Šesti slučaj: Ulaganje ogromnog truda u osvajanje položaja zarad hrane i odeće

Mnogi ljudi, pošto poveruju u Boga, uvek streme ka statusu i ka tome da drugi imaju visoko mišljenje o njima. U Božjoj kući, uvek žele da se izdvoje iz gomile i da budu na čelu pastve. Zarad tih stvari napuštaju porodice i odriču se karijere, trpe nedaće i plaćaju cenu, da bi im se na kraju ispunila želja da postanu vođe. Kada postanu vođe, njihov život se istinski menja. Polako ispoljavaju imidž i stil iz svojih nekadašnjih predstava o ljudima na položaju, počev od načina oblačenja i šminkanja, pa do govora i ponašanja. Uče kako da govore kao zvaničnici, kako da naređuju ljudima i kako da nateraju ljude da umesto njih obavljaju njihove lične poslove. Jednostavno rečeno, uče da budu zvaničnici. Kada negde odu da budu vođe, to znači da tamo odlaze da bi bili zvaničnici. Šta znači biti zvaničnik? To znači „ulaganje ogromnog truda u osvajanje položaja zarad hrane i odeće”. To je pitanje koje se odnosi na fizička zadovoljstva. Pošto takav čovek postane vođa, šta je u njegovom životu drugačije nego što je bilo pre? Različito je ono što jede i oblači, i različite su stvari koje koristi. Kada jede, važno mu je da hrana bude hranljiva i ukusna. Posebno vodi računa o brendu i stilu odeće koju nosi. Nakon godinu dana vođa na nekom mestu, on postane mlitav i debeo, od glave do pete je obučen u dizajnersku odeću i koristi najskuplje brendove mobilnih telefona, kompjutera i uređaja za domaćinstvo. Je li živeo u takvim uslovima i pre nego što je postao vođa? (Nije.) Otkako je postao vođa, nije se trudio da zaradi novac, pa odakle mu onda novac za sve te stvari? Jesu li mu braća i sestre poklonili sve te stvari, ili mu ih je Božja kuća dodelila? Jeste li ikada čuli da Božja kuća dodeljuje te stvari svakom vođi i delatniku? (Nismo.) Pa kako je onda došao do njih? To, u svakom slučaju, nisu stvari koje je zaradio sopstvenim radom; naprotiv, to su stvari koje je dobio pošto je stekao status i postao „zvaničnik” – gde je uživao u prednostima statusa – tako što ih je iznudio od drugih, nabavio prevarom i proneverom. Da li ste svuda u crkvama dolazili u dodir sa takvim ljudima među vođama i delatnicima različitog ranga? Na početku, kada takav čovek tek postane vođa, on nema ništa, ali za manje od tri meseca ima kompjuter i mobilni telefon nekog vrhunskog brenda. Neki ljudi misle da, kada postanu vođe, treba da uživaju poseban tretman – kada izlaze iz kuće, treba da se voze kolima; kompjuteri i mobilni telefoni koje koriste treba da budu bolji od onih koje koriste prosečni ljudi, moraju da budu neke vrhunske marke, a kada im model zastari, treba da ga zamene novim. Jesu li to pravila Božje kuće? Božja kuća nikada nije postavila ta pravila i nema brata ni sestre koji tako misle. Pa, odakle onda dolaze stvari u kojima uživaju te vođe? Prvo, oni su ih iznudili od braće i sestara i nagovorili bogate ljude da im ih kupe, pod izgovorom da obavljaju rad Božje kuće. Pored toga, i sami kupuju te stvari od novca stečenog prisvajanjem i krađom priloga. Zar oni nisu ološ koji prevarom nabavlja hranu i piće? Da li se oni imalo razlikuju od ljudi iz prethodnih par slučajeva koje sam sa vama podelio? (Ne razlikuje se.) Šta im je zajedničko? Svi su iskoristili svoj položaj da se proneverom i iznuđivanjem domognu priloga. Neki ljudi kažu: „Ako rade u Božjoj kući i vođe su ili delatnici, zar nemaju pravo da uživaju u tim stvarima? Zar nemaju pravo da zajedno sa Bogom uživaju u prilozima datim za Njega?” Recite Mi, imaju li? (Nemaju.) Ako im je potrebno da kupe neke stvari da bi obavljali rad Božje kuće, u tom slučaju, Božja kuća ima pravila koja kažu da mogu da kupe te stvari, ali, da li oni te stvari kupuju u skladu sa odredbama tih pravila? (Ne kupuju.) Šta vam ukazuje na to da ne kupuju? (Da im je nešto stvarno potrebno za rad, mislili bi da je svaka stvar u redu dok god je upotrebljiva, ali antihristi streme ka vrhunskim dizajnerskim stvarima i koriste najbolje od svega. Sudeći po tome, vidimo da koriste status da bi uživali u tim materijalnim stvarima.) Tako je. Da su im te stvari potrebne za rad, bilo bi im u redu bilo šta što je upotrebljivo. Zašto moraju da koriste tako luksuzne i skupe stvari? Pored toga, kad su te stvari kupovali, da li su drugi ljudi učestvovali u njihovoj odluci i saglasili se s njom? Zar to nije problem? Da su i drugi ljudi učestvovali u donošenju odluke, da li bi se svi oni složili da se kupe te vrhunske stvari? Ni slučajno. Vrlo je očigledno da su do tih stvari došli krađom priloga. To je jasno kao dan. Osim toga, Božja kuća ima pravilo – u svakoj crkvi, ni čuvanje priloga niti saradnja u obavljanju posla, nikada nisu posao samo jedne osobe. Zašto bi onda ti ljudi, kao pojedinci, mogli da koriste priloge i da ih troše kako im se svidi? To nije u skladu s načelima. Zar u prirodi toga što oni rade nije krađa priloga? Oni su te stvari kupili i stekli bez saglasnosti i odobrenja ostalih vođa i delatnika, a kamoli da su obavestili druge ljude, i niko drugi nije znao šta oni rade. Zar priroda toga nije pomalo nalik krađi? To se zove krađa priloga. Krađa je podvala. Zašto je zovemo podvalom? Jer su oni te luksuzne stvari kupili i do njih došli pod izgovorom da rade za Božju kuću. Ta vrsta ponašanja naziva se prevarom i podvalom. Jesam li predaleko otišao kada sam je ovako okarakterisao? Da li pravim od komarca magarca? (Ne.) Ne samo to, već se te takozvane vođe, kada na nekom mestu ostanu neko vreme, vrlo jasno izokola raspitaju kojim se poslovima braća i sestre bave u svetu, kakve društvene veze imaju, te kakve bi koristi mogli od tih ljudi prevarom da dobiju i koje njihove veze da iskoriste. Tako se, na primer, oni vrlo precizno raspitaju koja braća i sestre rade u bolnicama, u državnim organima ili bankama, ko ima firmu, čija porodica drži radnju, ima kola ili veliku kuću, i tako dalje. Spadaju li te stvari u delokrug rada tih vođa? Zašto se oni izokola raspituju o tim stvarima? Žele da iskoriste te veze i da koriste tu braću i te sestre na posebnim položajima u svetu da im čine usluge, da ih služe i da im pribave pogodnosti. Misliš da oni to rade da bi obavljali crkveni rad i da u zajedništvu razgovaraju o istini, da bi se pozabavili teškoćama Božjeg izabranog naroda? Je li to ono što oni rade? Iza svih tih stvari koje oni rade postoje namera i cilj. Kada prave vođe i delatnici rade, oni se fokusiraju na rešavanje problema i na to da dobro obave crkveni posao. Ne obraćaju pažnju na stvari koje nemaju nikakve veze sa crkvenim radom. Fokusiraju se samo na to da se raspitaju ko u crkvi iskreno obavlja svoju dužnost, ko je obavlja efikasno, ko je u stanju da prihvati istinu i da je sprovede u delo i ko je odan u obavljanju svoje dužnosti. Onda te ljude unapređuju, a sprovode istragu nad onima koji izazivaju prekide i smetnje, i obračunavaju se sa njima u skladu sa načelima. Samo su ljudi koji tako praktično deluju istinske vođe i delatnici. Rade li antihristi te stvari? (Ne rade.) Šta oni rade? Rade stvari i pripremaju se da bi za sebe prikupili poželjne stvari i ostvarili svoje interese, ali nisu usredsređeni na crkveni rad i ne odnose se prema njemu kao da je važan. Stoga, kada na nekom mestu steknu uporište, uglavnom su se do tad već izokola raspitali o tome koja braća i sestre mogu da ih snabdeju kojim uslugama. Na primer, ako neko radi u fabrici lekova, može da im da besplatne lekove kada se razbole, i to kvalitetne uvozne lekove; ako neko radi u banci, može da im olakša polaganje i podizanje novca, i tako dalje. Oni se vrlo jasno izokola raspitaju o tim stvarima. Oni takve ljude okupe oko sebe bez obzira na to da li je njihova ljudskost dobra ili nije. Ukoliko ih ti ljudi slede i ukoliko su spremni da budu njihovi pomagači i pomoćnici, antihristi će im davati poželjne stvari, držati ih u svojoj blizini i štititi ih, dok će ovi zauzvrat raditi na tome da učvrste antihristov položaj u crkvi i da održe njegove snage. Stoga, kada želiš da vidiš da li neki crkveni vođa obavlja stvarni posao, pitaj ga o stvarnoj situaciji braće i sestara u toj crkvi i o tome kako se odvija crkveni rad, pa ćeš jasno videti da li je on zaista čovek koji obavlja stvarni posao. Neki ljudi se precizno izokola raspitaju za porodično stanje i životne okolnosti braće i sestara u crkvi. Ako ih pitaš ko radi u fabrici lekova, čija porodica drži radnju, čija porodica ima kola, čija porodica ima veliku firmu i ko radi u lokalnoj samoupravi i može da obavlja stvari za braću i sestre, oni će to tačno znati. Ako ih pitaš ko stremi ka istini, ko površno obavlja svoju dužnost, ko je antihrist, ko pokušava ljude da pridobije za sebe, ko je efikasan u propovedanju jevanđelja i koliko mogućih primalaca jevanđelja ima u toj zajednici, oni te stvari ne znaju. Kakvi su to ljudi? To su ljudi koji žele da iskoriste sve društvene veze na mestu na kojem se nalaze i da ih udruže da bi stvorili malu društvenu grupu. Stoga se mesto na kojem se nalaze te vođe ne može nazvati crkvom. Kada oni sa tom crkvom završe, ona postane društvena grupa. Kada se ti ljudi sastanu, oni u zajedničkom razgovoru ne otvore dušu o svom iskustvenom razumevanju; naprotiv, gledaju ko ima jače veze, ko ima visok položaj u društvu i vrlo je uspešan, ko je poznat u društvu, ko ima uticaja, a ko može vođi da pribavi neke naročito korisne usluge i poželjne stvari. Ko god ti ljudi bili, oni se visoko kotiraju u srcu tog vođe. Zar antihristi ne rade upravo to? (Rade.) Šta to antihristi rade? Da li grade crkvu? Oni ruše crkvu, uništavaju je i prekidaju i ometaju rad Božje kuće. Stvaraju sopstveno nezavisno carstvo, sopstvenu privatnu grupu i kliku. To rade antihristi.

Već sam toliko godina u kontaktu sa vama, pa da li vas pitam šta vam rade porodice, da li su dobrostojeće i kakvo je vaše poreklo? (Ne pitaš.) Zašto ne pitam te stvari? Nema smisla da pitam te stvari. Božja kuća nije društvo. Nema potrebe da se dodvoravaš drugima ni da podmazuješ veze sa njima. Raspitivanje o tim stvarima nema nikakve veze sa verom u Boga. Ne pravi društvo od Božje kuće. Ma kakvo bilo tvoje porodično poreklo, bila tvoja porodica siromašna ili imućna, ma kakva bila sredina u kojoj živiš, bilo da je to grad ili selo, sve to nije važno. Ako ne stremiš ka istini, ma kako visok položaj da si nekada imao u društvu, to nije važno. Ja na to neću gledati. Kada ćaskam sa ljudima, nikada ih ne pitam za porodičnu situaciju. Ako žele o tome da govore, Ja ih slušam, ali se prema tim stvarima nikada nisam odnosio kao prema važnim informacijama o kojima moram da se raspitujem, a kamoli pokušao da prikupim nekakve informacije pomoću kojih bih ljude iskoristio. No, kada se antihrist raspituje o tim stvarima, on to sigurno ne radi samo da bi proćaskao; pre bi se reklo da on to radi da bi pribavio poželjne stvari. Na primer, ako nečija porodica drži radnju sa proizvodima za zdravlje i može da mu omogući da ih kupi po veleprodajnoj ceni, on se toj porodici dodvorava; ili, ako neko ima prijatelja kojeg antihrist može da iskoristi da mu pomogne da kupi nešto lepo, on će to zapamtiti. On pravi listu tih „veza” i tih ljudi za koje misli da imaju posebne talente, pa ih u ključnim trenucima koristi. Misli da su svi ti ljudi talentovani i da su mu od velike koristi. Je li takav pogled ispravan? (Nije.) Ljudi koji ne streme ka istini, koji su od ovog sveta i od Sotone, te stvari vide kao važnije od života i od istine. Ako je neko u društvu bio običan radnik, pa vođa, kada to čuje, na njega uopšte ne obraća pažnju, ma kako iskreno bilo stremljenje tog čoveka u veri, a kada isti vođa vidi da je neko u društvu bio neki kadar, da mu je porodica imućna, da živi na visokoj nozi i na samom vrhu, pa se tom čoveku zbog toga ulizuje, je li to onda dobar vođa? (Nije.) Jesu li se prema vama ikada tako odnosili? Šta ste u sebi mislili kada su se prema vama tako odnosili? Jeste li osećali da u Božjoj kući nema ljubavi ni topline? Da li antihristi predstavljaju Božju kuću? Oni ne predstavljaju Božju kuću. Predstavljaju Sotonu. Način na koji se ponašaju, kao i njihova suština – od Sotone su i nemaju baš nikakve veze sa istinom. Oni predstavljaju samo sebe. Ima i onih antihrista koji te „veze”, kada ih drže u šaci i kada ih kontaktiraju, koriste da za njih obavljaju lične stvari, pa čak i da antihristovim članovima porodice pomognu da nađu posao. Recite Mi, da li se takve stvari dešavaju? (Dešavaju se.) Antihristi su itekako spremni da rade takve stvari. Čovek bez savesti i stida, koji je do krajnosti sebičan i podao, u stanju je da uradi bilo šta – u stanju je da uradi svakakve stvari koje nisu u skladu sa istinom i koje se protive moralu i ljudskoj savesti. Stoga je, u očima antihrista, najnormalnija stvar na svetu koristiti svoj položaj za rešavanje privatnih poslova, za sticanje koristi i slične stvari, pa o tome uopšte ne treba raspravljati, niti tu ima šta da se razabere ili razume. To je, kao što kažu nevernici, „ulaganje ogromnog truda u osvajanje položaja zarad hrane i odeće”. To je cilj kojem i antihrist stremi kada postane vođa. Baš kao što tome stremi, on i vredno radi na tome, bez i trunke samoprekora, koristeći položaj i moć koju ima u rukama da braću i sestre pretnjama natera da nešto urade kao da je to potpuno opravdano. Tako braći i sestrama postavlja svakakve zahteve i sa njima razmatra raznorazne prakse koje nisu u skladu sa načelima. Neki smetenjaci bez pronicljivosti dozvoljavaju da ih te vođe, protiv njihove volje, koriste i da im naređuju, dok će neki čak upotrebiti i sopstveni novac da učine stvari za njih, a neće biti u stanju ništa da kažu, i još će misliti da, čineći to, vrše svoju dužnost i spremaju dobra dela. Da ti kažem: zaista grešiš. Radeći to, ne spremaš dobra dela; naprotiv, pomažeš lošem čoveku da radi ružne stvari i povećavaš moć zlog čoveka. Zašto ovo kažem? Kada to radiš, to nije u skladu sa načelima. Ne obavljaš svoju dužnost. Ti pomažeš antihristu da spletkari u sopstvenu korist i rešavaš njegove privatne probleme. To nije tvoja dužnost; to nije tvoja odgovornost. To nije nalog koji ti je Bog dao, niti rad Božje kuće. Kada to radiš, ti vodiš brigu o Sotoni i radiš za Sotonu. Hoće li te se Bog sećati jer radiš za Sotonu? (Neće.) Čega će se onda Bog sećati? U Bibliji ima jedna izreka. Gospod Isus je rekao: „Zaista vam kažem, ukoliko ste učinili jednom od ove moje najneznatnije braće, meni ste učinili” (Matej 25:40). Tako je Bog odredio. Šta znače te reči? Ako si u stanju da nešto učiniš najneznatnijem među braćom i sestrama, to je onda sigurno učinjeno u skladu sa načelima i Božjim zahtevima. Ne gledaš koliko je visok položaj tog čoveka, već činiš stvari u skladu sa načelima. Neki ljudi čine stvari, ulažu trud i rade samo za one sa statusom i njih s oduševljenjem podržavaju, ali kada ih čovek bez statusa zamoli da nešto učine, čak i ako je u pitanju neka dužnost ili obaveza koju treba da učine, oni se na njega ne obaziru. Kako se onda karakterišu stvari koje oni rade? Sa Božjeg stanovišta, te stvari se karakterišu kao rad za Sotonu i On se uopšte neće sećati tih stvari. To je šesti slučaj. Je li neko od vas već video takve slučajeve? (Ja sam videla jedan takav slučaj, Bože. Ranije, kada je među nama bila jedna vođa koja je bila antihrist, ona je zloupotrebila svoj položaj da zadrži za sebe dobru hranu, korisne predmete, šminku i druge stvari koje su braća i sestre donirali. Nekim je stvarima već bio istekao rok trajanja, ali ona ni njih nije dala braći i sestrama; sve te stvari je proneverom prisvojila. Osim toga, kupila je perjanu jaknu, ali, kada je kasnije videla da je jedna sestra takođe kupila kvalitetnu perjanu jaknu po povoljnoj ceni, smislila je i toj sestri rekla sve moguće stvari da bi se prevarom dočepala njene jakne, i još je tu sestru nagovorila da po skupljoj ceni kupi njenu perjanu jaknu.) Može se reći da je svaki antihrist zao čovek i da nema ljudskosti ni savesti, te da je njegov karakter naročito podao. Ti ljudi se na kraju moraju razotkriti i isključiti.

Bila je jednom jedna tročlana porodica koja je došla preko okeana da vrši dužnost. Kada su stigli, terali su braću i sestre da ih svaki dan izvode u kupovinu – jedno od njih je htelo perjanu jaknu, drugo pantalone, treće cipele. Nalazili su izgovore i tvrdili da nisu sa sobom poneli mnogo novca. Ako nisu poneli mnogo novca, onda nije trebalo da kupuju stvari, ali oni su upravo to želeli, i to nisu hteli prosečne, već luksuzne stvari, koje su braća i sestre plaćali sopstvenim novcem. Pošto je porodica neko vreme vršila dužnost, ljudi su počeli s neodobravanjem da gledaju na njihovo ponašanje – hrana koju su jeli, mesto na kojem su živeli i stvari koje su koristili bili su isuviše raskošni! Otac porodice je čak terao braću i sestre da mu kupuju mleko, pa je, kada je bio žedan, pio mleko umesto vode. Koliko na ovom svetu ima ljudi koji mogu da piju mleko umesto vode? Kakva je to sorta ljudi? Kasnije je naterao braću i sestre da kupe mandarine i pomorandže, te su oni kupili veliku vreću, koju je porodica slistila u roku od dva dana. Posle toga je rekao da žele dodatne vitamine, pa je naložio braći i sestrama da kupe trešnje, a Mene koristio kao izgovor, s rečima: „Moraš da kupiš trešnje za boga!” Rekao sam: „Sada je zima. Nije sezona trešanja. Ja ih neću jesti; nemojte ih kupovati za Mene.” A on je rekao: „Ipak moramo da ih kupimo!” Kada su braća i sestre kupili jednu gajbu trešanja, njegova porodica ih je smazala za tili čas. Nikada nisam video nekoga da tako jede – jeli su voće kao pirinač, a pili mleko kao vodu. A onda bi, kada bi došlo vreme ručku, videli da ima ribe i halapljivo bi je pojeli. Da ste ih videli kako jedu, zgadilo bi vam se – bili su poput izgladnelih utvara koje nikada ništa dobro nisu pojele. Mislili su da treba iskoristiti tu priliku da se dobiju dobre stvari, pa su spremno požurili da se nabokaju. Dete je na kraju toliko pojelo da mu je pozlilo. Posle toga je dete reklo nešto što je imalo uvrnutu logiku: „Da nisam ja pojeo onu ribu umesto boga, ne bi mi pozlilo!” Ja nisam bio tamo kada je on to pojeo i nisam ništa znao o tome. Jeo je po sopstvenoj volji – kako je mogao Mene da optuži? Ali on Me jeste optužio. Kako treba postupiti sa takvim ljudima? (Treba ih ukloniti.) Šta su oni? (Đavoli i Sotone.) To su đavoli. U to vreme, rekao sam vođama lokalne crkve: „Uklonite ih i izbacite ih odavde, što dalje. Ne želim nikad više da ih vidim!”

Bio sam u nekoliko crkava i razgovarao sam sa nemalim brojem braće i sestara. Video sam sve vrste loših i zlih ljudi, ali vrlo je malo onih sa kojima mogu normalno da se družim. Sa većinom ljudi je stvarno nemoguće komunicirati i ima previše onih koji su operisani od razuma. Sve što kažu ima uvrnutu i pogrešnu logiku, a laži predstavljaju kao da su istine – oni nisu ništa do zveri, đavoli i Sotone i nemaju ni trunke ljudskosti ni razuma. Takvi ljudi predstavljaju bar trećinu ljudi u svakoj crkvi. Niko od njih ništa ne vredi i niko od njih ne može biti spasen; svi treba da budu isključeni što je moguće pre. Ljudi sa kojima Ja volim da komuniciram jesu oni koji su u stanju da prihvate istinu, koji su relativno pošteni i koji su u stanju da govore iz srca. Ma kakvu iskvarenost otkrivali i ma kako izopačeni bili, dok god su voljni da u zajedništvu razgovaraju o istini i sposobni da prihvate istinu, Ja se s njima mogu dobro slagati. Kada je, pak, reč o lažljivim ljudima koji vole druge da iskorišćavaju, na njih se ne obazirem. Neki ljudi u Mom prisustvu uvek žele da se hvališu i da Me navedu da imam visoko mišljenje o njima. Na jedan način se ponašaju preda Mnom, a na drugi iza Mojih leđa, da bi Me prevarili. Takvi ljudi su đavoli i treba ih poslati što dalje; ne želim nikada više da ih vidim. Kada ljudi imaju slabosti i nedostatke, ja mogu da ih podržim i da ih snabdem, i kada imaju iskvarenu narav, mogu da sa njima u zajedništvu razgovaram o istini, ali sa đavolima se ne upuštam u razgovor, niti ih slušam. Neki ljudi su novi vernici i ima istina koje ne razumeju, pa im se zato desi da ponekad govore ili postupaju neuko. Možemo u zajedništvu da razgovaramo o istini, ali, ako ti razumeš neke istine, a onda namerno izazoveš gungulu, ponašaš se prema Meni nerazumno i nalaziš Mi mane, Ja te neću trpeti. Zašto te neću trpeti? Nisi neko ko može biti spasen, pa zašto bih te trpeo? Trpeti nekoga znači da sam u stanju da budem tolerantan i strpljiv prema njemu. Strpljiv sam sa neukim ljudima i sa prosečnim iskvarenim čovekom, ali ne i sa neprijateljima i đavolima. Ako se đavoli i neprijatelji pretvaraju da ti govore stvari prijatne za uho da bi te podmitili, prevarili ili te na trenutak usrećili, možeš li im verovati? (Ne, ne možemo.) Zašto? Zato što nisu u stanju da prihvate istinu, to si već jasno video, i ti ljudi su već razotkriveni. Stvari koje govore su nepoštene, kada u zajedništvu razgovaraju o istini, to je licemerno, i teško je razaznati govore li istinu ili laži. Ako jasno vidiš te stvari, možeš biti siguran da su u pitanju đavoli i Sotone. Problem se može propisno rešiti samo ako se oni uklone ili proteraju. Neki kažu: „Zašto im se ne da malo slobode?” Ti ljudi nemaju šanse da se pokaju; nije im moguće da se pokaju. Oni su baš kao Sotona – ma koliko Bog bio svemoćan i mudar, iz njegove perspektive, to nije suština koju bi Bog trebalo da ima. On se prema Bogu ne odnosi kao prema Bogu, već misli da su njegove vlastite lukave spletke neka mudrost, da je njegova priroda-suština istina, a da Bog nije istina. To je čisti Sotona i njegova je sudbina da do kraja bude neprijateljski nastrojen prema Bogu. Tako je zlim ljudima suđeno da budu nesposobni za ljubav prema istini i za stremljenje ka istini, a Bog takve ne spasava. Ukloniti ih iz crkve i proterati ih iz Božje kuće najispravnija je odluka i nije nimalo pogrešna.

Antihristi o kojima sam danas besedio i koje sam danas detaljno analizirao nikada neće promeniti smer niti ciljeve kojima teže. Oni stavljaju lične interese na prvo mesto u svemu čemu streme, pa koriste svu svoju snagu i razbijaju glavu da na prevaru steknu hranu i piće u Božjoj kući. Nikada se nisu iskreno dali za Boga; žele samo prevarom da se domognu hrane i pića, da ostvare svoje interese i dobiju dobar tretman. Misle da Bog to ne vidi, da ne zna za to i da nije u stanju to da ispita, pa uporno streme ka tim stvarima. Naravno, takva je njihova priroda-suština – oni ne vole istinu i nisu u stanju da koračaju putem stremljenja ka istini, pa su osuđeni da budu okarakterisani kao antihristi. To je vrsta ljudi koju Bog eliminiše i vrsta ljudi koju Božja kuća treba da protera kada ih otkrije. Od trenutka otkrića da je neko na putu antihrista, do toga da on počini niz stvari koje nisu u skladu sa istinom, pa sve do dana kada biva okarakterisan kao antihrist, ceo taj put svima jasno pokazuje da se antihristi ne menjaju. Njihov krajnji ishod je da budu proterani iz Božje kuće i da ih Bog eliminiše – oni su nesposobni za promenu. Kakva je korist od toga da znate te stvari? Neki kažu: „Mi ne nabavljamo hranu i piće prevarom. Stremimo ka istini i želimo da obavljamo svoju dužnost stvorenih bića. Sledimo Boga i pokoravamo se Njegovim orkestracijama i uređenjima. Ne ponašamo se kao antihristi, niti planiramo da hodamo putem antihrista. Kakva je korist od toga da saznamo za te slučajeve?” Ta ispoljavanja i otkrivenja antihrista mogu običnoj braći i sestrama da posluže kao upozorenje, te da im pokažu koji je put ispravan i kakvo je ponašanje i kakav način postupanja u skladu sa Božjim namerama. Za crkvene vođe i delatnike na svim nivoima, to je dokaz u stvarnom životu da su razaznali antihriste. Kakva je korist od razaznavanja antihrista u crkvenom radu? Pomaže vam da precizno identifikujete antihriste i da ih proterate iz crkve u pravom trenutku, čime ćete crkvu očistiti i osloboditi ometanja, prekidanja i štete koju ti antihristi čine, da bi oni koji zaista streme ka istini i koji su u stanju da se iskreno daju za Boga imali čisto i mirno okruženje bez ometanja đavola i Sotona. Stoga, kada je reč o istini raspoznavanja antihrista, bez obzira na to da li ih raspoznajete sa tačke gledišta činjenica i ispoljavanja, ili na osnovu istina-načela, morate da savladate oba ta aspekta. To je korisno i za vaš život-ulazak i za crkveni rad – to je nešto što bi trebalo da razumete.

Danas sam govorio o nekoliko slučajeva. Sve te stvari su nekakva ponašanja, neki načini postupanja i neka ispoljavanja antihristove zlobe, bestidnosti i potpunog nedostatka svakog moralnog kompasa. Trebalo bi da su svi ti slučajevi nešto što se desilo oko vas, a može se reći i da antihristovi načini postupanja i njegova ispoljavanja do neke mere postoje u svima vama. Drugim rečima, svi vi imate neke naravi antihrista i neka praktična delovanja antihrista. Stoga, kada raspoznajete antihriste, treba istovremeno da proveravate, proučavate i promišljate vlastito ponašanje. Neki će možda reći: „Uvek govoriš o takvim stvarima, o takvim tračevima, i uvek ideš u sitne detalje. Kako to doprinosi našem ulasku u istinu? Trenutno smo vrlo zauzeti svojim dužnostima i ne želimo da hvatamo beleške o tim stvarima niti da ih slušamo. Da bi ušao u istinu, dovoljno je da se držiš dve stvari – jedna je da se pokoravaš Bogu, a druga da propisno obavljaš svoju dužnost. Vrlo je jednostavno!” Možda je jednostavno u teoriji, ali kada govorimo precizno i konkretno, i nije tako jednostavno. Ako razumeš par istina, tvoj ulazak će biti ovlašan i površan, a istine koje razumeš biće tek opšte istine, pa će i detalji tvog iskustva biti malobrojni, a ti nikada nećeš biti pročišćen u Božjem prisustvu. Bog od ljudi traži da streme ka istini i da uđu u istina-stvarnosti, tako da ljudi moraju da razumeju te detalje. Šta iz toga vidite? Bog je odlučio da vas spase, tako da mora sa vama da bude ozbiljan i nipošto ne sme da bude nemaran, smeten, ni da se zadovolji time da bude vrlo blizu istine ili takoreći u pravu. Za Boga ne postoje „takoreći u pravu”, „četiri od pet puta”, „moguće” i „možda”. Ako hoćeš da budeš spasen i da hodaš putem spasenja, moraš da razumeš sve te pojedinosti istine. Ako sada nisi dorastao tom zadatku, u redu je – nije prekasno da sada počneš da ulaziš u pojedinosti istine. Ako se, pak, zadovoljavaš time da zauzmeš stav dobrog obavljanja svoje dužnosti, bez grešaka, i stav pokornosti kada te neke stvari zadese, nikada nećeš ući u istina-stvarnosti. Svaka istina koju Bog ljudima podari ima mnogo konkretnih pojedinosti i, ako ljudi te pojedinosti ne shvate, neće nikada razumeti istinu, niti će razumeti Božje namere. Je li dobro što je Bog sa ljudima ozbiljan? (Dobro je.) Bilo da je reč o tome kako obavljaju svoje dužnosti, o njihovoj pokornosti, o njihovim međusobnim odnosima, o tome kako pristupaju pitanju izgleda i sudbine, pa čak i o stvarima o kojima sada govorim, kao što su raspoznavanje antihrista, izbegavanje antihristovog puta i odbacivanje naravi antihrista, oni sve te pojedinosti moraju dobro da razumeju, jednu po jednu. Kada istinski budete u stanju da te pojedinosti razaznate, a ne samo da propovedate ponešto od jednostavnih i praznih doktrina, to će značiti da ste zakoračili u istina-stvarnosti. Samo ljudi koji zakorače u istina-stvarnosti imaju šanse i nade da budu spaseni; puko propovedanje reči i doktrina samo je službovanje. Ako ljudi žele da zakorače u istina-stvarnosti, moraju da počnu od tih pojedinosti. Inače nikada neće postići promenu naravi.

4. april 2020. godine

The Serbian Bible verses found in this audio are from the Holy Bible, New Serbian Translation.

Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.

Used by permission. All rights reserved worldwide.