IV. Detaljna analiza načina na koji antihristi kontrolišu ljude

Kontrolisanje ljudi je jedna od taktika koju koriste antihristi. Kako kontrolišu ljude? Antihristi imaju više od jednog skupa metoda za kontrolisanje ljudi; imaju ih nekoliko. Da li ste to ikada doživeli? Neki pojedinci možda nikada nisu služili kao vođe, ali gaje želju da kontrolišu druge – to je odlika antihrista. Bez obzira na njihovu starost, lokaciju, ili bilo koju stvar koja je u pitanju, oni žele da vrše kontrolu nad ljudima. Čak i kada su u pitanju ishrana, rad, razne stručne oblasti ili profesionalna pitanja, oni žele da ih ljudi slušaju i neće tolerisati nikoga ko to ne čini. Ne mogu čak ni da kontrolišu svoju želju da drže vlast u crkvi. Oni to smatraju ispunjavanjem svoje odgovornosti i obaveze, misleći da samo rade svoj posao, ne shvatajući da je to njihova ambicija i želja, da je to njihova iskvarena narav. Dakle, kako antihrist kontroliše ljude? Na primer, kada bude izabran za vođu, već prvog dana počinje da razmišlja: „Ovi ljudi imaju nepravilne navike u ishrani i dnevne rutine; ima mnogo posla da se obavi. Biti vođa nosi značajne odgovornosti – to je težak teret!” Antihrist provodi ceo dan zaključan u svojoj sobi, pišući dve-tri stranice materijala. Šta se nalazi u tom materijalu? Prvo, to ima veze sa ishranom. Obroci se moraju uzimati u određeno vreme, na određenim mestima, moraju da sadrže određenu količinu hrane. Doručak u 6:30, ručak u 12:30 i večera u 18:30 – obroci će se uzimati u te tri satnice, ni minut ranije ni kasnije. Bez obzira na okolnosti, morate biti tačni, čak i ako pada kiša ili počinje oluja, a ako prekršite ta pravila, nećete dobiti obrok. Zatim je tu pitanje dnevne rutine, koje je veoma važno. Svakog jutra morate ustati iz kreveta u 6:00, bez obzira na to koliko ste kasno zaspali prethodne noći. Trebalo bi da se odmorite posle ručka u 13:00, a da na spavanje idete u 22:00, svake noći, bez odlaganja. Kada završe sa sastavljanjem pravila za ishranu i za dnevne rutine, ostaje još mnogo drugih specifičnih propisa. Na primer, morate jesti na određenim mestima i ne smete da pravite buku dok jedete. Od svake osobe se zahteva da nosi određenu odeću i tako dalje. Ta pravila su neverovatno detaljna, čak i više nego upravne odluke u Božjoj kući. Te svakodnevne sitnice nemaju nikakve veze sa istinom. Sve dok su nečiji svakodnevni život i navike u ishrani organizovani i primereni, bez štete po njihovo zdravlje, pridržavanje tog načela bi trebalo da bude dovoljno. Nema potrebe za tako detaljnim propisima. Pa zašto antihrist stvara tako detaljna pravila? Oni kažu: „Nije dobro da se ljudima ne upravlja. Te stvari se nikada ne pominju u božjim rečima, a bez tih konkretnih detalja, naši životi će biti nedisciplinovani, bez strukture i bez ikakvog ljudskog obličja. Sada, kada sam ja vođa, svi vi se možete popraviti. Više niste lutajuće ovce; ima ko da brine o vama.” I značajne i beznačajne stvari svakodnevnog života, kao što su odeća, hrana, smeštaj i prevoz, sve su pažljivo regulisane. Zatim dele „tajnu” sa tobom, govoreći: „Božje reči nikada nisu pominjale te specifične detalje svakodnevnog života. To što bog nije govorio o tome ne znači da to ne bi trebalo da znamo. Mi ljudi moramo da preuzmemo na sebe posao u vezi sa svim tim detaljnim stvarima o kojima bog nikada nije govorio.” Oni stvaraju skup pravila i propisa izvan Božjih reči, naizgled detaljnih i jasno definisanih eksplicitnim terminima, kako bi zamenili istinu i vodili druge. Kada se izdaju ti konkretni i jasno definisani propisi, od ljudi se očekuje da se pridržavaju njihovih takozvanih pravila. Ako se neko ne pridržava pravila, nije im poslušan, ignoriše ili krši ta pravila, antihrist ga orezuje. Nakon orezivanja te osobe, antihrist se trudi da ona prihvati ta pravila i da ih prihvati od Boga. Antihristi koriste te stvari da zamene istinu i da vode ljude. Pa, kojim će putem ti ljudi krenuti? Oni će samo poštovati propise i rituale, prateći prosto formu. Pod takvim vođstvom, ljudi mogu pogrešno verovati vodeći se sopstvenim predstavama: „Ako mogu da održavam spoljne propise i formalnosti, ako mogu da se držim rasporeda za buđenje, spavanje i jelo, zar to ne znači da upražnjavam istinu? Neću li onda biti spasen?” Da li je spasenje zaista tako jednostavno? Da li se istina tako lako zadobija? Da li se istina odnosi samo na ljudsko ponašanje? Ne, ne odnosi se. Kako se antihrist odnosi prema promenama u naravi ljudi, njihovom razumevanju istine i primenjivanju istine? Oni se prema tome odnose kao da je to jednako poštovanju javnog reda ili pridržavanju zakona u zemlji. Oni čak navode ljude da pogrešno veruju da su ta pravila i propisi viši, konkretniji i praktičniji od Božjih reči. U stvarnosti, oni koriste te stvari da zalude ljude i da ih kontrolišu, strogo kontrolišući njihovo ponašanje. Oni ne rešavaju probleme istinom, niti podstiču ljude da žive, deluju i obavljaju svoje dužnosti u skladu sa istina-načelima. Umesto toga, oni veštački formulišu skup pravila, propisa i sistema koje ljudi treba da poštuju. Koji je njihov cilj? Oni žele da im se ljudi dive, da misle da su pametni i da slušaju njihovo vođstvo tako što će primenjivati i poštovati ta pravila i propise. Na taj način ostvaruju svoje ciljeve. Oni teže tome da ostvare svoj cilj kontrole svega i svakoga, tako što će obuzdati i standardizovati ponašanje ljudi. Možda oni, s obzirom na svoje motive delovanja, nemaju očiglednu želju za statusom, ali krajnja posledica je da kontrolišu ljude, a ljudi žive i deluju u potpunosti u skladu sa pravilima i propisima koje su oni postavili. U takvoj situaciji, da li istina još uvek ima mesto u srcima ljudi? Nema. Antihristi nemaju duhovno razumevanje i ne razumeju istinu. Ako živiš svoj crkveni život zajedno sa njima, oni će ti reći da danas radiš jedno, a sutra drugo, jer su potpuno nesposobni da besede o istina-načelima. Umesto toga, samo će ti dati gomilu propisa koje treba da poštuješ. Možda si iscrpljen zbog poštovanja istih, ali odbijanje da ih poštuješ nije opcija. Neće ti dozvoliti da se ponašaš slobodno. To je jedan od načina na koji antihristi kontrolišu ljude.

Šta to antihrist prevashodno kontroliše u ljudima? (Njihove misli.) To je tačno; on uglavnom kontroliše ljudske misli. Nije reč samo o kontroli onoga što ljudi govore i rade. Pod izgovorom razgovora u zajedništvu o istini, on koristi prazne teorije i veštu sofistiku da te zaludi, sa ciljem da kontroliše tvoje misli, da te natera da mu budeš poslušan i da slediš njegovo vođstvo. To znači zaludeti ljude i kontrolisati ih. Ako ne poštuješ njegova uputstva, možda ćeš se osećati kao da se protiviš istini, a možda čak osetiš da si mu dužan ili da ne možeš da se s njim suočiš. Ovo je pokazatelj da si već pod njegovom kontrolom. Međutim, ako ne primenjuješ istinu ili se Bogu ne pokoravaš, da li u svom srcu osećaš da si dužan Bogu? Ako ne osećaš, onda ti nedostaju savest i ljudskost. Ako, umesto da primenjuješ istinu, antihristu možeš da budeš poslušan, bez ikakvog osećaja nelagode u svom srcu ili griže savesti, to znači da si pod njegovom kontrolom. Najčešća pojava antihristove kontrole sastoji se u tome da u svojoj sferi vlasti on jedini ima konačnu reč. Ako nije prisutan, niko se ne usuđuje da donosi odluke niti da išta rešava. Bez njega, drugi postaju poput izgubljene dece, neuki u pogledu toga kako da se mole, kako da traže ili da se jedni s drugima savetuju, ponašajući se poput marioneta ili mrtvaca. Nećemo se detaljno osvrtati na ono što antihristi često govore kako bi zaluđivali ljude i kako bi ih kontrolisali. Zasigurno postoji mnogo izjava i taktika kojima se oni koriste, a ishod nastalih posledica može se zapaziti na onima koji su zaluđeni. Dozvolite Mi da navedem jedan primer. Postoji nekoliko pojedinaca prosečnog kova, ne tako lošeg, koji odano izvršavaju svoju dužnost i retko su negativni. Međutim, nakon nekog vremena provedenog u radu sa antihristom u izvršavanju svoje dužnosti, postaju od njega zavisni. Radije bi u svemu sledili antihristovo vođstvo, a antihrist im postaje glavni oslonac. Čim se odvoje od ovog antihrista, u svemu što rade postaju nedelotvorni. Ako antihrist nije prisutan, prestaju da napreduju u obavljanju svoje dužnosti, a čak i kad se suoče s nekim problemom, nisu u stanju da kroz razgovor u zajedništvu dobiju rezultate. Mogu jedino da čekaju da se antihrist vrati i da umesto njih reši problem. S obzirom na svoj kov, intelekt, iskustvo i prošlost, pre antihristove kontrole, ovi pojedinci su zapravo prvobitno imali sposobnost da takve stvari rešavaju, međutim, nakon što su dospeli pod njegovu kontrolu, niko se u antihristovom odsustvu sada ne usuđuje da donosi odluke niti da nudi jasna rešenja za rešavanje problema. Kao da su im misli zatočene, podsećajući na osobine ljudi koji su u nekom poluvegetativnom stanju. Šta je antihrist koji kontroliše ove ljude zapravo učinio da bi ih naveo da ispoljavaju takva ponašanja? Zasigurno su morale postojati neke izričite izreke ili izjave koje bi ih navele na poslušnost u srcu i umu. Biće da su postojale i određene izjave, gledišta ili postupci s kojima su se ti ljudi saglasili. Ipak, antihristima u potpunosti nedostaje istina-stvarnost. Njihove izjave i gledišta, čak i ako su tačni, imaju za cilj da zalude ljude i ne predstavljaju nikakvu istina-stvarnost. Neki se ljudi dive antihristima jer oni zaista poseduju određene darove i talente. Međutim, ovi kvaliteti ne znače da oni poseduju istina-stvarnost. Oni koji obožavaju antihriste čine to jer im nedostaje istina i zato što ljude ne mogu da raspoznaju, usled čega mogu da obožavaju antihriste, pa čak i neke slavne i velike duhovne ličnosti. Određene ljude antihristi mogu da zalude, ali je to samo privremeno, pa čim shvate da antihristi mogu da govore samo o duhovnim teorijama i da ne primenjuju istinu, da nisu učinili ništa da zaštite rad crkve i da su zaista licemerni fariseji, oni će ih odbaciti i zamrzeti. Mnoštvo je slučajeva kad su antihristi koristili svoje darove i rečitost da zalude one koji ne shvataju istinu. Recimo, ako daš neki razuman predlog, svi bi trebalo da usmere raspravu na taj ispravan predlog i da o njemu u zajedništvu nastave da razgovaraju; to je pravi put i pokazuje odanost i odgovornost prema njihovoj dužnosti, dok antihrist u svom srcu razmišlja: „Kako se ja nisam toga prvi dosetio?” Duboko u sebi on priznaje da je taj predlog ispravan, no, može li da ga prihvati? Zbog svoje prirode nipošto neće prihvatiti tvoj ispravan predlog. Učiniće sve što je u njegovoj moći da tvoj predlog odbaci, a zatim će izneti alternativni plan kako bi te naveo da osetiš da je tvoj predlog sasvim neizvodljiv, a da je njegov plan bolji. On želi da osetiš da bez njega ništa ne možeš i da jedino u radu s njim svi mogu da budu delotvorni. Bez njega, nijedan posao ne može da se obavi kako treba, svi postaju bezvredni i ne mogu ništa da urade. Antihristova strategija je u tome da uvek deluje sasvim novo i jedinstveno i da iznosi grandiozne tvrdnje. Ma koliko da su tuđe izjave tačne, on će ih odbaciti. Čak i ako su predlozi drugih ljudi u skladu sa njegovim sopstvenim idejama, ukoliko ih on sȃm nije prvi izneo, nikad ih neće priznati niti usvojiti. Naprotiv, učiniće sve što je u njegovoj moći da ih obezvredi, a zatim da ih negira i osudi, kritikujući ih uporno sve dok osoba koja je dala te predloge ne oseti da su njene ideje bile pogrešne i ne prizna sopstvenu grešku. Tek tada će antihrist od toga napokon dići ruke. Antihristi uživaju u tome da sebe ustoličavaju dok druge omalovažavaju, sa ciljem da druge nateraju da ih obožavaju i stavljaju u središte zbivanja. Jedino sebi dopuštaju da zablistaju, dok drugi mogu samo da stoje u senci. Sve što oni kažu ili učine je ispravno, a pogrešno sve što potiče od drugih. Često iznose sasvim nova gledišta kako bi negirali tuđa gledišta i postupke, pronalazeći greške u tuđim predlozima i ometajući i odbacujući tuđe predloge. Na taj način, drugi ljudi moraju da ih slušaju i da postupaju saglasno njihovim planovima. Ove metode i strategije koriste kako bi te uporno poricali, napadali i navodili da osetiš kako si nesposoban, pokoravajući te time sve više sebi i navodeći te da im se diviš i više ih ceniš. Tako u potpunosti dospevaš pod njihovu kontrolu. Ovo je proces kojim antihristi potčinjavaju i kontrolišu ljude.

Antihrist koristi različite metode da zaludi ljude i da ih kontroliše; jedan namig ili nekoliko reči nije ono što tera ljude da ih slede – uopšte nije tako jednostavno. Bilo da se radi o kontrolisanju ljudi ili kontrolisanju jednog aspekta vlasti, kao što su kadrovske odluke, finansijska pitanja ili donošenje konačne odluke, oni će koristiti različite taktike i apsolutno ih neće obavljati samo povremeno, već će ulagati neprekidne napore da se pokažu i da svedoče o sebi sve dok ljudi ne počnu da im se dive i ne izaberu ih, a onda je vlast njihova. Trebalo im je određeno vreme da postignu taj cilj. Još jedan metod koji antihrist koristi da zaludi ljude i kontroliše ih je da se stalno pokazuje, da svi čuju za njega i da što više ljudi sazna za njegov doprinos Božjoj kući. Na primer, mogli bi reći: „Ranije sam smislio neke metode za propovedanje jevanđelja i to je poboljšalo delotvornost propovedanja jevanđelja. Danas, neke druge crkve takođe usvajaju te metode.” U stvarnosti, razne crkve su stekle poprilično iskustvo propovedajući jevanđelje, ali se antihristi neprestano hvale njihovim ispravnim odlukama i dostignućima, obaveštavajući ljude o njima, naglašavajući ih i ponavljajući ih gde god da odu, dok svi ne saznaju za njih. Šta je njihov cilj? Da izgrade svoj ugled i prestiž, da dobiju pohvale, podršku i divljenje od što više ljudi i da nateraju ljude da im se za sve obraćaju. Zar se time ne postiže antihristov cilj da zaludi ljude i da ih kontroliše? Većina antihrista se ponaša tako što preuzimaju ulogu u zaluđivanju ljudi, hvataju ih u zamku i kontrolišu. Nevezano za crkvu, grupu ljudi ili radno okruženje, kad god se pojavi antihrist, većina ljudi nesvesno počinje da ga obožava i da se ugleda na njega. Kad god naiđu na poteškoće u kojima se osećaju zbunjeno i kad im treba neko da im pruži smernice, posebno u kritičnim situacijama kada treba doneti odluku, setiće se nadarenog antihrista. Oni veruju u svom srcu: „Kad bi samo bio ovde, sve bi bilo u redu. Samo nam on može dati savet i predloge koji će nam pomoći da prebrodimo ovu poteškoću; on ima najviše ideja i rešenja, njegova iskustva su najbogatija, a njegov um je najbistriji.” Nije li činjenica da to što ti ljudi mogu da obožavaju antihrista u toj meri direktno povezana sa njihovim uobičajenim načinom razmetanja, nastupanja i paradiranja unaokolo? Da su ispoljavali ispravnost u svojim rečima i postupcima, da su bili neko ko je pognuo glavu i vredno radio, da su bili štedljivi na rečima i marljivo radili, a da se nikad nisu promovisali, pokazivali, a još manje hvalisali, onda ne bi mogli da zaluđuju ljude niti da navedu ljude da ih cene i da im se dive. Pa zašto se neki ljudi, koji su relativno pošteni i koji mogu da primenjuju istinu i da marljivo rade, retko biraju za vođe i delatnike? To je zato što većini ljudi nedostaje istina-stvarnost i što nisu vešti u raspoznavanju. Ljudi imaju tendenciju da favorizuju one koji poseduju talente, rečitost i sklonost ka razmetanju. Oni im naročito zavide, odobravaju takve ljude i vole da komuniciraju sa njima. Shodno tome, antihristi prirodno postaju predmeti obožavanja i divljenja većine ljudi. Bez obzira na to, antihristi imaju niz metoda za kontrolisanje ljudi i ne oklevaju da ulažu vreme i energiju u upravljanje svojim statusom i svojim ugledom u srcima ljudi, a sve sa krajnjim ciljem da steknu kontrolu nad njima. Šta antihrist radi pre nego što postigne taj cilj? Kakav je njegov stav prema statusu? To nije uobičajena naklonost ili zavist; to je dugoročni plan, promišljena namera da se to postigne. Oni pridaju poseban značaj moći i statusu i vide status kao preduslov za postizanje cilja, a to je zaluđivanje i kontrolisanje ljudi. Jednom kada steknu status, uživanje u svim njegovim prednostima je nešto što se podrazumeva. Stoga je sposobnost antihrista da zaludi ljude i da ih kontroliše rezultat marljivog upravljanja. Apsolutno nije moguće da su slučajno krenuli tim putem; sve što rade je namerno, promišljeno i pažljivo proračunato. Sticanje moći i postizanje cilja da kontrolišu ljude je za antihriste nagrada – to je ishod koji najviše žele. Njihova težnja ka moći i statusu je motivisana, svrsishodna, namerna i mukotrpno vođena; odnosno kada govore ili deluju, imaju snažan osećaj svrhe i namere, a cilj im je posebno definisan. Na primer, oni se hvale da su bili na određenom nivou kao vođe ili delatnici, da su pridobili određen broj ljudi propovedanjem jevanđelja ili da su razvili razne uzorne metode za propovedanje jevanđelja; razmeću se svojim iskustvima i kvalifikacijama. O čemu razmišljaju dok se hvale? Koji je njihov osnovni motiv? Zar ne razmišljaju pažljivo o tome koje reči treba da koriste i kako da mešaju istinu sa lažima? Njihove reči nisu nasumične; sve što kažu ima svrhu i apsolutno nije jedino u pitanju samohvala. Njihove reči mogu da deluju kao posebno odmerene i ciljane, pokazujući istančan osećaj za prikladnost u govoru. Na primer, ako naiđu na pojedince koji razumeju istinu, njihova srca su na oprezu, neće ležerno da govore ili rade stvari u njihovom prisustvu, plašeći se da ih ti pojedinci ne raspoznaju. Biće disciplinovaniji. Međutim, ako imaju posla sa novim ili običnim vernicima, pažljivo će razmotriti šta da kažu tim pojedincima. Ako imaju posla sa vođama i delatnicima, razmisliće šta da kažu toj grupi. Ako imaju posla sa onima koji razumeju stručno znanje, razmotriće šta da kažu tim ljudima. Oni su posebno pronicljivi u spoljnim pitanjima, znaju kome da se obrate kojim rečima i kako da učinkovito prenesu svoju poruku – i te kako su jasni u vezi sa svim tim. Drugim rečima, antihristi uvek imaju određene namere kada deluju. Njihove reči, postupci i ponašanje, čak i konkretna formulacija koju biraju dok govore, namerni su; oni ne deluju vodeći se trenutnim otkrivanjem iskvarenosti, malog rasta, gluposti ili neukosti, prosipajući besmislice gde god da odu – to uopšte nije tako. Ispitujući njihove metode, način na koji rade stvari i njihov izbor reči, antihristi izgledaju prilično lukavi i neuobičajeni i opaki. Zarad sopstvenog statusa i ostvarivanja svog cilja da kontrolišu ljude, oni grabe svaku priliku da se razmeću, da iskoriste sve što mogu i neće propustiti nijednu šansu. Recite Mi, da li bi takvi ljudi otkrili te osobine preda Mnom? (Bi.) Zašto kažete da bi? (Zato što je njihova priroda-suština da se razmeću.) Da li je razmetanje antihristov krajnji cilj? Šta žele da postignu razmetanjem? Oni žele da dobiju status, a evo šta misle: „Zar ti ne znaš ko sam ja? Pogledaj stvari koje sam uradio, ja sam uradio te dobre stvari; dao sam dosta doprinosa božjoj kući. Sada kada znaš, zar ne bi trebalo da mi daš značajniji posao? Zar ne bi trebalo da imaš veliko poštovanje prema meni? Zar ne bi trebalo da se osloniš na mene u svemu što radiš?” Nije li to promišljeno? Antihristi žele svakoga da kontrolišu, bez obzira na to ko je u pitanju. Koji je drugi izraz za kontrolu? Manipulacija, poigravanje – oni samo žele da vladaju tobom. Na primer, kada braća i sestre pohvale da je nešto dobro urađeno, antihrist će odmah reći da je on to uradio i svi će mu zahvaliti. Da li bi istinski razumna osoba tako postupila? Sigurno da ne bi. Kada antihristi učine malo dobra, žele da svi znaju za to, da ih veoma poštuju i hvale – tada im je udovoljeno. Šta god da rade, žele da steknu komplimente i obožavanje ljudi i spremni su da podnesu sve da bi to dobili. Zarad statusa i moći, antihristi neće dozvoliti da ih mimoiđe nijedna prilika da se razmeću, čak i ako se njihovo razmetanje čini glupim ili ako su njihove metode nespretne i zaslužuju prezir drugih – oni ipak neće propustiti takve šanse. Slično tome, oni koriste sva sredstva neophodna za postizanje svog cilja da kontrolišu ljude i ne štede napore da to postignu. Ulažu mukotrpan trud i razbijaju glavu da formulišu svoje planove. Kada urade nešto dobro, oni se neprestano šepure i pokazuju to svuda. Ako je neko drugi uradio nešto dobro, oni mu zavide i na sve načine se trude da to pripišu sebi ili kažu da su učestvovali u tome kako bi prisvojili zasluge. Ukratko, antihristi imaju taktike za kontrolisanje ljudi. Apsolutno nije reč o trenutnoj prevrtljivosti niti o par povremenih postupaka. Naprotiv, oni rade i govore mnoge stvari. Njihove reči zaluđuju, njihovi postupci zaluđuju, a njihov krajnji cilj zbog kojeg čine i govore te stvari je da kontrolišu ljude.

Sa kojom svrhom antihristi kontrolišu ljude? Svrha je sticanje statusa i autoriteta u srcima ljudi. Kada steknu autoritet i status, mogu uživati u prednostima statusa i raznim interesima koje on donosi. Na primer, kada je toplo vreme, dok drugi borave u neklimatizovanim prostorijama, oni mogu da borave u klimatizovanim. Za vreme obroka, dok drugi imaju samo jednu porciju povrća i pirinča, oni mogu da dodaju malo mesa i supe. Kada uđu u prostoriju u kojoj nema slobodnih mesta, drugi moraju da sede na podu, ostavljajući samo jednu stolicu koja je rezervisana za njih. Taj poseban tretman je rezultat njihovog statusa i oni uživaju u prednostima koje on donosi. Naravno, ti interesi i uživanja su daleko od toga da zadovolje njihove ambicije. Ne samo da su im potrebne te materijalne koristi koje im njihov status omogućava, već i taština, zadovoljstvo i osećaj sigurnosti koje status donosi u njihov unutrašnji svet. Kako se ponašaju oni koje su antihristi zaludeli, vrbovali i kontrolisali? Oni međusobno upoređuju svoje statuse, moć, talente i sposobnosti, kao i porodično i klasno poreklo, takmičeći se ko će smisliti rđavije ideje i čiji je um bistriji. I kad je u pitanju religija, antihristi se takmiče ko će se najduže moliti. Ako se jedna osoba moli deset minuta, druga će se moliti dvadeset, a tokom skupa možda neće raditi ništa drugo osim neprestano se moliti, nalik ljudima koji u budističkom hramu recituju svete stihove, mrmljajući bez prestanka. Da li Bog sluša takvu molitvu? Sudeći po tome kako se mole, Sveti Duh neće delovati na njih. Oni vide ko može najduže da se moli i ko može da se moli najglasnijim glasom koji može da nadjača druge. Nije li to krajnje ludilo? Njihovi postupci su neverovatni i nerazumni. Ta ispoljavanja se prvenstveno vide kod onih koje su antihristi zaludeli i kontrolisali; takav se rezultat postiže kada antihristi vode ljude. Dakle, ako te antihrist zaludi i kontroliše, ti ćeš se ugledati na njega, slediti ga i slušati u svemu. Nećeš slušati nikoga drugog, čak i ako Bog govori. To će biti ponašanja koja pokazuješ. Kada antihristi kontrolišu ljude, to je kao da Sotona vlada nad njima. Ako si pod kontrolom Sotone i ako u tvom srcu postoji mesto za čoveka i mesto za Sotonu, onda Sveti Duh neće delovati na tebe – On će te napustiti. Zar ne voliš da slediš antihriste? Zar ne voliš da se ugledaš na njih? Zar ne voliš da prihvataš njihovu kontrolu i manipulaciju? Onda ćeš biti prepušten njima. Ako veruješ da je istina šta god antihristi kažu, onda možeš da ih slušaš i slediš, i bićeš prepušten njima. Međutim, moraš sebe smatrati odgovornim za posledice. Ako jednog dana ne zadobiješ spasenje, nemoj smatrati Boga odgovornim niti se žaliti na Njega; to nema nikakve veze sa Bogom. To je tvoj vlastiti izbor, a ti moraš da platiš cenu za svoj izbor.

Manje-više smo završili naš razgovor o ispoljavanjima antihrista koji kontrolišu ljude. Ljudi moraju razumeti šta znači biti kontrolisan. Spolja gledano, može se činiti da neki ljudi slede Boga, slušaju Njegove propovedi, jedu i piju Njegove reči, žive crkvenim životom i obavljaju svoje dužnosti, kao i da nisu napustili Božju kuću. Pa, zašto ih kontrolišu antihristi? To je prvenstveno zato što im nedostaje istina. Ti ljudi su najpre bili zaluđeni od strane antihrista, a zatim su počeli da ih posebno obožavaju, što je dovelo do toga da ih antihristi kontrolišu. Šta znači biti kontrolisan? To znači biti pod njihovim uticajem i sputan od njih. Iako obavljaš svoje dužnosti, antihristi te zaluđuju dok tražiš istina-načela u vršenju dužnosti. Što su njihove izjave i gledišta više u skladu sa tvojim sopstvenim predstavama i zamislima, to ih više smatraš ispravnim i u skladu sa istinom, pa prestaješ da tražiš istina-načela, više nisi voljan da razmišljaš samostalno i ne zasnivaš više svoje praktično delovanje na Božjim rečima. Ti veruješ da gledišta antihrista uopšte nisu pogrešna i svesrdno ih potvrđuješ. Kada je to slučaj, ukoliko zaista praktično deluješ u skladu sa Božjim rečima, osećaš se nelagodno i uznemireno. Osećaš da si izneverio antihriste i da apsolutno ne možeš da se ponašaš na taj način. Zar nisi u potpunosti vezan antihristovim izjavama i gledištima? Kada radiš stvari, ne znaš kako da sudiš i tragaš na osnovu Božjih reči niti kako da ih se pridržavaš. Ti ne znaš kako to da uradiš, niti se usuđuješ da to učiniš. Zašto ne znaš kako i zašto se ne usuđuješ? Antihristi još nisu progovorili; nisu ti dali odluku niti doneli zaključak i nisu ti rekli ishod niti te uputili u bilo kom pravcu. Zato se ti ne usuđuješ da postupaš u skladu sa svojim razumevanjem, a plašiš se da ne kreneš pogrešnim putem, da ne učiniš nešto pogrešno. Zar te ne kontrolišu? Zašto si uvek tako uplašen? Zar Božje reči zaista nisu bile jasne? Da li su Božje reči propustile da ti kažu načela ili šta da radiš? Zašto ignorišeš Božje reči i insistiraš da slušaš antihriste? Zaluđen si i kontrolisan od strane antihrista. Recimo da sam nekome rekao da izgradi zid, precizirajući njegovu visinu, dužinu i lokaciju. Onda je došao antihrist i rekao: „Visina ovog zida je u redu, ali ovde postoji problem. Ako ga tako izgradiš, hoće li se srušiti kada dune vetar?” Čuvši to, ta osoba je rekla: „Dobro pitanje, da li bi se mogao srušiti? Bog mi to nije rekao, tako da ga još neću graditi.” Kada sam kasnije proverio kako mu ide, pitao sam: „Zašto nisi izgradio zid? Prošlo je nekoliko dana, a još uvek nije izgrađen – zar time ne odlažeš stvari?” Odgovorio je da je neko izrazio zabrinutost da bi vetar mogao srušiti zid. Rekao sam mu da koristi stub kao potporu, ako je zabrinut zbog vetra, a on je to upamtio. Onda se antihrist vratio da ga ometa, govoreći: „Da li je jedan stub dovoljan? Zar ne bi trebalo da koristiš dva?” Čovek je razmišljao o tome, misleći da je Bog rekao da se koristi samo jedan stub, a ne dva, pa opet nije znao šta da radi. Nakon što je bio toliko zaluđen i ometan od strane antihrista, sve reči koje sam prethodno izgovorio bile su uzaludne i nije bio u stanju da nastavi sa tim zadatkom. Nije li to jednako kontrolisanju od strane antihrista? Koga treba da sluša po tom pitanju? (Boga.) Zašto onda nije poslušao Božje reči? Zar nije hteo da sluša? Hteo je, ali je bio zaluđen jednom od jeresi i zabluda antihrista. Kada je jednom bio zaluđen, slušao je antihrista, što je isto kao da ga je antihrist oteo. Ako su njegovo ponašanje i misli vezani i sputani od strane antihrista, onda je on pod kontrolom antihrista. Na kraju, taj čovek nije ispunio svoju dužnost i nije se pokorio Bogu niti je slušao Njegove reči. Ko je doveo do tog ishoda? Do tog ishoda je došlo zbog njegove neukosti i on je neodvojiv od zaluđivanja, ometanja i kontrole od strane antihrista. Dakle, šta znači to što se antihrist tako umešao? Želeo je da pokaže svoju briljantnost, a zapravo je govorio: „Zašto si slepo slušao boga kada ti je rekao da ovde sagradiš taj zid? Zašto je tvoj misaoni proces tako jednostavan? Ako ovde izgradiš zid, zar se neće srušiti čim vetar počne da duva? To što slušaš boga nije tako sigurno kao da slušaš mene; moraš mene slušati. Ako me slušaš, ja ću biti zadovoljan, ali ako slušaš boga, to mi neće odgovarati i neću biti zadovoljan. Ne bi valjalo da slušaš boga – šta bi onda bilo sa mnom?” Nije to direktno rekao; umešao se i promišljeno uzburkao stvari. Posle njegovog uplitanja, zadatak nije mogao biti završen, a on je ispao mudar, što ga je obradovalo. Kada Bog naloži nekome da izgradi zid, ta osoba treba odmah da ga izgradi, ali sada je rezultat toga da zid nije izgrađen. Ko je prouzrokovao taj rezultat? Prouzrokovao ga je antihrist – tu osobu je antihrist zaludeo, ometao i kontrolisao. To je slično onome kako je zmija namamila Adama i Evu. Bog je rekao Adamu i Evi: „Nemoj jesti plodove s drveta poznanja dobra i zla, jer ćeš onoga dana kada sa njega budeš okusio plodove, zasigurno umreti.” Da li su te Božje reči istinite? One su istina i ti ne moraš da razumeš njihov značaj; ti samo treba da slušaš i da se pokoriš. Bez obzira na situaciju, Božja reč se ne može promeniti i ako Bog želi da nešto učiniš, onda to učini. Nemoj to analizirati. Čak i ako to ne razumeš, moraš znati da je Božja reč ispravna; moraš razumeti tu definiciju u svom srcu. Drugim rečima, moraš pre svega da znaš tu istinu. Bez obzira na to da li su Božje reči u skladu sa tvojim sopstvenim predstavama ili ne, da li ih razumeš ili ne, i bez obzira na to koliko si smeten, ti moraš da se držiš Njegovih reči. To je tvoja odgovornost i dužnost. Kada se jednom odlučiš na ovo, šta treba da uradiš kada Sotona dođe da te zavede? Trebalo bi da se čvrsto držiš Božjih reči i slediš Njegov put – to je najvažnije načelo. Zanemari šta Sotona kaže. Šta je bio konačni rezultat toga što su Adam i Eva slušali zmijine reči? Sotona ih je zaludeo i kontrolisao. Sa samo jednom frazom naizgled verovatnih, nejasnih i đavolskih reči, Sotona je uspeo da pokoleba i kontroliše ponašanje Adama i Eve. To je bio rezultat koji Bog nije želeo da vidi. Sa kojom svrhom je zmija izgovorila te reči? Tim rečima je želela da pobrka misli ljudi, da pokoleba njihovo ponašanje, da ih natera da prestanu da slušaju i da napuste Božje reči. Kada se ta aktivna misao usadila u umove ljudi, oni su krenuli naznačenim putem. Koju svrhu je imao Sotona? Trebalo je da kaže: „Ne slušaj boga, već mene; moraš da jedeš ovo voće.” Bog im je rekao da ga ne jedu, dok im je Sotona rekao da ga jedu. Na kraju, da li su Adam i Eva pojeli voće? (Jesu.) Tako je Sotona kontrolisao ljude. Kada slušaš antihristove đavolje reči, možeš postati dezorijentisan i možeš da izgubiš svoj pravac, a ti si sklon da ne poslušaš Božje reči. Zar to ne znači da su tvoje ponašanje i misli pod uticajem tog antihrista? To je smisao kontrole. Da li ste se ikada susreli sa takvim situacijama? Neki nedobronamerni ljudi vide da ti izvršavaš zadatak bez problema, da ćeš postići rezultate, da ćeš biti primećen i shvataju da se neće mnogo mešati u tu stvar. Ako ti budeš primećen, oni neće biti, pa iznose naizgled uverljiva gledišta ili pitanja da bi te zaludeli, ometali i kontrolisali. Kao rezultat toga, ti postaješ smeten, misleći da i njihove reči imaju smisla. Ne znaš više šta da radiš i ne možeš da nastaviš sa svojom dužnošću, pa je obustavljaš. Nije li to glupo? U početku, kada još nisi bio zaluđen, bio si prilično bistre glave i znao si šta da radiš, ali čim te je antihrist omeo, ti si se spetljao i nisi znao kako da postupaš na odgovarajući način. U čemu je tu problem? (U zaluđivanju.) Ljudi koje antihristi ili Sotona lako mogu zaluditi i kontrolisati su neuke i smetene osobe. U pogledu ispoljavanja toga kako antihristi zaluđuju ljude i kako ih kontrolišu, da li je naš razgovor bio dovoljno specifičan? Trebalo bi da budeš u stanju da razumeš to, a kad ti se određene stvari dogode, trebalo bi da ih uporediš sa raznim istinama kako bi razmislio o svojim rečima, svojim postupcima i svojoj suštini. Istovremeno, trebalo bi da pokušaš da razumeš i raspoznaš ljude, događaje i stvari oko sebe kako bi stekao jasnije razumevanje istine i tačnije razumevanje priroda-suštine različitih ljudi.

U današnje vreme, mnogi od vas su tek došli u kontakt sa specifičnim stanjima i ispoljavanjima raznih istina. Zašto kažem da ste tek došli u kontakt sa njima? Zato što ste tek razumeli neke detalje, ali još uvek mora da se pređe izvesna razdaljina do pravog ulaska. Razumevanje nije jednako ulasku. Kada razumeš, to samo znači da je u tvom umu tvoje razumevanje koncepata i definicija tih pitanja relativno tačno i da je u skladu sa istinom, ali si još uvek daleko od ličnog ulaska. Razumevanje, prepoznavanje i mogućnost da te stvari povežeš sa svojim stanjem i sa ljudima, događajima i stvarima oko tebe ne znači da imaš ulazak. To su dve odvojene stvari. Da bi se čovek spasio i postigao promenu naravi, to počinje razumevanjem svih različitih istina, a ulazak u istina-stvarnost počinje upražnjavanjem tih istina. Ako ste imali određeni temelj u svom razumevanju i ulasku u različite istine, onda kada sam vas pitao za primere, vi ste odmah mogli da pomislite na sopstvena ispoljavanja ili neke stvari koje ste videli i iskusili. To bi Moju besedu učinilo mnogo lakšom, a Ja ne bih morao da govorim tako detaljno jer biste vi već imali iskustva i mogli biste da dostignete taj nivo. Međutim, sada kada vas pitam, morate da razmišljate na licu mesta, a morate i da preturate po sećanju. Kada vidim da ne znate te stvari i da ih niste lično iskusili, moram detaljno da vam ih objasnim, da razjasnim centralne i suštinske aspekte, kao i suštinska pitanja tih stvari i da vam pružim osnovno razumevanje detalja različitih istina kako ne biste pomešali konceptualne i definišuće stvari kada praktično delujete, i kako ne biste zamenili jedan koncept za drugi ili smatrali da su te stvari previše složene – bićete u stanju da jasno razlikujete različite aspekte. Na ovaj način će biti lako kada sledeći put budem besedio o tim stvarima. Trenutno, još uvek imate nedostatke, tako da uvek moram detaljno da ih objašnjavam. O kojem procentu sadržaja beseda na našim okupljanjima možete duboko da promislite i da ga shvatite? Ako je samo deset posto, onda jedva da imate rast o kojem možete govoriti, a ako je trideset posto, onda ste razumeli samo neke. Ako dostignete pedeset posto, imate određeni rast i ulazak, ali ako ne možete to da dostignete, nemate nikakav ulazak. Razumete, zar ne? Ako još uvek ne možete da razumete kada ovako besedim, to znači da je vaš kov suviše mali i da nemate načina da razumete istinu. U redu, time je naša današnja beseda završena. Vidimo se sledeći put!

17. april 2019. godine