2. Prodaja knjiga sa Božjim rečima zarad lične koristi

U nastavku ćemo u zajedništvu razgovarati o drugom aspektu, a to je stvarno ponašanje i pristup antihrista koji se prema Božjim rečima ophode kao da su roba. Ovaj pristup obuhvata onaj tip antihrista koji se prema raznim vrstama knjiga sa Božjim rečima ophodi kao da su roba. Kad dobije ove knjige sa Božjim rečima, on smatra da je stekao kapital da zaradi novac, budući da poseduje sredstva koja su mu za to potrebna. Ove knjige, u kojima su odštampane Božje reči, postaju njegova sredstva, roba koju namerava da prodaje i objekti koje koristi za ostvarenje prekomernog profita. Antihristi zadržavaju ove knjige, a ne raspodeljuju ih prema načelu koje nalaže Božja kuća, već nastoje da neprimereno steknu profit u skladu sa sopstvenim namerama. Koje je načelo raspodele knjiga u Božjoj kući? Da se one raspodeljuju svima koji vole da čitaju Božje reči i koji su žedni istine, kao i da se to čini besplatno. Bez obzira na to koliko ljudi ih dobija odnosno koliko knjiga se raspodeli, to je uvek besplatno. Kad se u hrišćanstvu veruje u Boga, Biblija nije besplatna; ona mora da se kupi. Ali sada, ove reči Božje i ove knjige Božja kuća besplatno raspodeljuje, a to je ključno. Međutim, problem nastaje kad antihristi dođu u posed ovih knjiga i ne raspodeljuju ih besplatno, shodno načelu. U uobičajenim okolnostima, oni koji imaju imalo bogobojažljivo srce ove bi knjige, shodno načelu, raspodeljivali besplatno, ne naplaćujući novac za njih niti nastojeći da neprimereno stiču prekomerni profit. Međutim, jedino antihristi, nakon što te knjige pribave, pomišljaju da im se ukazala poslovna prilika. Tako postaju očigledni njihova ambicija i pohlepa: „Davati tako debele, fine knjige besplatno – zar to nije gubitak? Nije li glupo da se od njih ne zaradi neki novac? Osim toga, ove se knjige ne mogu kupiti nigde drugde, a većina ljudi koji veruju u boga želela bi da ih čita, bez obzira na cenu.” Kad jednom shvate da ljudi imaju takav mentalitet, antihristima počinju da padaju na pamet određene misli: „Ne smem da ispustim ovu priliku da zaradim novac; takve prilike teško nailaze. Pri raspodeli knjiga, ljude treba da podelim u kategorije i da naplaćujem više imućnima, umerenu cenu za one prosečne, a manju cenu za siromašne ili da im ih uopšte ne raspodeljujem, da pritom dajem popust onima koji mi laskaju i naplaćujem više onima sa kojima se dobro ne slažem.” Da li je to u skladu sa propisima Božje kuće za raspodelu knjiga? (Nije.) Ovo se naziva poslovanjem. Antihristima padaju na pamet ovakve zamisli; ostavimo po strani činjenicu da li knjige raspodeljuju prema propisima i načelima Božje kuće, pa porazgovarajmo prvo o tome kako se oni ophode prema Božjim rečima. Nakon što se knjige sa Božjim rečima nađu u njihovim rukama, da li ih oni cene? (Ne.) Oni nisu zainteresovani za put života ili istinu o kojima se govori u Božjim rečima; ne cene ih niti su u pogledu njih imalo radoznali. Samo površno prelistavaju ove knjige, nehajno ih listaju i ovlaš pregledaju njihove stranice: „U njoj se samo govori o tome kako bog obavlja delo suda nad ljudima, kako je osvojio grupu ljudi i kako ljudima daje dobro odredište. Kad je reč o budućnosti ljudskog roda, takvih pojedinosti tamo nema, pa ova knjiga nije toliko zanimljiva. Iako ova knjiga nije previše zanimljiva, mnogi ljudi su voljni da je pročitaju. To je dobro; od toga mogu da zaradim.” Kad im knjige sa Božjim rečima dopadnu šaka, one postaju roba, što znači da će mnogi ljudi, makar deo ljudi, morati da potroše novac da kupe ove knjige. Pod maskom da veruju u Boga, da obavljaju posao Božje kuće i da su zaduženi za raspodelu knjiga sa Božjim rečima, antihristi se ubacuju i besplatnu raspodelu ovih knjiga od strane Božje kuće pretvaraju u transakciju, u kupoprodaju. Kad je reč o Bogu, Njegove izgovorene reči se daju besplatno svakome ko pažljivo sluša Njegove reči; one su besplatne i ne zahtevaju nikakvu razmenu. Od ljudi se samo zahteva da prihvate, primenjuju i doživljavaju Božje reči, da postignu pokornost ovim rečima i postanu ljudi koji se boje Boga i klone zla. Bog je tada zadovoljan, Njegov je cilj ostvaren, a Njegove reči nisu izgovorene uzalud. On u tome pronalazi utehu. Ovo je Božja želja i ujedno cilj Njegovog šest hiljada godina dugog dela upravljanja koje se obavlja na čoveku, najlepša želja Stvoritelja za stvorena bića. Onima koji Ga slede Bog besplatno i neprekidno daje Svoje reči, ono što On ima i što jeste i Svoje namere. Ovo je tako čist, sveti čin, tako veličanstveno delo; u sebi ne sadrži nikakvu transakciju. Za svakog čoveka koji pažljivo sluša Božje reči i za njima žudi, svaka rečenica koju Bog izgovara je neprocenjiva. Ljudi od Boga besplatno dobijaju istinu i Njegove reči i duboko u svom srcu Bogu žele da se oduže, da udovolje Njegovim namerama i omoguće Mu da oseti utehu, kako bi Njegovo veliko delo uskoro moglo da se dovrši. Ovo je prećutni sporazum koji treba da postoji između Stvoritelja i stvorenog ljudskog roda. Međutim, antihristi ovu stvar pretvaraju u transakciju. Oni iskorišćavaju priliku što Bog govori i što dela, kao i ljudsku potrebu da budu opskrbljeni Božjim rečima, da bi težili ličnom dobitku, pribavljanju novca i koristi koje ne bi trebalo da dobiju. Zar zbog takvog ponašanja čovek ne zaslužuje da bude proklet? Iz kojih Božjih izjava si video ili čuo da Bog ljudskom rodu govori u zamenu za naknadu? Koliko za rečenicu, koliko za pasus, za propoved, za knjigu ili za jedan slučaj orezivanja ili suda i grdnje, ili oplemenjivanja ili opskrbe životom? Da li je Bog ikad izgovorio takve reči? (Nije.) Bog nikada nije rekao takve stvari. Svaka rečenica, pasus i tekst koje je izgovorio Bog, svaki slučaj orezivanja, grdnje i suda, kušnje i oplemenjivanja koje ljudi od Boga dobijaju, kao i njihova opskrba i hranjenje Božjim rečima, i tako dalje – sve to, šta se od toga može izmeriti novcem? Šta od toga ljudi mogu da dobiju u zamenu za novac ili materijalne stvari ili plaćanjem telesne cene? Ništa od toga. Sve što Bog čini, sve istine koje Bog izražava su neprocenjive. Upravo zato što su neprocenjive, jer niko ne može da koristi novac niti bilo koje materijalne stvari u zamenu za Božje odlike i biće, Bog kaže da Svoje reči ljudima daje besplatno. Ipak, antihristi ne mogu da uvide neprocenjivu i dragocenu prirodu istina i onoga što Bog ima i što jeste a što On izražava; umesto toga, oni nastoje da od tih reči neprimereno pribave prekomerni profit, a to je krajnje sramno!

Pojedini antihristi, da bi mučili ljude, da bi uspostavili sopstveni ugled i prestiž i naveli druge da osećaju njihov užas i moć, uskraćuju Božje reči, ne raspodeljuju ih braći i sestrama koji su im potčinjeni. Pa tako, u pojedinim crkvama u kojima ovi zli ljudi i antihristi drže vlast, braća i sestre su bez Božjih reči koje bi čitali ili bez Božjih propovedi koje bi slušali. Zar takvi ljudi ne zaslužuju da budu prokleti? Kao šta su tretirali Božje reči? Kao svoju ličnu svojinu. Bog Svoje reči daje onima koji iskreno veruju u Boga i slede Ga; one nisu date isključivo jednom pojedincu i sasvim sigurno nisu u ličnoj svojini nijednog pojedinca. Božje reči se izgovaraju celom ljudskom rodu i niko ne može da iz bilo kog razloga ili pod bilo kojim izgovorom uskrati Božje reči. Ipak, antihristi igraju upravo takvu ulogu, kršeći normu da bi to činili. Nakon što dobiju snimke najnovijih propovedi, neki antihristi ih prvo sami preslušaju, i pošto otkriju neku novu svetlost i postojanje nekog sadržaja koga nisu bili svesni, odlučuju da ovu seriju propovedi ne raspodeljuju onima za koje su zaduženi. Bez ičijeg znanja, oni uskraćuju snimke propovedi. Koja je svrha tog uskraćivanja? Svrha je da se tokom okupljanja razmeću, što je istovetno bavljenju prodajom. Kroz ovaj čin razmetanja, kad ljudi koji su im potčinjeni čuju sadržaj koji nikada ranije nisu čuli, sve te nove stvari, oni o antihristima počinju da imaju visoko mišljenje i time je cilj antihrista ostvaren. Neosporno je da u crkvama širom sveta sasvim sigurno postoje neki ljudi koji pravovremeno ili u potpunosti ne raspodeljuju propovedi razgovora u zajedništvu ili snimke; takvi ljudi zasigurno postoje. Osim toga, neki antihristi raspodeljuju knjige sa Božjim rečima na temelju ljudskih stavova prema njima samima, dajući ih onima koji im se dodvoravaju ili im laskaju. Iako su knjige besplatne, ne može svako lako da ih dobije; u rukama antihrista načelo besplatne i pravovremene raspodele dovedeno je u pitanje, u zavisnosti od različitih uslova. Oni bi nevoljno mogli da daju knjige onima koji su uz njih ili ih slušaju, ali ne nužno i blagovremeno; kad je reč o onima koji se ne slažu sa njihovim gledištima ili im se čak protive, antihristi bi mogli selektivno da im daju knjige ili da im ih uopšte ne daju. Antihristi ne samo da nastoje da u raspodeli knjiga sa Božjim rečima neprimereno stiču prekomerni profit, već to koriste i kao način da privuku ljude, zadobiju ih, kao i da druge tlače i muče – kadri su za svakakva zlodela. Ljudima su čak u stanju i da prete, govoreći im da bi onima koji o njima loše govore, koji ih na izborima ne izaberu ili protiv njih glasaju, mogli da uskrate Božje reči, kao vid mučenja takvih ljudi. Stoga se, iz straha da blagovremeno neće moći da dobiju knjige sa Božjim rečima ili snimljene propovedi, neki ljudi užasavaju ovih antihrista. Čak i ako antihristi čine zlo, a sami ti ljudi trpe nepravedan tretman, oni se ne usuđuju da ih prijave, iz straha da će ih antihristi tlačiti i mučiti, da će izgubiti kontakt sa Višnjim i da će propustiti zalivanje i opskrbu od Višnjeg. Postoje li takvi ljudi? Naravno, i te kako postoje. Antihristi se upuštaju u svakakva loša dela; ne samo da se bore za moć i profit, formiraju klike i uspostavljaju svoja nezavisna carstva, već ni raspodela Božjih reči nije izuzetak. Iskorišćavaju sve ono što im omogućava da neprimereno pribavljaju koristi i stiču status i moć; ništa toga nije pošteđeno, pa ni Božje reči. Da li se nešto slično dogodilo i u vašoj crkvi, u vašem okruženju? Onima koji su im potčinjeni, neki antihristi prete rečima: „Ako me ne izabereš, ako me prijaviš višnjem, ako ti se ne dopadam, ako cinkariš i ja to saznam, više nećeš dobiti nijedan snimak propovedi. Prekinuću ti snabdevanje, ostaćeš bez hrane, ostaviću te da umreš od žeđi i od gladi!” Zar ova narav antihrista nije podmukla? Izrazito je podmukla! Oni su u stanju da urade svakakve loše stvari.

Ako naiđete na takve antihriste, kako ćete se sa njima nositi? Da li se usuđujete da ih prijavite Višnjem? Da li se usuđujete da se ujedinite i odbacite ih? (Da.) Sada kažeš da se usuđuješ, ali kad se zaista susretneš s njima, možda se ne bi usudio; ustuknuo bi, razmišljajući: „Mali sam rastom, mlad sam, slab i usamljen. Ako se antihristi zaista udruže da me maltretiraju, zar sa mnom ne bi bilo svršeno? Gde je Bog? Ko bi slušao moje pritužbe? Ko bi se bavio mojim pritužbama i osvetio me? Ko bi ustao u moju odbranu?” Zašto imaš tako malu veru? Postaješ plašljiv kad se suočiš sa antihristom, a šta bi bilo kad bi ti Sotona lično zapretio – da li bi tada prestao da veruješ u Boga? Šta bi učinio da ti antihrist ne dâ Božje reči? A šta ako bi od tebe tražio da platiš za knjige sa Božjim rečima? Šta bi bilo ako bi ti svaki put kad ti daje knjige sa Božjim rečima antihrist zagorčavao život i govorio grubosti? Da li je tu situaciju lako rešiti? Dopusti da ti kažem jednu mudru strategiju: kad god se približi vreme za raspodelu knjiga, stani pored tog antihrista, pa mu poletno uputi milozvučne reči, energično ga hvali i udeli mu komplimente kako bi stekao njegovo poverenje. Kad ti raspodeli knjige sa Božjim rečima i snimke propovedi, pronađi priliku da ga prijaviš Višnjem. Ako nema načina da ga prijaviš Višnjem, potraži priliku da se udružiš sa pronicljivom braćom i sestrama da biste tog antihrista ograničili i sputali. Ovim se zaista otklanja šteta po crkvu i to je najviše u skladu sa Božjim namerama. Neki bi mogli da pitaju šta ako antihrist otkrije ovaj plan? Ako ovaj put nisi siguran, sačekaj sledeću priliku. Kad stekneš hrabrost i stvore se pravi uslovi, tad treba da deluješ. Ukratko, ako se plašiš da će antihrist preseći tvoju ishranu, onda nemoj u početku da praviš veliku predstavu. Ne razotkrivaj se i ne dozvoli antihristu da te prozre. Kad stekneš dovoljan rast, kad imaš prikladne ljude, ispravne ljude i više ljudi koji mogu da stanu uz tebe u protivljenju tom antihristu, ljude koji mogu da raspoznaju i odbace tog antihrista, tada možeš da raskrstiš sa antihristom. Kako vam zvuči ova strategija? (Dobro.) Neki bi mogli reći: „Zar to nije obmanjivanje drugih? Zar Bog ne želi da budemo pošteni ljudi? Ovo ne izgleda pošteno.” Da li je ovo obmanjivanje drugih? (Nije.) Ovo je poigravanje s đavolom. Kad je reč o postupanju sa antihristom, svaki metod je dozvoljen, jer on je đavo.

Plašite li se antihrista? Pretpostavimo da u tvojoj blizini, u tvojoj crkvi, zaista postoji antihrist. Primetio si ga; ima moć i status i mnogo ljudi ga podržava. Ima kliku, nekoliko odanih sledbenika. Da li bi ga se plašio? Neki kažu da bi ga se plašili. Je li u redu plašiti se? Postoji makar jedan dobar i ispravan aspekt takvog straha. Zašto to kažem? Ako ga se plašiš, to makar pokazuje da u svom srcu veruješ da je on zao, da može da te muči i da ti naudi, da on nije dobra osoba niti neko ko stremi ka istini – da makar u svom srcu o njemu imaš takvo razumevanje i raspoznavanje. Iako možda nećeš moći da ga okarakterišeš kao antihrista ili da raspoznaš da je on antihrist, barem znaš da on nije dobra osoba, neko ko stremi ka istini, ispravna ili dobrodušna osoba, ili poštena osoba, pa ga se plašiš. Osim demona, kakvih se još ljudi najčešće plaše normalni i obični ili bezazleni ljudi? (Zlih ljudi.) Svi se plaše zlih ljudi. U svom srcu makar znaš da je taj čovek zao. Na temelju toga, posmatraj njegov stav prema Božjim rečima i prema istina-načelima; posmatraj da li primenjuje istinu i raspoznaj njegova različita ponašanja, pa kroz njegova ponašanja shvati i raspoznaj njegovu suštinu. Ako konačno možeš da utvrdiš da je on antihrist, tvoj strah će tada obuhvatiti još jednu komponentu – sposobnost raspoznavanja prema njemu. Iako ga se u svom srcu možda plašiš, nećeš biti na njegovoj strani i u svom srcu ćeš ga odbaciti – da li je to dobra ili loša stvar? (Dobra je.) Ako od tebe zatraži da zajedno sa njim činiš zlo, hoćeš li to prihvatiti? Da li ćeš u svom srcu imati sposobnost da to raspoznaš? Ako od tebe zatraži da mu se pridružiš u vređanju Boga ili u suđenju Bogu, da li ćeš to prihvatiti? Ako od tebe zatraži da se s njim udružiš da mučite druge i da određenim pojedincima ne dajete knjige sa Božjim rečima, da li ćeš to prihvatiti? Iako ne možeš biti stoprocentno siguran da nećeš prihvatiti da radiš ove stvari, makar ćeš u svom srcu imati sposobnost raspoznavanja njegovih postupaka. Možda nevoljno ili pod prinudom s njim uradiš neke stvari, ali će to biti samo zato što si bio prisiljen i to neće biti dobrovoljno; makar nećeš biti glavni izvršilac, već ćeš u najgorem slučaju biti pomagač u njegovim zločinima. Iako ga ti lično možda nećeš razotkriti niti provocirati, nećeš postupati kao njegov sledbenik niti kao saučesnik. U izvesnoj meri, ovo je odbacivanje antihrista. Većina ljudi, zbog svog straha od zlih ljudi i antihrista, u stanju je da samo čini ustupke kako bi sebe zaštitila, tako da je već dovoljno dobro ako to uspeš da učiniš kao neku prolaznu, privremenu meru. Ipak, da li se dostizanje ovog nivoa podvodi pod to da si postojan u svom svedočenju? Da li se računa kao da se pridržavaš istina-načela? Da li se računa kao da si porazio Sotonu? U Božjim očima se ne računa. Pa, kako možeš da postaneš postojan u svom svedočenju? Svima vama nedostaje put i samo činite ustupke kako biste sebe zaštitili: „Oni čine zlo, ali se ja ne usuđujem da im se pridružim u činjenju zla; plašim se da ću biti kažnjen. Oni su zli ljudi; čine loše stvari da muče ljude. Ipak, u redu je sve dok i sȃm nikoga nisam mučio. Za to zlo neću biti okrivljen.” Ako, u najboljem slučaju, možete ovo da učinite, i to samo je već prilično dobro; samo ste oni koji hoće da ugode drugima, držite se umerenog pristupa i niste sposobni da svedočite. Šta, dakle, treba da se učini da bi svedočio? U doktrinarnom smislu, trebalo bi da odbaciš zle ljude, da odbaciš i razotkriješ antihriste i da sprečite antihriste da divljaju čineći loše stvari u Božjoj kući i da nanose gubitke Božjoj kući. Ipak, znate li konkretno kako da to uradite? (Da to prijavimo Višnjem i kažemo Mu za to.) Da li je to sve što po pitanju odgovornosti i obaveza možete da ispunite? Je li to celokupno svedočanstvo u kome možete da budete postojani, celokupan rast koji imate? Osim da prijavite antihrista, šta još možete da učinite? (Prvo možemo da prikupimo činjenice o antihristovom upornom ponašanju i zlodelima, a zatim, na temelju ovih činjenica, da sa braćom i sestrama u zajedništvu razgovaramo o raspoznavanju antihrista. Nakon što braća i sestre steknu sposobnost da raspoznaju tog antihrista, svi oni mogu da preduzmu mere da razotkriju antihrista i nakon toga možemo da ga izbacimo iz crkve.) Ovi koraci i postupci su ispravni, ali šta je sa nekim posebnim slučajevima? Ti govoriš iz ugla vođe, ali šta ako se neki običan vernik susretne sa antihristom? Zar to nije kao da jajetom nasrćeš na stenu? Šta biste uradili u takvim situacijama? Dozvolite Mi da vam ispričam priču o evidentiranju i prijavljivanju prihoda i rashoda. Neki čovek je bio zadužen za vođenje računa, jednog za spoljnu upotrebu, a drugog za internu upotrebu. Jednog dana došlo je do neslaganja od dvesta dolara na internom računu. Kasnije je došao nadzornik da proveri račune i uočio je to neslaganje; rekao je: „Pocepaj interni račun. Zadrži samo ovaj eksterni, pa tako neće biti nikakvog dokaza.” Jedan od tamošnjih ljudi se tome usprotivio, rekavši: „To je prilog. Koliko god da je novca u pitanju, to je Božji novac; ne možeš to da uradiš.” Nadzornik je na to oćutao, dok je neki drugi čovek prokomentarisao: „Šta je dve stotine dolara? Kad se antihristi upuštaju u proneveru, to su desetine hiljada odjednom.” I tako su ovi ljudi rešili tu stvar. Ipak, nakon toga, jedan čovek je osećao da je ovaj pristup pogrešan i prijavio je to grupi za odlučivanje. Grupa za odlučivanje je saopštila da dve stotine dolara nisu značajna suma i da su previše zauzeti da bi se time bavili. Kad je to prijavljeno crkvenim vođama, ni oni se time nisu pozabavili, već su čitavu tu stvar zanemarili. Čovek koji je to prijavio osećao se uznemireno, govoreći: „Kako svi ovi ljudi mogu da budu ovakvi? Kako prema prilozima Bogu mogu da budu tako neodgovorni? Čak se i tako otvoreno upuštaju u prevaru!” Zbog toga je bio uznemiren. Jednoga dana, kad sam te ljude posetio, taj čovek Mi je prijavio ovaj problem, uz reči da je čovek koji vodi knjige bio nemaran, da je na računu napravio haos i da je na kraju došlo do neslaganja. Iako ovaj problem nije bio previše ozbiljan, stavovi svih uključenih ljudi su se razlikovali. Ti takozvani nadzornici i vođe problemom se nisu pozabavili. Ne samo da nisu otpustili tog knjigovođu, već su pronašli i izgovor da ga zaštite. Čovek koji je prijavio ovaj problem nastavio je da ga i dalje prijavljuje; ipak, mnogi ljudi su ga izopštavali. Recite Mi, kakav je mentalitet imao ovaj čovek kad je prijavio problem? Da je imao isti stav kao i drugi čovek – onaj koji je rekao: „To je samo dvesta dolara, zašto podižeš toliku galamu oko toga? Kad se antihristi upuštaju u proneveru, to su desetine hiljada odjednom” – da li bi ga ipak prijavio? Ne bi. Da je rekao: „To nije moj novac; ko god hoće da se bavi proneverom neka to i radi – on će za to biti odgovoran. Osim toga, ja nisam ništa proneverio, pa ne treba da snosim ovu odgovornost”; ili „Već sam to prijavio grupi za odlučivanje i crkvenim vođama i svi su me ignorisali, pa sam učinio što je do mene i neću time više da se gnjavim” – da je imao ovakav stav, da li bi to i dalje mogao tako neumorno da prijavljuje? Sasvim sigurno ne bi; većina ljudi bi se, u najboljem slučaju, zaustavila nakon što to prijavi grupi za odlučivanje. Ali baš u trenutku kad je ovaj čovek to prijavio grupi za odlučivanje, čuo je Moju besedu o pričama o Noju i Avrâmu. Bio je dirnut nakon što ju je čuo, razmišljajući: „Nakon što je čuo Božje reči, Noje ih se pridržavao dugi niz godina bez popuštanja. A ja nailazim na ovu manju teškoću i ne mogu da budem istrajan – to nije ono što čovek treba da radi!” Pa je nastavio uporno da prijavljuje sve dok to na kraju nije stiglo do Višnjeg i onda se Višnji pozabavio ovim problemom. Mislite li da među vama postoji mnogo takvih ljudi? Ako biste se susreli sa takvom situacijom, koliko vas bi bilo istrajno poput ovog čoveka? Da li biste i vi smatrali da dvesta dolara nije mnogo, da to nije velika stvar i shodno tome mislili da nema potrebe tako čvrsto se pridržavati načela ili biti toliko ozbiljan, te da možete da sačekate dok se ne pojavi neko veliko neslaganje u novcu, pa da to prijavite? Da li biste razmišljali: „Kako bilo, ja sam ispunio svoju odgovornost. Na vođama je hoće li se time baviti ili neće. Ja sam samo običan vernik, imam tek toliku moć i tek toliko mogu da učinim. To sam prijavio, ispunio sam svoju obavezu; ostalo me se ne tiče”? Zar ne biste tako razmišljali? A da te neko tlači, ne bi se usudio da to prijaviš, zar ne? Tokom procesa prijavljivanja problema, ovaj se čovek suočio sa tlačenjem, pri čemu su neki ljudi u njega upirali prstom i osuđivali ga, pronalazeći uvek načine da ga muče. Koliko zlonamerni moraju biti ovi ljudi! Sećam se tih nekoliko osoba – zašto ih se sećam? Jeli su hranu Božje kuće i uživali u svim istinama kojima je Bog opskrbljivao, a ipak su imali takav stav prema prilozima Bogu. Mogu li se oni smatrati ljudima Božje kuće? Nisu dostojni toga! Od njih se nije tražilo da budu postojani u svom svedočenju jer nemaju taj karakter. Ali pošto nisu mogli da urade ni ono što je trebalo, da li su i dalje zasluživali da ostanu u Božjoj kući? Treba li takvi ljudi da budu upamćeni? Da li vam se dopadaju takvi ljudi? (Ne.) Pa, kakvi vam se ljudi dopadaju? (Oni koji se pridržavaju načela, oni koji su do kraja istrajni u tome da zaštite interese Božje kuće.) Zgrožen sam tim ništarijama koje se uplaše pred nekim moćnim, ali zato pred bezazlenim ljudima ne povijaju kičmu. Gade mi se i oni koji ujedaju ruku koja ih hrani, oni koje istina ne zanima i posebno oni koji su tolike godine slušali propovedi ali nisu shvatili nimalo istine niti su se i najmanje promenili, a ipak se duboko u svom srcu opiru Bogu i pred Njim su na oprezu. Ako ne bude jasnih slučajeva da su ti ljudi učinili zlo, oni možda ne budu okarakterisani kao antihristi, ali mi se gade. U kojoj meri mi se gade? Isto onoliko koliko i antihristi. Zašto? Antihristi se ophode prema Božjoj reči kao da je roba namenjena prodaji, trgovini i razmeni, da se iz nje stekne profit. Iako ovakav tip čoveka iz Božjih reči možda ne stiče profit, na osnovu stava koji ima u ophođenju prema Božjim rečima možemo posredno da zaključimo da je on isti kao antihristi, da ne sledi Božji put niti da uopšte poseduje jednostavan i najosnovniji stav kakav treba da ima prema prilozima Bogu, te da on ujeda ruku koja ga hrani. Kakvo je ovo stvorenje? On je Juda koji izdaje Gospoda i svoje prijatelje. O čemu razmišljate nakon što ste čuli ovu priču? Možete li u takvim situacijama da se pridržavate načela i da zadržite svoj stav? Ako si ništarija, uvek se povlačiš, uvek uplašen pred silom antihrista, bojiš se da će te oni mučiti, plašiš se da njihova sila može da ti naudi i uvek si u svom srcu uplašen, nedostaje ti mudrost da na ovo odreaguješ, čineći uvek ustupke antihristima, ne usuđujući se da ih prijaviš ili razotkriješ, ili da se s drugima ujediniš kako bi ih odbacio, onda nisi neko ko može da bude postojan u svom svedočenju o Bogu – ništarija si, stvorenje koje ujeda ruku koja ga hrani. Kad se antihristi prema Božjim rečima ophode kao da su roba, upotrebljavajući ih da neprimereno za sebe pribave prekomerni profit, da ti prete i prekinu tvoju opskrbu, ako u takvim situacijama i dalje ne možeš da ih odbaciš, da li si ti pobednik? Zaslužuješ li da budeš Hristov sledbenik? Ako ti čak nedostaje sposobnost da dobiješ reči i duhovnu hranu koju ti Bog besplatno daje, i ne možeš čak ni da jedeš i piješ ove stvari niti da u njima uživaš, koliko te to čini bezvrednim?

Činjenice o kojima sam upravo besedio neka su od ispoljavanja antihrista koji se prema Božjim rečima ophode kao da su roba. Antihristi ne jedu i ne piju Božje reči i ne prihvataju istinu, već samo prelistavaju i ovlaš pregledaju Božje reči kako bi se njima okitili. Ophode se prema Božjim rečima kao prema sopstvenoj imovini i ličnom vlasništvu, kako bi mogli da se upuštaju u transakcije da pribave novac i koristi kakve oni žele, i tako mogli da kontrolišu slobodu pripadnika Božjeg izabranog naroda da čitaju, jedu i piju Božje reči. Takvi antihristi su zli ljudi, đavoli, bezvernici; isti su kao nevernici! Koji god takav da se pojavi u Božjoj kući treba da bude izbačen, da zauvek bude izbačen! Usuđujete li se da odbacite takve ljude kad na njih naiđete? Usuđujete li se da se ujedinite i da ih razotkrijete? Oni treba da budu razotkriveni; treba da budu odbačeni. U Božjoj kući vlada istina. Ako takav rast ne poseduješ, to dokazuje da Božje reči i istina u tebi nisu postali život. Ako si strašljiv, plašiš se Sotona, bojiš se zlih ljudi, radije bi da činiš ustupke kako bi sebe očuvao umesto da se boriš protiv antihrista, pa čak i ako to znači da ne jedeš i ne piješ Božje reči niti da ih zadobijaš, onda zaslužuješ da umreš od gladi i niko te u tom slučaju neće sažaljevati. Ako se susretnete sa takvim situacijama, koje odluke treba da donosite i kako treba praktično da postupate? Treba odmah da ih razotkrijete. Božje reči nisu roba; obezbeđuju se svim pripadnicima Božjeg izabranog naroda, nisu privatno vlasništvo nijednog pojedinca. Niko nema pravo da uskraćuje Božje reči niti da ih zadržava kao svoje vlasništvo. Božje reči treba da se raspodeljuju besplatno i bez ikakve naknade svim izabranicima koji slede Boga. Svako ko ih uskraćuje, ko nastoji da iz njih neprimereno stiče prekomerni profit ili ko u vezi sa Božjim rečima ima lične planove zaslužuje da bude proklet. To su ljudi protiv kojih pripadnici Božjeg izabranog naroda treba da ustanu kako bi ih razotkrili i odbacili, takvi ljudi treba da budu uklonjeni i odstranjeni.

Da li ove dve stavke o kojima sam danas besedio u dovoljnoj meri ilustruju način na koji antihristi preziru Božje reči? (Da.) Antihristi se prema Božjim rečima nikada ne ophode kao prema istini, niti ih neguju, čuvaju ili posmatraju kao reči Stvoritelja. Umesto toga, oni na svakom koraku pokazuju svoje nečuvene, ogavne, pogane namere. Samo žele da iskoriste Božje reči da bi postigli svoje nečuvene ciljeve, i bilo da je reč o materijalnim ili nematerijalnim stvarima, oni Božje reči žele da iskoriste da za sebe neprimereno pribave profit, da dobiju novac i materijalne stvari ili da postignu sopstveni cilj da ljude navode da im se dodvoravaju, da se na njih ugledaju, da ih obožavaju i njih slede. Bog se od ovih stvari zgražava i ljudi treba da ih odbace. Kad god bilo ko takve pojedince otkrije ili otkrije da se takve stvari događaju, on treba da ustane da ih razotkrije i odbaci, da spreči da ti ljudi stoje postojano među Božjim izabranim narodom. Neki kažu da bi prijavili Višnjem kad bi se suočili sa takvim stvarima, ali je to previše pasivno i sporo. Ako te stvari samo prijaviš Višnjem, onda si tako bezvredan! Pojeo si i popio toliko Božjih reči i čuo toliko propovedi, a znaš jedino da prijavljuješ – to znači da ti je rast previše mali! Sigurno imaš i druge metode da se nosiš sa antihristima? Prijaviti to Višnjem je poslednje sredstvo, korak koji se preduzima samo kad je krajnje neophodno. Ako si brojčano nadjačan, nadmašen i nedostaje ti sposobnost raspoznavanja, i nisi siguran da li je neko antihrist, možda se nećeš usuditi da razotkriješ njegova različita ispoljavanja i postupke. Ali ako si siguran da je on antihrist i ipak se ne usuđuješ da ustaneš da se protiv njega boriš, odbaciš ga i poraziš, zar nisi tako bezvredan? Ne koristiš onaj delić istine koji razumeš. Jesi li siguran da je ono što razumeš i čuješ istina? Ako jesi, zašto se ne usuđuješ da autoritativno i pravedno ustaneš i boriš se protiv antihrista? Nije baš da su antihristi državni organi – zbog čega ih se plašiš? Osim ako ne postoji opasnost da bi mogli da te predaju državnim organima ako ih brzopleto razotkriješ – pod tim okolnostima, treba da budeš pažljiv, da ih ne provociraš i da koristiš mudre metode da potajno kritikuješ i diskredituješ antihriste, postepeno ih uklanjajući. Zar nije impresivnije tiho ih uklanjati? (Jeste.) U redu, to bi bilo sve u današnjem razgovoru u zajedništvu. Doviđenja!

12. septembar 2020. godine