Kako Božji izabrani narod treba da se ophodi prema antihristima? Mora da ih raspozna, razotkrije, prijavi i s gnušanjem odbaci. Tek tada će moći sa sigurnošću da sledi Boga do samog kraja i da zakorači na pravi put vere u Boga. Antihristi nisu tvoje starešine, bez obzira na to kako su naveli druge na stranputicu da ih izaberu za starešinu. Ne priznaj ih i ne prihvataj njihovo vođstvo – moraš ih razaznati i s gnušanjem odbaciti jer ti oni ne mogu pomoći da razumeš istinu, ne mogu te podržati i ne mogu te snabdevati. To su činjenice. Ako ne mogu da te uvedu u istina-stvarnost, nisu sposobni ni da budu starešine i delatnici. Ako ne mogu da te uvedu u razumevanje istine i iskustvo Božjeg dela, onda su oni ljudi koji se suprotstavljaju Bogu i treba da ih raspoznaš, razotkriješ i s gnušanjem odbaciš. Sve rade da te navedu na stranputicu da bi ih sledio, da te nateraju da se pridružiš njihovoj kliki da bi podrivao i ometao crkveni rad, da te namame na put antihrista, kojim i oni idu. Žele da te odvuku u pakao! Ako ne možeš da prepoznaš šta oni zaista jesu i veruješ da, pošto su tvoje starešine, treba da ih slušaš i da im činiš ustupke, onda si čovek koji izdaje i istinu i Boga – a takvi ne mogu biti spaseni. Ako želiš da budeš spasen, ne samo da moraš da prevaziđeš prepreku velike crvene aždaje i da je raspoznaš, da prozreš njeno rugobno lice i da se potpuno pobuniš protiv nje – već moraš da prevaziđeš i prepreku antihrista. Antihrist, u crkvi, nije samo neprijatelj Boga, već i Božjeg izabranog naroda. Ako nisi u stanju da raspoznaš antihrista, velika je verovatnoća da ćeš biti naveden na stranputicu i pridobijen, da ćeš hodati putem antihrista i da će te Bog prokleti i kazniti. Ako se to desi, znači da je tvoja vera u Boga potpuno podbacila. Šta čovek mora da poseduje da bi zadobio spasenje? Pre svega, mora da razume mnoge istine i da bude u stanju da raspozna suštinu, narav i put antihrista. To je jedini način da se osigura da neće, verujući u Boga, obožavati i slediti ljude, kao i jedini način da sledi Boga do samog kraja. Samo čovek koji je u stanju da raspozna antihrista kadar je da istinski veruje u Boga, da Ga sledi i da svedoči za Njega. Neki će onda reći: „Šta da radim ako u ovom trenutku nemam istinu za to?” Moraš se pod hitno opremiti istinom; moraš naučiti da pronikneš u ljude i u stvari. Raspoznati antihrista nije lako i zahteva sposobnost da se jasno vidi njegova suština i da se prozreju zavere, trikovi, namere i ciljevi iza svega što on radi. Na taj način te on neće navesti na stranputicu ni kontrolisati i moći ćeš da ostaneš postojan, da bezbedno i sigurno stremiš ka istini i da budeš nepokolebljiv na putu stremljenja ka istini i postizanja spasenja. Ako ne možeš da prevaziđeš prepreku koju predstavljaju antihristi, može se reći da si u velikoj opasnosti i da te lako može zaluđivati i zarobiti neki antihrist, te ćeš početi da živiš pod Sotoninim uticajem. Moguće je da među vama ima onih koji ometaju i sapliću ljude koji streme ka istini i njihovi su neprijatelji. Prihvatate li to? Ima i onih koji se ne usuđuju da se suoče s tom činjenicom, niti se usuđuju da to prihvate kao činjenicu. Ali u crkvama se zaista dešava, i to često, da antihristi navedu ljude na stranputicu; samo što ljudi to nisu u stanju da raspoznaju. Ako nisi kadar da položiš taj test – test antihrista, onda te antihristi ili navode na stranputicu i kontrolišu, ili ti nanose patnju, muče te, isteruju, potiskuju i zlostavljaju. Na kraju tvoj bedni mali život neće dugo moći da odoleva i usahnuće; ostaćeš bez vere u Boga i reći ćeš: „Bog uopšte nije pravedan! Gde je bog? Na ovom svetu nema ni pravde ni svetlosti i nema takve stvari poput božjeg spasenja čovečanstva. Možemo slobodno da provodimo dane u radu i sticanju novca!” Odričeš se Boga, udaljavaš se od Boga i ne veruješ više da On postoji; u potpunosti nestaje svaka nada da ćeš zadobiti spasenje. Stoga, ako želiš da stigneš tamo gde će ti biti dato spasenje, prvi ispit koji moraš da položiš je da li si u stanju da opaziš i prozreš Sotonu, a moraš da imaš i hrabrosti da ustaneš i da ga razotkriješ i napustiš. Gde je, dakle, Sotona? Sotona je pored tebe i svuda oko tebe; možda živi čak i u tvom srcu. Ako živiš u sotonskoj naravi, može se reći da si od Sotone. Sotonu i zle duhove duhovnog carstva ne možeš videti ni dodirnuti, ali Sotone i živi đavoli koji postoje u stvarnom životu – svuda su. Svako ko oseća odbojnost prema istini je zao, a svaki starešina i delatnik koji ne prihvata istinu antihrist je ili lažni starešina. Zar nisu takvi ljudi Sotone i živi đavoli? To su možda upravo ljudi koje obožavaš i na koje se ugledaš; možda upravo ljudi koji te vode i kojima se u svom srcu već odavno diviš, veruješ im, uzdaš se u njih i nadaš im se. A u stvari, oni su prepreke koje ti stoje na putu i ometaju te u stremljenju ka istini i zadobijanju spasenja; oni su lažne starešine i antihristi. Mogu preuzeti kontrolu nad tvojim životom i nad putem kojim koračaš i upropastiti ti šansu da zadobiješ spasenje. Ako ne uspeš da ih raspoznaš i prozreš, možeš u bilo kom trenutku biti naveden na stranputicu i zarobljen. Prema tome, u velikoj si opasnosti. Ako nisi u stanju da se izbaviš iz te opasnosti, Sotonina si žrtva. Ljudi koji su navedeni na stranputicu i kontrolisani i koji postanu sledbenici antihrista u svakom slučaju ne mogu nikada zadobiti spasenje. Pošto ne vole istinu i ne streme ka njoj, neizbežna je posledica da bivaju navedeni na stranputicu i da slede antihrista.

Neki sebe smatraju ljudima koji streme ka istini i kažu da su u stanju da raspoznaju antihriste. Precenjuju se, zar ne? Ako sretneš nekog očiglednog antihrista, onog koji pokazuje zube, ima slabu ljudskost i počinio je neka zlodela, naravno da ćeš biti u stanju da ga prepoznaš. Ali ako sretneš antihrista koji deluje pobožno, blagoglagoljiv je i izgleda kao prijatan čovek – antihrista koji se povinuje ljudskim predstavama – jesi li i dalje dovoljno smeo da tvrdiš da ćeš uspeti da raspoznaš šta je? Imaš li hrabrosti da ga okarakterišeš kao antihrista? Ako nisi kadar da ga raspoznaš, neminovno ćeš mu se diviti i bićeš mu naklonjen, a u tom slučaju će njegovo ponašanje, njegova mišljenja i pogledi, njegovi postupci – pa čak i njegovo razumevanje istine – sigurno uticati na tebe. Do koje će mere te stvari uticati na tebe? Zavidećeš antihristu, podražavaćeš ga, oponašati i slediti, a to će uticati na tvoj život-ulazak; uticaće na tvoje stremljenje ka istini i ulazak u stvarnost, na tvoj stav prema Bogu, kao i na to da li se istinski pokoravaš Bogu i slediš Ga do samog kraja. Na kraju će antihrist postati tvoj idol, imaće mesto u tvom srcu i nećeš moći da mu pobegneš. Kada si do te mere naveden na pogrešan put, veoma je slaba nada da ćeš biti spasen, jer je tvoj odnos sa Bogom uništen, izgubio si normalan odnos sa Njim i na ivici si opasnosti. A da li je to za tebe katastrofa ili blagoslov? Naravno da je katastrofa; blagoslov svakako nije. Iako neki antihristi mogu da ti pomognu i da ti budu od koristi u malim stvarima ili su u stanju da propovedaju reči i doktrine da bi te prosvetili, kada te jednom navedu na stranputicu, kada ih obožavaš i slediš, u nevolji si. Upropastićeš se i izgubiti šansu za spasenje. Neki kažu: „Nije on Sotona ni zao čovek, deluje kao duhovan čovek koji stremi ka istini.” Jesu li te reči istinite? (Nisu.) Zašto nisu? Svako ko iskreno stremi ka istini, uticaj i prednost njegovog vođstva, pomoći i opskrbe služe tome da te dovedu pred Boga, kako bi tragao za Njegovim rečima i za istinom, te dolaziš pred Boga i učiš da se pouzdaš u Njega i da tragaš za Njim, a tvoj odnos sa Njim postaje sve bliži. Kakve će, naprotiv, biti posledice ako tvoj odnos sa antihristom bude postajao sve bliskiji, sve dok mu ne budeš uvek stajao na raspolaganju? Odlutaćeš na pogrešan put i upropastiti se. Što si bliskiji sa antihristom, to si udaljeniji od Boga. A kakva je posledica? Antihrist će te voditi pred sobom i udaljićeš se od Boga. Ako u srcu imaš idola, kada počneš da gajiš predstave o Božjim rečima i delu, ili Božje reči razotkriju tvog idola, odmah ćeš se pobuniti protiv Njega, pa Mu se možda čak i usprotiviti i izdati Ga; staćeš na stranu svog idola i suprotstaviti se Bogu. To se često dešava. Kada neke lažne starešine i antihriste smene ili izopšte, njihovi saučesnici i podanici počinju da se zauzimaju za njih i da se žale; neki čak postaju i negativni i prestaju da veruju u Boga. To je uobičajena pojava, zar ne? A zašto prestaju da veruju? Kažu: „Naš starešina je smenjen i proteran, kakve onda nade ima za mene, običnog vernika?” Zar nije to besmislica? Njihove reči ukazuju na to da slede antihrista, da ih je on potpuno naveo na stranputicu. A kakva je posledica toga što su navedeni na stranputicu? Antihrist je postao idol kojeg obožavaju; antihrist je postao nešto kao njihov predak: kako da ne odu, ako je njihov predak proteran? Slušaju samo antihrista i pod njegovom su potpunom kontrolom. Misle da je svaka antihristova reč ispravna, da je svaki njegov postupak ispravan i da ih treba prihvatiti kao istinu i pokoriti im se, pa ne dopuštaju da iko u Božjoj kući razotkrije ili osudi antihrista. Kada antihrista proteraju iz Božje kuće, oni koji ga slede preuzimaju na sebe da i sami napuste crkvu. „Drvo padne, a majmuni beže.” Te stvari pokazuju da su antihristi i njihovi sledbenici Sotonine sluge, koje su došle da prekidaju i ometaju Božje delo. Kada ih Božji izabrani narod otkrije, razotkrije i s gnušanjem odbaci, sa njihovom verom u Boga je gotovo. Svi sledbenici antihrista imaju jednu jasno vidljivu crtu: ničije reči ne dopiru do njih; slušaju isključivo antihriste. A kada ih antihristi navedu na stranputicu, prestaju da slušaju Božje reči i priznaju samo antihrista za svog gospoda. Zar ne pokazuje to da su navedeni na pogrešan put, da su pod njegovom kontrolom? Samo bi sledbenici antihrista probali da se zauzmu za njega. Kada je antihrist razotkriven i otkriven, ljudi koji ga slede počinju da se brinu za njega, liju suze za njim, žale se u njegovo ime i pokušavaju da ga odbrane. U tom periodu, oni zaboravljaju na Boga, više Mu se ne mole i ne tragaju za istinom; samo brane antihrista i razbijaju glavu razmišljajući o njemu; Boga uopšte više i ne priznaju. Veruju li oni istinski u Boga? U koga stvarno veruju? To je već sasvim jasno. Ma šta govorio i radio, antihrist ima samo jedan cilj: da vodi ljude, da bude njihov gospod, da ga svi ropski slede i slušaju i da se, na kraju, ophode prema njemu kao prema Bogu. Kako se to uopšte razlikuje od puta kojim je koračao Pavle? Kada je Pavlovo delo došlo do svog kraja, izgovorio je u srcu reči; Pavle je rekao da je za njega život hristos, a njegov cilj kada je to rekao bio je da se svi koji veruju u Gospoda ugledaju na njega, da ga slede i da se prema njemu ophode kao prema Bogu. To je bio Pavlov cilj kada je izgovorio te reči, zar ne? A ako delo antihrista zaista stigne do toga da ga ljudi obožavaju i slušaju, u srcima tih ljudi više neće biti mesta za Boga; njihova srca preuzeće antihristi. To je posledica. Kažeš da se ne brineš da će te antihrist navesti na pogrešan put, da se ne bojiš da ćeš pratiti antihrista, ali nema smisla da to tvrdiš. To je tvrdnja jednog smetenjaka. To je zato što ćeš, ako ne stremiš ka istini i uvek obožavaš i slediš ljude, i ne znajući – krenuti putem antihrista. Verovaćeš u Boga više godina ali ćeš biti lišen iskustvenog svedočenja, ne samo da nećeš zadobiti istinu i život, već ćeš postati neko ko se suprotstavlja Bogu: to je krajnja posledica kada slediš antihriste i ne možeš je se osloboditi, ta je činjenica nepromenljiva. To je baš kao kada neko dodirne žicu kroz koju prolazi struja: sigurno je da će ga struja udariti. Neki će reći: „Ja u to ne verujem; ne plašim se” – ali ima li ikakve veze da li veruješ i da li se plašiš? Dotakneš li žicu kroz koju prolazi struja, cap! Udariće te. Neće ti pomoći ako u to ne veruješ. Ne verovati u to znači biti neznalica; takva izjava je neodgovorna. Stoga, bilo da želiš da slediš antihrista ili ne, ako ne stremiš ka istini i sav tvoj trud je uvek usmeren ka slavi, dobiti i statusu, već si krenuo putem antihrista. Ta posledica će se pokazati malo po malo, kao brodska olupina koja izranja na površinu. To je neizbežno. To što antihrist radi jeste da vodi ljude pred sobom, primorava ih da prihvate njegovu kontrolu i manipulaciju, umesto da prihvate Božje orkestracije i uređenja i da se pokore Njegovoj suverenosti. Antihrist želi da pridobije ljude, da ih osvoji, cilj mu je da kontroliše sve Božje izabranike, da kontroliše Božji izabrani narod u svojim rukama; on je trgovac robljem. A šta radi antihrist da ostvari taj svoj cilj da kontroliše ljude? Koristi duhovnu doktrinu koju ljudi obožavaju, koristi varljive teorije, iskorišćava ljudski iskvareni način razmišljanja zbog kojeg obožavaju teoriju, da bi ulepšavao i trtljao bez kraja i konca i naveo ih na stranputicu. Ukratko, sve što on govori samo su reči i doktrine, prazna teorija, stvari koje su varljive i kose se sa istinom. Ako ljudi ne razumeju istinu, sigurno će biti navedeni na stranputicu; u najmanju ruku će biti na neko vreme navedeni na stranputicu pre nego što se ponovo urazume. A urazumiće se onda kada antihrist bude raskrinkan, pa će se tada veoma kajati. Ljudi koji slede antihriste odavno su izgubili delo Svetog Duha; to je zbog toga što u svojim srcima obožavaju idole, slede ljude, a Bog ih se gnuša i odbacuje ih i ostavio ih je po strani da bi ih razotkrio. Stoga je izuzetno opasno slediti antihriste; baš kao i prema antihristima, Bog oseća krajnji prezir i prema ljudima koji ih slede. A koji je Božji cilj kada te ljude ostavlja po strani? Cilj Mu je da čeka da se Njegov izabrani narod urazumi, da postane kadar da raspozna i razotkrije antihriste i da ih u potpunosti odbaci, a tada će nastupiti poslednji dani antihrista. Nije li sve što antihristi rade štetno za ljude? Ne streme ka istini i pokušavaju da navedu Božji izabrani narod na stranputicu i da ga kontrolišu, ne dozvoljavaju ljudima da streme ka istini, ne pokoravaju se Božjem delu i pokušavaju da navedu Božje izabranike na stranputicu kako bi ih ovi sledili – sve to pokazuje da antihristi nemaju nimalo bogobojazno i pokorno srce i da nimalo ne vole istinu. Naprotiv, razmišljaju i dovijaju se kako da se domognu statusa i moći za sebe, da bi se usprotivili Bogu i nadmetali sa Njim za Njegov izabrani narod i na kraju stvorili sopstveno carstvo nasuprot Božjem – što sve pokazuje da su antihristi smrtni neprijatelji ovaploćenog Boga i da su upravo oni predmet Božjeg razaranja. Ništa nije opasnije za ljudsku veru u Boga nego kada antihrist čoveka navede na stranputicu i kontroliše. Ako je čovek već počeo da sledi antihriste, ako je već u potpunosti na njihovoj strani, onda je on čovek koji je izdao Boga i suprotstavio Mu se, u kom slučaju se podrazumeva kakav će biti njegov ishod.

To je manje više sve o čemu ima da se besedi po pitanju toga kako antihristi odstranjuju i napadaju ljude koji streme ka istini. Njihova svrha i namera kada odstranjuju i napadaju ljude koji streme ka istini, stav, metode i tehnike kojima se služe u odnosu sa ljudima koji streme ka istini, kao i način na koji bi ljudi koji streme ka istini trebalo da se ponašaju prema antihristima – o svemu tome smo pomalo razgovarali u zajedništvu, iako još uvek ne sasvim iscrpno. U budućim razgovorima ćemo se možda još dotaći istine u tim oblastima shodno konkretnim okolnostima i slučajevima. Kakav stav moraju da imaju oni koji slušaju propoved kada se u zajedništvu razgovara o takvim konkretnim temama? Moraju da se usredsrede, da se utišaju pred Bogom i da ne dozvole da im misli odlutaju, jer svaki aspekt istine ima tačno određene izjave i definicije, kao i konkretan sadržaj i načela primene. Štaviše, govorićemo iz raznih uglova i na različite načine o konceptualnim stvarima koje se tiču istine u svakoj pojedinoj oblasti sadržaja, kao i o istinama koje ljudi treba da razumeju i o putu na kojem treba praktično da deluju. O svemu tome treba u zajedništvu razgovarati i promišljati sve dok ne postane potpuno jasno i tek onda će dati rezultate. Sada vidimo, kroz naš detaljni razgovor, da istina-načela, obuhvaćena obavljanjem dužnosti, nisu baš tako jednostavna kao što se misli. Kada neko nema sposobnost shvatanja, zaista mu je teško da razume istinu. Razumeti istinu, baš kao i završiti fakultet, donekle je teško, ali čovek neće osećati težinu ako ima sposobnost shvatanja. Sve dok je čovek u stanju da razume istinu nakon što je čuje, prirodno će imati i način na koji će je primenjivati, a što više vežba primenu istine, to će širi biti njegov put primene, pa će tako sa većom preciznošću dokučiti i načela. S druge strane, ako ne slušaš takve detaljne besede i razumeš samo opšte i konceptualne stvari, kada dođe do praktičnog delovanja, ruke će ti biti vezane. Kada budeš tragao za istina-načelima, izgledaće ti da je svaki put kojim kreneš pogrešan i ma šta radio osećaćeš se nesposobnim da ih tačno dokučiš. Ali sada, sa tim konkretnim definicijama i specifikacijama, kada je delokrug sužen a istina konkretizovana, bićeš mnogo slobodniji kada ponovo počneš da primenjuješ istinu, jer je detaljno opisana. Zamisli, recimo, da sam tražio od tebe da kupiš svesku. Da sam ti dao samo takve osnovne zahteve kao što su veličina, debljina i cena sveske, možda bi morao malo da se potrudiš da dokučiš ta načela i da ih sprovedeš u delo. Ali da sam ti rekao i druge stvari, kao što su tačna boja, veličina, broj strana, format i kvalitet papira – da li bi onda, kada su ti dati svi ti detalji, načela koja si dokučio bila konkretnija? A da sam bio još konkretniji i da sam ti dao list papira i od tebe zatražio da kupiš svesku od papira identičnog kvaliteta, debljine, boje i veličine i broja kvadratića, ili da sam ti dao tačna uputstva o dozvoljenom odstupanju za svaku od tih osobina, kada bi otišao da je kupiš, zar se ne bi izbor suzio? (Bi.) Zar ne bi odgovarajuća načela postala konkretnija i jednostavnija za tebe dok ih primenjuješ? Da li bi to, kada je reč o tvom praktičnom delovanju, pomoglo ili smetalo? (Pomoglo bi.) Zaista bi trebalo da pomogne, jer su razni aspekti istine izgovoreni konkretnije i detaljnije, sve do detalja o tome kako se treba odnositi prema određenim pitanjima, konkretnim ispoljenjima, kao i detalja o tome na koji način treba praktično delovati – sve ti je rečeno na sveobuhvatan način. Ako i dalje nisi u stanju da to sprovedeš u delo, onda ti nemaš nikakvu sposobnost razumevanja istine.

Da li sada imate sposobnost razumevanja istine ključna je za to da li ćete moći da zadobijete istinu i da budete usavršeni. Otišao sam tako daleko da sam podelio istine u vezi sa vršenjem dužnosti u skladu sa merilom na šest vrsta, u zavisnosti od kadrova koji ih obavljaju; svaka od tih vrsta dalje se deli na konkretne kategorije, a unutar svake kategorije nalaze se odeljci detaljnih beseda. Da li, u vašem slučaju, takva propoved i beseda o takvim istinama vodi boljem razumevanju istine i daje vam više načela po kojima treba praktično delovati, ili vam, pak, otežava nalaženje načela? (Zahvaljujući njima imamo više načela.) Trebalo bi da vas dovede do boljeg razumevanja, što znači da bi Moja detaljna propoved trebalo da vam bude od pomoći. Trebalo bi da vam dȃ veću jasnoću, a ne da vam stvori veću zbunjenost. Sve se svodi na to da li čovek poseduje sposobnost razumevanja istine. Ako je neko čovek istinski dobrog kova i poseduje duhovno razumevanje, osećaće sve veću jasnoću; ako je, pak, lošeg kova i ne poseduje duhovno razumevanje, razumeće još manje i postajaće sve zbunjeniji. Neki će možda reći: „Nekada sam mislio da nešto malo razumem, ali sada, što više čujem to sam zbunjeniji, kao da u meni više nema ničega. Šta se to dešava?” Ako razgovor o život-ulasku previše ode u detalje, čoveku je teško da ga razume ako nema iskustva i lošeg je kova. Što je razgovor detaljniji, to je veća verovatnoća da će se ljudi lošeg kova zaglibiti. Zašto je verovatno da će se zaglibiti? Za to postoji nekoliko uslova. Jedan je da takvi ljudi ne poseduju duhovno razumevanje. Ne razumeju istinu – odnosno, ne razumeju šta je istina i šta je određeno stanje. Ne razumeju te stvari. To je stanje neposedovanja sposobnosti razumevanja istine. Kod takvih ljudi ima samo jedna, krajnja mera koja se može preduzeti: treba im reći tačno šta da rade kada ih stvari zadese, baš kao da programirate robota da izvršava naloge na zahtev. Dovoljno je da ih navedete da poštuju pravila. Taj način može kod takvih ljudi da dovede do rezultata; sa njima nema drugog načina. Ja sada koristim tu krajnju meru, govorim najdetaljnije moguće, sve do najkonkretnijih stvari – razrađujući sve do najkonkretnijih detalja. Neki kažu da i dalje ne razumeju, pa ću im reći direktno kako da rešavaju svaku stvar na koju naiđu i kako tačno da se odnose prema njoj. Navodim ih da poštuju pravila; to je sve što ja mogu, jer oni nemaju sposobnost razumevanja istine. Nije svačije stanje potpuno isto, ali razlike su neznatne. Kada biste od Mene tražili da konkretno i jasno govorim sa vama o svakoj od njih ponaosob, teško bih uspeo da stignem do svih, jer vas ima previše koji ste lošeg kova. Neophodno je da taj deo posla obave oni među vama koji imaju duhovno razumevanje i sposobnost da shvate istinu. Ja sam već temeljno obavio svoje delo. To je sve što se može; učinio sam sve što sam mogao. Sva dela koja je obavio ovaploćeni Bog i sve reči koje je On izgovorio razumljivi su i pristupačni običnom čoveku. To je mera do koje je nešto moguće uraditi sa ljudima koji poseduju razmišljanje i reakcije normalne ljudskosti. Neki će pitati: „Zar neće Bog učiniti čuda?” Bog ne čini čuda; sve te stvari treba da se urade na stvaran, praktičan način. Isto je i sa Božjim delom u tri faze: počinje Njegovim proglašenjem zakona čovečanstvu, kojima će se ono voditi u životu, nastavlja se raspećem i obavljanjem dela iskupljenja, sve do poslednjih dana, u kojima Božje ovaploćenje izražava sve istine koje spasavaju čovečanstvo – svaka faza obavljena je na stvaran, praktičan način, govoreći i delajući licem u lice sa čovekom. U tome nema nikakvih čuda. Najveće čudo je to da sȃm Bog lično govori i dela i da će, bez obzira na metode koje bude upotrebio, na kraju jednu grupu ljudi upotpuniti i pridobiti. To će zasigurno biti ostvareno; samo je pitanje vremena. To je najveći od svih znakova i najveće od svih čuda i Bog se neće služiti nikakvim drugim natprirodnim sredstvima da bi usadio istinu u ljudsko srce. Sada kada smo tako detaljno u zajedništvu razgovarali o tim istinama, ako imaš sposobnost razumevanja i ako si zaista čovek koji stremi ka istini, onda će ti, ukoliko budeš zaista obratio pažnju i uložio malo truda, biti nemoguće da ne razumeš istinu i načela primene. Ima onih koji tvrde da vole istinu, ali zašto je onda, posle tolikih godina slušanja propovedi, još uvek ne razumeju? Postoje dve mogućnosti. Jedna je da nemaju nimalo duhovnog razumevanja i nesposobni su da razumeju istinu; druga je da u stvari ne vole istinu i da se nikada nisu ni potrudili da streme ka njoj. To su dva moguća razloga. Ima i onih koji kažu da ne razumeju istinu jer tek od skora veruju u Boga, pa nisu još čuli mnogo propovedi i nemaju mnogo iskustva. To je još jedan razlog. Ali ako si čovek koji zaista voli istinu, onda će, zajedno sa brojem godina tvoje vere u Boga, rasti i tvoje razumevanje istine i napredovati tvoj duhovni rast.

Kada se u zajedništvu razgovara o bilo kojem aspektu istine, nije dovoljno tek nekoliko reči da se on izloži u potpunosti tako da problemi mogu da se reše. Za današnje ljude, tvrdnje opšte prirode samo su doktrina, puka teorija. Kako onda da učinim da ljudi razumeju i da ih osposobim da, kada jednom nešto prihvate, to preobrate u načela primene? Moram da govorim konkretnije i detaljnije. Bez obzira na to da li pričam neku priču, besedim o istini, ili govorim o primeni, to mora, u celini uzev, biti detaljnije i konkretnije. Konkretan govor je vama od koristi. Zato moram uvek da razbijam glavu smišljajući priče i primere za vas, da biste bolje razumeli. Ja te istine konkretizujem kroz događaj za događajem i kombinujem istine o kojima besedim sa svakim događajem koji prepričavam, tako da biste u glavi imali sliku sa kojom možete da se uporedite i da vidite da li ste se i vi nekada tako ponašali, ili ćete se ponašati kao takva osoba, da li ste ikada tako razmišljali ili bili zarobljeni u sličnom stanju. Dok slušate te istine, trudim se da vam ih dočaram kroz zamišljene slike, kao da ste deo njih. To je razlog zbog kojeg vam pričam priče i dajem primere. Ima ljudi u kojima se probudi nestrpljenje čim čuju da počinje neka priča. „Opet priča? Šta sam ja, trogodišnjak?” Možda nemaš malo godina, ali na putu vere u Boga i stremljenja ka istini, imaš možda i manje od tri – to je činjenica. I zato, kada se prema vama ponašam kao prema deci koja još nemaju ni tri godine, to nije uvreda i nije uopšte preterano; kako ja to vidim, čak vas i precenjujem. Kada trogodišnjak čuje odraslu osobu kako kaže da su makaze oštre i da ih ne treba dirati, on će to zapamtiti kao načelo. Neće dirati makaze, pa čak ni sečiva i alate koji na njih liče. On zna da su svi oni oštri; zna da mora da savlada to načelo. A da li su i ljudi u stanju da pronađu načela u nečemu što su više puta za redom doživeli u praksi? Odnosno, da li si u stanju da razumeš namere iza Božjih dela, zahteve koje On ima od tebe, kao i standarde koje On traži u određenoj stvari? Ako je suditi po inteligenciji normalnog čoveka, trebalo bi da razumeš te stvari. Koje su onda okolnosti u kojima ih ljudi ne razumeju, ma šta Ja govorio? Glavni razlog zbog kojeg se to dešava je, pre svega, u vezi sa galamom u okruženju u kojem ljudi žive i sa mnoštvom beznačajnih i tegobnih stvari sa kojima su prisiljeni da se nose, usled kojih nisu skloni da pažljivo molitveno čitaju Božju reč; ne ulažu nikakav trud u istinu. To je jedan aspekt tog razloga; druga strana je da su ljudska žeđ za istinom i ljubav prema njoj tako neznatni da bi, na lestvici od jedan do deset, vaša ljubav prema istini u ovom trenutku bila ocenjena sa najviše tri ili pet. Veći deo razloga zbog kojeg ljudi ne razumeju istinu i na kraju je nisu ni zadobili je, dakle, taj što se nisu ni potrudili i nisu se srcem uneli u to, i što, u dubini duše, oni baš i ne vole istinu. Ljudi u nedovoljnoj meri vole istinu. U pitanju je tek nekakav interes; to ne dostiže nivo ljubavi. Ljudi osećaju da je Bog dobar i postaju spremni da čitaju Njegove reči i da teže ka istini samo zato što su pretrpeli tolike poraze i nevolje u svetu da nisu mogli da nastave da žive i zato što su videli Boga na delu kako svakodnevno spasava ljude i besedi o istini, kao i izobilje svega čime On snabdeva čoveka. To je taj neznatan interes koji imaju. A u čemu ljudska srca provode više vremena? Upletena su u mnoge beznačajne stvari, zauzeta raznim problemima emotivnih i međuljudskih odnosa, statusa i taštine, kao i trendova u društvu. Ima čak i takvih koji više vremena i energije posvećuju hrani, odeći, odevanju i telesnim uživanjima. Traće istinski dragocene dane na te stvari, a onda to još i veličaju, govoreći: „Dajem se za Boga!” Konačno, na kraju, pogledaju iza sebe i vide da je Bog izgovorio toliko reči i toliko dugo delao, a oni ipak nisu zadobili istinu. To nije zato što im Bog nije podario istinu, već zato što je nisu prihvatili u svojim srcima, nisu se potrudili oko nje, iako su toliko gledali Boga kako je izražava. Zbog toga tokom mnogih godina vere u Boga nisu stekli istinu ni život i na kraju su eliminisani.

22. januar 2019. godine