Dodatak: Dodatne istine u propovedanju jevanđelja

Tema o kojoj smo govorili na prethodnim okupljanjima bavila se obavljanjem dužnosti na način koji je u skladu sa merilom, te smo dužnosti koje ljudi treba da obavljaju, a i samo ljudstvo, svrstali u kategorije. Koje su te specifične kategorije? (Prvu kategoriju čine delatnici jevanđelja, druga kategorija podrazumeva vođe i delatnike na različitim nivoima u crkvi, treća kategorija obuhvata ljudstvo koje obavlja razne posebne dužnosti, četvrta kategorija se sastoji od onih ljudi koji obavljaju obične dužnosti, peta kategorija podrazumeva one koji dužnosti obavljaju u svoje slobodno vreme, a šesta kategorija se odnosi na one koji ne obavljaju dužnosti.) Ukupno ima šest kategorija. Prošli put smo razgovarali o prvoj kategoriji, koja se odnosi na načela i istine povezane sa dužnošću propovedanja jevanđelja, obuhvatajući teme iz svih aspekata propovedanja jevanđelja, uključujući tačke na koje bi trebalo obratiti pažnju, relevantna načela i istine, oblasti oko kojih ljudi treba da budu obazrivi, kao i uobičajene greške i izobličenosti koje se javljaju u procesu obavljanja ove dužnosti. Nakon što ste saslušali propoved o određenoj temi, možete li da rezimirate glavne tačke u njoj? Ako možete da shvatite ključni sadržaj neke teme i da istine povezane s njom primite k srcu, a zatim ih, postepeno, dok obavljate svoju dužnost, pretvorite u svoju stvarnost, svoj život, svoj put praktičnog delovanja, onda ste zaista usvojili sadržaj o kojem sam razgovarao u zajedništvu. Ako, nakon razgovora u zajedništvu o propovedi, imate samo opštu predstavu ili se sećate samo određenih događaja i priča, ali ne razumete koje su to osnovne istine i načela, kao ni zbog čega smo razgovarali o tim stvarima, da li se to može smatrati spoznajom? Da li se to može smatrati razumevanjem istine? (Ne može.) Ne može se smatrati razumevanjem istine; odnosno, niste razumeli koje su istine saopštene, niste ih razumeli, niti ste ih prihvatili. Možete li onda da ih rezimirate? Može li neko da Mi kaže glavne tačke iz našeg poslednjeg razgovora? (Izdvojili smo sedam tačaka: prvo, kako da definišemo delatnike jevanđelja; drugo, suštinu dužnosti propovedanja jevanđelja; treće, stavove ljudi prema ovoj dužnosti, kao i njihova unutrašnja gledišta; četvrto, specifična načela primene propovedanja jevanđelja, kao što je pitanje ko ispunjava načela propovedanja jevanđelja, a ko ne; peto, kako postupati prema onima koji su u skladu sa načelima propovedanja jevanđelja; šesto, posledice koje se javljaju kada delatnici jevanđelja napuste svoje položaje i pobegnu za vreme obavljanja svoje dužnosti; i sedmo, žrtvovanje svetaca kroz istoriju propovedanja jevanđelja i kako treba da cenimo sadašnje prilike da obavljamo svoje dužnosti i brzo se naoružamo istinom.) Vaš sažetak u osnovi pokriva sve ključne aspekte iz našeg prethodnog razgovora – veoma dobro. Da li smo nešto izostavili? (Postoji još jedna stvar: menjanje stavova ljudi tako da razumeju da propovedanje jevanđelja nije dužnost samo delatnika jevanđelja, već neizostavna odgovornost svih onih koji veruju u Boga i slede Ga. To je istina koju Božji izabrani narod mora da shvati.) Propovedanje jevanđelja je odgovornost i obaveza svakog pojedinca – to je takođe jedan od aspekata. Da li znate razlog zbog kojeg u zajedništvu razgovaramo o ovoj istini? Da bismo se pozabavili odstupanjima u ljudskoj spoznaji. Da li znate u kojim aspektima postoje odstupanja? (Ne znamo.) Činjenica da ne znate dokazuje da ne razumete ovaj aspekt istine. Zbog čega sam, dakle, morao da besedim o ovoj istini? S pozitivne tačke gledišta, to je jedan aspekt istine koji bi ljudi trebalo da razumeju. S negativne tačke gledišta, to znači ispraviti odstupanja koja svi ljudi imaju u svom razumevanju propovedanja jevanđelja.

Kod velikog broja ljudi javljaju se odstupanja u razumevanju ovog pitanja propovedanja jevanđelja. Neki ljudi misle: „Trenutno obavljam posebnu dužnost, pa propovedanje jevanđelja nema baš nikakve veze sa mnom. Ne tiče me se. Prema tome, istine, načela i Božji zahtevi koji se moraju razumeti da bi se propovedalo jevanđelje, za mene su nebitni. Ne moram da razumem ove stvari.” Dakle, kada se u zajedništvu razgovara o ovom aspektu istine o propovedanju jevanđelja, oni su nemarni, ne razmatraju pažljivo i ne obraćaju pažnju. Čak i ako slušaju, ne znaju o čemu se govorilo. Ima i onih koji kažu: „Otkako sam poverovao u Boga, uvek sam bio vođa. Imam kov i radnu sposobnost. Rođen sam da budem vođa. Čini mi se da su dužnost koju mi je Bog poverio i moja životna misija da budem vođa.” Oni prećutno misle da propovedanje jevanđelja nema nikakve veze sa njima. Prema tome, kada se u zajedništvu razgovara o istini o propovedanju jevanđelja, oni to ne shvataju ozbiljno. Kada neke ljude pitamo da rezimiraju o čemu smo razgovarali na prošlom okupljanju, oni dugo prelistavaju svoje beleške, ali i dalje ne znaju. Zašto se to dešava? Da li je razlog njihovo loše pamćenje? (Nije.) Da li je razlog to što su previše zauzeti i imaju previše stvari na umu? (Ne.) Nije. To pokazuje da je stav ljudi prema istini takav da osećaju odbojnost prema njoj i da je ne vole. Prema tome, Ja opominjem svakoga i svima stavljam do znanja da propovedanje jevanđelja nije posebna odgovornost za određenu vrstu osobe ili grupu ljudi, već je to odgovornost svakog čoveka koji sledi Boga. Zbog čega ljudi moraju da razumeju istinu o propovedanju jevanđelja? Zašto ljudi moraju da znaju ove istine? Kao stvoreno biće, kao jedan od onih koji slede Boga, bez obzira na godine, pol ili to koliko je neko mlad ili star, propovedanje jevanđelja je misija i odgovornost koju svako mora da prihvati. Ako ova misija zapadne tebi i od tebe zahteva da se daš Bogu, da platiš cenu ili čak da položiš svoj život, šta treba da učiniš? Dužnost te obavezuje da je prihvatiš. To je istina, to je ono što treba da shvatiš. Nije obična doktrina – već istina. Zašto kažem da je to istina? Jer, bez obzira na to kako se vremena menjaju, kako decenije prolaze ili kako se mesta i prostori menjaju, propovedanje jevanđelja i svedočenje za Boga zauvek će biti pozitivna stvar. Njihovo se značenje i vrednost neće nikad promeniti: na njih nipošto neće uticati promene u protoku vremena ili geografskoj lokaciji. Propovedanje jevanđelja i svedočenje za Boga su večni i, kao stvoreno biće, treba to da prihvatiš i da primenjuješ. To je večita istina. Neki ljudi kažu: „Propovedanje jevanđelja nije dužnost koju ja obavljam.” Međutim, ova istina koja se odnosi na propovedanje jevanđelja je nešto što ljudi treba da razumeju, zato što je to istina povezana sa vizijama, pa svi oni koji veruju u Boga treba da je razumeju; ona predstavlja temelj vere u Boga i korisna je za život-ulazak. Štaviše, bez obzira na to koju dužnost obavljaš u crkvi, bićeš u prilici da se upoznaš sa nevernicima, pa ćeš stoga imati odgovornost da im propovedaš jevanđelje. Kada budeš razumeo istinu o propovedanju jevanđelja, u svom srcu ćeš znati: „Moja je odgovornost da prenosim novo Božje delo i jevanđelje o Božjem delu spasavanja čovečanstva. Bilo kada i bilo gde, i ma kakva da je moja pozicija ili uloga, ako služim kao glumac, moja je obaveza da propovedam jevanđelje; ako sam trenutno crkveni vođa, takođe sam u obavezi da propovedam jevanđelje. Bez obzira na to koju dužnost trenutno obavljam, u obavezi sam da prenosim jevanđelje carstva. Kada god sam u prilici ili imam slobodnog vremena, trebalo bi da idem i propovedam jevanđelje. To je odgovornost koju ne mogu da izbegnem.” Da li većina ljudi danas ovako razmišlja? (Ne.) Šta onda većina misli? „Sada imam stalnu dužnost. Izučavam i istražujem određenu profesiju, granu nauke, pa propovedanje jevanđelja nema nikakve veze sa mnom.” Kakav je to stav? To je negativan stav – stav izbegavanja svoje odgovornosti i misije. Ovi ljudi ne vode računa o Božjim namerama, već su buntovni prema Njemu. Bez obzira na to ko si, ako ne nosiš breme propovedanja jevanđelja, zar to nije znak da nemaš savesti i razuma? Ako ne sarađuješ aktivno, ako ne preuzimaš odgovornost i ne pokoravaš se, onda samo otaljavaš, pasivno i negativno, a takav stav je neprihvatljiv. Bez obzira na to koju dužnost obavljaš i bez obzira na to u koju profesiju ili granu nauke spada tvoja dužnost, jedan od primarnih ishoda koji postižeš treba da bude tvoja sposobnost da svedočiš za Boga i prenosiš jevanđelje o Božjem delu spasavanja čovečanstva. To je minimalni zahtev za stvoreno biće. Ako ne možeš da ispuniš čak ni ovaj minimalni zahtev, šta si onda postigao obavljanjem svoje dužnosti tokom svih ovih godina verovanja u Boga? Šta si zadobio? Da li razumeš Božje namere? Iako svoju dužnost obavljaš već mnogo godina i postao si vešt u svojoj profesiji, u čemu je problem ako ne možeš ništa da kažeš i ne možeš da u zajedništvu razgovaraš ni o jednom aspektu istine kada se od tebe traži da svedočiš za Boga? Problem je u tome što ne razumeš istinu. Neki ljudi možda smatraju da nije pravedno reći da oni ne razumeju istinu. Možda misle da svoju dužnost obavljaju efikasno, ali oni ne razumeju vizije Božjeg dela i Njegovu nameru da spasi čovečanstvo. Da li se to može smatrati razumevanjem istine? U najmanju ruku, još uvek nisi postavio čvrst temelj na istinitom putu za svoju veru u Boga. Ne nosiš nikakvo breme prenošenja Božjeg dela i jevanđelja o Njegovom spasavanju čovečanstva i nemaš nikakav uvid, razumevanje ni spoznaju. Da li te onda zaista možemo smatrati osobom koja sledi Boga? Jesi li uspostavio normalan odnos sa Bogom? Ako nisi postigao ništa od ovih stvari, onda nemaš istina-stvarnost.

Hajde da se sada vratimo na temu o kojoj smo ranije govorili. Propovedanje jevanđelja je odgovornost i obaveza svih pripadnika Božjeg izabranog naroda. Pošto smo razgovarali o ovom aspektu istine, koja je to stvar koju svi treba da razumeju? Bez obzira na to da li čovek plaća cenu, napušta svoju porodicu i posao da bi se dao za Boga ili čak nudi svoj život, u stvarnosti sve ovo su površne stvari. Šta Bog na kraju zahteva od ljudi? On zahteva da, kako vreme prolazi, kako se povećava tvoj rast i tvoj život sazreva, ti postepeno počinješ da razumeš razne istine o Božjem delu i Njegove namere za spasavanje čovečanstva. Tvoje breme propovedanja jevanđelja i svedočenja za Boga postaje sve očiglednije, a jača i tvoja rešenost da preuzmeš teret ove dužnosti. Koliko dobro crkveni vođa obavlja svoju dužnost ako radi već mnogo godina, ali kako prolaze godine dok vodi crkvu, on oseća sve manje pokretačke snage, sve ga manje to dotiče i nosi manje breme kad je u pitanju propovedanje jevanđelja? (Ne obavlja je dobro.) Kako to? Koji se problem tu javlja? Ako oni razviju takvo stanje ili žive u takvom stanju, barem je jedno sigurno: taj čovek nije stremio ka istini za to vreme i nije obavljao nikakav stvarni posao. On je poput birokratskog kadra velike crvene aždaje. Shodno tome, on ne nosi nikakvo breme i nema nikakav uvid u proglašavanje Božjeg imena i svedočenje za Njegovo delo. Zar nije tako? (Jeste.) To je neizbežan ishod. Bez obzira na to koliko je godina taj čovek radio, pa čak i ako misli da ima dobar rast, da može da vodi računa o Božjem bremenu i da služi u skladu sa Božjim namerama, kada je reč o propovedanju jevanđelja, on se ipak povlači, ne zna kako to da uradi. Kada naiđe na ljude koji žude za Božjom pojavom i koji dolaze da traže i ispituju istiniti put, on zanemi; ne može da izusti ni reč i ne zna odakle da počne. Šta je tu problem? Reč je o tome da on ne razume istinu i da je nije zadobio, pa zato i ne može da svedoči za Boga. Samo oni koji razumeju istinu mogu da svedoče za Njega. Propovedanje jevanđelja i svedočenje za Boga spadaju u okvir tvojih dužnosti. Ako razumeš istinu i ako si je zadobio, kako to da nemaš šta da kažeš kada sretneš ljude koji ispituju istiniti put? Zar to nije očigledan problem? Da li se često nalazite u takvim situacijama? (Da.) Šta je ovde problem? Ne nosite breme. Da li je problem to što ne nosite breme? Možete li da obavljate svoju dužnost bez bremena? Čak i ako obavljate svoju dužnost, možete li da je obavljate odano? Možete li da je obavljate na način koji je u skladu sa merilom? Iako to što ne nosite breme možda nije fatalna stvar, i dalje predstavlja ozbiljan problem jer utiče na to koliko dobro obavljate svoju dužnost. Da li ovaj problem treba rešiti? (Da, treba.) Dakle, kako da ovaj problem rešite? Morate da promenite svoja pogrešna uverenja o propovedanju jevanđelja i da razumete istinu o tome. Sav posao kojim se trenutno bavite direktno je povezan sa propovedanjem jevanđelja i spada u opseg propovedanja jevanđelja. Cilj mu je da svedoči za Boga, da širi rad na jevanđelju, sve to služi svedočenju za Božje ime i prenošenju ovog jevanđelja o Božjem delu spasavanja čovečanstva, tako da sve veći broj ljudi postane svestan toga i dođe pred Boga, prihvati Božje osvajanje i primi Božje spasenje, a ako naposletku imaju dovoljno sreće da prime Božje usavršavanje – to je još bolje. Šta znači to da sve veći broj ljudi dođe pred Boga i koji je krajnji ishod koji se time postiže? (Da veći broj ljudi zadobije Božje spasenje.) Zašto treba ostvariti taj cilj? Zato što je to Božja namera. Zbog toga mi neumorno objašnjavamo ove istine. Da ovo nema nikakve veze sa Božjim namerama, razgovaranje o ovim stvarima bilo bi beskorisno i prazno. Pošto je to Božja namera, mi je pojašnjavamo i pomažemo svima da je razumeju, tako da znaju da je to istina i da svi treba da ulože napor u ovu istinu o propovedanju jevanđelja, kako bi svaka osoba imala ovu vrstu uvida i dobila ovakvo breme.

Sledeće pitanje glasi: zbog čega bi trebalo da omogućimo da veći broj ljudi razume Božju nameru, te da na taj način budu sposobni da propovedaju jevanđelje i ispunjavaju svoje dužnosti? Zašto bi to trebalo uraditi? Neki će možda reći: „Bog svakog čoveka želi da spase i ne želi da iko doživi propast, pa bi trebalo da omogućimo da više ljudi primi Božje delo.” Ova izjava jeste tačna, ali ona ne predstavlja suštinski odgovor na pitanje. Dakle, šta je suštinski odgovor na ovo pitanje? Da li znate? (Bog želi da zadobije grupu ljudi koja je jednog srca i uma sa Njim.) Bog želi da zadobije grupu ljudi koja je jednog srca i uma sa Njim, a to se mora postići širenjem jevanđelja. Sada govorimo o propovedanju jevanđelja nadaleko. Postoji li razlika između propovedanja jevanđelja nadaleko i zadobijanja grupe ljudi? (Postoji.) Šta je onda svrha propovedanja jevanđelja nadaleko? (Da se spasi što veći broj ljudi.) Načelo Božjeg spasenja jeste da se spasi što veći broj ljudi, ali to nije odgovor na ovo pitanje. Još otkako je započeo ovo delo, Ja neprestano govorim o tome kako je Bog ovog puta došao da obavi svoje delo sa ciljem da započne novo doba, da donese novo doba i okonča staro – da započne Doba carstva i okonča Doba blagodati. Svi oni koji su poslednjih dana prihvatili Božje delo, svedočili su ovoj činjenici. Bog obavlja novo delo, izražava istinu da bi sudio ljudskom rodu, da bi ga pročistio i spasio. Jevanđelje carstva počelo je da se širi u mnogim zemljama. Ljudski rod je već izašao iz Doba zakona i Doba blagodati. Ljudi više ne čitaju Bibliju; oni više ne žive pod krstom i više ne pozivaju ime Spasitelja Isusa. Umesto toga, mole se u ime Svemogućeg Boga i istovremeno prihvataju sadašnje Božje reči kao načela, metode i ciljeve opstanka u svojim životima. Zar ljudi, u tom smislu, nisu već ušli u novo doba? (Jesu.) Ušli su u novo doba. Koje je, dakle, doba u kojem živi čak i veći broj ljudi koji nije prihvatio jevanđelje i nove Božje reči poslednjih dana? Oni i dalje žive u Dobu blagodati. Dakle, šta je vaša dužnost? Dužnost vam je da ih iz Doba blagodati prebacite u novo doba. Možete li samo molitvom Bogu i dozivajući Njegovo ime da ispunite Božji nalog? Da li je dovoljno samo propovedati nekoliko Božjih reči? Sasvim sigurno nije. Od svih vas se zahteva da imate breme da se prihvatite tog naloga propovedanja jevanđelja, da svuda širite Božje reči, da prenosite Božje reči na različite načine i da prenosite i širite jevanđelje carstva. Šta znači širiti? To znači prenositi Božje reči onima koji nisu prihvatili Božje delo poslednjih dana, kako bi još više ljudi saznalo da Bog obavlja novo delo, a zatim im svedočiti o Božjim rečima; to znači koristiti svoje iskustvo radi svedočenja o Božjem delu i, takođe, prebaciti te ljude u novo doba – time će ući u novo doba baš kao i vi. Božja namera je jasna. Da uđete u novo doba nije namenjeno samo vama, koji ste čuli Njegove reči, prihvatili ih i sledili Boga, već će On u ovo novo doba povesti ceo ljudski rod. To je Božja namera i istina koju bi svako ko sada sledi Boga trebalo da shvati. Bog u novo doba ne vodi grupu ljudi, malu frakciju ili malu etničku grupu, već On namerava da ceo ljudski rod povede u novo doba. Kako se taj cilj može ostvariti? (Tako što će se jevanđelje nadaleko propovedati.) Zaista se mora ostvariti propovedanjem jevanđelja nadaleko, upotrebom različitih metoda i kanala za njegovo propovedanje nadaleko. Lako je razgovarati o propovedanju jevanđelja nadaleko, ali kako se to tačno radi? (Potrebno je da ljudi sarađuju u tome.) Tačno, potrebno je da ljudi sarađuju u tome. Ako se ljudi uvek grčevito drže nekih starih stvari u svojim srcima, ako uvek gaje određene iskrivljene elemente i drže se starih pravila i praktičnog delovanja, ali ne shvataju ozbiljno rad na jevanđelju, te ne prihvataju Božji nalog i ponašaju se kao da rad na jevanđelju nema veze sa njima, može li Bog takve ljude da unapredi i iskoristi? Mogu li oni da imaju kvalifikacije potrebne za život pred Bogom? Mogu li da steknu Božje odobravanje? Ne mogu nikako. Prema tome, moram vam dati savet kako da razmišljate, da obraćam pažnju na sve elemente koje ne razumete i neumorno objašnjavam relevantne istine sve dok ih ne shvatite. Ma koliko da ste otupeli i priglupi, moram da nastavim da vam se obraćam i da vas navedem da shvatite da je to Božja namera, da je to dužnost koju morate obaviti i da je to vaša misija i obaveza u ovom životu. Ako ne obraćaš pažnju na ono što kažem ili ako to ne razumeš, Ja moram da nastavim da govorim. Čak i ako ti je dosta toga, moram da nastavim da govorim sve dok ne razumeš istinu. Šta je istina? Istina je ono što Bog izražava; to su Božje namere, Božji zahtevi za ljudski rod i istina-stvarnost koju ljudi u novom dobu moraju da poseduju. Kako ljudi treba da se ophode prema Božjim namerama? Treba da ih prihvate apsolutno i bez rezerve, zatim treba da se pokore i sarađuju – na taj način će udovoljiti Božjim namerama. To je obaveza svakog čoveka. Da li razumete kada se izražavam na ovaj način? Neki će možda reći: „O Bože, Ti zahtevaš da ljudi prihvate Tvoj nalog, ali kakve to ima veze sa nama, beznačajnim pojedincima?” Da li mislite da to ima ikakve veze sa njima? (Da, ima.) Kakve veze to ima sa njima? Dozvolite Mi da pojasnim. Bog je Stvoritelj, a ljudi su Njegova stvorena bića. Kakav je odnos između „stvoriti” i „stvoren”? To je odnos između delovanja i onoga na šta se deluje, između stvaranja i onoga što se stvara. Pošto su ti obznanjene namere Stvoritelja, kakvim stavom treba da odgovoriš? (Da ih prihvatim i sarađujem svom snagom.) Tačno, treba da im se pokoriš, da ih prihvatiš i da sarađuješ svom snagom, bez obzira na cenu. Da li ova saradnja podrazumeva traganje za istinom? Da li podrazumeva razumevanje istine? Podrazumeva oboje. Pošto razumeš Božje zahteve i nalog, oni se odnose na tvoju misiju, tvoja su dužnost – kad već to znaš, trebalo bi to da prihvatiš. Tako bi trebalo da postupi neko ko ima savest i razum. Ako znaš Božje zahteve i nalog, ali ne možeš da ih prihvatiš, onda si lišen i savesti i razuma, pa ne zaslužuješ da te zovemo ljudskim bićem. Neki ljudi možda i dalje ne razumeju, pa će pomisliti: „Kakve veze sa nama imaju Božje namere?” Ako Božje namere nemaju nikakve veze sa tobom, onda nisi Božji sledbenik niti član Božje kuće. Primera radi, roditelji su te rodili i odgajali mnogo godina; jeo si njihovu hranu, živeo u njihovoj kući i trošio njihov novac. Ali, kada u kući postoji problem, a ti kažeš da on nema nikakve veze sa tobom, pa ga ignorišeš i jednostavno pobegneš, kakav si ti bednik? Reći da si stranac zvuči prijatno, ali, zapravo, ti si buntovni bednik, životinja u ljudskoj odeći, niži si od zveri. Božja namera ti je jasno predočena i Bog kaže: „Prihvatili ste ovu etapu dela i već sam vam najpre dao ove reči, tako da prvo možete njih da čujete, a vi ste ih čuli, razumeli i shvatili. Sada ću vam takođe saopštiti i Svoju nameru i Svoj zahtev za vas. Treba da prenosite Moje delo, Moje reči i stvari koje ću ostvariti kako bih omogućio čitavom ljudskom rodu da čuje Moj glas; treba da širite Moje jevanđelje carstva kako biste čitavom ljudskom rodu omogućili da brzo prihvati Božje delo i uđe u Doba carstva. To su Božja namera i zahtev.” Kako bi trebalo da razmišljaš kada ovo čuješ? Kakav bi stav trebalo da imaš? Kako bi trebalo da biraš? Kako da ispunjavaš dužnost koju bi trebalo da ispunjava stvoreno biće? Neki ljudi će možda osećati da je breme teško, ali nije dovoljno samo osećati; potrebna su ti i dela i iskreno razumevanje. Treba da se moliš Bogu na sledeći način: „Bože, poverio si mi odgovornost propovedanja jevanđelja – time si me uistinu uzdigao. Iako razumem tek ponešto od istine, spreman sam da dȃm sve od sebe da ispunim ovaj nalog. Saslušao sam toliko propovedi i razumeo neke istine – sve je to Tvoj blagoslov, pa sada imam tu obavezu da svedočim o Božjim rečima i delu kako bih ispunio ovaj nalog.” To je tačno, kada ljudi imaju bogopokorno srce, On ih usmerava. Očito je da je Bog ljudima već rekao da je prenošenje Božjeg jevanđelja obaveza i odgovornost koju niko ne sme da izbegne. To je doživotna dužnost, dužnost svakog stvorenog bića. Da li ove reči sadrže i Božju zapovest? Da li sadrže Njegovo ohrabrivanje? (Da, sadrže.) Da li sadrže Božju nameru? (Da.) Da li sadrže istine koje ljudi treba da razumeju? (Da.) Da li ovde postoje načela i put praktičnog delovanja koje čovek može da sledi? (Da.) Koliko sam stavki ukupno pomenuo? (Četiri stavke: prva stavka su Božja zapovest i ohrabrivanje. Druga stavka je Božja namera. Treću stavku čine istine koje treba da razumemo. A četvrtu načela i put praktičnog delovanja koje čovek treba da sledi.) Tako je; ukupno sam pomenuo ove četiri stavke. Hajde da zatim u zajedništvu razgovaramo o specifičnom sadržaju svake od ovih stavki.

Prva stavka je Božja zapovest. Šta je Božja zapovest? (Da se prenosi jevanđelje carstva.) Božja zapovest je da se jevanđelje carstva propoveda nadaleko. Druga stavka je Božja namera. Šta je Božja namera? Da se većem broju ljudi saopšti da je Bog već došao, da obavlja novo delo, da Bog namerava da promeni doba, da okonča staro doba i povede ljudski rod u novo doba. To je Božja namera, zar ne? Da li neko može reći da je širenje jevanđelja Božja namera? Nije tako jednostavno. Širenje jevanđelja ima krajnji cilj i rezultat – šta bi to trebalo da bude? (Da se većem broju ljudi saopšti da je Bog došao, da obavlja novo delo, da namerava da okonča staro doba i povede ljudski rod u novo doba.) Upravo tako, da povede ljudski rod u novo doba. Kakav uticaj to ima na ljudski rod? Ljudski rod ulazi u novo doba – ovo doba se transformiše. Dakle, šta je Božja namera? Molim vas da ponovite. (Bog namerava da promeni doba, da okonča staro doba i povede ljudski rod u novo doba.) Ne smete ništa da izostavite – da li ste sve pribeležili? (Da.) Treću stavku čini istina koju ljudi treba da razumeju. Koja bi to istina trebalo da bude? (Propovedanje jevanđelja je dužnost i obaveza svakog stvorenog bića.) To je istina. Ono što bi ljudi trebalo da rade u okviru ove istine jeste da prihvate dužnost propovedanja jevanđelja, a zatim da u toj izjavi pronađu načela i put praktičnog delovanja. Ova izjava predstavlja istinu za ljude. Koja je to izjava? (Propovedanje jevanđelja je dužnost i obaveza svakog stvorenog bića.) To bi trebalo da bude dužnost i misija. Kako razumete dužnost i misiju? Dužnost je odgovornost koju čovek treba da ispuni, a odgovornost koju čovek treba da ispuni takođe je i njegova dužnost. Ali misija je drugačija; misija je veća, prikladnija i ima dublje značenje i veću težinu od odgovornosti. Da li ste ovo zabeležili? (Jesmo.) Sada sam nešto primetio – sve ove sadržaje o kojima razgovaramo, vi morate zapisati pre nego što dobijete ideju o njima. Oni čak ne ostavljaju nikakav utisak na vas ako ih ne zapišete, već ih samo slušate. Šta nam to pokazuje? Pokazuje nam da ljudi ne razumeju istinu; shvataju samo delić doktrine i znaju definiciju, koncept i okvir određenih istina. Kada je reč o specifičnim detaljima ovih istina, kako da ih upražnjavaju i primenjuju, ljudi nemaju pojma, zar ne? Većini vas nije teško da dva ili tri sata govori o nekoj doktrini, ali kada je reč o primeni istine, korišćenju načela i puta praktičnog delovanja koji ste doživeli i razumeli da biste rešili situacije – to je već teško. Šta je ovde problem? Problem je nerazumevanje istine, je li tako? Hajde da sada pređemo na četvrtu stavku. Šta je četvrta stavka? (Načela i put praktičnog delovanja koje čovek treba da sledi.) Kako se određuju ta načela i putevi? Određuju se na osnovu dve stvari: prva stvar je Božja namera, a druga stvar je istina. Ljudi moraju da razumeju ove dve stvari. Primera radi, šta treba da uradiš ako nisi voljan da propovedaš jevanđelje kada se to od tebe traži, ali Bog kaže da je propovedanje jevanđelja Njegova namera? Šta treba da budu tvoja načela primene? Kakav stav treba da imaš? Treba da se pokoriš i u potpunosti prihvatiš Božju nameru, bez odbijanja, bez analiziranja ili proveravanja, bez postavljanja pitanja o razlozima. To je prava pokornost. Ovo je važno načelo koje se mora slediti tokom primenjivanja istine. Ako bismo Božju nameru iskazali u obliku definicije, na šta se ona obično odnosi? Božja namera je u suštini Božja želja, svrha, izvor i početna tačka Njegovih postupaka. U duhovnom smislu, to nazivamo Njegovom „namerom” ili „vizijom”. Kada ti Bog obznani Svoju nameru, On ti daje opšti pravac i govori ti šta namerava da učini. Međutim, ako ti Bog ne saopšti pojedinosti ili načela, hoćeš li znati tačan put i smer praktičnog delovanja? Nećeš. Zbog toga, kada kažem ljudima da nešto učine, oni kojima je glava čvrsto na ramenima, koji imaju srce i duh, odmah će nakon prihvatanja tog zadatka tražiti detalje i pojedinosti o tome kako da obave zadatak. Oni kojima glava nije čvrsto na ramenima, koji nemaju srce i duh, možda će pomisliti da je to lako, pa će pohitati da obave zadatak bez čekanja na dalja pojašnjenja. Eto, tako izgleda kada čoveku glava nije čvrsto na ramenima, pa slepo obavlja zadatke. Kada dobiješ nalog od Boga i nameravaš da izvršiš svoju dužnost i obaviš svoju misiju, prvo moraš da razumeš Božju nameru. Treba da znaš da ovaj nalog dolazi od Boga, da je to Njegova namera, pa treba da ga prihvatiš, vodiš računa o njemu i, što je još važnije, da mu se pokoriš. Drugo, treba da istražiš koje istine moraš da razumeš da bi obavio ovu dužnost, koja načela treba da slediš i kako da praktično postupaš na način koji donosi korist Božjem izabranom narodu i radu Božje kuće. To su načela primene. Kada budeš razumeo Božju nameru, moraš odmah tražiti i razumeti istine povezane sa obavljanjem ove dužnosti, a kada budeš razumeo istinu, moraš utvrditi načela i put primene ovih istina. Na šta se „načela” odnose? Konkretno, načelo se odnosi na nešto na čemu se zasniva postizanje cilja ili ostvarivanje rezultata prilikom primenjivanja istine. Na primer, ako je tvoj zadatak da kupiš određeni predmet, koja su specifična načela primene? Najpre moraš da razumeš specifikacije i model predmeta koji se kupuje, standarde kvaliteta koje taj predmet mora da zadovolji i da li je cena odgovarajuća. Dok budeš tražio, steći ćeš jasnoću o specifičnim načelima primene. Ova načela ti pružaju merilo i raspon – sve će biti u redu dok god ostaješ u ovom rasponu. Kada budeš razumeo osnovne principe u vezi sa specifikacijama, kvalitetom i cenom tog predmeta, to znači da si shvatio zahtevana merila za ovaj zadatak. To znači da si u suštini naučio kako da postupaš praktično. Čovek mora da shvati načela da bi mogao da primenjuje istinu: načela su ključni i najosnovniji element. Kada budeš shvatio osnovna načela za obavljanje svoje dužnosti, to će pokazati da razumeš zahtevana merila za obavljanje svoje dužnosti. Ovladavanje ovim načelima isto je što i znati kako da primenjuješ istinu. Dakle, na kojem temelju se zasniva sposobnost praktičnog postupanja? Zasniva se na temelju razumevanja Božje namere i istine. Može li se smatrati da razumeš istinu ako znaš samo jednu rečenicu o tome što Bog zahteva? Ne, ne može. Koje standarde moraš ispuniti da bi se moglo smatrati da razumeš istinu? Moraš da razumeš značenje i vrednost obavljanja svoje dužnosti, a kada ti ta dva aspekta postanu jasna, razumećeš istinu o obavljanju svoje dužnosti. Osim toga, kada budeš razumeo istinu, moraćeš da shvatiš i načela obavljanja svoje dužnosti i puteve praktičnog delovanja. Kada budeš mogao da shvatiš i primeniš načela obavljanja svoje dužnosti, te ponekad primeniš malo mudrosti, moći ćeš da osiguraš efikasno obavljanje svoje dužnosti. Shvatanjem ovih načela i postupanjem u skladu sa njima, moći ćeš da primenjuješ istinu. Ako svoju dužnost obavljaš bez ikakvog mešanja ljudskih namera, ako svoju dužnost obavljaš tako što se u potpunosti pokoravaš Božjim zahtevima i u skladu sa radnim aranžmanima Božje kuće, ako si potpuno usklađen sa Božjim rečima, onda si svoju dužnost u potpunosti ispunio u skladu sa merilom, pa čak i ako postoje određena odstupanja u rezultatima u odnosu na Božje zahteve, i dalje se smatra da si ispunio Božje zahteve. Ako svoju dužnost obavljaš u potpunosti u skladu sa načelima, ako si odan i radiš najbolje što možeš, onda je tvoje obavljanje dužnosti potpuno usklađeno sa Božjom namerom. Ispunio si svoju dužnost kao stvoreno biće svim srcem, umom i snagom, a taj rezultat se postiže primenjivanjem istine. Sada, da biste ovladali načelima i putevima primene, šta je potrebno najpre shvatiti kako bi se postigao taj rezultat? (Prvo, treba da razumemo Božju nameru, a zatim da je prihvatimo i da joj se u potpunosti pokorimo bez odbijanja.) To je ono što ljudi treba da poseduju kada je reč o praktičnom delovanju i stavu. Šta treba dalje razumeti? Treba da razumete istinu, a pojedinosti te istine sačinjavaju načela i puteve. Da biste shvatili načela i puteve praktičnog delovanja koje treba da sledite, prvo morate da razumete Božju nameru, a zatim i istinu. To su dve glavne stavke, a sve ostalo su detalji sadržani u njima.

Ovim privremeno završavamo razgovor o prvoj kategoriji koja se odnosi na ljude koji obavljaju svoju dužnost propovedanja jevanđelja. Danas sam uneo malo više dodataka koji su poslužili kao podsećanje na glavnu temu o kojoj smo prošli put govorili. Istovremeno, oni služe i kao upozorenje da bi svako mogao da prepozna važnost ove istine, tako da bi svaki zadatak na kojem si trenutno angažovan i svaka dužnost koju obavljaš bili usmereni ka ovom pravcu i cilju i sprovedeni na ovim temeljima – sve je to povezano sa propovedanjem jevanđelja. Iako nisi u prvim redovima interakcije sa mogućim primaocima jevanđelja, može se reći da se sve dužnosti koje trenutno obavljaš odnose na rad na jevanđelju. Zar po ovoj osnovi ne bi svako trebalo da ima jasnije i prosvetljenije razumevanje istine povezane sa propovedanjem jevanđelja? (Trebalo bi.) Da li ste kroz današnji dodatak stekli jasniji pogled na težinu i važnost dužnosti propovedanja jevanđelja? (Jesmo.) Dobro, dakle šta je najpogodniji i najprikladniji stav koji u buduće treba imati prema ovoj istini? Da je širenje jevanđelja Božja namera. Bog namerava da okonča ovo staro doba i da sve više ljudi dovede pred Sebe, iz starog doba u novo. To je Božja namera i to je nešto što svako treba da razume. Neki će možda reći: „Razumem, ali ne mogu da probudim entuzijazam koji je potreban za propovedanje jevanđelja i nemam srca da uradim svoj deo posla.” Šta je ovde problem? (Nedostatak ljudskosti.) Tačno tako. Sebe smatraš stvorenim bićem i Božjim sledbenikom, ali kada je reč o Božjoj nameri o kojoj On često svakoga opominje i Njegovoj hitnoj nameri koja je jasno objašnjena svim ljudima, kakva si ti osoba ako na to ne obraćaš pažnju i tome ne pridaješ značaj? To je manifestacija nedostatka ljudskosti. Želiš da Boga poštuješ kao velikog i kažeš da je On tvoj Bog i tvoj Gospod, ali se na Božju nameru uopšte ne obazireš, niti vodiš računa o njoj. To je nedostatak ljudskosti, a takav čovek je bezdušan. Time završavam ovu temu.