogu da otkriju njenu lažljivost ili mogu da u postupcima i rečima te osobe zapaze ispoljavanje njene lažljive naravi. Međutim, pretpostavimo da je ta osoba rđava: tu nije reč o nečemu što se može raspoznati za nekoliko dana, budući da je, ako se ništa značajno ne desi niti nastupe neke posebne okolnosti, u tako kratkom vremenskom periodu teško išta raspoznati samo na osnovu slušanja šta ta osoba govori. Ta osoba uvek kaže i uradi prave stvari, predstavljajući jednu ispravnu doktrinu za drugom. Nakon nekoliko dana komunikacije s tom osobom, mogao bi da pomisliš da je ona prilično dobra, da je u stanju da napusti stvari i da se daje za Boga, da ima duhovno razumevanje, da ima bogoljubivo srce, te da u svojim postupcima poseduje i savest i razum. Međutim, nakon što obavi nekoliko stvari, zapažaš da u govoru i postupcima te osobe ima previše nečistih motiva, previše đavolskih namera. Shvataš da ta osoba nije poštena već lažljiva – da je rđava. Ona često koristi prave reči i prijatne izraze koji su u skladu sa istinom i poseduje ljudsku privrženost u ophođenju s ljudima. S jedne strane, ta osoba utvrđuje svoju poziciju, a s druge strane druge zaluđuje stičući prestiž i status među ljudima. Takvi pojedinci ljude naročito zaluđuju i, čim zadobiju moć i status, mnoge ljude mogu da zalude i da im naude. Ljudi sa rđavim naravima su izrazito opasni. Ima li takvih ljudi u vašoj blizini? Da li ste i sami takvi? (Da.) U kojoj meri je to onda ozbiljno? Govoriti i postupati bez ikakvih istina-načela, u postupanju se sasvim oslanjati na svoju rđavu prirodu, u stalnoj želji da druge zaludiš i živeti iza maske kako drugi ne bi prozreli ili uvideli tvoju pravu prirodu, pa s poštovanjem i divljenjem posmatrali tvoju ljudskost i status – to je rđavost. Da li ovakva rđava ponašanja ispoljavate samo povremeno ili ste takvi većinu vremena? Da li ste baš takvi i da li vam predstavlja izazov da se toga oslobodite? Ako samo povremeno koristite takve metode, to se i dalje može promeniti. Međutim, ako ste baš takvi, ako dosledno postupate lukavo i lažljivo i neprekidno se oslanjate na spletke, onda ste najprepredeniji đavoli. Reći ću vam istinu: takvi ljudi se nikada neće promeniti.

U ovoj priči, Dabao se koristi ovim metodama da Sjaobaoa zaludi i natera ga da mu kaže istinu. Recite Mi, ko ga je naučio da se tako ponaša? Niko ga nije naučio. Pa, odakle potiču te smicalice? (Iz njegove prirode.) One potiču iz njegove prirode, iz njegove iskvarene suštine. Naprosto je takva osoba. Ne može da poštedi čak ni jedno dete – a to je dostojno svakog prezira! Ako već želi da sazna istinu, može direktno da pita detetove roditelje ili može sebe aktivno da spozna i da pred njima ogoli svoje srce; tada bi mu možda rekli istinu. Nema potrebe da se koristi ovakvim metodama da bi iza tuđih leđa činio te besramne i nespretne stvari. Tako postupaju ljudi sa rđavim naravima. Kažite Mi, zar to nije odvratno? (Odvratno je.) On ne može da poštedi čak ni dete; smatra da je dete lako kinjiti, nasamariti i prevariti, pa i protiv njega spletkari. Elem, ako vidi neku odraslu osobu koja je iskrena i ljubazna, kako će se prema njoj ophoditi? Hoće li je tek tako ostaviti na miru? Nipošto. Ako zapazi nekog sličnog sebi, nekoga ko u svojim rečima i postupcima voli da posegne za strategijama, šta će učiniti? (On zna da je ta osoba podjednako rđava kao i on sȃm i s njom će možda biti obazriv, jer ni ta osoba lako ne razotkriva stvari.) Osim što će biti na oprezu, šta bi još mogao da uradi? (Nadmetaće se.) I otvoreno i tajno će se nadmetati – to je to. Tako se ponašaju ljudi sa rđavim naravima. Takvi ljudi vole da se s drugima nadmeću i otvoreno i potajno, i ugrabiće svaku priliku za to. Oni se drže jedne čuvene maksime, te ako naiđeš na takve ljude i čuješ ih da je izgovaraju, možeš biti siguran da imaju rđavu narav. Šta to oni kažu? Na primer, ako im predložiš da u izvršavanju svoje dužnosti sarađuju s drugom osobom, oni kažu: „O, pa ne mogu s njim da se nadmećem!” Prva pomisao im se uvek odnosi na „nadmetanje”. Njihova prva misao nije o tome kako mogu da sarađuju s drugima da bi dobro obavili posao, već je to misao o nadmetanju s njima. To im je čuvena maksima. Bez obzira na grupu ljudi kojoj pripadaju, da li se nalaze među nevernicima, braćom i sestrama ili članovima porodice, koje im je jedino pravilo? Da se nadmeću, te ako druge ne mogu da pobede otvoreno, učiniće to prikriveno. Takva narav je rđava. Neki ljudi, spolja posmatrano, mogu delovati kao da neobavezno ćaskaju s drugima, ali se u svom srcu potajno nadmeću, koristeći razna sredstva i postupke da tu drugu osobu posredno napadnu i omalovaže. Ljudi koji to ne mogu da raspoznaju neće prozreti njihovu taktiku, a onoga časa kad to učine, nadmetanje među njima je već postiglo rezultat. To je rđavost. Kad rđavi ljudi komuniciraju s drugim ljudima, sve se svodi na otvoreno i potajno nadmetanje, na pribegavanje raznim podvalama, zaverama ili određenim metodama da se drugi poraze, da se nateraju na predaju i da im se naposletku svi pokore. Od nastanka ljudskog roda do danas, čitava istorija ljudskog roda ispunjena je „nadmetanjem”. Bilo da je to u širim međunarodnim razmerama, u užim razmerama među porodicama ili na individualnom nivou među ljudima, ne postoji grupa koja nije prepuna sukoba; ako nadmetanje nije otvoreno, onda je potajno, ako nije verbalno sučeljavanje, onda je fizičko. Periodi najčešćih ratova među etničkim grupama u kineskoj istoriji bili su Period proleća i jeseni i Period zaraćenih država. Većina poznatih knjiga o vojnoj strategiji nastala je tokom ova dva perioda, poput taktika sadržanih u knjizi „Umeće ratovanja” od Sun Cua – sve su nastale u to vreme. Tu je i knjiga „Trideset šest ratnih lukavstava”, u kojoj su dokumentovane različite taktike koje se koriste u ratovanju. Neke od ovih vojnih strategija i taktika i danas se koriste. Navedite Mi neke od strategija u njoj? (Strategija „samopovređivanja”.) (Strategija „diverzije”.) (Strategija „dvostrukog agenta”, strategija „praznog grada” i strategija „medene klopke”.) Sve ove poznate strategije, bilo da u sebi sadrže „medenu klopku”, „prazan grad” ili „diverziju”, na početku sadrže reč „strategija”. Šta znači „strategija”? („Taktika” ili „smicalica”.) Ona podrazumeva određene podmukle, izdajničke, skrivene ili tajne taktike. Te „taktike” nemaju nikakve veze s planiranjem – reč je o kovanju zavera. Šta primećujemo u pozadini ovih taktika? Da li su postupci, ponašanja, taktike i prakse koje ti ljudi koriste u ratu u skladu sa ljudskošću i istinom? (Ne.) Da li Bog dela na ovaj način? (Ne.) Naravno da ne. Dakle, koga predstavljaju takve prakse? One predstavljaju Sotonu i ovaj rđavi ljudski rod. Odakle potiču ove strategije rđavog ljudskog roda? (Od Sotone.) Dobijene su od Sotone. Nekima to možda nije lako da shvate, pa bi trebalo da kažem da su dobijene od đavoljih careva – ljudi će onda razumeti. Ko su đavolji carevi? To su demoni i Sotona koji se reinkarniraju u svetu da bi sejali razdor i pustoš među ljudskim rodom – oni su oformili ove strategije. U zapisima Božjeg dela, da li ste Njega ikada videli da koristi strategiju „prazan grad” ili strategiju „diverzija”? Da li su Božjim planom upravljanja obuhvaćene te strategije? Bog nikada nije koristio takve strategije da bi upravljao Svojim delom. Ove strategije koristi celokupan rđavi ljudski rod. Počevši od nacije ili dinastije, u širim razmerama, preko plemena ili porodice, u užim razmerama, pa sve do odnosa među pojedincima, gde god ima iskvarenog ljudskog roda, pronaći ćete sukob. Za šta se oni bore? Oko čega se nadmeću? Koji im je cilj? Sve se svodi na moć, status i profit – da se zadobiju te stvari. Jedna nacija se bori s drugom nacijom kako bi kontrolisala još više ljudi. Plemena se međusobno bore oko teritorije, naroda i suverenosti. Pojedinci se bore za nadmoć i profit. Gde god ima ljudskog roda, postoji sukob, jer gde god da je prisutan ljudski rod, postoji iskvarenost od Sotone. Sotona je iskvario celokupan ljudski rod, pa je svet ispunjen sukobima i krvoprolićem. U svemu što čini, iskvareni ljudski rod ne može da se izbavi iz okova Sotonine naravi. Prema tome, čitava istorija ljudskog roda, bilo na Zapadu ili na Istoku, i svaki deo te istorije sramotan je prikaz rđave borbe ljudskog roda. Ljudski rod ove stvari čak smatra slavnim. Pojedini ljudi i dan-danas još uvek proučavaju kineskih „Trideset šest ratnih lukavstava”. Da li ih vi proučavate? (Ne.) Ako svesno proučavaš ove stvari, ako u svoj um upijaš iskustva, pouke, sredstva, metode i tehnike sadržane u njima da bi ga obogatio, tako da postanu sastavni deo tvojih veština preživljavanja, onda je to sasvim sigurno pogrešno. Neminovno ćeš se približiti Sotoni, postaćeš sve rđaviji i sve više zao. Međutim, ako možeš da promeniš perspektivu i da ih raščlaniš, raspoznaš i razotkriješ prema Božjim rečima, kakav ćeš rezultat postići? Još ćeš više mrzeti Sotonu, a sebe ćeš još više razumeti i omrznuti. Šta bi bio još bolji ishod? Odbaciti Sotonu i biti čvrsto rešen da slediš Boga. Sotona koristi ove takozvane tradicionalne kulture i svakakva znanja i teorije koje je ljudski rod tokom hiljada godina nakupio da njima ljude podučava i da ih u njih usadi, sa ciljem da ljude još dublje iskvari i kontroliše. Ako usavršiš ove stvari i znaš kako da ih koristiš, onda ćeš postati živi Sotona i Bog će te sasvim ukloniti.

Tokom prethodnih okupljanja, u razgovorima u zajedništvu na temu samorazumevanja, većina ljudi je često pokretala pitanje nadmene naravi, kao najuobičajenije iskvarene naravi, čije je postojanje široko rasprostranjeno. Koje su još iskvarene naravi relativno uobičajene? (Lažljivost i nepopustljivost.) Lažljivost, nepopustljivost, odbojnost prema istini i podmuklost – to su stvari s kojima se ljudi često susreću. Rđavost se ređe zapaža i teško se prepoznaje. Može se reći da je rđavu narav najteže prepoznati; duboko je skrivena i relativno tajnovita vrsta iskvarene naravi, zar ne? Pretpostavimo, na primer, da dvoje ljudi živi zajedno i da nijedno od njih ne voli istinu niti ka njoj stremi, a nisu odani ni obavljanju svojih dužnosti. Posmatrano spolja, može delovati da njih dvoje zajedno skladno žive, bez i najmanjeg problema. Međutim, duboko u sebi, niko od njih ne stremi ka istini, a različite iskvarene naravi ipak postoje, iako ne možeš da ih vidiš. Zašto ne možeš da ih vidiš? Zato što su obe ove osobe naročito lažljive i lukave u svojim postupcima. Budući da ne shvataš istinu i da ti nedostaje raspoznavanje, ne možeš da pronikneš u suštinu njihovih problema. Razumeš tek nekoliko istina, previše si mali rastom, pa postoji mnoštvo složenih problema koje ne možeš da shvatiš i nemoćan si da drugim ljudima pomogneš da reše svoje probleme. Kao vođe, šta treba da učinite kad naiđete na takve ljude? Ako ih razotkriješ i raspoznaš, hoće li oni to spremno prihvatiti? Ne, neće. Pa, kako treba da postupaš s takvim ljudima? Postoji li način za to? Koje je načelo za postupanje s takvim ljudima? Ako poseduju neke tehničke ili stručne veštine da bi službovali zarad Božje kuće, prema njima treba da se ophodiš kao prema braći i sestrama, i da im shodno tome postavljaš zahteve. Međutim, budući da takvi ljudi ne streme ka istini, mogu li da budu odani u obavljanju svojih dužnosti? (Ne.) Koje ponašanje ukazuje na to da im nedostaje odanost? Zar se takvi ljudi ne ističu u obavljanju stvari samo da bi se pokazali pred drugima? Kad nikoga nema u blizini, razonode se i nigde ne žure. Čim vide da neko dolazi, počinju brzo da rade. Možda čak postave i gomilu pitanja, raspitujući se da li je ovo ili ono prihvatljivo. I čim ta osoba ode, oni prestaju sa radom, ništa ne rade, nemaju nikakva pitanja, pa u svom srcu čak kažu: „Samo sam se poigravao s tobom; nisam tolika budala!” Sve što rade, takvi ljudi čine samo radi predstave; naročito su vešti u predstavljanju fasade i ističu se u pretvaranju, stvarajući kod ljudi lažan utisak. Mnogi ljudi koji su s njima godinama u kontaktu i dalje ne mogu da prozru njihovu lukavu i lažljivu suštinu. Kad se drugi o njima raspituju, ti ljudi čak kažu: „Taj čovek je prilično dobar, prema svima je fin, nikome nikada nije naudio, naprosto je onaj koji hoće da ugodi drugima. Čak i kad neko pogreši, on ga ne orezuje; druge neprestano ohrabruje i teši.” Koja sredstva i metode ovi ljudi koriste u komunikaciji s drugima? Igraju ulogu koja odgovara prilici, fini su i uglađeni i većina ljudi za njih govori kako su dobri ljudi. Ima li takvih ljudi u vašoj blizini? (Da.) Svi su skloni tome da ispoljavaju svoje iskvarene naravi, ali se ovi pojedinci dobro kamufliraju, tako da niko ne može da otkrije njihove probleme. Zar to nije problem? Pojedini carevi su kroz istoriju počinili brojna zlodela, a potonje generacije ih i dalje nazivaju mudrim vladarima. Zašto ljudi o njima imaju takvo mišljenje? Zar se oni nisu donekle potrudili i uradili neke stvari da bi očuvali sopstveni ugled? Oni jesu učinili neka dobra dela zarad sopstvenih političkih postignuća, ali su ujedno izobličili istoriju i ubijali one koji su o njima iznosili istinu i činjenice ne bi li time prikrili vlastita nedela. Međutim, koliko god da su nastojali da ih prikriju, nesumnjivo postoje zapisi o njihovim postupcima. Nisu mogli da uklone svakoga ko je znao istinu. Malo pomalo, kasnije generacije su napokon razotkrile ove stvari. Nakon što su to otkrili, ljudi su se osetili prevareno. Razotkrivanjem ovih istorijskih činjenica ljudi treba da steknu novo razumevanje istine o celom ljudskom rodu. Kakvo razumevanje? Od monarha do običnih ljudi, celokupan ljudski rod je u rukama rđavog, iskvaren je od Sotone u toj meri da je svako rđaviji od onog drugog. Nema nikog ko nije zao, nijednog koji nije loš. Svi su počinili brojna nedela; svi su prilično rđavi, i među njima nema nijednog dobrog. Neki kažu: „U svakoj dinastiji postoji nekoliko čestitih zvaničnika. Da li se i ti čestiti zvaničnici ubrajaju u rđave?” Ako u Boga veruješ pod vlašću tih čestitih zvaničnika, proveri hoće li te uhapsiti ili neće. Ako njima svedočiš o Bogu, posmatraj njihov stav. Istog trenutka ćeš saznati da li su rđavi ili nisu. Božja pojava i delo, kao i istina koju On izražava, najbolje otkrivaju ljude upravo onakvima kakvi oni jesu. Neki vladari i zvaničnici su možda ostvarili određeni politički uspeh i imali su neke dobre postupke, no, kakva je priroda tih dobrih postupaka? Ko od njih ima koristi? To su dobri postupci koje zahteva vladajuća klasa. Jesu li njihovi dobri postupci ona dobra dela koja Bog odobrava? Da li je taj „politički uspeh” u tome da se istina sprovodi u delo, a čovek pokorava Bogu? Ne, nipošto. Njihova politička postignuća i dobri postupci nemaju nikakve veze sa istinom niti sa pokoravanjem Bogu. Svi dobri postupci i postignuti politički uspesi rukovođeni su njihovim namerama i motivima; sve to se obavlja kako bi oni sebe ovekovečili i kako bi ih drugi veličali. Prema tome, broj njihovih dobrih postupaka i broj prikupljenih političkih uspeha ne dokazuju da su oni dobri ljudi nežnog srca, a pogotovo nisu dokaz da oni nikada nisu počinili zlo ili da ne poseduju rđavu prirodu. Da li ti je jasno kakvi su ovi ljudi u očima Božjim? Da li ova pitanja možete da iskoristite da shvatite sebe? Da li se upuštate u praktično delovanje kojim se rado razmećete čim učinite nešto dobro, starajući se o tome da za to svi saznaju, a zatim javno govorite da čovek ne treba da bude hvalisav ili nadmen, već da treba da se vlada ponizno? Recimo da ideš da radiš u nekoj novoj crkvi i da ljudi ne znaju da si tamo vođa, pa na sve načine ljudima moraš staviti do znanja da si baš ti vođa; celu noć oko toga razbijaš glavu ne bi li na kraju pronašao dobro rešenje. Koje je to rešenje? Pozivaš sve na sastanak i kažeš: „Tokom današnjeg okupljanja, hajde da u zajedništvu razgovaramo o tome da li sam u skladu s merilom da budem vođa ili nisam. Ako nisam u skladu s merilom, možete da me razotkrijete i uklonite. Ako jesam, nastaviću da obavljam tu funkciju.” Nakon što ovo čuju, svi trenutno znaju da si vođa. Nisi li time postigao svoj cilj? Odakle je potekao ovaj cilj? On potiče iz tvoje rđave prirode. Posedovanje ambicija je uobičajena ljudska osobina, ali, iako svi ljudi imaju ambicije, neki koriste različit rečnik, metode i strategije da, u različitim vremenima i na različitim mestima, postignu željene ciljeve. To je rđavost.

Kad je reč o ovoj temi rđave prirode, još ćemo počesto razgovarati o njoj. Time ćete steći potpunije razumevanje ovog aspekta istine i iskvarene naravi. S jedne strane, moći ćete sebe da razumete, a s druge, moći ćete da raspoznate različite vrste ljudi. Osim toga, postići ćete dublji ulazak u istinu. Ako u zajedništvu govorim samo o opštem konceptu ili o jednom aspektu te definicije, vaše će razumevanje biti prilično plitko. Međutim, time što koristimo određene činjenice i navodimo primere u našem razgovoru u zajedništvu, vaše razumevanje može da se produbi. Pretpostavimo, na primer, da dvoje dece razgovara. Jedno od njih pita ono drugo: „Da li si danas uradio domaći zadatak?” Ovo drugo odgovara: „Ne, nisam.” Zatim mu prvo kaže: „Nisam ni ja.” Da li oba deteta govore istinu? (Da.) Pogrešio si; jedno od njih laže. O čemu ono razmišlja u svom srcu? „Budalo, zar misliš da zaista nisam uradio? Nisam toliko glup! Ako ne uradim domaći zadatak, biću kažnjen. Kako bih mogao da ga ne uradim? Namerno sam te naveo da pomisliš da ga nisam uradio, tako da ni ti ne uradiš svoj. Ti ćeš na kraju biti kažnjen, a ja ću se tome slatko smejati.” Da li je ovo dete loše? (Loše je.) Da li je iko od vas učinio nešto slično? Evo još jednog primera: u ponedeljak, jedna studentkinja je na času rekla da je u nedelju išla u kupovinu, dok je druga tvrdila kako je bila u poseti prijateljima. U stvarnosti, obe su bile kod kuće i učile su. U izrazito takmičarski nastrojenim sredinama poput Kine, takve se stvari naročito govore da biste onog ko vam pravi konkurenciju naveli da spusti gard i tako ga lakše prestigli. To nazivamo strategijom. U svakodnevnom životu, takve su stvari uobičajene. Ponekad se roditelji i deca upuštaju u slične razgovore i otkrivaju slične naravi, a i prijatelji ih mogu otkrivati među sobom. Ispoljavanja ove naravi mogu se svuda zapaziti, potrebno je samo da na njih pažljivo motriš. Zašto da motriš? Nije reč o prikupljanju informacija, o dokonom ćaskanju, o ogovaranju, niti o izmišljanju priča. Reč je zapravo o tome da poboljšaš svoju sposobnost raspoznavanja, što će ti omogućiti da sebe uporediš sa onim što drugi rade i što otkrivaju i ispoljavaju, kako bi mogao da ustanoviš da li i sȃm ispoljavaš slična ponašanja. Kad uočiš da neko ispoljava takvo ponašanje, shvatićeš da poseduje ovakvu narav. Međutim, ako i ti ispoljavaš takva ponašanja, da li ćeš moći da prepoznaš da i sȃm imaš ovu narav? Ako to ne možeš da prepoznaš, onda je tvoje razumevanje tuđih naravi pogrešno: nisi je zaista shvatio, odnosno, drugim rečima, ne poseduješ duhovno razumevanje i nisi to tačno razumeo. Ove teme se ne mogu u potpunosti obraditi za samo nekoliko dana. Ako o njima pomalo razgovaramo, to će vam pomoći da ponešto zadobijete i vaše će se shvatanje istine donekle produbiti. Ako iskreno voliš istinu, postići ćeš dublji nivo ulaska. Dubina tvog iskustva i ulaska neodvojiva je od tvog razumevanja. Dubina tvog iskustva i ulaska će zasigurno odrediti dubinu tvog razumevanja. Slično tome, dubina tvog razumevanja može da ukaže na to koliko si duboko doživeo i ušao. To dvoje je međusobno povezano. To je put ulaska u istinu, a jedino ulaskom u istinu možeš da poseduješ stvarnost. Na ovom mestu ćemo ovu temu privesti kraju i preći na glavnu temu današnjeg razgovora u zajedništvu.