Dodatak: Detaljna analiza tradicionalnih kultura Istoka i Zapada

Recite Mi, šta je istina? Zar nismo o toj temi već razgovarali u zajedništvu? (Jesmo.) Pa recite Mi onda, svojim rečima, šta je istina. (Istina je načelo i kriterijum po kojem procenjujemo sve ljude, događaje i stvari.) Dobro. Još neko? Da li možemo to da kažemo i drugačije? Nemojte da razmišljate o tome koje reči doktrine da upotrebite ili koji stih Božjih reči da izaberete kao odgovor, samo odgovorite koristeći reči iz svog stvarnog iskustva i praktičnog razumevanja. Ne moraju da budu toliko dubokoumne. Neki ljudi kažu: „Božje reči su istina.” To je tačno, ali ako te reči samo izgovaraš, a ne razumeš njihovo pravo značenje, tebi su one onda samo doktrina. Hajde da odemo i korak dalje – šta je istina? Šta su Božje reči? Šta je suština Božjih reči? Da li je istina kriterijum do kojeg ljudi dolaze razmišljanjem i razmatranjem? (Nije.) Da li je istina iskustvo koje su ljudi izveli i znanje koje su stekli, ili neka vrsta društvene kulture, ili tradicionalna kultura stvorena unutar određenog društvenog konteksta? (Nije.) Da li su onda načela koja ljudi sami izvode u vezi sa svojim vladanjem i postupcima istina? (Nisu.) Pa šta je onda tačno istina? Kako možemo precizno da objasnimo načela o kojima govorimo, tako da imaju jasno značenje i da ljudi, čim ih čuju, znaju da je to istina? Kako možemo da ih objasnimo, a da ljudi osete da su ti principi sažeti i precizni? (Svi Božji zahtevi prema čoveku su istina.) Svi Božji zahtevi prema čoveku su istina, to je tačno, ali kako biste to mogli reći još preciznije? (Istina je stvarnost svih pozitivnih stvari.) Ranije se to često govorilo. Često smo govorili da su Božje reči, Njegovi zahtevi prema čoveku i stvarnost svih pozitivnih stvari istina – šta još? (Istina je put i kriterijum po kojem bi ljudi trebalo da se vladaju i rešavaju stvari.) Istina je put i kriterijum po kojem bi ljudi trebalo da se vladaju i rešavaju stvari, to je takođe tačno. Sada povežite sve te aspekte i definišite istinu u jednoj sažetoj rečenici. (Bog je istina.) Bog je istina; to je malo preširoka definicija, previše uopštena. Definicija treba da bude preciznija, tako da, kada je ljudi čuju, osete da je to precizna definicija, a ne prazna, već prilično konkretna i praktična; da pomisle da zvuči prikladno. Pokušajte opet da je sažmete; kako biste se tačno mogli izraziti još preciznije? (Višnji je ranije u zajedništvu govorio da je istina kriterijum čovekovog vladanja, njegovih postupaka i obožavanja Boga.) Zar to nije rečeno kratko i jasno? (Jeste.) Istina je kriterijum čovekovog vladanja, njegovih postupaka i obožavanja Boga. Zašto istinu definišemo kao kriterijum? Kako treba da razumemo reč „kriterijum” u bukvalnom značenju? (Kao precizno načelo.) Kao precizno načelo ili pravilo; to se takođe može nazvati propisom. Prema tome, na šta se odnosi reč „kriterijum”? (Na standard.) Odnosi se na standardno, precizno pravilo i načelo. To je ono što zovemo kriterijumom. Kriterijum čovekovog vladanja, njegovih postupaka i obožavanja Boga – ako su ove definicije tačne, sa čime se onda taj kriterijum dovodi u vezu? Na šta se ovde odnosi? Odnosi se, kao što smo malopre definisali, na kriterijum čovekovog vladanja, njegovih postupaka i obožavanja Boga. To je istina. Kad neko pročita tu rečenicu, da li može da pomisli: „Naša tradicionalna kultura je takođe istina”? Da li se to može svrstati pod kategoriju istine? (Ne.) Ne može. Da li neko može da kaže: „Imamo zaključak akademskih istraživanja koji je istina”, ili „Naš narod ima kulturu, iskustvo ili dobar moralni standard koji je takođe istina”? Da li možemo tako da definišemo istinu? (Ne, ne možemo.) Zašto ne možemo da je definišemo pomoću tih stvari? Zašto kažemo da te stvari nemaju nikakve veze sa istinom? (Zato što nemaju nikakve veze sa obožavanjem Boga.) Tačno. Mogle bi da se odnose na čovekovo vladanje, ali se ne odnose na obožavanje Boga. Na šta se odnosi vladanje o kojem one govore? Koji su njihovi standardi i pravila? Dobro ponašanje koje potiče od Sotone. Ove stvari ne govore o obožavanju Boga, već o obožavanju i o pružanju odbrane Sotoni. Ti standardi i pravila predstavljaju skup izreka ili kultura o čovekovom vladanju koje su izvedene iz ljudske uobrazilje i predstava, kao i iz onoga što ljudi smatraju dobrim moralom ili ponašanjem. Ne obuhvataju istinu niti obožavanje Boga – nemaju nikakve veze sa obožavanjem Boga.

Kineski narod je sažeo tradicionalnu kulturu koja je pogodna samo za Kineze, a koju zapadnjaci ne mogu da prihvate. Zapadnjaci imaju svoje sopstvene nacionalne heroje, nacionalni osećaj moralnog integriteta i nacionalne kulture, ali kada bi doneli svoju kulturu na Istok, da li bi je ljudi tamo prihvatili? (Ne bi.) Bilo bi isto, ne bi je prihvatili. Stoga, koliko god da ljudi imaju visoko mišljenje o tim kulturama, koliko god da smatraju da su te tradicije uzvišene, da li postoji bilo kakva veza između njih i istine? (Ne.) Ne postoji nikakva veza. Na primer, u jednoj vrsti tradicionalne kulture Istoka smatra se da su sove zloslutne životinje. Kako se ono kaže? „Ne boj se sove koja plače, već one koja se smeje. Ako čuješ huk sove, nevolje su neizbežne.” U tradicionalnoj kulturi Istoka sove se smatraju pticama zloslutnicama koje donose nesreću. Prema tome, da li ljudi na Istoku vole ovu „nesrećnu” životinju? (Ne vole.) Na čemu se zasniva ta odbojnost? Na tradicionalnoj kulturi Istoka i stvarima koje se prenose s kolena na koleno, poput izreke: „Čuti huk sove je nagoveštaj smrti nekog člana porodice.” To bi mogao da bude zakon koji su ljudi izveli, njihova uobrazilja ili slučajnost, nakon čega ljudi u svom srcu veruju da su sove loše. Veruju da niko ne treba da ih obožava niti da ih smatra životinjama koje donose sreću i da ako vide sovu, treba brzo da je oteraju i ne treba da joj požele dobrodošlicu. Zar ovo nije jedna vrsta kulture? (Jeste.) Bez obzira na to da li je ova vrsta kulture pozitivna ili negativna, to jeste jedna vrsta narodnog nasleđa. Hajde da za sada ne govorimo o tome da li je to ispravno ili pogrešno i da samo kažemo da ovakvu vrstu kulture potpuno prihvata svaki čovek na Istoku, naročito u Kini. Tamo svaki čovek u svom srcu veruje da su sove loše i da nisu životinje koje donose sreću, tako da žure da ih izbegnu čim ih ugledaju. Međutim, na Zapadu neki ljudi veruju da su sove životinje koje donose sreću i zato drže figurice i slike sova kao ukrase. Takođe postoje i razni vezovi i totemi sa dezenima sove, i one se smatraju životinjama koje donose sreću. Šta znači biti životinja koja donosi sreću? Znači da ti ta životinja može doneti sreću i da nećeš doživeti nesreću nakon što je vidiš ili čuješ njen huk. To je vrsta popularne tradicionalne kulture Zapada. Nećemo prosuđivati koja je od ove dve kulture ispravna, a koja pogrešna; nećemo suditi o tome. Ali kroz ovaj primer možemo videti da je jedna ista životinja koju je stvorio Bog podložna različitim gledištima i predstavama na Istoku i na Zapadu, koji su, povrh svega, potpuno različiti. Ljudi na Istoku ne smatraju je nečim dobrim; bez obzira na to da li se ona smeje ili plače, to ne smatraju dobrim za sebe, dok ljudi na Zapadu smatraju da sova donosi sreću bez obzira na to da li plače ili se smeje i da im sâm pogled na nju može doneti sreću, pa ih stoga smatraju životinjama koje donose sreću. Ova dva gledišta i načini ophođenja prema sovama potiču iz tradicionalne kulture: po jednom se veruje da sove donose nesreću, a po drugom da donose sreću. Ako to sada razmotrimo, koje je od ova dva gledišta u skladu sa istinom, a koje nije? (Ni jedno ni drugo nije u skladu sa istinom.) Na čemu zasnivate tu tvrdnju? (Ni jedno ni drugo gledište ne potiče od Boga.) To je tačno. Na čemu ljudi zasnivaju svoju tvrdnju da sove nisu životinje koje donose sreću? To je tradicionalna kultura Istoka; na osnovu tradicionalne kulture oni procenjuju ono što smatraju srećnim ili nesrećnim, odnosno ono što donosi katastrofu, zlu kob ili dobru sreću. Takav pogled na stvari proizašao je iz uobrazilje i predstava, iz kojih i nastaje ovakva vrsta kulture. Zapadnjaci misle da ta vrsta životinje ljudima može doneti sreću, i naravno, to je malo bolje i naprednije gledište od onog po kojem tretiramo i posmatramo sove kao ptice zloslutnice. To čini da ljudi osećaju da je sova prilično dobra životinja i bar će se osećati smireno i stabilno kada je ugledaju, što je bolje nego da osećaju da nemaju sreće. Ali šta ti možeš da dobiješ ako shvataš stvari na taj način? Da li sove stvarno mogu da ti donesu sreću? (Ne mogu.) Da si rođen u Kini, da li bi sove zaista mogle da odrede tvoju sreću? Odgovor je takođe ne. Prema tome, šta iz toga može da se uvidi? Bez obzira na to da li veruješ da ova životinja može da ti donese nesreću ili sreću, to je samo ljudsko verovanje i predstava, nije činjenica. Šta to dokazuje? (Da tradicionalna kultura nije istina.) Tačno; nijedna kultura nije istina. Pa kako bi onda trebalo da se ophodimo prema sovama u skladu sa istinom? To se tiče kriterijuma čovekovog vladanja, njegovih postupaka i obožavanja Boga. Koji je ovde kriterijum u pitanju? To jest, iz koje perspektive treba da posmatraš ovo stvorenje i kako treba da se ophodiš prema njemu kad se pojavi pred tobom, bilo da plače ili se smeje – sve se to tiče kriterijuma. Šta je kriterijum? (Istina.) Kriterijum je istina. Kako treba da se ophodiš prema sovi i na čemu to treba da zasnivaš? (Na Božjim rečima.) A šta kaže Božja reč o postupanju s ovakvom vrstom stvorenja? Njegove reči ne kažu konkretno: „Moraš se ispravno ophoditi prema sovama i ne smeš biti pristrasan u tom pogledu. Ne možeš da kažeš da sove donose nesreću, ali ni da će ti doneti sreću. Moraš se ophoditi prema sovama objektivno i pravedno.” Bog to nije rekao. Prema tome, na čemu treba da zasnivaš svoje gledište po pitanju sova kako bi ono bilo u skladu sa kriterijumom, sa istinom? (Na činjenici da je Bog stvorio sve stvari.) Tvoj temelj treba da bude činjenica da je Bog stvorio sve stvari, to je istina. U Božjim rukama sve stvari imaju svoju funkciju, misiju i vrednost u postojanju. Šta još? (Iz Božje perspektive, sve stvari su dobre.) Tačno, sve što je Bog stvorio je dobro, ima vrednost u postojanju i treba da postoji. Sve što potiče od Boga i što je On stvorio nikada neće biti bespotrebno. Šta znači ovo „nikada neće biti bespotrebno”? Znači da ljudima neće nasumično donositi nesreću. Da li zaista jedna mala sova može nasumično da ti donese nesreću? Zar to ne bi sovu učinilo previše moćnom? Ko je viši: čovek ili sova? Čovek je upravnik svih stvari, i tačnije je reći da čovek kontroliše sudbinu sova, i da bi bez problema mogao da ih sve uništi. Nije moguće da sove promene čovekovu sudbinu. Prema tome, kako se u skladu sa istinom treba ophoditi prema ovim stvorenjima? Prema njima se treba ophoditi u skladu sa Božjim rečima. Bog je stvorio sve stvari, sva različita stvorenja, kao i ljude. Sove su stvorenja, tako da bi trebalo da im pristupimo iz perspektive iz koje se ophodimo prema svim stvorenim bićima. Prvo, ne možemo nasumice da uništavamo zakone njihovog opstanka. Na primer, navika i karakteristika sova je da spavaju tokom dana, a love i aktivne su noću. Ako naiđeš na povređenu sovu i dobrodušno je uzmeš u svoj dom, kako bi trebalo da se ophodiš prema njoj? (U skladu s njenim navikama.) Tačno, moraš da poštuješ zakone po kojima sova živi. Nemoj da pokušavaš da je nateraš da spava noću tako što ćeš joj, ako ne spava, dati tablete za spavanje. To je pogrešno. Ako noću stalno pravi buku, a to remeti tvoj san, možeš da je premestiš negde gde te neće ometati, ali ne smeš da poremetiš zakone po kojima sova živi, niti da narušiš njen način preživljavanja. Zar nije ispravno ovako postupati sa sovama? (Jeste.) To bi trebalo da bude tvoje gledište na sve stvari koje je Bog stvorio. Prvo, treba da imaš ispravno gledište. To je prvi korak koji treba da preduzmeš kada nešto radiš. Drugo, moraš ovo ispravno gledište da primeniš u praksi kada radiš nešto ili rešavaš stvari, te će tako ono što radiš biti u skladu sa istinom. To su kriterijumi. Kriterijumi su, jednostavno rečeno, precizna pravila i zakoni. Na primer, kada mačka vidi miša, ona hoće da ga ulovi. Recimo da misliš da su miševi takođe Božja stvorenja i želiš da obuzdaš mačku i sprečiš je da uhvati miša – da li je to pogrešno? (Jeste.) Šta misliš o ovom pristupu? (Krši zakone.) Suprotno je zakonima prirode. Neki ljudi, kada vide ribu u vodi, pomisle: „Svi kažu da ribe ne mogu da žive bez vode. Ali sve ću učiniti ne bih li je izvadio iz vode i učinio da živi na kopnu.” Kao rezultat toga, riba ubrzo ugine. Kako se to zove? (To je apsurdno.) To je apsurdno. Da li ste kroz diskusiju o sovama manje-više uspeli da razumete šta su kriterijumi i na čemu se zasnivaju? (Zasnivaju se na Božjim rečima.) Tačno, zasnivaju se na Božjim rečima. Prema tome, kako bi ubuduće trebalo da se odnosite prema sovama? Kada bi jedne večeri sova plakala pored tvog prozora, kako bi trebalo da se ophodiš prema njoj? U najmanju ruku, znamo da ona ima pravo da plače, i treba da joj dopustimo to pravo. Ako je previše bučna, možeš da je oteraš, ali nema potrebe da brineš o tome da li će te narednog dana snaći neka nesreća. Nije potrebno razmišljati o tome jer su čovekova sudbina, život i smrt, sve u Božjim rukama i pod Njegovom suverenošću. Ljudi ne razumeju istinu, pa su lako podložni predrasudama prema stvarima i mogu čak da imaju uobrazilju i predstave ili da postanu donekle sujeverni. To dovodi do toga da ljudi imaju pogrešno gledište po pitanju mnogih stvari i da ne postupaju u skladu sa istina-načelima ili ne zadovoljavaju u svemu kriterijum čovekovog vladanja, njegovih postupaka i obožavanja Boga. Zašto se to dešava? (Zato što ne razumeju istinu.) To se dešava zato što ne razumeju istinu.

Kada ljudi sa Istoka dođu u kontakt sa zapadnjacima, oni uočavaju njihove upečatljive karakteristike – visoki nosni luk, velike oči, različitu boju kose i to kako svi elegantno izgledaju – i nesvesno počinju da im zavide ili da im se dive. Zatim, kroz dalji kontakt, oni neprestano prihvataju zapadnu kulturu. Zašto su u stanju da je prihvate? Zato što im duboko u sebi zavide i žele da budu poput njih. Misle da je Bog odredio spoljašnji izgled i da to ne može da se promeni, ali da bi bili dostojanstveni ako bi usvojili zapadnjački način života, kao što su način na koji jedu, kako se oblače, koriste stvari, kao i njihov način govora, razmišljanja i kulturu. Šta misliš o ovoj vrsti ideje? Da li je svi imaju? (Da.) Neki istočnjaci vole da imitiraju zapadnjake i prva stvar koju imitiraju je ispijanje kafe. Osećaju da je istočnjačko ispijanje čaja previše neprefinjeno, pa od zapadnjaka uče da piju kafu. Naročito, neki istočnjaci vide mnoge zapadnjake kako svako jutro žure na posao, držeći svoje šolje sa kafom, pa vremenom i oni nauče da čine isto, čak i kada zapravo nisu zauzeti. To se zove imitacija. Istočnjaci u stvari nemaju tu naviku, ali misle da su zapadni običaji dobri, uzvišeni i elegantni. Veruju da, ako tu naviku nemaju, moraju da je nauče i imitiraju, i misle da će se, ako uspeju da je nauče i da žive prema njoj, zasigurno pridružiti redovima zapadnjaka i postati jedan od njih. To je neka vrsta obožavanja zapadnjaka. Ako ti se nešto stvarno sviđa, onda to slobodno prouči, ali ako takav običaj učiš samo radi spoljašnjeg utiska, da bi se hvalisao pred drugima, onda je to imitacija. Ako čovek ne razume istinu, neće imati kriterijum u bilo čemu što radi i biće kao muva bez glave, bez cilja i pravca. Kada vidi zapadnjake, proučavaće kako se zapadnjaci ponašaju; kada vidi šta je moderno u svetu, proučavaće to. Takvi su nevernici. A ako neko ko veruje u Boga radi isto, kakva je onda ta osoba? (Bezvernik.) Tačno. Da li oni imaju standarde ili načela kada rade stvari? (Nemaju.) Nemaju načela. Zašto? Zato što obožavaju ovozemaljske trendove i opakost; ne dive se Bogu, duboko u srcu ne vole istinu, ne prihvataju je i ne tragaju za istinom. Takvi ljudi su svi bezvernici. Budući da ovaj tip ljudi poseduje ovakve suštine, čak i ako provode vreme u crkvi čitajući Božje reči i slušajući propovedi, oni i dalje nikada neće biti u stanju da pronađu kriterijum čovekovog vladanja, njegovih postupaka i obožavanja Boga. To implicitno znači da nikada ne mogu da zadobiju istinu. Zar nije tako? (Jeste.) Imitiranje drugih u ispijanju kafe može da otkrije čovekove sklonosti, put kojim ide i načela njegovih postupaka. Recite Mi, da li je ispijanje čaja istina, ili je ispijanje kafe istina? (Ni jedno ni drugo nema veze s istinom.) Dobro rečeno. Šta je onda istina? Neki ljudi kažu: „Sve što potiče od Boga je istina. Božje reči koje kažu da je dobro jesti sezonsku hranu su istina.” To je tačno. Istina je kriterijum čovekovog vladanja, njegovih postupaka i obožavanja Boga. Dakle, šta podrazumeva kriterijum čovekovog vladanja? Taj kriterijum uključuje svaki aspekt istine koji se tiče vladanja. Šta je sa kriterijumom postupanja? To su način i sredstvo pomoću kojih rešavaš stvari. Kriterijum obožavanja Boga da i ne pominjemo. Svi znamo šta je. Ovaj kriterijum obuhvata ove stvari i one se sve tiču istine. Pretpostavimo da neko kaže: „Zašto ti se ne sviđa čaj?” a ti kažeš: „Da li to što mi se ne sviđa čaj nije u skladu sa istinom?” Neko drugi kaže: „Ti si na Zapadu, zašto nisi naučio da piješ kafu? Kako to da ne piješ kafu, uopšte nemaš ukusa!” a ti kažeš: „Da li ti to pokušavaš da me osudiš? Da li je greh ne piti kafu? Da li je ’ukus’ istina? Koliko vredi ukus?” Potpuno je bezvredan, zar ne? Ne razumeti istinu je ono što je zaista bezvredno! Šta bi ljudi trebalo da shvate iz ovog primera? Trebalo bi da shvate kakvo mišljenje treba da imaju prema takvim ljudima, događajima i stvarima i kako da se nose s njima onako kako Bog zahteva, kako bi ispunili standarde koje On traži. Šta bi ljudi trebalo da razumeju iz svega ovoga i za čime bi trebalo da tragaju? To je kriterijum koji treba da slede u postupanju sa svim vrstama stvari.

Da li mislite da su tradicionalna kultura ili nacionalni osećaj dovoljno vredni da bi se nazivali „kriterijumom”? (Ne.) Na primer, „Biti čovek znači da moraš da voliš svoju zemlju” – da li je to kriterijum? (Nije.) „Biti čovek znači da moraš da budeš odan roditeljima” – da li je ovo kriterijum? (Nije.) Neki ljudi takođe kažu: „Žene moraju da budu čestite”, ili „Žene moraju da slede Tri poslušnosti i četiri vrline”, ali da li su to kriterijumi? (Nisu.) „Muškarac može da ima samo jednu ženu i mora da joj bude veran” – da li je ovo kriterijum? Da li se računa kao istina? (Ne.) To je ispravno i moralno ponašanje, i najosnovnija, najtemeljnija stvar u ljudskosti, ali ne doseže do istine. U skladu je sa moralnim standardima i standardima ponašanja normalne ljudskosti, ali da li se može smatrati kriterijumom? Na šta se odnosi kriterijum? (Na istinu.) Kriterijum se odnosi na istinu, i sve što ne doseže do istine stoga nije kriterijum. Da li vidite? Da li su zahtevi prema muškarcima i ženama u tradicionalnoj kulturi koje sam upravo pomenuo Božji zahtevi? (Nisu.) Pa, šta Bog zahteva od muškaraca? Šta kaže Biblija? (Da treba da rade i da se pomuče kako bi izdržavali svoje porodice.) To je Božji zahtev za muškarce i najosnovnija stvar koju bi muškarac trebalo da bude u stanju da učini. A šta je sa Božjim pravilom za žene? (Da žude za svojim muževima.) Pošto Božje reči tako kažu, to je istina i ljudi treba da je se pridržavaju. Sve što potiče od čovekove tradicionalne kulture ili moralnih spisa, koliko god da je ispravno, nije istina. Zašto kažem da nije istina? (Zato što Bog to nije rekao.) Ono što Bog nije rekao zasigurno nije istina, niti je istina ono što nema veze sa zahtevima Božjih reči. Po kojim standardima istočnjaci definišu žene? Oni veruju da dobre žene pre svega moraju da budu blage i čedne, kulturne i prefinjene, simpatične i sitne, a nakon što stupe u brak, bez pogovora moraju da se brinu o svim članovima porodice, mladim i starim. One su samo otirači. To je slika žene koju su stvorili istočnjaci; to su obavezni standardi koje postavljaju ženama. Hajde sada da pogledamo šta su obavezni standardi koje zapadnjaci postavljaju ženama, odnosno šta zapadnjaci podučavaju i zagovaraju kroz svoje misli i gledišta. Zapadnjaci veruju da žene treba da budu nezavisne, slobodne i ravnopravne – to su u suštini prava žena za koja se zalaže Zapad. Ta prava predstavljaju osnovnu definiciju i zahtev koji se postavlja ženama, odnosno, predstavljaju osnovni koncept načina života i izgleda žene. Koji je to koncept? Da žene ne treba ceo dan da budu pokorne, jadne i poslušne, da ne treba da su poput otirača. Zapadnjaci misle da je to loše i da žene moraju da budu jake i odvažne. U njihovim srcima, to su obavezni standardi za žene. Veruju da žene ne treba da budu kao marionete i da se svakodnevno bespogovorno pokoravaju nevolji, čekajući da ih neko izgrdi ili im naređuje. Smatraju da za takvim stvarima nema potrebe. Zapadnjaci se zalažu za to da žene preuzimaju inicijativu, da budu nezavisne i hrabre u svojim postupcima. Naravno, naše shvatanje se možda ne poklapa u potpunosti sa njihovim mišljenjem, ali to je, uglavnom, glavna razlika između žena sa Istoka i žena sa Zapada. Koje je od ova dva gledišta ispravno? (Ni jedno ni drugo nije ispravno.) Zapravo, ne radi se o tome šta je ispravno, a šta pogrešno. U istočnom društvenom okruženju, unutar takve zajednice, moraš tako da živiš. Kad bi poželeo da se pobuniš protiv toga, da li bi mogao? Unutar porodice, ako se pobuniš, ti rizikuješ svoj život. Na Zapadu možeš da živiš kao što živi žena sa Zapada, ali bez obzira na to kako živiš, u kojem društvenom okruženju ili zajednici, koje gledište je u skladu sa istinom? (Ni jedno ni drugo nije u skladu sa istinom.) Ni jedno gledište nije u skladu sa istinom; i jedno i drugo su suprotni istini. Zašto to kažem? Istočnjaci žele da žene uvek budu pristojne, da budu oličenje Tri poslušnosti i četiri vrline, da budu čestite i nežne – koja je svrha toga? Da bi mogli lakše da ih kontrolišu. To je zlurada ideologija koja se razvila iz tradicionalne kulture Istoka i zapravo šteti ljudima, što na kraju dovodi do toga da žene žive bez smera ili sopstvenog mišljenja. Te žene ne znaju šta treba da rade, kako to da urade, niti koji postupci su ispravni, a koji su pogrešni. One čak predaju svoj život svojim porodicama, ali i dalje osećaju da nisu učinile dovoljno. Da li je ovo nanošenje štete ženama? (Da.) One se čak i ne opiru kada im se oduzimaju prava, prava koja bi trebalo da uživaju. Zašto se ne opiru? One kažu: „Pogrešno je opirati se, nije čestito. Pogledaj te i te, one su mnogo bolje od mene i pretrpele su mnogo više, a nikada se ne žale.” Zašto tako misle? (Pod uticajem su mišljenja iz tradicionalne kulture.) Upravo im ta tradicionalna kultura koja se ukorenila duboko u njima donosi mnogo patnje. Kako to da su u stanju da trpe takvo mučenje? One vrlo dobro znaju da takva vrsta mučenja boli, da ih čini bespomoćnim i da ih pogađa u srce, pa kako onda i dalje to podnose? Koji je objektivni razlog? To je njihov društveni kontekst, ne mogu da ga se oslobode, već mu se samo krotko predaju. I subjektivno se isto tako osećaju. Ne razumeju istinu, ne znaju kako bi žene trebalo da žive dostojanstveno, niti kako je ispravno da žene žive. Niko im nije rekao. Prema onome što one znaju, šta je kriterijum za vladanje žena i njihove postupke? Tradicionalna kultura. One misle da je ono što se prenosi s kolena na koleno ispravno, i da ako to neko prekrši, njegova savest treba da ga osudi. To je njihov „kriterijum”. Ali da li je taj kriterijum zaista ispravan? Da li ga treba staviti pod navodnike? (Treba.) Taj kriterijum nije u skladu sa istinom. Bez obzira na to koliko je nečije ponašanje prihvaćeno ili povoljno pod kontrolom ovog načina razmišljanja i gledišta, da li je to zaista kriterijum? Nije, jer je suprotno istini i ljudskosti. Žene na Istoku su dugi niz godina morale da se brinu o celim svojim porodicama i bile su odgovorne za sve beznačajne sitnice. Da li je to pravedno? (Nije.) Kako onda to mogu da trpe? Vezane su takvim načinom razmišljanja i takvim gledištem. Njihova sposobnost da trpe tako nešto pokazuje da su duboko u sebi 80% sigurne da je to ispravna stvar, da samo treba da izdrže i onda će moći da ispune standarde tradicionalne kulture. Zato idu u tom smeru i vode se tim standardima. Kad bi duboko u sebi verovale da je to pogrešno i da ne bi trebalo to da rade, da nije u skladu sa ljudskošću, da je u suprotnosti sa ljudskosti i istinom, da li bi i dalje mogle to da rade? (Ne bi.) Morale bi da nađu način da se udalje od tih ljudi i da ne budu njihove robinje. Međutim, većina žena se ne bi usudila da to učini – šta one misle? Misle da bi, kad bi otišle, mogle da prežive bez svoje zajednice, ali da bi nosile strašnu stigmu i trpele određene posledice. Nakon vaganja, veruju da bi ih, kada bi to uradile, kolege ogovarale, govoreći kako nisu čestite, društvo bi ih na određene načine osuđivalo i imalo određeno mišljenje o njima i sve bi to dovelo do ozbiljnih posledica. Na kraju, kad sve uzmu u obzir, one pomisle: „Bolje je samo trpeti. U suprotnom, slomila bi me težina osude!” Tako već generacijama žive žene sa Istoka. Šta sve moraju da podnesu iza svog tog dobrog vladanja? Lišavanje ljudskog dostojanstva i prava. Da li su takve misli i gledišta u skladu sa istinom? (Nisu.) Nisu u skladu sa istinom. Žene su lišene dostojanstva i ljudskih prava, izgubile su integritet, nezavisne životne prostore i prostore za razmišljanje, pravo da govore i izraze svoje sopstvene želje – sve što rade, rade za članove svoje porodice. Koja je njihova svrha u svemu tome? Da ispune standarde koje tradicionalna kultura postavlja ženama i da ih drugi ljudi hvale, nazivajući ih dobrim suprugama i dobrim osobama. Zar to nije vrsta mučenja? (Jeste.) Da li je takav način razmišljanja ispravan ili izopačen? (Izopačen.) Da li je u skladu sa istinom? (Nije.) Bog je stvorio slobodnu volju za čovečanstvo, i kakve misli proizilaze iz te slobodne volje? Da li su u skladu sa ljudskošću? Te misli u najmanju ruku moraju da budu u skladu sa ljudskošću. Osim toga, On je želeo da ljudi tokom života imaju ispravna gledišta i shvatanja o svim ljudima, događajima i stvarima, a zatim da izaberu pravi put da žive i da obožavaju Boga. Život koji se živi na taj način dat je čoveku od Boga i on u njemu treba da uživa. Međutim, ljudi su čitav život ograničeni, vezani i izobličeni takozvanim tradicionalnim kulturama i moralnim spisima, i šta na kraju postaju? Oni postaju marionete tradicionalne kulture. Zar uzrok tome nije nerazumevanje istine? (Jeste.) Da li biste vi izabrali da u budućnosti idete tim putem? (Ne.) Prema tome, šta treba da uradite? Pretpostavimo da kažeš: „Boriću se protiv njih” ili „Neću više da im služim. Imam ljudska prava i imam svoj integritet”. Da li je to u redu? (Nije.) To nije u redu. To je prelazak iz jedne krajnosti u drugu i to nije davanje svedočanstva Bogu niti veličanje Boga. Stoga, kako treba da delujete? (U skladu sa načelima.) Naravno da je ispravno delovati u skladu sa načelima. Prema svima treba postupati u skladu sa načelima, tretirati ih kao braću i sestre ako veruju u Boga, a ako ne veruju, kao nevernike. Nema potrebe da sebi činiš nepravdu, narušavaš svoj integritet, ili da se odričeš svog dostojanstva i svojih prava žrtvujući život za njih. Oni to ne zaslužuju. Na svetu postoji samo Jedan koji je vredan toga da Mu posvetiš svoj život. Ko je to? (Bog.) Zašto? Jer Bog je istina, a Njegove reči su kriterijum za čovekovo postojanje, njegovo vladanje i postupke. Sve dok imaš Boga i Božje reči, nećeš zastraniti i bićeš precizan u načinu na koji se vladaš i postupaš. To je krajnji učinak koji Božje reči imaju na nekoga ko je spasen.

„Šta je istina?” je suviše široka tema. Dali smo samo nekoliko primera, od kojih je jedan o tome kako se ophoditi prema sovama. Koje smo još primere spominjali? (Istočnjaci koji imitiraju zapadnjake u ispijanju kafe.) (Standardi koje istočnjaci i zapadnjaci zahtevaju od žena.) To su najočigledniji primeri. Prema tome, između gledišta ljudi sa Istoka i ljudi sa Zapada o raznim stvarima, koje je kriterijum? (Ni jedno ni drugo.) Ni jedno gledište ne uključuje istinu, oba predstavljaju gledišta i mišljenja ljudi. Tačnije, oba predstavljaju pogrešne tačke gledišta i zablude. To nisu kriterijumi, već Sotonine strategije, teorije i filozofije koje štete ljudima. Da li sada malo bolje razumete te stvari, nakon što smo o njima ovako razgovarali u zajedništvu? (Da.) Da nisam o tome govorio, možda biste jednog dana pomislili da imitirate zapadnjake u ispijanju kafe i jedenju hamburgera, ugledajući se na njih. Da li je to u skladu sa načelima? Čak i ako svaki dan jedeš zapadnjačku hranu, sve će biti beskorisno ako ne stremiš ka istini, i dalje nećeš imati kriterijum kako da se vladaš. Ključ je u tome da li si u stanju da tragaš za istinom i postupaš prema načelima – od toga ćeš imati koristi. Kada ovako razgovaram u zajedništvu, da li imate neko razumevanje istine i kriterijuma? (Da.) Da li ima istine unutar tradicionalne kulture ili moralnih kriterijuma ljudi? (Nema.) Da li ima istine u moralnim spisima? (Nema.) Da li sada možete da budete sigurni da su Božje reči istina? (Da, možemo.) Nakon što ste potvrdili da su Njegove reči istina, morate razmisliti o sledećem: šta su Božje reči? Koja se načela zahtevaju u Njegovim rečima? Koji su kriterijumi koje je On saopštio čoveku? Kako tačno čovek treba da deluje kako bi bio u skladu sa Božjim rečima i koja su ispravna načela za to? To je ono za čim morate da tragate, ali za sada, to je sve o ovoj temi.