Postoje li neki uslovi koje antihristi traže da bi vrbovali ljude? Da li vrbuju one koji vole istinu i koji se istinski pokoravaju Bogu? (Ne.) Oni koji vole istinu i pokoravaju se Bogu poseduju izvesno raspoznavanje, ne mogu biti vrbovani i neće slediti antihriste. Dakle, koga vrbuju antihristi? Antihristi u svojim srcima najviše favorizuju one koji su dobri u laskanju ljudima sa statusom, koji su dobri u dodvoravanju i laskanju ljudima, kao i one koji su činili loše stvari i plaše se da budu proterani, pa tako daju sve od sebe da udovolje antihristima. Antihristi koriste obećanje da će ih zaštititi kao mamac da vrbuju ljude i osvoje njihova srca, puštajući ih da im se približe. Većina ljudi koje antihristi vrbuju, osim novih vernika koji ne razumeju istinu, jesu ljudi koji ne vole istinu. Da li svi oni koji ne vole istinu poseduju savest i razum? Niko od njih nije dobar, a takve ljude Bog ne bira. Antihristi vrbuju te ljude i vode ih ponašajući se kao klovn. Oni čak misle da su stekli službeni položaj i da imaju status, pa su posebno zadovoljni u svojim srcima. Nije li to besramno? Koje druge vrste ljudi vrbuju antihristi? (Ljude relativno zle ljudskosti.) Tačno, zle ljude. Kako se antihristi ophode prema zlim ljudima? Oni ih štite. Na primer, pretpostavimo da postoji zla osoba u crkvi i da sva braća i sestre kažu da je ta osoba posebno loša, da izaziva nemir u crkvi kad god je u blizini, da ometa svakoga u obavljanju svoje dužnosti i da ometa rad crkve. Sve dok su dovedeni da obavljaju dužnost, crkveni rad će trpeti gubitak. Ali antihristi vide takve zle ljude kao korisne i vrbuju ih na svoju stranu da im služe. Antihristi ne proteruju zle ljude; umesto toga, oni ih štite. Jedino ako određeni zli ljudi ne podržavaju antihrista ili ako umeju da ga raspoznaju, on će se obračunati s njima. Dokle god zla osoba laska antihristu, podržava ga i ne protivi mu se, on je vrbuje i pridobija da bi ojačao sopstvenu snagu. E sada, kako se antihristi slažu sa tim ljudima koji ne teže ka istini? Njihov način komunikacije se u suštini svodi na međusobno laskanje i slatkorečivost. Gde god da odu antihristi, ti zli ljudi se roje zajedno sa njima kao muve. Oni se sigurno ne okupljaju da bi razgovarali o istini, jer svi imaju odbojnost prema njoj i niko od njih ne nastoji da rešava probleme kroz zajedništvo o istini. Sve što govore su stvari koje govore nevernici; oni uglavnom seju razdor ogovaranjem, omalovažavaju druge i uzdižu sebe, konsultujući se oko načina mučenja ljudi. Štaviše, oni proučavaju kako da se zaštite od Božje kuće, razgovaraju o tome kako da se suprotstave Višnjem, kako da unapred znaju da li neko želi da prijavi njihove probleme i kako da reaguju kada saznaju. To su stvari o kojima raspravlja ta banda zlih ljudi. Kada su zajedno, nikada ne razgovaraju o tome kako da obavljaju svoje dužnosti i nikada ne razgovaraju o istini da bi rešili probleme. Na primer, nikada ne diskutuju o legitimnim stvarima kao što su podrška i pomoć braći i sestrama koji su postali negativni i slabi i nemaju energije da obavljaju svoje dužnosti niti o pronalaženju rešenja i puteva za poboljšanje efikasnosti određenih aspekata crkvenog rada. Oni govore o tome kako prevariti Višnjeg i kako prevariti Božju kuću, starajući se da Božja kuća ne sazna činjenice o njima. Jednom kada se otkrije da je neko u kontaktu sa Višnjim ili da je izvestio o njihovoj situaciji, oni smatraju da je to pretnja njihovom položaju, kao i da je pogubno za njihove poslove. Oni uporno istražuju ko je odgovoran, traže osumnjičene, a kada ih pronađu, izoluju tu osobu, prebace je na drugo mesto, a zatim izdaju naredbe kojima se zabranjuje da bilo ko prijavi njihovu situaciju Višnjem. Time se obezbeđuje da se niko ne usudi da izveštava o njima. Na taj način antihristi dobijaju potpunu kontrolu nad crkvom. Višnji nema načina da zna kakvo zlo delo čine iza kulisa, sve dok Višnji ne sazna za situaciju i ne uoči njihovu slabu tačku, a zatim naredi istragu o njima i na kraju ih smeni ili protera. Ta grupa antihrista i zlih ljudi može da napravi haos u radu crkve za samo nekoliko meseci i može da navede braću i sestre da sumnjaju jedni na druge, da potkopavaju jedni druge, da razotkrivaju i napadaju jedni druge, razjedinjujući crkvu. To je posledica toga što antihristi zaluđuju ljude i preuzimaju kontrolu nad crkvom. Na taj način antihristi zaluđuju sve one koji ne teže ka istini i čak vrbuju neke korisne zle ljude da kontrolišu crkvu, učvršćujući sopstveni položaj i autoritet. Ako ih zli ljudi slušaju, oni ih štite. Ako ne, najpre se obračunaju sa zlim ljudima. Ako ih zli ljudi slede i mogu biti uvršteni i vrbovani, puštaju ih da postanu njihovi poslušnici, njihove ruke i oči za loše stvari, da se infiltriraju među braću i sestre, tajno istražujući ko ima zamerke protiv njih, ko raspoznaje njihove postupke, koja su njihova loša dela otkrivena i ko uvek želi da stupi u kontakt sa Višnjim da bi prijavio njihove probleme. Antihristi i zli ljudi posebno istražuju one stvari koje ih najviše brinu. Često zajedno diskutuju o protivmerama, ophodeći se prema onima koji mogu da ih raspoznaju ili koji sumnjaju u njih kao prema neprijateljima. Oni nalaze izgovore da muče jednu osobu danas, a sutra pronađu nešto čime mogu da ucenjuju i muče drugu; čak koriste razne razloge i izgovore kako bi podstakli Božji izabrani narod da ukloni i protera te pojedince. Kada antihristi postanu vođe ili delatnici, oni se upuštaju u te aktivnosti. Za samo nekoliko meseci mogu da bace crkvu u haos, čak i da, kao voda vatru, ugase vatreni žar crkve novih vernika. Dakle, antihristi su zaista neprijatelji Božji i neprijatelji Božjeg izabranog naroda. To uopšte nije preterivanje – to je neverovatno tačno! Tamo gde antihristi ili zli ljudi drže vlast, crkva poprima lošu atmosferu. Uopšte nema crkvenog života, nema normalnog jedenja i pijenja Božje reči niti atmosfere u kojoj se razgovara o istini. Umesto toga, ispunjena je intrigama i neobuzdanim nedoličnim ponašanjem. To je ono što znači da đavo ima kontrolu. Može li se uopšte postići dobar rezultat kada đavo ima kontrolu? To može doneti samo katastrofu Božjem izabranom narodu – to je bez sumnje izvesno.

Neki antihristi, kada dođu u crkvu da preuzmu vodeću ulogu, prvo istražuju ko je u crkvi u prošlosti često prijavljivao probleme Višnjem. Oni žele da takve ljude drže podalje od sebe; ne idu i ne ostaju u njihovoj kući čak i ako mogu da ih ugoste. Ako neko ume da se ulaguje ljudima, stalno kruži oko vođe i dodvorava se, kuća te osobe je mesto gde on planira da ostane. Neko kaže: „Ugošćuju dve sestre.” Antihrist odgovara: „To nije dobro, neka se presele negde drugde.” Ta osoba kaže: „Ne možeš samo da pomeraš ljude kako ti je volja; te dve sestre su prilično prikladne za to mesto – njihovo preseljenje bi moglo da utiče na obavljanje njihovih dužnosti.” On odgovara: „Važi se ono što ja, kao vođa, kažem, a ti moraš da me slušaš!” Zatim primoravaju te dve sestre da se presele. Zašto insistiraju da ostanu u toj kući? To je zato što je ta porodica bezazlena i slaba, ne predstavlja pretnju za antihrista. Bez obzira na to kakva nedela počine ili koliko nekontrolisano njihovo ponašanje postane ljudima iza leđa, porodica ih neće prijaviti. Dakle, oni traže takvo mesto za boravak. Posle nekog vremena dovode sa sobom svoje zle drugove i tamo rade svoja loša dela, diskutujući o protivmerama i smišljajući kako da muče tu i tu osobu. Kada se antihrist ili zla osoba pojavi u crkvi, oni prvo traže ljude koji im se dopadaju i koje mogu da iskoriste, proširujući i obezbeđujući pre svega svoju snagu. One koji razumeju istinu za sada ostavljaju na miru, kako ne bi ugrozili sopstvenu poziciju. Oni još ne prekidaju trenutni poredak. Nakon što učvrste svoju poziciju i pronađu odgovarajuće saučesnike, počinju da razgovaraju o protivmerama za mučenje i obračun sa onom braćom i sestrama koji teže ka istini. Kako ih muče i kako se obračunavaju sa njima? Najpre, vrbuju one koji ih odobravaju, koji ih ne raspoznaju i koje mogu da iskoriste. Ako postoje ljudi koje ne mogu vrbovati ili koji ih raspoznaju, oni pronalaze izgovor ili razlog da ih izoluju ili uklone. Kakvu narav otkriva ponašanje tih antihrista? (Podmuklu.) Gde god da preuzmu uloge vođa, to mesto poprima lošu atmosferu. Red crkvenog života je prekinut. Ako ih ne slušaš, bićeš potisnut, ograničen ili čak uklonjen ili izbačen. Neki antihristi se ponašaju kao razbojnici, siledžije ili goropadi. Čak i nakon što su poverovali u Boga, oni i dalje žele da steknu položaj, da se ponašaju oholo u Božjoj kući i da kontrolišu Božji izabrani narod. Na taj način prave nered u crkvi. Ako ljudima nedostaje raspoznavanje, antihristi će ih zaludeti i kontrolisati ih, što će na kraju dovesti do njihove vlastite propasti.

Manje-više smo završili našu raspravu o tome kako antihristi vrbuju ljude. Slušajući te stvari o kojima sam raspravljao, da li smatrate da su one retkost? Jeste li zapanjeni, razmišljajući: „Da li je to zaista moglo da se dogodi? To je nemoguće, zar ne? Kako takvi ljudi mogu da postoje među vernicima?” Dozvolite Mi da vam kažem, može biti još gore od toga. Svako stavlja masku ljudskog obličja kad je pred drugima, ali ono što je iza kulisa otkriva njegovo pravo lice. Njihove reči i postupci, dok su pred drugima, samo su maska, lažni utisak. Ono što govore i rade iza kulisa odražava njihovo pravo ja. Ako se neko pred ljudima pojavljuje na jedan način, a iza kulisa na drugi, trebalo bi da budete u stanju da raspoznate šta je pravo, a šta lažno, zar ne? Antihrist može izgledati veoma učtiv pred ljudima, ali kada bi oni znali šta je antihrist radio iza kulisa, to bi im bilo odvratno. Smatrali bi da je sramota imati posla sa antihristom, da nisu osoba od integriteta, već zlobni i sitničavi. Može li se u tom slučaju antihrist slagati sa normalnim ljudima? Ne, ne može. Tu nije u pitanju normalna osoba koja ima nekoliko loših navika, već je u pitanju njena narav. Čim vidite njihovu narav, shvatate da nisu ljudi, već zver, đavo. Recite Mi, kakav je osećaj kada ljudi dolaze u kontakt sa životinjama? To je kao da dovedete svinju u kuću, očistite je, obučete je u malu odeću i tretirate je kao kućnog ljubimca. Sledećeg dana otkriješ da je kuća postala svinjac. U kući jede, pije i vrši nuždu, ne obazirući se na čistoću. Tada shvatiš da ne možeš da držiš svinje na taj način – one su životinje! Ljudi poput antihrista mogu naizgled delovati kao da imaju neki kov i vaspitanje ili su možda nekada bili ugledna ličnost u društvu, što im je donelo poštovanje. Ali većina njih je poput životinja, bez savesti i razuma. Da li poseduju normalnu ljudskost? (Ne.) Da li se oni bez normalne ljudskosti i dalje mogu smatrati ljudima? Možete li da prihvatite njihovo vođstvo? Šta će biti ako braća i sestre padnu u ruke takvih ljudi? Biće zaluđeni i vrbovani i sigurno će patiti. Antihristi su đavoli i nemaju savest ni razum. Oni su naizgled puni ljubavi, razumevanja i saosećanja prema poteškoćama, slabostima i emocionalnim potrebama nekih ljudi. To su, u stvarnosti, ljudi koje oni favorizuju i koji im laskaju. Ali ako ti ljudi ugroze njihov status ili ugled, čak ni sa njima neće postupati ljubazno, već bezobzirno, koristeći još malicioznije metode, bez trunke saosećanja ili tolerancije. Ljubav i tolerancija antihrista su samo fasada, a njihov cilj apsolutno nije da dovedu ljude pred Boga, već da ih navedu da ih obožavaju i slede. Njihov cilj hvatanja ljudi u zamku na taj način je da obezbede sopstveni položaj i da postignu da ih ljudi obožavaju i slede. Bez obzira na to koje metode antihristi koriste da zalude ljude i da ih vrbuju, jedno je sigurno: oni će razbijati glavu i pribegavati svim mogućim sredstvima zarad sopstvene moći i statusa. Ono što je takođe sigurno jeste da bez obzira šta rade, oni to ne rade da bi obavili svoje dužnosti, a pogotovo ne da bi dobro ispunili svoje dužnosti; umesto toga, čine to da bi postigli svoj cilj držanja moći unutar crkve. Štaviše, šta god da rade, nikada ne uzimaju u obzir interese Božje kuće, a svakako ne uzimaju u obzir ni interese Božjeg izabranog naroda. U rečniku antihrista, ta dva razmatranja ne postoje; oni su po prirodi lišeni njih. Bez obzira na njihov nivo vođstva, oni ne pokazuju ni najmanju brigu za interese Božje kuće niti Božjeg izabranog naroda. U njihovim mislima i gledištima, rad crkve i interesi Božje kuće su im nebitni i ispod njihovog nivoa. Razmišljaju samo o sopstvenom položaju i sopstvenim interesima. Iz toga se vidi da je priroda-suština antihrista, osim što je rđava, posebno sebična i ogavna. Oni deluju samo zarad sopstvene slave, dobitka i statusa, ne obraćajući ni najmanju pažnju na život i smrt drugih. Svako ko predstavlja pretnju njihovom položaju biva podvrgnut beskrupuloznom suzbijanju i isključenju i biva mučen do krajnjih granica. Ponekad, kada su antihristi prijavljeni da su počinili previše zla i Višnji sazna za njih, a oni osećaju da će izgubiti svoj položaj, počinju da liju gorke suze. Naizgled se čini da se kaju i da se vraćaju Bogu, ali koji se pravi razlog krije iza njihovih suza? Za čime zaista žale? Tuguju i pate jer su izgubili ljudska srca, svoj položaj i ugled. To je ono što se krije u njihovim suzama. Istovremeno, oni već planiraju svoje sledeće korake da učvrste svoju poziciju, uče iz svojih neuspeha i rade na tome da se vrate. Sudeći po takvom ponašanju antihrista, oni nikada ne osećaju kajanje niti pate zbog svojih prestupa i iskvarenih naravi koje su ispoljili i sigurno se neće istinski spoznati niti se pokajati. Oni bi mogli da kleče pred Bogom, lijući gorke suze, razmišljajući o sebi i proklinjući sebe, ali to je fasada koja treba da zaludi ljude, a neki ljudi čak mogu da poveruju da je ona iskrena. Moguće je da su u tom trenutku njihova osećanja iskrena. Međutim, potrebno je zapamtiti da antihristi nikada neće doživeti iskreno kajanje. Čak i ako jednog dana budu otkriveni i isključeni, neće osećati iskreno kajanje. Oni će samo priznati svoj neuspeh, da su pokvarili svoj nastup i razotkrili sva svoja zla dela. Zašto to govorim? Jer, na osnovu prirode antihrista da mrze istinu i Boga, oni nikada neće prihvatiti istinu. Dakle, samospoznaja antihrista je neprestano lažna. Oni će samo priznati da su izgubili ljudska srca jer nisu uspeli da iskoriste priliku da preuzmu vlast i učvrste položaj. Njihovo kajanje i patnja su iz tih razloga. Kada su antihristi na muci, mogu i suze da liju, ali zašto plaču? Šta se krije iza njihovih suza? Oni plaču jer je mnoštvo njihovih zlih dela razotkriveno i izgubili su svoj položaj. Kada bi zaista mogli da se kaju i da plaču zbog toga što čine loše stvari i zbog toga što smatraju da su dužni Bogu, ne bi počinili toliko mnogo zla. Nemaju grižu savesti i ne priznaju svoja zla dela – kako onda može nastati iskreno kajanje? Posle činjenja zla ne osećaju kajanje; puni su ravnodušnosti, samo smatraju da su izgubili obraz i napravili budalu od sebe. Njihovo raspoloženje može malo da opadne. Iako se naizgled čini da je sve u redu, u stvarnosti, duboko u sebi su poput neme osobe koja proba gorko bilje – pate u tišini. Oni doživljavaju vrtlog emocija u svojim srcima i liju gorke suze, ali nema iskrenog kajanja. To je pravo stanje stvari. Ponekad, antihristi mogu reći neke prijatne reči, poput: „Pošto sam bio slabog kova, nisam obavio posao kako treba i počinio sam neka dela ometanja i prekidanja; nisam uspeo da preuzmem vođstvo i nisam dostojan vođstva. Neka me bog disciplinuje i prokune. Neću se žaliti, ako odlučite da me u budućnosti ne izaberete za vođu.” Odmah posle toga će briznuti u plač. Neki ljudi, kojima nedostaje raspoznavanje, pokažu saosećanje prema njima i kažu: „Ne plači, mi ćemo ponovo izabrati tebe u budućnosti.” Kada to čuju, odmah prestaju da plaču. Vidite li sada njihovo pravo lice? Kada izgovore nekoliko lepih reči, to je da pridobiju srca ljudi, da ih zalude i prevare, a neki čak i padaju na to. Kad god antihristi liju suze, iza toga nesumnjivo stoji neki plan. Kada oni koji ih obožavaju počnu da sumnjaju u njih i njihov status postane poljuljan, oni plaču. Osećaju se toliko uznemireno da ne mogu da jedu ili spavaju, ponavljajući svojoj porodici: „Kako da nastavim dalje ako nisam u ulozi vođe?” Njihova porodica odgovara: „Zar nisi ranije živeo dobro bez statusa? Zašto ne možeš da nastaviš da živiš?” Oni odgovaraju: „Da nije bilo mog statusa, da li bih dobio ove privilegije? Da li bi nam bilo tako dobro? Zašto si tako glup?” Kod kuće neki otvoreno kažu: „Koja je svrha živeti bez statusa? Šta je smisao života? Naša porodica broji tek nekoliko članova i, u našoj kući, ja mogu biti zadužen samo za njih. Ja sam samo glava domaćinstva i nemam visok status. Trebalo bi da budem na funkciji u crkvi; u suprotnom, moj život je protraćen. Osim toga, da li bi naša porodica mogla da ima tako dobar život bez tog položaja u crkvi?” Iza zatvorenih vrata govore iskreno, a njihove ambicije su ogoljene. Nije li to bestidan pojedinac? Zaluđivanje koje vrše antihristi nije povremeni prestup – nije nenameran. Da su to povremeni i nenamerni loši postupci, oni ne bi bili smatrani antihristima. Antihristi namerno zaluđuju ljude; njima upravlja Sotonina priroda. Zbog toga oni dosledno zaluđuju ljude, namerno koriste taj metod da ih kontrolišu i da na kraju dobiju moć. U stvari, cilj njihovog zaluđivanja i kontrolisanja ljudi je da ih nateraju da ih slušaju, da slede njihovo vođstvo i da se distanciraju od Boga. Antihristove namere su vrlo jasne; imaju za cilj da se sa Bogom nadmeću za ljude. Njihovi postupci nisu trenutna otkrivanja iskvarenosti, niti su počinjeni impulsivno, protiv njihove volje, a svakako nisu uslovljeni posebnim okolnostima. To je u potpunosti zbog njihove rđave prirode, njihovih naduvanih ambicija i želja, njihove podmukle naravi i mnoštva njihovih spletki. Njihova sposobnost da rade te stvari sada je određena njihovom priroda-suštinom: nakon što su poverovali u Boga, oni su gajili te namere i spletke, samo čekajući da postanu vođe da počnu da ostvaruju te snove i da postignu svoje ciljeve. To je, od reči do reči, pravo stanje antihristovog srca.

Iz sadržaja o kome je gore bilo reči, trebalo bi da razumete istinu u koju treba da uđete. S jedne strane, trebalo bi da raspoznajete antihriste i zle ljude koji pokazuju takvo ponašanje i priroda-suštinu. S druge, trebalo bi i da se uporedite, da biste videli da li pokazujete takva ponašanja. E sad, ako možete pronaći podudaranje između onoga što vi kažete i onoga što kažu antihristi ili ako i jedni i drugi pokazujete isto ponašanje u sličnim situacijama, možete li raspoznati sličnosti u vašoj otkrivenoj naravi ili u praktičnom delovanju između vas i antihrista? Da li možete da dokučite istinu o kojoj se ovde razgovara kroz neke primere o kojima raspravljam ili kroz detalje, reči i radnje opisane u tim primerima, ili možete li da razumete iskvarene naravi ljudi koje su ovde raskrinkane? Da li možete ovako da slušate? Sa kog stanovišta slušate? Ako raspoznajete te naravi i suštine antihrista i posmatrate ta ponašanja i praktična delovanja u potpunosti sa stanovišta posmatrača, možete li zadobiti istinu? (Ne.) Sa kog stanovišta onda treba da slušate? (Sa stanovišta samoupoređivanja.) Uporedite se – to je najosnovnija stvar. Šta još? (Opremiti se istinom.) Tačno, u svakom primeru o kome raspravljam morate razumeti istinu koju treba da razumete. Oni koji ne poseduju duhovno razumevanje mogu samo da shvate činjenice, dok oni koji poseduju duhovno razumevanje i dobar kov, mogu razumeti i zadobiti istinu iz njih. Možete li da izdvojite istine uključene u priče i primere o kojima se raspravljalo? Razgovor o određenim pričama ili primerima ima za cilj da pomogne ljudima da ih povežu sa stvarnošću, da bolje razumeju različita pitanja koja se ogledaju u stvarnosti i da prodube svoj utisak o različitim ispoljavanjima i suštinama u vezi sa ovim aspektom istine. Drugim rečima, kada je u pitanju ovaj aspekt istine ili priroda-suštine, ti ćeš pomisliti na konkretan primer ili scenario. Na taj način, kada razumeš sebe ili raspoznaješ druge, imaćeš vizualizovano razumevanje koje je lakše razumeti, koje je praktičnije i konkretnije nego samo čitanje teorije ili teksta. Ako je to samo tekst, a ti nemaš iskustva sa tim, tvoje razumevanje teksta može biti ograničeno na same reči, uvek sputano tvojim ograničenim iskustvima i ostaje samo u tom opsegu. Međutim, ako dodam određene primere, iskombinujem nekoliko priča, nekoliko prizora, konkretnih reči, radnji i ponašanja u Mom razgovoru u zajedništvu, to će imati pomoćni efekat na tvoje razumevanje istine u tom aspektu. Ako je taj efekat postignut, to znači da si razumeo taj aspekt istine. Koji stepen razumevanja moraš postići da bi se to smatralo razumevanjem? Ne mora da bude 100%, ali su barem tvoje razumevanje, definicija, koncept, kao i znanje o tom aspektu istine, učvršćeni. Šta znači to učvršćivanje? To znači da postaje relativno čisto, da u osnovi nije pomešano sa ljudskim znanjem, predstavama, zamislima ili spekulacijama ili da je, pak, pomešano sa malim brojem tih stvari. To su efekti takvih primera. Ti možda poznaješ ljude ili događaje koje pominjem u nekim od ovih primera ili si čak bio u kontaktu sa takvim ljudima i prilično si upoznat sa njima, ili si možda došao u kontakt sa takvim događajima, pa čak bio i svedok celog procesa u kome ovi ljudi rade takve stvari. Ali koje su koristi toga za tvoje razumevanje i prepoznavanje istine? Moguće je da si živeo zajedno sa takvim ljudima, da si gledao takve priče kako se odvijaju i da si iskusio sve što se dešavalo u tim pričama, ali to ne mora nužno da znači da si razumeo taj aspekt istine. Šta ovim hoću da kažem? Nemoj da pretpostavljaš da, zato što znaš ili si upoznat sa osobom ili događajem o kome govorim, ne moraš da slušaš detalje ili istinu i konkretan sadržaj o kojem se ovde razgovara. To bi bila velika greška. Čak i ako je ta osoba neko koga dobro poznaješ, to ne znači da si tu već razumeo i shvatio istinu. Zašto vas podsećam na ovo? To je da vas spreči da se preterano bavite detaljima. Kad god vidite da neko radi tako nešto i da ga Bog uzima kao primer, ismejavate ga i prezirete takve ljude. Da li je to ispravan stav prema istini? (Ne.) Kakav je to stav? Zar to nije skretanje sa puta? To je pristrasno shvatanje. Upravo zbog tih živopisnih primera, priča i konkretnih ljudi i događaja svako može istinski da razume kakvo je otkrivanje iskvarene naravi ljudi, da istinski svedoči o tome kakvo je otkrivanje iskvarene naravi i priroda-suštine ljudi, šta je priroda-suština ljudi i šta je iskvarena narav, kakvim putem idu ljudi sa određenom vrstom iskvarene naravi i priroda-suštine, šta vole, kakav je raspon njihovih emocija, kako se vladaju i ophode prema svetu i kakav im je pogled na život, koja su njihova načela ophođenja prema stvarima i kakav može biti njihov stav prema Bogu i istini. Upravo zbog tih primera, tih konkretnih pojedinaca i konkretnih događaja, ljudi mogu bolje da povežu istina-stvarnost sa Božjim razotkrivanjem ljudske suštine, postižući nešto jasniji i tačniji pogled na njih. Dakle, koja je Moja poenta iza ovih reči? Poenta je da ne bi trebalo da potcenjuješ te priče. Bez obzira na to kakvu priču pričam, na to čija je to priča ili na kakvu se to osobu ta priča odnosi, tu postoji samo jedan cilj, a to je da ti pomognem da razumeš istinu. Ako iz toga zadobiješ istinu, onda je željeni efekat postignut. Dakle, te priče ti jedino mogu omogućiti da razumeš neke površne istine kada ih prvi put čuješ, da dokučiš površno značenje ili doslovno tumačenje. Međutim, kako se tvoj rast povećava, kako stariš, kako rasteš u životu kroz različite okolnosti, tvoj život takođe postepeno sazreva, a ti ćeš imati različita razumevanja događaja u tim pričama, kao i priroda-suštine, ponašanja i ispoljavanja raznih pojedinaca koji se tu ogledaju. Kako dolazi do tih razumevanja? Ona potiču iz istina obuhvaćenih tim pričama, a ne iz samih priča. Ako je u pitanju puko pričanje priče, kao što je u priči „Dečak i vuk”, onda kada je odslušate, to je to; ona nema veze sa istinom. Ona samo upućuje ljude kako da se ponašaju: veoma je direktna i površna. Ali kada je istina u pitanju, dubina takve priče prevazilazi površna značenja koja čovek može lako da razume. Dotiče se iskvarene naravi i priroda-suštine ljudi, uključujući i to kako raspoznati ljude, kako izabrati svoj put, kako pristupiti istini i kakve bi stavove ljudi trebalo da zauzmu kao odgovor na Božje zahteve. Ta priča uključuje ono šta ljudi treba da odbace i ono šta treba da prihvate. Ako ste u stanju da slušate na taj način, svaki put kada čujete propovedi, dobićete nešto, zadobićete više svetlosti i razumećete više načela u vezi sa različitim aspektima istine i doživećete izvestan život-ulazak. Kako ljudi stare, kako vreme prolazi, kako se društvene okolnosti menjaju, kako se trendovi menjaju, istina nastavlja da deluje u srcima ljudi i oni će znati kako da praktikuju istinu i kako da gledaju na ljude i stvari na temelju istine. To znači steći život – istina može postati čovekov život. Zato, bez obzira na to kada se priča priča, nemojte je samo jednom odslušati i smatrati da je to obavljeno. Nastavite da je slušate iznova, a ako je ne razumete, možete da razgovarate o tome. Ako ti je teško da je dokučiš u fazi u kojoj se trenutno nalaziš, razlog tome može biti to što tvoj rast nije dovoljan. U tom slučaju, slušaj ono što možeš da shvatiš i izaberi ono što odgovara tvom trenutnom rastu. Ako ti se priča čini jasnom kada je čuješ, ali se kasnije učini dubokom, ako je ne razumeš ili se ne poklapa sa tvojim iskustvima i životnim okolnostima u toj fazi, zadrži je u svom srcu i pusti je da ostavi utisak na tebe. Kada se kasnije suočiš sa sličnim situacijama, ono što si zadržao u svom srcu može da se odrazi na površini. Baš poput rečnika i termina koje si učio ili informacija koje je tvoj mozak asimilovao. Da li razmišljaš o njima svaki dan? Verovatno ne. Ti se obično ne zadržavaš na njima, ali kada se nađeš u okruženju u kojem su ti termini, rečnik ili informacije relevantni, neki od njih ti padaju na pamet. Ljudi imaju sećanja i prirodno čuvaju neke stvari u svojim umovima. Te stvari su dovoljne da ih koristiš u svakodnevnom životu i mogu ti biti donekle korisne, ali ako namerno pokušaš da ih koristiš i strogo primenjuješ pravila, veća je verovatnoća da ćeš pogrešiti. Trebalo bi da selektivno slušaš na osnovu sopstvenog rasta i okolnosti koje si iskusio. Na taj način, tvoj napredak će biti brži. Oni koji znaju da slušaju dobiće više, a oni koji ne znaju dobiće manje ili možda baš ništa. Možda čak misle da ne žele da slušaju nijednu od tih priča, da nijedna ne uključuje istinu i pitaju se zašto ne govorim o istini umesto što se sve vreme upuštam u besposleno čavrljanje i ogovaranje. Kakvi ljudi pokazuju to ponašanje? (Oni koji nemaju duhovno razumevanje.) Ljudi koji nemaju duhovno razumevanje mogu da razmišljaju na taj način. Mogu da pomisle da kada držim propovedi, govorim samo o tim svakodnevnim stvarima; pa, mogu i oni, tako da kad nemaju šta drugo da rade, upuštaju se u besposleno čavrljanje sa drugima. Možda znaš više tračeva od priča koje Ja pričam, ali da li tvoje rasprave uključuju istinu? (Ne, ne uključuju.) Ako ne uključuju istinu, pazi da ne pričaš nepromišljeno, inače bi mogao da završiš raspravljajući o stvarima koje nemaju veze sa istinom. Ja pričam priče kako bih pomogao ljudima da razumeju istinu. Vi ne bi trebalo da Me slepo oponašate. Trebalo bi da se fokusirate samo na traganje za istinom, na razumevanje istine i nastojanje da stvari rešavate u skladu sa načelima. Bilo u svom govoru ili u svojim postupcima, dajte prioritet usklađivanju sa istina-načelima. Na taj način ćete postepeno ući u istina-stvarnost.