Kad sretnete nekog antihrista, kako treba da se ophodite prema njemu? Bilo je nekih vođa koji su kasnije okarakterisani kao lažne vođe ili antihristi i zatim smenjeni. Za jednog od njih, braća i sestre su naknadno izvestili da još uvek ima određenu radnu sposobnost, da se u međuvremenu pokajao i da je imao dobar učinak. Nije baš sasvim jasno da li se taj dobar učinak odnosio na njegovo ponašanje, da li je samo govorio na milozvučan način ili je postao disciplinovaniji u svojoj ulozi. Pošto su braća i sestre rekli da je imao dobar učinak i budući da su bili suočeni s manjkom ljudi za obavljanje nekog posla, uređeno je da mu se dodeli neki posao. Kao rezultat toga, posle manje od dva meseca, braća i sestre poslali su sledeći izveštaj: „Odmah ga smenite – nepodnošljivo nas tlači. Ako ne bude smenjen, nećemo moći da obavljamo svoje dužnosti.” Ni za živu glavu nisu više hteli da ga koriste, šta god da se desi; koga god da izaberu za vođu, to sigurno neće biti on. Bio je i dalje onaj isti stari bezočnik – lepo je govorio, a zapravo se ni za dlaku nije promenio. O čemu se, u stvari, radilo? Potpuno je razotkrio svoju prirodu. Kako bi, po tvom mišljenju, ovaj problem trebalo rešavati? To što su braća i sestre tako snažno reagovali dokazuje da su oni zaista imali nešto sposobnosti raspoznavanja. Taj antihrist je neke ljude naveo na stranputicu, a nakon što se Višnji pozabavio njime, pojedini od njih stali su u njegovu odbranu i kasnije tvrdili da se pokajao. I tako je on ponovo unapređen da bi, posle izvesnog vremena, bio u potpunosti razotkriven. Sada su ga braća i sestre do kraja prozreli, pa su se udružili da ga smene s položaja. Višnji je uvideo da ti ljudi sada imaju sposobnost raspoznavanja. To što su ih zalivali nije bilo uzaludno. Prema tome, budući da niko nije pristajao na dalju upotrebu antihrista, Višnji ga je smenio. Odakle je ta njihova sposobnost raspoznavanja potekla? (Iz razumevanja istine.) Da – oni su razumeli istinu. Sposobnost raspoznavanja dolazi od razumevanja istine. Zar tamo još uvek nisu vladali istina i Bog? (Jesu.) Njihova je sposobnost raspoznavanja bila pravovremena: nakon što je antihrist smenjen, braća i sestre nisu više morali da trpe njegovu kontrolu. Ljudi su toliko propatili zbog njegovog ugnjetavanja. On u sebi nije imao ni trunke ljudskosti. Nije obavljao posao koji mu je dodeljen, već je ometao braću i sestre u obavljanju njihovih dužnosti – grubo je gazio po njima i zlostavljao ih svojom vlašću. Ko bi na to pristao? Samo neka budala – eto ko! Nakon što budu smenjeni, da li ti ljudi išta osećaju u vezi s tim? Prošli put je tu osobu smenio Višnji; sada su ga smenili braća i sestre i oterali ga sa scene – ne baš slavan način da se ode! On je prvobitno hteo da sebi izdejstvuje neki položaj. Kako se ispostavilo, nije ga dobio, nego je doživeo nagli sunovrat i vraćen je u svoj prvobitni oblik. Zar nije trebalo da preispita samog sebe? (Trebalo je.) Da je bio normalan čovek, koji samo ima ozbiljno iskvarenu narav, zar i tada ne bi morao da se preispita? (Morao bi.) Postoje ljudi koji nikada ne preispituju sebe. Oni misle da su u pravu i da je sve što rade ispravno; ne prihvataju činjenice, ne prihvataju pozitivne stvari, niti prihvataju kako ih drugi ljudi ocenjuju. To su ljudi koji imaju narav-suštinu antihrista. Samo antihristi ne umeju da preispituju sami sebe. O čemu oni umesto toga razmišljaju? „Hmph! Doći će dan u kojem će moja zvezda ponovo zasjati. Čekajte samo da mi padnete šaka – tada ćete videti kako ću da vas mučim!” Hoće li imati priliku da to učine? (Neće.) Sve svoje šanse su već iskoristili. Kako braća i sestre budu razumevali sve više istina i kad budu mogli da raspoznaju razna stanja različitih ljudi, a naročito kad budu u stanju da raspoznaju antihriste, sve više će se sužavati prostor u kojem antihristi mogu da čine zlo i oni će sve ređe imati priliku da to čine. Neće im biti lako ako budu pokušali da se vrate. Nadaju se da će Višnji malo manje besediti o sposobnosti raspoznavanja i da ih više neće raspoznavati. Kad čuju da se o takvim istinama besedi, oni znaju da je svršeno s njima i misle da nema nade za njihov povratak. Oni ne razmišljaju ovako: „To što oni razotkrivaju i raspoznaju je ispravno – to u potpunosti odražava moje stanje. Kako da se promenim? Ako se i dalje budem ovako vladao, zar to neće biti moj kraj? Biću otpisan. Šta bi dobro moglo da proistekne iz hodanja putem arhanđela i suprotstavljanja Bogu?” Da li bi oni tako razmišljali? (Ne bi.) Oni neće tako razmišljati, a pogotovo se neće preispitivati, niti pokušavati da spoznaju sami sebe; naprotiv, oni bi pre umrli nego da se pokaju. Takva im je priroda. Ma kako da im besediš o istini, to ih neće probuditi, niti ih privoleti da se pokaju. Ima li izlaza bez pokajanja? (Nema.) Oni se ne kaju. Slede svoj put do njegovog gorkog kraja, do uništenja koje su sami tražili i koje im diktira njihova priroda antihrista.

Mi ovde sve vreme pričamo na temu prepoznavanja antihrista. Šta, po vašem mišljenju, antihristi osećaju dok ovo slušaju? Kad god je vreme da se okupimo, oni osećaju nepodnošljivu muku i otpor u srcu. Zar to nisu antihristi? (Jesu.) Kad neki normalan čovek iskvarene naravi spozna da ima narav antihrista, on žudi da o tome što više čuje i razume, jer tek kad bude razumeo, moći će da stremi ka promeni. On misli da će, ako ne bude razumeo, skrenuti s pravog puta i da će možda jednoga dana kročiti na put antihrista, na kojem će počiniti neko veliko zlo, a stvari bi izmakle kontroli, te na taj način izgubiti priliku da bude spasen i pretrpeti uništenje. Takva osoba se plaši toga. Antihrist razmišlja na drugačiji način. On očajnički želi ništa manje nego da svim drugim ljudima onemogući da govore i da slušaju propovedi o raspoznavanju; on žarko želi da svi budu smeteni i da nemaju sposobnost raspoznavanja, kako bi ih on naveo na stranputicu. To je ono što bi ga učinilo srećnim. Koja je najveća želja svakog antihrista? Da preuzme vlast. Da li biste i vi voleli da preuzmete vlast? (Ne.) Vaše srce to ne želi, ali vam se u glavi ponekad javi misao da biste to voleli, tako da to zapravo i jeste nešto što biste voleli da uradite. Možda u sebi imaš subjektivnu želju, žudnju koju nosiš duboko u svom srcu da ne budeš takva osoba, da ne kreneš tim putem; ali, kad ti se nešto desi, tvoja iskvarena narav te pokoleba i pokrene. Naprežeš svoj um razmišljajući o tome kako da zaštitiš svoj status i uticaj, koliko ljudi možeš da kontrolišeš i kako da govoriš autoritativno da bi stekao poštovanje drugih. Ako stalno razmišljaš o tim stvarima, tvoje srce nije više pod tvojom kontrolom. Šta ga kontroliše? (Iskvarena narav.) Da – ono je pod kontrolom Sotonine iskvarene naravi. Čovek po čitav dan razmišlja o stvarima koje se tiču njegovih telesnih interesa; stalno se sukobljava s drugim ljudima, a tokom tih sukoba ne zadobija ništa i to je za njega toliko bolno – on živi isključivo zarad tela i Sotone. Stoga on odlučuje da dobro obavlja svoju dužnost i da živi zarad Boga, da bi, čim mu se nešto dogodi, opet počeo da se bori za status i za svoje interese: i dok se tako sukobljava na sve strane, on se načisto iscrpljuje, a pritom ne dobija baš ništa. Recite Mi, zar takav način života nije iscrpljujući? (Jeste.) On tako živi iz dana u dan i, dok dlanom o dlan, prošlo je već nekoliko decenija. Neki ljudi veruju u Boga po deset ili dvadeset godina – koliko su istine zadobili? Koliko se njihova iskvarena narav promenila? Zarad koga žive po vasceli dan? Zarad čega po čitav dan rade? Zarad čega razbijaju glavu? Oni sve to rade zarad tela. Bog je rekao „da je sve što je čovek u svom srcu izmaštao samo zlo neprestano”. Ima li nečeg pogrešnog u tim rečima? Probajte ih; promislite o njima. Kad razmišljaš o ovim rečima, kad ih doživljavaš, zar se ne bojiš? Možda ćeš reći: „Osećam se pomalo uplašeno. Spolja gledano, svakoga dana plaćam cenu, odričem se, dajem sebe i patim. To je ono što moje telo čini – ali sve misli mog srca su zle. Sve moje misli suprotstavljaju se istini. Mnogo toga što radim, moje polazište, moj motiv i moji ciljevi, isključivo su usmereni na činjenje zla iz mojih sopstvenih uobrazilja.” Šta proističe iz takvog ponašanja? Zla dela. Da li će onda Bog upamtiti takve ljude? Neki će možda reći: „Verovao sam u Boga dvadeset godina. Svega sam se odrekao – pa ipak, Bog to nije upamtio.” To ih rastužuje i boli. Šta ih boli? Kad bi Bog postao zaista strog prema čoveku, čovek ne bi imao čime da se hvali. Sve ovo je Božja blagodat, Njegova milost – Bog je tako trpeljiv prema ljudima. Razmislite o tome: Bog se odlikuje tolikom svetošću, On je tako pravedan, tako svemoguć i samo posmatra kako se u onima koji Ga slede po čitav dan rađaju isključivo zle misli, misli suprotne istini i misli koje se tiču isključivo stvari koje su od interesa za njihov status, slavu i dobit. Hoće li Bog tolerisati da Mu se Njegovi sledbenici na taj način suprotstavljaju i izdaju Ga? Ni slučajno. Zaokupljeni takvim idejama, mislima, namerama i motivima, ljudi otvoreno čine stvari kojima se bune i protive Bogu, a pritom se sve vreme hvale da obavljaju svoju dužnost i sarađuju s Božjim delom. Bog sve to vidi i sve to mora da trpi. Kako On to izdržava? On ljude snabdeva istinom; On ih zaliva i razotkriva; On ih takođe prosvećuje i prosvetljava, daje im smernice, prekoreva ih i disciplinuje – a kad to čini strogo, onda čak mora i da im pruži ohrabrenje. Koliko strpljiv mora da bude da bi sve to radio! On pažljivo motri na iskvarene naravi tih ljudi, kao i na činjenicu da su sva njihova razna ispoljavanja, ponašanja i ideje zapravo zli – a opet, On sve to može da izdrži. Kažite Mi, da li bi čovek mogao sve to da radi? (Ne bi.) Strpljenje koje roditelji pokazuju prema svojoj deci je stvarno, ali oni ipak mogu da ih napuste ili da potpuno prekinu odnose s njima kad stvari postanu neizdržljive. Šta je onda sa strpljenjem koje Bog pokazuje prema čoveku? Svakog dana tvog života, Bog prema tebi pokazuje strpljenje. Eto koliko je On strpljiv. Šta se nalazi unutar tog strpljenja? (Ljubav.) Ne samo ljubav – On takođe nešto očekuje od tebe. Šta On to očekuje? Očekuje da će možda moći da vidi rezultat i plodove kroz delo koje obavlja i da će čoveku omogućiti da okusi Njegovu ljubav. Ima li čovek takvu ljubav? Nema je. Čim stekne mrvicu učenosti i obrazovanja, ako je makar malo nadaren ili ima neke posebne veštine, čoveku se odmah čini da je plemenitiji od drugih i da obični ljudi ne mogu ni da mu priđu. U tome je čovekova gnusoba. Da li i Bog tako postupa? Sasvim suprotno od toga: Bog upravo spasava te i takve prljave, do srži iskvarene ljude; štaviše, On živi zajedno s njima, razgovara s njima licem u lice i podržava ih. Čovek za tako nešto nije sposoban.

Ono što sledi je razgovor o jednom dodatnom problemu. Dok svedoče, neki ljudi govore: „Kad god mi se nešto dogodi, ja pomislim na Božju ljubav i Njegovu blagodat i bivam dirnut. Prestajem da otkrivam svoju iskvarenu narav kad god mislim o tim stvarima.” Većina ljudi oseća da je ova izjava dobra i da ona može da razreši problem otkrivanja iskvarene naravi. Da li te reči zaista drže vodu? Ne, ne drže je. Božja ljubav, Njegova svemoć, Njegova trpeljivost prema čoveku i celokupno delo koje On obavlja u čoveku mogu samo da dirnu osobu – onaj deo koji predstavlja njenu ljudskost, deo koji je njena savest i razumnost; oni, međutim, ne mogu da razreše čovekovu iskvarenu narav, niti mogu da promene cilj i pravac čovekovog stremljenja. Upravo zbog toga, Bog obavlja delo suda poslednjih dana: On izražava i pruža istinu da bi rešio problem čovekove iskvarene naravi. Koja je najbitnija stvar koju Bog obavlja? On izražava i pruža istinu, sudi čoveku i grdi ga. On Svojim postupcima ili stvarima koje radi ne želi tebe da dirne, niti da promeni pravac i cilj tvog stremljenja. On ne bi tako radio. Šta god da Bog govori o tome koliko je strpljiv prema čoveku ili o tome kako čoveka spasava, bez obzira na cenu – kako god da On to izražava, On samo želi da čovek razume Njegovu nameru da ljude spase. On to ne govori da bi ljudima smekšao srce i omogućio im da se preokrenu zbog toga što su dirnuti time što su Ga čuli. To se ne može postići. A zašto ne može? Čovekova iskvarena narav je njegova priroda-suština, a ta priroda-suština je temelj na koji se ljudi oslanjaju da bi preživeli. Ona nije neki loš običaj ili navika koja će se, uz malo podsticaja, promeniti; ona se neće promeniti čim čovek postane srećan, kad stekne određenu količinu znanja ili kad pročita određeni broj knjiga. To bi bilo nemoguće. Niko ne može da promeni čovekovu prirodu. Čovek može da se promeni samo prihvatanjem i zadobijanjem istine – jedino istina može da promeni ljude. Ako želite da postignete promenu u svojoj život-naravi, morate da stremite ka istini, a da biste stremili ka istini, morate najpre jasno da razumete razne istine koje Bog izgovara. Neki ljudi veruju da je neko razumeo istinu ako je razumeo doktrinu. To je krajnje pogrešno. Ako razumeš doktrinu vere u Boga i ako možeš da govoriš o nekim duhovnim teorijama, to ne znači da si razumeo istinu. Razmislite sada o sledećem: na šta se tačno odnosi istina? Zašto stalno govorim da ima toliko mnogo ljudi koji istinu ne razumeju? Oni pretpostavljaju: „Ako mogu da razumem značenje Božjih reči, znači da sam razumeo istinu”, kao i: „Sve Božje reči su ispravne; sve su one izgovorene u naša srca i zato su one naš zajednički jezik”. Kažite Mi, da li je ta izjava ispravna ili nije? Šta zapravo znači razumeti istinu? Zašto kažemo da oni ne razumeju istinu? Najpre ćemo malo popričati o tome šta je istina. Istina je stvarnost svih pozitivnih stvari. Kakve, dakle, veze sa čovekom ima stvarnost tih pozitivnih stvari? (Kako ja to shvatam, Bože, kod osobe koja razume istinu ta stvarnost se ispoljava tako što ona, s kojim god ljudima, događajima i stvarima da se susreće, ima načela, zna kako da se ophodi prema njima i ima put praktičnog delovanja; istina može da reši njene poteškoće i da postane stvarnost u njenom životu. Bog je upravo govorio o tome da čovekovo razumevanje doktrine nije razumevanje istine – njemu se samo čini da je razumeo istinu, ali nije u stanju da rešava probleme i poteškoće koje ima u stvarnom životu. On za to nema put; on te stvari ne može da poveže sa istinom.) Eto šta znači ne razumeti istinu. Deo onoga što je rečeno pogađa pravo u centar: šta je istina? (Istina može ljudima da omogući da imaju put praktičnog delovanja i da postupaju u skladu s načelima; ona ljudima može da rešava poteškoće.) Tako je. Upoređivati sebe sa istina-načelima i praktično postupati u skladu s njima – to je put. To dokazuje da je to razumevanje istine. Ako ti samo razumeš doktrinu i, kad ti se nešto desi, ne umeš da je primeniš i ne možeš da pronađeš načela, onda to nije razumevanje istine. Šta je istina? Istina su načela i kriterijumi za obavljanje svih stvari. Zar nije tako? (Jeste.) Kad kažem da ne razumete istinu, zapravo hoću da kažem da ste iz propovedi saznali samo doktrinu. Vi ne znate koja se načela ili kriterijumi istine nalaze unutar nje, niti koje od stvari koje vam se dešavaju obuhvataju taj aspekt istine, niti koja ga stanja obuhvataju, a ne znate ni kako da taj aspekt istine primenite. Vi ništa od toga ne znate. Recimo, na primer, da ste postavili neko pitanje. To što ste uopšte postavili to pitanje znači da ne razumete odgovarajuću istinu. Hoćete li je razumeti nakon što o njoj budete razgovarali? (Hoćemo.) Možda ćete je donekle razumeti nakon razgovora o njoj, ali ako je ne budete razumeli kad vam se ponovo bude desilo nešto slično, to onda nije pravo razumevanje istine. Ti ne znaš ništa o načelima i kriterijumima te istine; nemaš pojma o njima. Može postojati neka istina za koju misliš da si je razumeo – ali, kada se postavi pitanje na koje se stvarnosti ta istina odnosi i prema kojim čovekovim stanjima je usmerena, možeš li ti, ako si razumeo tu istinu, da svoje vlastito stanje uporediš s njom? Ako ne možeš i ako nikada ne znaš kakvo je tvoje pravo stanje, da li je onda to tvoje razumevanje zaista razumevanje istine? (Nije.) To nije razumevanje istine. Kada je reč o jednom aspektu istine i načela, ako ti znaš kojim je pitanjima i kojim stanjima ta istina obuhvaćena, kao i koje vrste ljudi i koja od tvojih vlastitih stanja su povezani s tom istinom, i ako ujedno možeš da upotrebiš tu istinu da bi ih razrešio, onda to znači da si tu istinu razumeo. Ako ti se čini da neku propoved razumeš dok je slušaš, a opet, kad se od tebe zatraži da o njoj besediš, ti samo kao papagaj ponavljaš reči koje si čuo i nisi sposoban da o tome govoriš i da to objasniš u smislu stanja i stvarnih situacija, da li je to što imaš zaista razumevanje istine? Ne, to nije razumevanje istine. Dakle, da li vi u većini slučajeva razumete istinu ili je ne razumete? (Ne razumemo je.) A zašto je ne razumete? Zato što ste, kada je reč o većini istina koje ste čuli, razumeli samo doktrinu. Sve što možete jeste da se pridržavate te istine kao da se radi o nekakvom propisu; vi ne umete fleksibilno da je primenjujete. Kad vam se nešto dogodi, vi naprosto zanemite; kad vam se nešto dogodi, vi ne umete da na licu mesta primenite taj delić doktrine koji si razumeo – on je beskoristan. Da li je to onda razumevanje istine ili nije? (Nije.) Eto šta znači ne razumeti istinu. A ako ne razumete istinu, šta onda? Morate da stremite naviše i da se pomučite kako biste to shvatili. Ima nekoliko stvari koje moraju biti prisutne u tvojoj ljudskosti: moraš da budeš savestan i pedantan u onome što učiš i što radiš. Ako bi hteo da stremiš ka istini, ali ne poseduješ savest i razum normalnih ljudi, ti nikada nećeš moći da razumeš istinu, a tvoja je vera smetena. To ne zavisi od tvog kova; to zavisi jedino od toga da li poseduješ tu vrstu ljudskosti. Ako je poseduješ, onda ćeš, čak i ako si osrednjeg kova, i dalje moći da razumeš neke bazične istine. To se, u najmanju ruku, dotiče istine. A ukoliko si veoma dobrog kova, onda to što razumeš mogu biti stvari na dubljim nivoima istine, pa ćeš u tom slučaju moći dublje da zakoračiš u istinu. To ima veze s tvojim kovom. Ali, ako u tvojoj ljudskosti nema savesnog ni pedantnog stava, ako si uvek nejasan i nesiguran, ako si smeten i ako si uvek u nekom mutnom stanju – ako si u svemu mutan, maglovit i površan, onda će za tebe istina uvek biti skup propisa i doktrina. Nećeš moći da je zadobiješ. Dok Me slušate kako vam ovo govorim, da li vam se sada čini da je teško stremiti ka istini? Postoji određeni stepen težine u tome, ali taj stepen može biti veliki, a može biti i mali. Ako razmišljaš o tome i ako se trudiš, taj stepen težine će se smanjiti i ti ćeš zadobiti nekoliko istina; ako uopšte ne ulažeš trud u istinu, već samo u doktrinu i eksterne prakse, nećeš moći da zadobiješ istinu.

Jeste li sagledali srž nečega kroz ove Moje sistematske besede o ovim istinama? Jeste li došli do nekih spoznaja? Zar u stvarima koje se tiču bilo koje vrste istine nema više detalja nego u korpusu znanja bilo kojeg kursa na fakultetu? (Ima.) Tu ima toliko mnogo detalja. Ljudi mogu da sadržaj učenja nauče za svega nekoliko godina, kroz stalno uvežbavanje i praktično iskustvo, pod uslovom da to znanje mogu da razumeju i da ga zapamte. Da bi čovek postepeno savladao neku oblast akademskog znanja, dovoljno je da u to uloži određeno vreme i energiju i da malo uključi mozak. Ali, da bi razumeo istinu, nije dovoljno da koristiš samo mozak – moraš da koristiš i svoje srce. Ako o Božjim rečima ne razmišljaš i ako ih ne doživljavaš srcem, nećeš moći da razumeš istinu. Samo ljudi koji imaju duhovno razumevanje, koji su savesni i koji imaju sposobnost razumevanja mogu da dosegnu istinu; oni koji nemaju duhovno razumevanje, koji su lošeg kova i kojima nedostaje sposobnost razumevanja nikada neće moći da je dosegnu. Da li ste vi nepažljivi ljudi ili ste pedantni? (Mi smo nepažljivi ljudi.) Zar to nije opasno? Možete li da budete pedantni? (Možemo.) To je dobra stvar; volim to da čujem. Nemojte stalno govoriti da nešto ne možete – kako ćete znati dok ne probate? Trebalo bi da ste sposobni za to. Uz vašu trenutnu rešenost i stav u vašem stremljenju, ima nade da ćete razumeti osnovne istine. To je ostvarljivo. Sve dok je čovek spreman da koristi srce i da plaća cenu i dok svim srcem vredno radi ka istini, Sveti Duh će se latiti posla da tog čoveka usavrši. Ako u svom srcu ne radi vredno ka istini, onda ni Sveti Duh neće delovati. Upamtite: da bi neka osoba došla do razumevanja istine, ona mora proaktivno da se trudi i da plaća cenu, ali time se može ostvariti samo polovina željenih rezultata, može se ostvariti samo onaj deo u kojem ljudi treba da učestvuju. Druga polovina je ključni deo razumevanja istine, koji ljudi ne uspevaju da ostvare, pa moraju da se oslone na rad i usavršavanje od strane Svetog Duha da bi to postigli. Ne smete zaboraviti da, iako je dovoljno osloniti se na vlastiti trud kada je reč o sticanju naučnih znanja i učenja, razumevanje istine ne funkcioniše na taj način. Beskorisno je oslanjati se samo na um – čovek mora da koristi svoje srce i mora da plati cenu. Šta se postiže plaćanjem cene? Delovanje Svetog Duha. Ali, šta je temelj za delovanje Svetog Duha? Čovekov um mora da bude dovoljno pedantan; njegovo srce mora da bude dovoljno tiho i staloženo i dovoljno iskreno, pre no što Bog počne da dela. Delovanje Svetog Duha je suptilno, a oni koji su ga okusili znaju to. Ljudi koji često ulažu napore u pravcu istine mogu često da osete prosvećenje Svetog Duha, tako da njihov put prakse u obavljanju dužnosti protiče glatko, a u srcu im postaje sve jasnije. Ljudi bez iskustva ne mogu da osete delovanje Svetog Duha, niti ikada mogu da vide ispravan put. Njima su sve stvari maglovite i opskurne; oni ne znaju koji je put pravi. Zapravo i nije toliko teško postići razumevanje istine i jasno videti put primene: ako neko u svom srcu ima takva stanja, Sveti Duh će delovati. Ali, ako izađeš iz takvih stanja, nećeš moći da detektuješ delovanje Svetog Duha. To nije apstraktno ni nejasno. Ako se nalaziš u tim stanjima i ako ti je srce u tim stanjima, ako tragaš, ako se trudiš, ako duboko razmišljaš i moliš se, Sveti Duh će delovati u tebi. Ali, ako si rasejan, ako uvek želiš da stremiš ka statusu i da se boriš za slavu i dobitak, ako uvek želiš da praviš galamu oko forme i da svoj trud primenjuješ na nju – ako stalno eskiviraš, kriješ se, izbegavaš i odbacuješ Boga, ako nisi iskren i ako ti srce nije otvoreno prema Njemu – Sveti Duh neće delovati, On te neće primećivati i neće te čak ni prekorevati. Koliko istine može da razume neko ko nije doživeo čak ni da ga Sveti Duh prekori? Ponekad, Sveti Duh te prekoreva da bi ti stavio do znanja koji je ispravan, a koji pogrešan način da nešto uradiš. Kada ti On pruži takav osećaj, šta na kraju zadobijaš od toga? Zadobićeš sposobnost da razlikuješ ispravno od pogrešnog i već na prvi pogled bićeš načisto u vezi s tom stvari: „Ovaj način je pogrešan – on nije u skladu s načelima. Ne smem to da radim.” U vezi s tom stvari, jasno ćeš znati koja su načela, kakva je Božja namera i šta je zaista istina, pa ćeš znati i šta treba da učiniš. Ali, ako Sveti Duh ne deluje, ako te On ne disciplinuje na taj način, zauvek ćeš biti u smetenom stanju i ništa ti neće biti jasno u vezi s takvim stvarima. Kad ti se takve stvari dogode, bićeš zaprepašćen; kad ti se one dogode, nećeš znati šta se dešava i u srcu ćeš biti veoma smeten – neće ti biti jasno šta treba da radiš. Možda ćeš zbog toga biti veoma uznemiren – ali, zbog čega Sveti Duh neće da deluje? Možda neka stanja u tebi nisu ispravna, pa se opireš. Čime se opireš? Ako se čvrsto držiš nekih pogrešnih gledišta ili predstava, Bog neće delovati, nego će sačekati da ti kad-tad shvatiš da je ta predstava, odnosno gledište pogrešno. Sveti Duh će delovati samo na tom temelju. Kad Sveti Duh deluje, On se ne zaustavlja na tome da ti svesno stavi do znanja šta je ispravno, a šta pogrešno. Umesto toga, On ti dopušta da jasno vidiš koji je put, pravac i cilj i koliko je tvoje razumevanje daleko od istine. On ti dopušta da to jasno spoznaš. Jeste li imali takva iskustva? Ako neko veruje u Boga deset ili dvadeset godina bez takvih konkretnih iskustava, kakva je onda ta osoba? To je nepažljiva osoba. Ona može da ponudi svega nekoliko, često usmeno ponavljanih doktrina i otrcanih fraza i može samo da rešava probleme uz pomoć tih nekoliko svojih strategija i jednostavnih tehnika. Zbog toga joj je suđeno da načini mali napredak – ona nikada neće razumeti istinu, a Sveti Duh neće delovati u njoj. Tako nepažljivi ljudi, kojima je istina potpuno van domašaja, ne mogu da razumeju istinu čak ni ako ih Sveti Duh prosvećuje. Prema tome, Sveti Duh neće delovati u njima. A zašto neće? Da li Bog favorizuje neke ljude? Ne. Šta je onda razlog? Razlog je to što su ti ljudi lošeg kova i što je to van njihovog domašaja. Oni ne razumeju istinu čak ni ako Sveti Duh deluje; ako im se kaže da je nešto načelo, da li će oni biti sposobni da to razumeju? Neće. Stoga, Bog to neće uraditi. Jeste li imali iskustva s tim? Istina je nepristrasna. Dok stremiš ka njoj, dok se udubljuješ u nju, Sveti Duh će delovati i ti ćeš je zadobiti. Ali, ako si lenj i ako žudiš za komforom, ako nisi spreman da se potrudiš oko istine, Sveti Duh neće delovati i ti nećeš moći da zadobiješ istinu, ma ko da si. Da li sada razumete? Da li vi trenutno stremite ka istini? Ko god stremi ka njoj, taj je zadobija, a oni koji na kraju budu zadobili istinu postaće blago. Oni koji ne mogu da je zadobiju mogu samo da im zavide, ali uzalud: ako propuste ovu priliku, ona će nestati.

Koji je najbolji vremenski period za stremljenje ka istini? To je ovaj period, kad Bog obavlja delo u telu, kad ti govori i razgovara s tobom licem u lice, kad te usmerava i pomaže ti. Zašto kažem da je ovo najbolji period? Zato što reči i delo ovaploćenog Boga mogu da ti u potpunosti omoguće da razumeš namere Svetog Duha i omogućavaju ti da spoznaš kako Sveti Duh deluje. Ovaploćeni Bog je u stanju da u celosti razume načela, obrasce, načine i sredstva delovanja Svetog Duha i On ti govori o tome, kako ti ne bi morao sȃm da se petljaš oko toga. Kreni ovom prečicom i moći ćeš odmah to da dostigneš. Kad ovaploćeni Bog prestane da govori i kad dovrši Svoje delo, moraćeš sȃm da se petljaš s tim. Nema nikoga ko bi mogao da zameni ovo ovaploćeno telo i ko bi mogao izričito da ti kaže šta da radiš, kuda da se zaputiš i kojim putem da kreneš. Nema nikoga ko bi mogao da ti kaže te stvari; ma koliko duhovnosti da neko ima, on to ne bi mogao da učini. Postoje primeri za to. Isti je slučaj i sa vernicima u Isusa, koji veruju dve hiljade godina: sada se neki od njih vraćaju korak unazad da bi čitali Stari zavet i držali se zakona; a neki nose krstove, a u svojim sobama kače deset zapovesti i drže se propisa i zapovesti. I šta su na kraju zadobili? Sveti Duh deluje, ali ako izričite Božje reči nisu prisutne, ljudi uvek samo tumaraju unaokolo. Šta znači odsustvo izričitih reči? To znači da ono oko čega ljudi petljaju i što dobijaju ne dovodi do konačnog zaključka. Ne postoji niko ko može da ti pruži izvesnost, ko može da ti kaže da je ispravno da uradiš ovo, a pogrešno da uradiš ono. Nema nikoga ko može to da ti kaže. Čak i ako te Sveti Duh prosveti i ako ti veruješ da je to ispravno, da li onda Bog to odobrava? Ni ti nisi siguran, zar ne? (Ne, nismo.) Te reči Gospoda Isusa, koje je On ostavio za Sobom pre dve hiljade godina i koje su zabeležene u Bibliji – sada, dve hiljade godina kasnije, vernici u Gospoda ponudili su razna objašnjenja po pitanju Njegovog povratka i ne postoji niko ko zna kako zapravo glasi precizno objašnjenje. Dakle, za njih je veliki napor da prihvate ovu etapu dela. Šta to pokazuje? Da za te dvosmislene reči koje nisu izričito date, deset ljudi ima deset objašnjenja, a sto ljudi, sto objašnjenja. Svako ima svoja opravdanja i argumente. Koje objašnjenje je tačno? Sve dok Bog ne izgovori ili ne ponudi zaključak, ništa što čovek kaže nije važno. Ma koliko da je tvoja veroispovest velika i ma koliko članova da ima, da li je to Bogu bitno? (Nije.) Bog ne gleda na tvoju silu. Čak i ako nijedna osoba na svetu ne može da prihvati ono što Bog radi, to je ispravno i to je istina. To je večna, nepromenljiva činjenica! Sve religije i veroispovesti objašnjavaju to na ovaj ili onaj način, a šta se na kraju dešava? Ima li od tvog objašnjenja ikakve koristi? (Ne.) Bog ga pobija jednom jedinom rečenicom. Kako god da kreneš to da objašnjavaš, hoće li se Bog obazirati na tebe? (Ne.) Zašto se Bog neće obazirati na tebe? Bog je počeo da obavlja novo delo, i to traje evo već skoro trideset godina. Hoće li se On obazirati na te ljude, ma koliko oni nadmeno galamili? (Neće.) On se neće obazirati. Ljudi iz religije bi rekli: „Bez Tvog obaziranja na njih, zar ti ljudi ne mogu da budu spaseni?” Činjenica je da su Božje reči odavno sve razjasnile i biće onako kako Bog kaže. Ma koliku silu religijski svet imao, neće od nje imati nikakve koristi; ma koliko da su brojčano nadmoćni, to ne dokazuje da oni poseduju istinu. Bog radi ono što treba da radi; gde god treba da počne, On tu i počinje; koga god treba da izabere, On toga i bira. Da li religijski svet utiče na Njega i da li Ga sputava? (Ne.) Ni najmanje. To je Božje delo. A opet, iskvareno čovečanstvo želi da se raspravlja s Bogom i po čitav dan Mu nudi objašnjenja – ima li od toga ikakve koristi? Oni čak prisvajaju biblijske reči i tumače ih kako im drago – očigledno ih izvlače iz konteksta i čak žele da ih se celog života pridržavaju, čekajući da ih Bog ispuni. Oni sanjaju! Ako čovek ne traga za istinom u Božjim rečima i ako uvek želi da traži od Boga da uradi ovo ili ono, da li taj čovek i dalje poseduje razum? Šta on pokušava da učini? Da li želi da se pobuni? Da li želi da se suprotstavi Bogu? Kad se budu desile velike katastrofe, svi će zanemeti; plakaće i vrištaće, ali uzalud. Zar se stvari neće tako odvijati? Hoće.

Sada je najbolji vremenski period – ovo je vreme kada Bog spasava ljude i usavršava ih. Nemojte čekati da propustite ovu priliku i da tek onda razmišljate: „Koje je značenje onoga što je Bog rekao? Bilo bi bolje da sam to tada pitao, jer sada više ne mogu da pitam. Stoga ću se samo pomoliti; Sveti Duh će delovati, a to je ista stvar.” Hoće li biti isto? (Neće.) Kad bi bilo isto, onda ljudi koji su tokom ove dve hiljade godina verovali u Gospoda ne bi bili ovakvi kakvi jesu. Pogledajte samo reči koje su takozvani svetitelji zapisivali tokom prve polovine drugog milenijuma – kako su samo plitke, kako su jadne! Sada postoji debela knjiga himni koje ljudi svih religija i veroispovesti pevaju, a te himne govore isključivo o Božjoj blagodati i o blagoslovenosti – samo o te dve stvari. Je li to znanje o Bogu? Ne, nije. Ima li u tome i trunke istine? (Nema.) Oni samo znaju da Bog voli ljude ovog sveta. Ima jedna izreka koja oduvek postoji u svetu i nikada se ne menja: „Bog je ljubav”. To je jedina rečenica koju oni znaju. Pa dobro, kako to Bog voli ljude? Bog sada napušta ljude i eliminiše ih – da li je On i dalje ljubav? Kako oni to vide, nije – ne više. I zato Ga oni osuđuju. Najžalosnije je to što čovek ne stremi ka istini i što ne može da je razume. Trenutno postoji tako sjajna prilika. Bog se ovaplotio da bi izrazio istinu i da bi lično spasao ljude. Bila bi velika šteta ako ti ne bi stremio ka istini i ako je ne bi zadobio. Da si stremio ka njoj i da si to činio energično, a da naposletku ipak nisi uspeo da je razumeš, savest bi ti bila čista – barem ne bi izneverio samog sebe. Jeste li sada započeli sa svojim stremljenjem? Da li se obavljanje dužnosti računa kao stremljenje ka istini? To se računa kao neka vrsta saradnje, ali, što se tiče dostizanja stremljenja ka istini, to još uvek ne može da se računa kao stremljenje ka istini. To je samo jedan oblik ponašanja, vrsta aktivnosti – to je posedovanje stava za stremljenje ka istini. Kako se onda nešto može računati kao stremljenje ka istini? Moraš početi tako što ćeš razumeti istinu. Ako ne razumeš istinu i ako ništa ne uzimaš zaozbiljno, ako samo smeteno obavljaš svoju dužnost i radiš šta ti je volja, ali zato nikad ne tragaš za istinom, niti vodiš računa o istina-načelima, hoćeš li onda moći da razumeš istinu? A ako ne razumeš istinu, kako možeš da stremiš ka njoj? Zar nije tako? (Jeste.) Kojoj vrsti ljudi pripadaju oni koji ne streme ka istini? Oni su idioti. Kako, dakle, da stremite ka istini? Morate najpre da je razumete. Da li je naporno razumeti istinu? Ne, nije. Počnite od okruženja s kojim dolazite u dodir i od dužnosti koju obavljate, a zatim primenjujte i obučavajte se u skladu sa istina-načelima. Na taj način pokazuješ da si krenuo putem stremljenja ka istini. Kao prvo, krećući od tih načela, počni da tragaš, da razmišljaš, da se moliš i da, malo po malo, zadobijaš prosvećenje – to prosvećenje koje zadobijaš je istina koju treba da razumeš. Tražite istinu iz svog učinka u obavljanju dužnosti i stremite ka akciji u skladu sa istina-načelima. Sve ove stvari su neodvojive od stvarnog života: ljudi, događaji i stvari sa kojima se susrećete u životu, kao i pitanja koja spadaju u okvir vaših dužnosti. Počnite od tih stvari i dostignite razumevanje istina-načela – tada ćete imati život-ulazak.

23. oktobar 2019. godine