III. Detaljna analiza načina na koji antihristi prete ljudima

Završili smo razgovor o dva ispoljavanja antihrista putem kojih zaluđuju ljude i vrbuju ih; a sada, hajde da razgovaramo o tome kako oni prete ljudima. Svaka od ovih metoda antihrista je ozbiljnija od prethodne. U poređenju sa zaluđivanjem i vrbovanjem, da li je ovaj metod pretnje više ili manje sofisticiran? (Manje.) Ako zaluđivanje i vrbovanje ne uspeju, oni pribegavaju pretnjama. Kako antihrist preti ljudima? Zašto pribegava takvoj metodi? (Zato što njegovi ciljevi nisu ispunjeni.) Njegovi ciljevi nisu ispunjeni. Postoji još jedno značenje koje ima reč „pretnja” – pomoću koje fraze se to može izraziti? (Otkriti pravo lice.) To nije sasvim tačno; pokušajte sa drugom frazom. (Naljutiti se zbog posramljenosti.) Samo što niste pogodili. Postoji li prikladnija fraza? (Osećati se iznervirano i besno.) Tačno, osećati se iznervirano i besno. To je kao lokalna izreka „dobiti napad besa”; značenje je: „Pokušao sam i ljubaznim i oštrim rečima. Uglavnom, nikada nisam bio nepravedan prema vama. Zašto me ne slušaš? Pošto nećeš da slušaš, onda ćeš dobiti svoje: upotrebiću ovu taktiku na tebi – pretnje!” Oni menjaju svoju taktiku. Sotona ima razne taktike, sve su ogavne. Pretnje se obično kombinuju sa namamljivanjem. Ako koriste samo pretnje, neki ljudi ih se ne plaše i ne slušaju ih. Tada nemaju drugu opciju i ponekad mogu pribeći namamljivanju. Ako ni to ne uspe, oni onda pokušaju sa tim – koriste i meke i tvrde taktike. Dakle, zašto antihristi prete ljudima? Pod kojim okolnostima pribegavaju pretnjama? Ako dvoje ljudi mirno koegzistiraju, svako ide svojim putem, bez sukoba interesa među njima, da li će pribeći pretnjama? (Ne, neće.) Pod kojim okolnostima će onda početi da se javlja takvo ponašanje i upućivanje pretnji? Naravno, to se dešava kada su u pitanju njihovi interesi ili reputacija, kada njihovi ciljevi nisu ispunjeni. Oni koriste sva raspoloživa sredstva, razmišljajući: „Znači, ti nećeš da me slušaš? Onda ću ti pokazati posledice!” Kakve su to posledice? To je ono čega se plašiš, šta god to bilo. Možete li se setiti nekih primera pretnji kojima ste bili svedoci? (Neki antihristi, kada vide da im se braća i sestre ne pokoravaju, počinju da im sude i da ih osuđuju, služeći se sledećim rečima da prete ljudima: „Nepokoravanje vođama je nepokoravanje bogu.”) (Mogu da se setim i drugog primera gde ako neko ne sluša vođstvo, vođa koristi svoj autoritet da ga smeni.) Bez obzira na to, oni žele da ljudi shvate da će to što ih ne slušaju imati posledice. Dakle, na osnovu čega teraju ljude da ih slušaju? Često kažu: „Pokornost vođstvu je pokornost bogu, jer je vođstvo odredio bog. Ti se moraš pokoriti. Ako se ne pokoravaš ili ne slušaš vođe, to je nadmenost, samopravednost i opiranje bogu. Posledica opiranja bogu je biti isključen. U blažim slučajevima, ti bi mogao biti izolovan da malo razmisliš o sebi; u težim bi čak mogao biti proteran iz crkve!” Oni koriste te uverljive zablude da prisile ljude da im se pokore. Osim toga, kako neki drugi antihristi prete ljudima? Oni podstiču druge da se okupljaju protiv onih koji im se ne pokoravaju i da ih odbace. Zatim, smene one koji ih ne slušaju ili im prilagode dužnost. Neki pojedinci se zaista plaše da neće imati dužnost koju treba da obavljaju. Oni veruju da obavljanjem svojih dužnosti mogu imati šansu za spasenje, a da bi neobavljanje dužnosti moglo da im oduzme tu priliku. Antihristi misle u svojim srcima: „Znam tvoju slabu tačku. Ako me ne poslušaš, lišiću te prava da obavljaš svoju dužnost. Neću ti dozvoliti da obavljaš svoju dužnost!” Da li ne dozvoljavaju ljudima da obavljaju svoju dužnost zato što ti ljudi nisu u skladu sa merilom ili možda zato što njihovo obavljanje dužnosti šteti interesima Božje kuće? (Ne.) Zašto to onda rade? To rade da bi odstranili neistomišljenike i koriste taj metod da prete ljudima i da ih nateraju da slušaju. Kada su u pitanju pretnje, antihristi definitivno ne slede istina-načela u ophođenju sa ljudima ili u rešavanju stvari. Umesto toga, oni koriste zastrašivanje, silu i prinudu da nateraju ljude da se poslušno pokore i da ih slušaju, kao i da im ne zadaju nevolje i ne kvare njihove poslove.

Antihristi ne koriste pretnje samo zato što ih ljudi ne slušaju ili zato što ih ne shvataju ozbiljno i zanemaruju ih – to je samo jedan aspekt toga. Postoji još jedan razlog, to jest, kada drugi otkriju antihristove probleme i žele da ih razotkriju ili prijave Višnjem, oni se plaše da bi Višnji mogao saznati ili da će više ljudi saznati za to, pa čine sve što je u njihovoj moći da prikriju te stvari i da ih suzbiju, ne dozvoljavajući da one ikad budu razotkrivene. Šta bi se desilo kada bi više ljudi saznalo? Oni bi odbacili i prokleli antihrista, niko ga više ne bi obožavao i izgubio bi svoj položaj i autoritet. Dakle, antihrist koristi taj metod pretnje ljudima i da bi zaštitio svoj položaj i autoritet. On veruje da će, ako to ne učini, braća i sestre početi da ga raspoznaju i da neće biti izabran na sledećim izborima, što će ga spustiti na rang običnog vernika. Šta za njega znači biti običan vernik? To znači da nema autoritet, nema ko da ga sledi ili da bude njegov pristalica, kao i da su mu položaj i autoritet oduzeti, ostavljajući njegove ambicije i želje nezadovoljenim. Ne želi da bude običan vernik ili sledbenik, pa koristi taj metod da preti ljudima kako bi ih zastrašio i primorao da ga slušaju i budu mu poslušni, što mu, pak, omogućava da nastavi da se drži svog autoriteta i položaja, kao i da nastavi da kontroliše ljude i da od nekih ljudi dobija podršku. Sve što antihrist radi vrti se oko njegovog položaja. Kad god je u pitanju nešto što uključuje njegov položaj, on će koristiti određena sredstva ili metode da ga energično zaštiti i sačuva; čak i kada Višnji pita neke od njih o određenim stvarima, oni su u stanju da mu drsko lažu u lice. Na primer, kada Višnji pita koliko je ljudi crkva pridobila propovedanjem jevanđelja ovog meseca, čak i ako antihrist zna da nije pridobila nikoga, on bi mogao da slaže i kaže da je pridobila petoro ljudi. Kada se braća i sestre koji znaju istinu suoče sa antihristom, govoreći: „Onih petoro ljudi je samo istraživalo. Zašto si rekao da smo pridobili petoro ljudi? Trebalo bi da kažeš istinu Višnjem”, antihrist na to kaže: „Zašto ne bismo mogli da pridobijemo pet? Rekao sam petoro ljudi, znači petoro je. Tvoje mišljenje se ne računa. Ako kažemo da nismo pridobili nijednu osobu, kako to da objasnim višnjem? Ako želiš to da prijaviš, samo napred, ali ako kažeš istinu, višnji bi mogao da te oreže. Mogao bi da smeni sve vas koji ste uključeni u propovedanje jevanđelja ili čak da rasformira tim za jevanđelje. Tada nećeš moći da obavljaš svoje dužnosti, a ja neću biti kriv za to.” Kada ta osoba to čuje, zapanji se i ne usuđuje se da to prijavi. Zar to nije pretnja? (Da.) To je očigledna pretnja, dakle otvoreno izrečena. Kada neki ljudi to čuju, pomisle: „Biti pošten čovek ima posledice. Ako sam pošten, neću moći da obavljam svoju dužnost, tako da to neću prijaviti. Moramo da prijavimo petoro ljudi.” Neki ljudi osećaju nelagodu u svom srcu i govore: „Ako nikoga nismo pridobili, to je što je. Trebalo bi da se pokorimo, ma kako Višnji odlučio da postupa sa nama.” Kakvo je antihristovo gledište o tome? „Pokornost? Zavisi od situacije. Da li višnji zna za poteškoće sa kojima se sada suočavamo prilikom propovedanja jevanđelja? Da li ga je briga za to?” Kada je Višnji ispitao situaciju povodom propovedanja jevanđelja, on nije bio nesvestan postojećih izazova. Znao je koliko ljudi najmanje može da se pridobije svakog meseca i nikada nije rekao da će tim za jevanđelje biti raspušten ukoliko mesečno ne pridobije nikoga. Dakle, odakle antihristu ta izjava? (Izmislio ju je.) Sami su to izmislili da prikriju svoje laži, da kontrolišu te ljude, da spreče Višnjeg ili braću i sestre da prozru njihove laži i da obezbede svoj položaj da ne budu smenjeni – zato su se usudili da izmisle takve đavolske reči. Razboriti pojedinci mogu da ih razotkriju, ali oni kojima nedostaje sposobnost raspoznavanja bivaju zaluđeni, i misle: „Ova dužnost se zaista ne dobija lako. Ne možemo biti iskreni sa Višnjim. Ako kažeš da je bilo petoro ljudi, onda ih je bilo petoro. Iako nismo pridobili petoro ovog meseca, imaćemo za cilj da ih pridobijemo sledećeg meseca. Na kraju krajeva, ako ih pridobijemo sledećeg meseca, onda to neće biti laž.” Antihrist se upušta u prevaru, a oni kojima nedostaje raspoznavanje upuštaju se u to zajedno sa njim; oni su grupa prevaranata. Šta je cilj antihrista u pretnji ljudima? Cilj je da ih nateraju da im budu poslušni i da ih slušaju. Oni lažu i čine zlo, kontrolišu crkvu, zaluđuju ljude, obavljaju posao ne pridržavajući se načela niti radnih aranžmana, i ma koliko se bezobzirno ponašali, ne dozvoljavaju braći i sestrama da ih razotkriju ili prijave Višnjem. Kada otkriju da neko planira da ih prijavi Višnjem, tada pribegavaju pretnjama. Kako prete toj osobi? Kažu: „Radimo tamo dole, a posao je težak. Čak se suočavamo sa rizikom da nas uhapsi velika crvena aždaja. Višnji uvek zahteva da se u svom praktičnom delovanju pridržavamo radnih aranžmana. Toliko trpimo i preuzimamo toliki rizik prilikom propovedanja jevanđelja. Kada su rezultati loši, ti i dalje želiš da ih prijaviš višnjem; nakon što napraviš svoj izveštaj, on će te orezati. Ne bojim se da ću, nakon što te oreže, biti smenjen kao vođa; bojim se da više nećete imati dužnost koju treba da obavljate. Ako više nemate dužnost, nemojte mene da krivite!” To zvuči tako razumno! Oni takođe kažu: „Ko zapravo želi to da prijavi? Ako vi želite to da prijavite, ja vas neću sprečiti; ionako svi znaju za te stvari. Ako to ne prijavite višnjem, onda nas on neće kriviti. Ako to prijavite, bićemo orezani. Sami izaberite; ako želite to da prijavite višnjem, samo napred. Sada, ko hoće da prijavi neka digne ruku.” Kada svi oni čuju taj njegov ton, počnu da razmišljaju: „Da li mi je zaista dozvoljeno da to prijavim ili ne?” Nakon razmišljanja, neki ljudi podižu ruke. Antihrist to vidi i pomisli: „Ti još uvek želiš da to prijaviš? Zar ti ne tražiš nevolju? Dobro, neću te zaboraviti.” Nakon toga, počinje da razmišlja o mogućnostima da muči tu osobu. On pronalazi izgovor, govoreći: „Ti nisi dao nikakve rezultate dok si nedavno obavljao svoje dužnosti. Svakome, ko u roku od tri meseca nije postigao rezultate u obavljanju svoje dužnosti, biće ukinuto pravo da obavlja dužnost. Ako se njihov učinak ne poboljša, biće izolovani. Ako se i dalje ne pokaju, biće uklonjeni ili proterani!” Da li se ta budala, ta kukavica još uvek usuđuje da to prijavi? Kada to čuju, pomisle: „Ne prijavljujem to zbog sebe. Koja je svrha da to prijavim? Šta ako to prijavim i onda me vođa napadne i osveti mi se, i ako me moja braća i sestre odbiju? Onda ću biti izolovan u crkvi. Važnije mi je da slušam vođu. Ne znam čak ni gde je bog; može li on brinuti o mom životu i smrti?” Dakle, oni to više ne prijavljuju. Zar ih nije uplašio antihrist? (Da.) Osoba veruje: „Uvrediti boga nije velika stvar. Bog je pun ljubavi, milostiv, tolerantan i strpljiv; ne ljuti se lako, ne proklinje niti kažnjava ljude. Ali ako uvredim vođu, onda ću morati da patim. Prijavljivanje problema mi neće doneti ništa dobro; svi će me odbaciti. Ne mogu da uradim takvu glupost.” Nije li to beskičmeno ponašanje? (Da.) Kako treba postupati sa takvom beskičmenom osobom? Da li je vredna sažaljenja? Takvu beskičmenu osobu treba predati Sotoni, antihristu, da je antihrist muči – ona to zaslužuje. Nedostaju joj vera, rešenost i snaga da upražnjava istinu i da se pokori Bogu, ali kada je u pitanju pokoravanje antihristu, ona dobija posebnu snagu, spremna je da uradi sve što se od nje traži i puna je entuzijazma. Kada joj antihrist preti i plaši je, ta osoba se više ne usuđuje da prijavi probleme. Zar to nije kukavica? Koji je kolokvijalni izraz za to? Biti slabić i popuštati kada se suoči sa antihristom. Ima dosta ljudi u crkvi koji su postali slabići zbog pretnji antihrista! Ti pojedinci ne znaju kako da pristupe frazi „Bog je suveren nad svime”. Kada im antihrist preti, odbacuje ih ili izoluje, oni se osećaju kao da nemaju podršku, ne veruju u Božju suverenost nad svime ili u Božju pravednost niti veruju da su ljudski životi u Božjim rukama. Nekoliko zastrašujućih ili pretećih reči od strane antihrista i oni su zaplašeni, popuštaju i ne usuđuju se više da to prijave.

Kada antihrist prijavi svoj rad Višnjem, on ga drsko laže i vara. Oni koji znaju istinu ne mogu to da podnesu i žele da prijave tu situaciju Višnjem. Antihrist drži strogu kontrolu nad ljudima i pažljivo ih posmatra. On može odmah da uoči svakoga ko bi bio sklon tome da prijavi problem Višnjem. Kada nema šta drugo da radi, usredsređuje se na posmatranje ljudi, njihovih reči i izraza lica, tražeći one koji imaju neke stavove o njemu, one koji su nelojalni, one koji ga ne slušaju, one koji predstavljaju pretnju njegovom položaju, one koji su prema njemu ravnodušni, one koji ga ne shvataju ozbiljno, one koji mu ne daju počasno mesto i one koji mu ne daju da jede prvi tokom obroka. To predstavlja nevolju za te ljude. Šta antihrist čini takvim osobama? Neki antihristi koji su podmukli ne otkrivaju svoje pravo lice odmah. Čekaju priliku da se pozabave tobom. Ako to ne uspe, pribegavaju oštrim pretnjama da bi te naterali da osetiš da je tvoj život u njihovim rukama. Bez obzira na to da li kao vernik možeš biti spasen, kao i na to da li možeš da stigneš do kraja i ostaneš u crkvi – sve je to u njihovoj moći i potrebna je samo njihova reč. Oni imaju poslednju reč. Ako si neposlušan, ne slušaš njihovu kontrolu, ne shvataš ih ozbiljno, a i dalje pokušavaš da prijaviš njihove probleme, onda ćeš patiti. Počeće da planiraju kako da te muče. Kako antihrist gleda na ponašanje braće i sestara koji prijavljuju njegove probleme Višnjem? (Kao cinkarenje.) Tačno, oni to ne vide kao prijavljivanje problema; oni to vide kao cinkarenje. Šta znači cinkarenje? To znači prijaviti Višnjem sve razne stvari koje oni rade, a koje se protive istini, kao i sva njihova zla dela ili izvestiti Višnjeg o stvarima koje se tiču njih, a koje su nepoznate drugima. Oni to smatraju cinkarenjem. Kada otkriju da neko cinkari, ta osoba mora da bude podvrgnuta mučenju. Neki smetenjaci i beskičmenjaci su uplašeni pretnjama antihrista, njegovim tiranskim i zlonamernim načinima. Kada antihrist pita ko ima kontakt sa Višnjim, čak i pre nego što ih upita, oni brzo daju do znanja: „Ja nemam.” Antihrist pita: „Kako onda višnji zna za to?” Razmišljaju o tome i kažu: „Ni sȃm ne znam.” Antihrist ih muči do te mere da žive u stalnoj bojazni, uvek na ivici, u strahu da bi ih antihrist mogao proterati iz crkve. Oni su toliko uznemireni i uplašeni da im je teško čak i da prežive dan. Da li bi se toliko plašili da im antihrist nije tako pretio? Ne, ne bi. Štaviše, da li imaju istinsko verovanje u Boga? Ne, nemaju. Oni su beskičmenjaci i smetenjaci. Kada naiđu na antihrista, oni se šćućure. Nemaju istinsko verovanje u Boga, ali se voljno predaju antihristu, spremni da izvrše njegovo naređenje. Oni su, po prirodi, Sotonine sluge.

Na koje još načine antihristi prete ljudima? Neki antihristi su vešti da govore određene ispravne i privlačne doktrine da te ograniče i sputaju. Kažu: „Zar ne voliš istinu? Ako voliš istinu, moraš me slušati jer sam ja vođa. Sve što kažem je u skladu sa istinom. Moraš da slušaš sve što kažem; kada kažem idi na istok, ti ne smeš da ideš na zapad. Kada nešto kažem, ti ne smeš da se premišljaš; ne smeš da imaš nikakvo mišljenje ili da se slepo mešaš. Ono što ja kažem je istina.” Ako ih ne slušaš, mogli bi da te mrze ili osude. O kakvoj vrsti osude je reč? Oni će reći: „Ti zapravo nisi neko ko voli istinu; ako si ti zaista voleo istinu, onda su moje reči, kao vođe, ispravne – zašto ih ne bi poslušao?” Antihristi koriste te naizgled ispravne teorije i doktrine da te kontrolišu i ograničavaju. Štaviše, neki antihristi teraju ljude da vode računa o njihovim ličnim stvarima, govoreći: „Ja sam sada vođa i nemam vremena za određene lične stvari. Osim toga, ja sam vođa, a moje stvari su stvari božje kuće. Stvari božje kuće su i moje stvari. Ne možemo ih više tako jasno razlikovati. Zato treba da preuzmete deo tereta u mojim kućnim poslovima, kao što su: briga o deci, poljoprivredni poslovi, prodaja povrća ili izgradnja kuće, kao i stvari poput nedostatka novca kod kuće. Te stvari su nekada bile moja dužnost, ali sada kada sam vođa, postale su vaša dužnost – vi morate da delite sa mnom taj teret. U suprotnom ću stalno brinuti o svojim kućnim poslovima, pa će mi te stvari odvlačiti pažnju; da li onda i dalje mogu da budem efikasan vođa?” Što više govore to su bestidniji. Neki ljudi čuju to i pomisle: „Nismo umeli da vodimo računa o tvom srcu – zaista smo bili bezdušni! Ne moraš ništa da kažeš; od sada ćemo se mi pobrinuti za sve tvoje kućne poslove.” Kakav to prijatan naziv daju ti antihristi svojim kućnim poslovima, kao i poslovima koje imaju u svakodnevnom životu? Oni ih zovu „ljudska dužnost”, to jest, antihristi uzimaju ljude da rade za njihovu porodicu, da služe mlade i stare u njihovom domaćinstvu i da se bave njihovim ličnim životnim stvarima, pretvarajući sve to u stvari Božje kuće. Pošto su to sada stvari Božje kuće, svako treba da ima pošten udeo u tome, a ako vođa želi da nešto uradiš, onda to postaje tvoja dužnost. Zar to ne zvuči ispravno? Ljudi bez raspoznavanja mogu misliti da je to ispravno. Oni veruju da mogu da pomognu vođi jedino tako što će preuzeti nekoliko kućnih poslova, pošto je vođa previše zauzet da bi se bavio sopstvenim kućnim poslovima, a i sami su slabog kova i ne mogu da obavljaju nikakvu dužnost. Dakle, kad god nisu zauzeti, rade u kući vođe, pomažući u raznim zadacima. Može li se smatrati da oni tako obavljaju svoju dužnost? To se može posmatrati samo kao entuzijastično pomaganje ljudima. Kada se porodice onih ljudi koji se iskreno daju za Boga i koji slede Božju volju suoče sa teškoćama, crkva organizuje ljude koji im pomažu i vode računa o njihovim kućnim poslovima. U takvim slučajevima se to donekle može smatrati obavljanjem dužnosti. Ima li to sada smisla? Antihrist, zauzet zaluđivanjem i kontrolom ljudi u crkvi, dodeljuje kućne poslove braći i sestrama, tvrdeći da oni i tako obavljaju svoju dužnost. Neka braća i sestre su, zbog nerazumevanja istine, zaluđeni i rado preuzimaju te zadatke, osećajući se srećnim što to čine. Na kraju, čak osećaju da duguju vođi, misleći: „Vođi je slomljeno srce i usta su mu se osušila koliko je govorio. Tako smo nedostojni. Uradili smo toliko posla, pa ipak, kako to da još uvek ne razumemo nijednu istinu?” Ako si po ceo dan zauzet radom za vođu i zanemaruješ prisustvovanje okupljanjima ili slušanje propovedi, možeš li shvatiti istinu? Apsolutno je nemoguće. To znači dodvoravanje nekome do smrti! To je trčanje za antihristom i lutanje pogrešnim putem. Antihrist često koristi naizgled tačne tvrdnje, uvija ih i obrađuje u ispravan govor, navodeći ljude da pogrešno veruju da su te reči zaista istina, da su nešto što treba da slede i praktikuju i da treba da prihvate te reči. Na taj način, ljudi ne moraju da raspoznaju da li je ono što vođa radi ispravno ili pogrešno i da li je ono što oni slede ispravno ili pogrešno. Nije li to taj slučaj? To se zove zaluđivanje, a takođe i pretnja ljudima. Antihrist koristi te naizgled ispravne teorije i izjave da kontroliše te ljude. U kojoj meri ih kontroliše? Ti ljudi dobrovoljno ulažu napor za njih, rade do iznemoglosti za njih i upravljaju svim njihovim ličnim poslovima. Oni bi radije preskočili okupljanja, zanemarili sopstvene dužnosti, ostavili svoje zadatke iza sebe i žrtvovali svoje vreme za duhovnu posvećenost, okupljanje i jedenje i pijenje Božjih reči, samo da bi sve vreme pružali usluge i do iznemoglosti radili za antihrista. Zašto su u stanju da rade tako, do iznemoglosti? Za to postoji razlog. Koji razlog? To je zato što im antihrist namerno kaže: „Ako ti čak ni ovim stvarima ne možeš da se pozabaviš kako treba, koju dužnost možeš da obavljaš? Ako ne možeš da obavljaš svoju dužnost, da li si još uvek član božje kuće? Dobro onda, neću te voditi. Ako te ne vodim, ti se nećeš ubrajati u članove božje kuće. Pošto sam izabran za vođu, ja sam kapija ove crkve. Svako ko želi da uđe u crkvu mora da ima moje odobrenje. Bez moje saglasnosti niko ne može da uđe. Čak i ako crkva nekoga uklanja, pre nego što taj neko može da ode, on mora imati moje odobrenje. Dakle, posao koji vam zadajem i zadaci koje vam predajem predstavljaju vašu dužnost. Ako ne obavite ovu dužnost, u božjim rečima se kaže da oni koji ne obavljaju dužnost neće imati šansu za spasenje i da se neće ubrajati u članove božje kuće!” Zar to nije pretnja? (Da, jeste.) Koji metod se koristi da se preti ljudima? (Ispravne reči.) Ljudima se preti uz pomoć ispravnih reči, reči koje su naizgled u skladu sa istinom – to je mešanje baba i žaba. Antihrist koristi obavljanje dužnosti kao izgovor za postizanje svojih ličnih ciljeva. Ali, da li obavljanje poslova za njih zaista predstavlja obavljanje dužnosti? Oni to izvrću da bi izgledalo kao da je to dužnost koju ljudi treba da obave, a zatim koriste načelo i standarde vršenja dužnosti kako bi zahtevali da braća i sestre rade za njih do iznemoglosti. Čak i prete da, ako se ne potrude za njih do iznemoglosti, neće imati šanse za spasenje i da će biti uklonjeni iz crkve i odstranjeni iz Božje kuće. Kada ti glupi pojedinci koji ne umeju da raspoznaju čuju ozbiljnost posledica, brzo preuzimaju sve poslove u domaćinstvu vođe i njihove svakodnevne poslove, osećajući olakšanje kada završe. Čak misle, zadovoljni sobom: „Sada sam ispunio svoju dužnost kako treba. Uopšte nisam bio lenj i vodio sam računa o volji vođe. Uradio sam sve što mi je vođa naredio i pobrinuo sam se za sve kućne poslove vođe. Eto šta znači voditi računa o bogu! Vođa je zadovoljan, a i bog je. Sada imam nadu u spasenje!” Da li se to zove nada? Zar nisu postali robovi antihrista? Zar ih antihrist nije naveo na stranputicu? Kakvu ulogu ovde igra antihrist? Zar se ne ponaša kao otmičar? Ima rđavu narav, a rđavost je naravno mnogo ozbiljnija od prevrtljivosti. Tako oni apsolutno znaju šta da kažu i koje teorije da koriste da ograniče ljude, da ostvare svoj skriveni plan, da pridobiju srca ljudi i da kontrolišu njihovo ponašanje i misli. Oni su svega toga i te kako svesni. Zato su ciljevi koje antihrist želi da postigne kroz sve što govori i radi pažljivo osmišljeni i dugo smišljani. Ovde definitivno nije stvar u tome da se nešto kaže ili uradi nesvesno, a da se zatim postigne neočekivani rezultat – apsolutno nije tako. Dakle, oni koji svojevoljno služe i do iznemoglosti rade za antihrista, osim što su zaluđeni njegovim rečima, takođe su zastrašeni i primorani svojevrsnom retorikom od strane antihrista. Možda oni dobrovoljno rade te stvari za antihrista, ali zar ne postoji problem sa tom „voljnošću”? Zar to ne treba staviti pod navodnike? (Da.) To apsolutno nije iskreno obavljanje dužnosti, već pre posledica zaluđivanja putem određene teorije, određenog ispravnog i prijatnog argumenta ili putem retorike koja zaluđuje ljude. Pošto su zabrinuti da neće moći da obavljaju svoju dužnost, da će biti proterani i da neće biti spaseni, oni voljno prihvataju zadatke koje im je odredio antihrist, misleći čak da obavljaju svoju dužnost za Boga. Kako su smeteni postali!

Pretnje od strane antihrista omogućavaju ljudima da jasno vide njihova prava lica. Da li se bavite takvim pretnjama? Da li postoji razlika između pretnji i upozorenja ili saveta? (Da.) Možete li to da uočite ili ne? U čemu je razlika? Pronađite tu razliku, pa ćete je razumeti i moći ćete da je raspoznate. (Namere su različite.) Namere i motivi se svakako razlikuju. Dakle, gde je tačno razlika? Šta je pretnja? Pretnja uključuje reči koje mogu zvučati dobro i ispravno, a ljudi se ne osećaju previše uznemireno kada ih čuju, ali njihova svrha je lična dobit. S druge strane, koja je svrha saveta i upozorenja? Svrha je pomoći ljudima, sprečiti ih da pogreše, da skrenu sa puta ili da idu zaobilaznim putem, kao i da budu zaluđeni i pomoći im da smanje ili spreče gubitke. Cilj nije lična korist, već isključivo pomaganje drugima. Nije li tu u pitanju razlika? (Jeste.) U tom pogledu, morate naučiti da raspoznajete. Samo zato što se razgovara o ispoljavanju antihrista koji prete ljudima, to ne znači da se vi ne usudite da u razgovoru sa drugima ponudite upozorenja kada je to potrebno. Kada je potrebno upozorenje, trebalo bi da ga izdate. Upozorenja i saveti nisu isto što i pretnje. Upozorenja imaju iskren cilj da pomognu ljudima kako bi mogli da obavljaju svoje dužnosti kako treba, obezbeđujući da rad Božje kuće ne bude ugrožen. Njihov cilj je legitiman. S druge strane, pretnja ima nelegitimne i skrivene ciljeve – uključuje ličnu ambiciju i sebičnu želju. Na primer, kada antihrist tera druge da obavljaju njegove kućne poslove, šta je njegova sebična želja? Oni jednostavno žele da uživaju u prednostima statusa, terajući druge da rade prljav i iscrpljujući posao dok oni ne rade ništa. Onda neko čak mora da im servira tri obroka dnevno. Veruju da sada, kada su na poziciji, njihovo uživanje može da počne. Međutim, neopravdano je direktno govoriti ljudima da rade za njih, pa antihrist stvara niz izgovora, govoreći: „Sada kada sam vođa, veoma sam zauzet svojim dužnostima. Ako imate breme i ljudskost, onda bi trebalo da naučite da sarađujete. Šta možete da učinite? Sve što možete da uradite je da uložite napor, zar ne? Nema ko da radi u mojoj bašti kod kuće, a vi ne pomažete! Ako pomognete, to dokazuje da imate dobro srce i da zapravo obavljate svoju dužnost pomažući mi u poslu. Ja sam vaš vođa – zar moji poslovi nisu i vaši? Nisu li vaši poslovi stvari koje treba da radite, a ono što treba da radite je vaša dužnost, zar ne?” Kada oni prebacuju tako veliku odgovornost na tvoja pleća, a ti razmišljaš o tome kako to što vođa kaže ima smisla, ti odeš i uradiš posao za njih. Nije li to nasedanje na prevaru? Antihrist ima svoje ciljeve i pre nego što te ciljeve ostvari, mora da pronađe odgovarajuća opravdanja i teorije da napravi izgovor. Zatim, oni koji prihvataju te teorije odlaze da rade za njega, on ostvaruje svoj cilj i onda može da uživa u prednostima statusa. Ne žive li oni na račun crkve? (Da.) To je zaista to. Lenji su i ne žele da rade, već priželjkuju fizički komfor i prednosti statusa. Bave se spletkarenjem, a kada ne mogu da nađu odgovarajuće reči, izvlače razumne i lakše prihvatljive fraze iz Božjih reči i doktrine koju razumeju. Oni koriste te reči da zalude i ograniče one koji ne mogu da dokuče istinu i koji su glupi. Čineći to, oni ostvaruju svoje skrivene ciljeve, terajući ljude da dobrovoljno prihvate njihovu manipulaciju. Neki ljudi čak misle da nisu izvršili svoju dužnost kako treba ako ne poslušaju reči vođe ili ne izvrše dobro zadatke koje im je vođa dodelio. Osećaju se kao da duguju Bogu i čak liju suze. Nije li to dubok nivo smetenosti? Toliko su smeteni da je to odvratno.

Antihristi često govore, koristeći pretnje, kako bi postigli svoje ciljeve, ali njihove pretnje ponekad dolaze u obliku ispravnih reči i na nežan način, poput zmije koja se polako obavija oko tebe – kada te jednom obmotaju, spremni su da traže tvoj život. U nekoj drugoj prilici, njihove pretnje nisu nežne, već oštre i zlobne, kao kad vuk vidi ovcu i otkrije svoje podmuklo lice. Njihova namera je da kažu ljudima: „Ako me ne poslušaš, dobićeš ono što sledi, a ako se jave posledice, sam ćeš snositi odgovornost!” Koji su tipični aduti koje antihristi koriste u svojim pretnjama? Oni ciljaju na odredište ljudi, na njihovu dužnost, pa čak i na njihov položaj i odlazak ili ostanak u crkvi. Antihristi koriste te taktike, a naravno i neke druge, da prete pojedincima. Međutim, njihove strategije generalno spadaju u te dve kategorije: ponekad će te nagovoriti prijatnim rečima, a drugi put će te napasti nasilno i zlonamerno. Koja je svrha antihristovih pretnji? Prvo i najvažnije, žele da ih ljudi slušaju. Oni imaju za cilj da izvuku korist od drugih ljudi, da uživaju u prednostima statusa i prepuste se raznim pogodnostima i zadovoljstvima koja dolaze sa tim. Drugo, ne žele da bilo ko otkrije pravo stanje stvari ili da ospori njihov položaj. Neće tolerisati da ljudi ijednim svojim postupkom ugrožavaju njihov položaj. Na primer, ako neki ljudi žele da prijave njihovu situaciju nadređenima ili ako ih neki ljudi raspoznaju i žele da ujedine braću i sestre kako bi ih odbacili i uklonili sa dužnosti, antihristi će pribegavati pretećim taktikama. Jedan aspekt cilja upućivanja pretnji je uživanje u mnogim pogodnostima koje im pruža njihov položaj, a drugi je da osiguraju svoj položaj. Upravo su to dva cilja koja antihristi žele da postignu kroz pretnje ljudima – oba se vrte oko položaja. Odakle dolaze sve te razne prednosti? One takođe proističu iz njihovog položaja. Neki antihristi kažu: „Ako ne postupite po tom zahtevu, snosićete posledice!” Ako ih neko raspoznaje i ne želi da ih sluša, da li smišljaju način da se pozabave sa tim? Oni se neće jednostavno pomiriti sa onim što može doći. Sve dok postoji tračak nade da će sačuvati svoj položaj, boriće se svim silama za to. Njihova želja za položajem prevazilazi želju većine ljudi. To je kao kad vuk vidi ovcu – krene da mu curi pljuvačka i pre nego što počne da jede. Njegove oči poprimaju žestok sjaj i razmišlja o tome da je pojede; to je vrsta žudnje koju ima. Nije li to njegova priroda? (Jeste.) Žudnja antihrista za položajem slična je žudnji vuka za ovcom; to je potreba unutar njegove zlonamerne prirode, tako da su njegove pretnje drugima neophodne.