Brojnu braću i sestre u Gospodu zbunjuje pominjanje Istočne munje: uz versku zajednicu koja u celini postaje sve više opustela i izopačena, uz pastore i starešine koji postaju sve oprezniji i konzervativniji u osudi i progonu Istočne munje, zašto onda Istočna munja ne samo da ne postaje pusta niti je u opadanju, već se komeša poput nezaustavljivog, narastajućeg talasa, zapljuskujući kontinentalni deo Kine, a sada se čak proširila i van kineskih granica na strane zemlje i regione, i prihvata je sve više i više ljudi širom sveta? Suočeni sa ovom činjenicom, religiozni ljudi su potpuno zbunjeni, pri čemu je razlog tome zapravo prilično jednostavan: ono kako različite veroispovesti nazivaju Istočnu munju jeste vraćeni Spasitelj Isus poslednjih dana, koji silazi sa neba na „belom oblaku“; to je Sâm praktični Bog, koji se vratio u telo! Iz tog razloga, uprkos činjenici da se vlada KPK i pastori i starešine religioznog sveta opiru, napadaju ili osuđuju ovaploćenog Boga poslednjih dana ili Njegovo delo, ne postoji osoba niti sila koja bi ikada mogla da spreči ili suzbije ono što On želi da postigne. Božji autoritet, silu i Njegovu svemogućnost i mudrost ne može nadmašiti nikakva sila Sotone.

Mnogi ljudi smatraju da sve ono što osuđuju verske vođe i vladajuća partija ne može biti istiniti put, međutim, da li je ovo gledište u skladu sa istinom? Prisetite se Doba blagodati kad se Bog ovaplotio kao Gospod Isus da bi započeo Svoje novo delo u Judeji. Od početka pa do kraja su Ga jevrejski prvosveštenici, pisari i fariseji osuđivali, opirali Mu se i progonili Ga. Osuđivali su Gospoda Isusa zato što je sin stolara, nastojali su da iznađu svakolike optužbe protiv Njega i bogohulili su na Njega da je izgonio demone uz pomoć cara demona. Učinili su sve što su mogli da ubiju Gospoda Isusa. Na kraju, u dosluhu su sarađivali sa Rimom da uhvate Gospoda Isusa, a milosrdnog Gospoda Isusa su prikovali za krst. Čak i po vaskrsenju i vaznesenju na nebo Gospoda Isusa, i dalje su izmišljali svakakve glasine i smeštali Jovanu, Pavlu i ostalim apostolima i učenicima i klevetali ih, nazivajući ih „nazarejskom sektom“, „jereticima“ i „predvodnicima kulta“. Učinili su sve moguće da love i progone sledbenike Gospoda Isusa. Međutim, Božja mudrost uvek izvlači koristi iz Sotoninih smicalica i na njih se nadograđuje; kako bi Sotona mogao da ometa ili uništi Njegovo delo? Bog je koristio bezobzirno progonstvo i proterivanje judaizma i Rimsko carstvo da primora učenike da pobegnu u mnoge narode, šireći tako spasenje Gospoda Isusa nadaleko. Razmislimo, braćo i sestre: jevrejske vođe i rimska vlast su se mahnito opirali i osuđivali Gospoda Isusa i Njegovo delo. Da li je to moglo biti zato što Gospod Isus nije bio pravi Bog? Da li je to moglo biti zato što Gospod Isus nije donosio istiniti put? Da li je moguće da ono što su verske vođe i rimska vlast napustili i čemu su se opirali nije bio Božji put? Da li je moguće da istiniti put određuju verske vođe i politički autoriteti? Gospod Isus je rekao: „Bog sudi ovako: svetlost je došla na svet, ali ljudi više zavoleše tamu nego svetlost, jer su njihova dela zla. Ko čini što ne valja, mrzi svetlost i ne izlazi na svetlost, da se ne otkriju njegova dela“ (Jovan 3:19–20). „Ako vas svet mrzi, znajte da je mene mrzeo pre vas“ (Jovan 15:18).„Ovaj naraštaj je zao naraštaj“ (Luka 11:29). U 1. Jovanovoj 5:19 se kaže: „Da je sav svet u vlasti Zloga.“ Nakon što je Sotona iskvario ljudski rod, ljudski rod se srozao do te mere da prezire i mrzi istinu i postaje neprijatelj Božji. Ceo svet je potpuno pod kontrolom Sotone, a čitavu versku zajednicu odavno kontrolišu licemerni fariseji i antihristi. Svima vlada Sotona. Prema tome, kad se pojavi ovaploćeni Bog da obavi Svoje delo, neizbežno je da će se verske vođe i sotonske sile podići da osude Boga i Njegovo delo i da im se opiru. Očigledno je pogrešno i besmisleno procenjivati istinu prema tome da li je verske vođe ili sotonski režimi osuđuju!

Sada, u ovim poslednjim danima, Bog se ponovo ovaplotio u Kini – postojanom bastionu ateizma, samom gnezdu velike crvene aždaje – da bi obavio Svoje delo suda započinjući od Svoje kuće. Bog obznanjuje istine kako bi sudio ljudskom rodu i pročistio ga, sa ciljem da se čovek potpuno spasi od mračnog uticaja Sotone, a Bog će spasene konačno dovesti u Svoje carstvo u kojem će zajedno sa Bogom počinuti. Međutim, istorijska tragedija se ponovo odigrava. Pastori i starešine religioznog sveta drže se svojih verskih predstava, i kad se suoče sa Božjim novim delom poslednjih dana, oni za njim ne tragaju niti ga istražuju niti pozdravljaju povratak Gospoda Isusa. Umesto toga, oni šire sve vrste jeresi i zabluda. Napadaju i kleveću ovaploćenog Boga, osuđujući Njegovo delo kao „zli kult“ ili „jeres“. Odlaze čak toliko daleko da u dosluhu sarađuju sa kineskom komunističkom vladom u progonu i hapšenju onih koji šire jevanđelje Božje u poslednjim danima. Njihovi postupci se ne razlikuju od postupaka jevrejske verske zajednice koja je nekada smeštala Gospodu Isusu i proganjala Ga. Ovom činjenicom se u potpunosti ispunilo proročanstvo Gospoda Isusa: „Kad Sin Čovečiji dođe u svoj dan, to će biti kao kad munja sevne, pa osvetli nebo s jednog kraja na drugi. Ali on prvo treba da propati i da ga ovaj naraštaj odbaci“ (Luka 17:24–25). Bog se među ljudima dvaput ovaplotio da govori i deluje, da iskupi ljudski rod i spasi ga, i oba puta je pretrpeo osudu, bogohuljenje i otpor verskih vođa i vladajućih režima; sama ova činjenica je dovoljna da dokaže da je istiniti put bio proganjan još od davnina. Što je put istinitiji i što više predstavlja pojavu i delo Božje, to više trpi odbacivanje i osudu verskih vođa i sotonskih režima. Na osnovu beskrupuloznog progona i osude Svemogućeg Boga i Njegovog dela poslednjih dana od strane pastora i starešina religioznog sveta i vlade KPK, pametni mogu da utvrde da li je to istiniti put ili nije, pa da na osnovu toga mudro izaberu.

Dakle, pošto je Istočna munja istiniti put, zašto mu se protive verske vođe? Za ovo postoje prvenstveno dva razloga: 1) Ljudi ne razumeju smer dela Svetoga Duha i ne razumeju izraz: „Božje delo uvek ide napred“. Oni samo odmeravaju Božje novo delo na osnovu svog biblijskog znanja i verskih predstava i onoga što je Bog učinio u prošlosti. Ako se ne slažu sa onim što vide, onda će Božje novo delo smatrati „jeretičkim“ ili „kultnim“. 2) Zato što je sotonska priroda ljudskog roda da prezire i mrzi istinu. Ove verske vođe se plaše izolacije i odbacivanja nakon što njihovi vernici pročitaju reč Svemogućeg Boga, shvate istinu i vrate se Svemogućem Bogu, te da bi obezbedili svoju trajnu kontrolu nad religioznim svetom i zaštitili svoj status i sredstva za život, oni mahnito osuđuju Svemogućeg Boga i opiru Mu se. Prema tome, razlog zbog koga celokupno Njegovo delo nailazi na protivljenje ljudi nije usled ikakve greške u Božjem novom delu niti usled ikakve greške na Njegovom putu. Već stoga što ljudi ne razumeju Božje delo i stoga što preziru i mrze istinu. Bilo bi besmisleno i smešno kada bi ljudi procenili da ovo nije istiniti put samo zato što se verske vođe protive Božjem novom delu i odriču ga se. Ljudi bi pretrpeli večnu štetu ako bi izgubili Božje spasenje u poslednjim danima kao ishod ove, nenadoknadive i nesumnjive smrtne greške.

Kako onda tačno da razlikujemo istiniti i lažni put? Božja reč nam daje načela na osnovu kojih možemo da ih razlikujemo. Svemogući Bog kaže: „Spoznati delo Božje nije jednostavno. U svojoj potrazi treba da imaš norme i određeni cilj, treba da znaš kako da tragaš za istinitim putem, kako da odmeravaš da li je takav put istinit ili nije, kao i da li je to delo Božje ili nije. Koje je najosnovnije načelo u traganju za istinitim putem? Moraš da posmatraš postoji li na ovom putu delo Svetoga Duha ili ne, jesu li ove reči izraz istine ili nisu, kome se svedoči i šta ti taj put može doneti. Da bi se istiniti put razlikovao od lažnog puta, potrebno je nekoliko aspekata osnovnog znanja, od kojih je najosnovniji odrediti da li je na njemu prisutno delo Svetoga duha ili nije. Jer suština ljudske vere u Boga jeste vera u Duha Božjeg, a čak i njihova vera u ovaploćenog Boga dolazi otud što je ovo telo otelotvorenje Duha Božjeg, što znači da je takva vera i dalje vera u Duha. Postoje razlike između Duha i tela; međutim, budući da ovo telo potiče iz Duha i jeste ovaploćenje Reči, otud je ono u šta čovek veruje i dalje nerazdvojiva suština Boga. Dakle, pri određivanju da li je neki put istinit ili nije, pre svega morate sagledati ima li na njemu dela Svetoga Duha ili nema, nakon čega morate gledati ima li na tom putu istine ili je, pak, nema. Istina je životno usmerenje normalne ljudskosti, što će reći, ono što se tražilo od čoveka kad ga je Bog na početku stvorio, konkretno, normalna ljudskost u svojoj celosti (obuhvatajući ljudski razum, poimanje, mudrost i osnovno znanje o čoveku). Drugim rečima, treba da pogledate hoće li taj put usmeravati ljude da žive s normalnom ljudskošću ili neće, da li je, prema stvarnosti normalne ljudskosti, istina o kojoj se govori potrebna ili nije, da li je ova istina praktična i stvarna ili nije, kao i da li je ona pravovremena ili nije. Ako ima istine, onda taj put može povesti ljude u normalna i stvarna iskustva; ljudi, osim toga, postaju sve normalniji, njihov ljudski smisao se upotpunjuje, njihov telesni i duhovni život postaju sve uređeniji, a njihove emocije postaju sve normalnije. Ovo je drugo načelo. Postoji još jedan princip koji se odnosi na to imaju li ljudi sve veće znanje o Bogu ili ga nemaju, i da li doživljavanje takvog dela i istine može u njima da nadahne ljubav prema Bogu i da ih još više približi Bogu, ili to ne može. Kroz ovo se može proceniti da li je ovaj put istinit ili nije. Najosnovnije od svega jeste to da li je ovaj put realističan pre negoli natprirodan i da li je u stanju da opskrbi život čoveka ili nije. Ako je ovaj put u skladu sa ovim načelima, može se zaključiti da je taj put istinit“ („Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Samo oni koji poznaju Boga i Njegovo delo mogu udovoljiti Bogu“). Postoje prvenstveno tri stvari iz reči Svemogućeg Boga koje treba da shvatimo da bismo razlučili da li je nešto istiniti put:

Kao prvo, moramo pogledati da li on sadrži delo Svetoga Duha, što predstavlja ključnu stvar. Ako je to istiniti put, onda je on delo Samoga Boga, što znači da mora sadržati delo Svetoga Duha. Razlog zbog koga ljudi veruju u ovaploćenog Boga jeste taj što je ovo telo otelotvorenje Božjeg Duha, tako da sve ono što On čini predstavlja delo Svetoga Duha i nosi potvrdu Svetoga Duha. Stoga ljudi veruju u Njega i slede Ga. To je isto kao kada je Gospod Isus obavio Svoje delo: iako je spolja moglo izgledati da je On obična i jednostavna ličnost, kroz Njegovu reč i Njegovo delo čovek je video delo Svetoga Duha. To je zato što je ceo ljudski rod mogao da vidi da su reči i delo Gospoda Isusa ispunjeni autoritetom i silom. Mogao je učiniti da slep čovek progleda ili da paralizovana osoba prohoda i da izleči leprozne. Mogao je da iskoristi pet vekni hleba i dve ribe da nahrani pet hiljada ljudi. Mogao je čak i da vaskrsava mrtve. Mogao je da pronikne duboko u ljudska srca i razotkrije njihove najmračnije tajne. Osim toga, ljudskom rodu je mogao da kaže tajne carstva. Nakon što su ljudi pošli za Njim, zadobili su mir i radost u svojim srcima. Razlog zbog koga su ljudi sledili Gospoda Isusa i prepoznali da je On Isus leži u tome što sve što On čini predstavlja delo Svetoga Duha. Možemo da zapazimo da sve dok je to istiniti put, on će sadržati delo Svetoga Duha. Stoga, kada razmatramo da li je nešto istiniti put, moramo prvo pogledati da li on sadrži delo Svetoga Duha.

Drugi aspekt koji treba da odmerimo pri razmatranju da li je nešto istiniti put jeste da ustanovimo da li on sadrži istinu i da li može postepeno da promeni životno usmerenje neke osobe kako bi njena ljudskost postajala sve normalnija. Svi znamo da je Bog istina, put i život i da se svaka nova etapa Njegovog dela zasniva na istini koju Bog obznanjuje čoveku, što ukazuje na put prakse u novom dobu. Bog se stara o tome da čovek ima zalihe koje su mu potrebne za život, kako bi postepeno mogao da živi normalnom ljudskošću i postepeno se vraća u svoje prvobitno obličje iz vremena kad je Bog stvorio čoveka. Ovo je očigledna karakteristika istinitog puta. Kao onda kada je Gospod Isus započeo Svoje delo u Doba blagodati. U to vreme, On je obznanio mnoge istine da ih ljudi sprovedu u delo i naučio ih da vole druge kao što vole sebe, da nose krst, da se odriču sebe i da oproste drugima sedamdeset puta sedam puta. Gospod Isus je naredio ljudima da poštuju Boga u duhu i istini. Svaki pravi vernik mogao je da postigne izvesnu promenu u svom spoljašnjem ponašanju kroz učenja Gospoda Isusa. Kroz Gospoda Isusa, oni su mogli da se ponašaju uz skrušenost i strpljivost, i time poseduju određenu sličnost normalnoj osobi. Prema tome, sve dok je to istiniti put, postojaće izraz istine. Ovo će, zauzvrat, učiniti da čovekova ljudskost i razum postaju sve normalniji, a čovek će sve više izgledati onako kako prava osoba treba da izgleda.

Treći aspekt koji moramo uzeti u obzir kada razmišljamo o istinitom putu jeste da vidimo da li ovaj put daje ljudima sve veće znanje o Bogu i da li u njima nadahnjuje ljubav prema Bogu i još više ih približava Bogu. Svi znamo da pošto je to istiniti put, to je delo Samoga Boga, i da Njegovo delo neizbežno ispoljava Njegovu narav, kao i sve ono što Bog ima i što jeste. Kada ljudi iskuse Božje delo, oni prirodno stižu do istinskog razumevanja Boga, stvarajući tako u sebi srce puno ljubavi prema Bogu. Kao i u Dobu zakona, kada je Jahve Bog obznanio zakone kojima će usmeravati živote ljudi na zemlji. Na osnovu njihovog iskustva sa Njegovim delom, oni su prepoznali da je Jahve Bog jedini istiniti Bog. Pored toga, oni su prepoznali Božje veličanstvo i gnev i da se Njegova narav ne sme uvrediti, čime je u njima nastalo srce koje se boji Boga. U Dobu blagodati, ovaploćeni Bog je došao na zemlju da obavi etapu dela iskupljenja ljudskog roda. Kroz svoje iskustvo sa delom Gospoda Isusa, ljudi su prepoznali Božju narav punu ljubavi i milosti. Ljudi su, takođe, uvideli da Bog nije samo Duh, već da može da preuzme i ponizno ljudsko obličje i da može da izvodi čuda, leči bolesti i izgoni demone.... I celokupno ovo delo koje je Gospod Isus obavio nagnalo je ljude da steknu novo razumevanje Boga, što je nadahnulo ljude da obožavaju Boga u svojim srcima. Stoga, ako je ovo istiniti put, on će učiniti da ljudi više razumeju Boga i nadahnuće veće razumevanje Božje naravi.

Iako se Božje delo stalno kreće napred, sve dok je ono delo Samoga Boga i istiniti put, ono će zasigurno posedovati i izražavati tri prethodno pomenuta svojstva. To jest, istinski put će zasigurno sadržati delo Svetoga Duha, obznanjivaće istinu i činiće da ljudi steknu veće razumevanje Boga i Njemu će ih približiti. Prema tome, ako istiniti put razgraničavamo kroz odmeravanje ova tri standarda, moći ćemo da razlikujemo istinito od lažnog, tako da možemo blagovremeno da idemo u korak sa trenutnim Božjim delom, da zadobijemo istinu, put i život, baš kao i da dobijemo veća Božja obećanja i blagoslove.

U ovim poslednjim danima, Bog ponovo obavlja novo delo, koje obuhvata obznanjivanje Njegovih reči da obavi Svoje delo suda i pročišćenja iskvarenog ljudskog roda. Ovo delo se obavlja prema Njegovom planu i zasniva se na stvarnim potrebama ljudi poslednjih dana. To je novo, više delo zasnovano na temeljima dela Gospoda Isusa. Ako tragamo i pažljivo proučavamo mirnog srca, možemo videti da ova etapa Božjeg novog dela ne samo da sadrži delo Svetoga Duha, već povrh toga obznanjuje istinu i omogućava nam da imamo stvarnije, sveobuhvatnije i praktičnije razumevanje Božje naravi i svega što Bog ima i što jeste. U daljem tekstu ćemo razmenjivati naša iskustva i razumevanje Božjeg dela u poslednjim danima na osnovu ova tri prethodno razmotrena standarda za procenjivanje istinskog puta.

Kao prvo, istinski put sadrži delo Svetoga Duha. Svemogući Bog je došao i uspostavio Doba carstva, obavio novo delo suda počevši od Božje kuće, obznanio je Svoju reč da sudi ljudima i pročišćava ih i snabdeo je ljudski rod novim potrepštinama za život. Oni odani u svim veroispovestima su se, jedan po jedan, vraćali Svemogućem Bogu pod Njegovim imenom. Bez obzira na to kako se čovek opirao ili kakve su se prepreke pojavljivale, Božje jevanđelje poslednjih dana i dalje se komešalo poput talasa u okeanu i širilo po celoj kontinentalnoj Kini. Svi narodi se u radosnom slavlju slivaju na svetu goru. Iako smo svi potekli iz različitih veroispovesti, ipak možemo zajedno da živimo u harmoniji i da jedni drugima pomažemo. Ovde nema klika i crkveni život buja od vitalnosti. Braća i sestre ovde osećaju kako naših susreta nikada nije dosta, a postoje himne za pevanje i uživanje i molitve koje nas prosvećuju. Svaki put kada se okupimo svi smo u mogućnosti da primimo nove potrepštine iz reči Svemogućeg Boga, možemo da prepoznamo sopstvene nedostatke i iz Božje reči pronalazimo put za vežbanje. Možemo zajedno normalno da živimo i da volimo jedni druge u skladu sa Božjom rečju. Kada se susretnemo sa različitim gledištima, svi smo u stanju da svoje stavove ostavimo po strani i pažljivo slušamo ideje drugih ljudi. Kada se razotkrije iskvarenost, u stanju smo da razmišljamo i analiziramo sebe na osnovu Božje reči. Kada činimo stvari koje štete interesima crkve, imamo hrabrosti da se suočimo sa istinitošću činjenica i da prihvatimo orezivanje i obračunavanje, i prepuštamo se autoritetu istina Božjih reči u Crkvi; naša braća i sestre su prepuni vere, mogu s predanošću da podnose Božje pozive i da odustanu od telesnih zadovoljstava radi dela širenja jevanđelja Božjeg carstva svim našim srcem. Bez obzira na to kako se prema nama odnose različite veroispovesti ili na to da li smo odbačeni, progonjeni, premlaćeni ili prokleti, voljni smo da podnesemo svaku nedaću i nastavljamo kao i uvek da propovedamo jevanđelje Svemogućeg Boga poslednjih dana da bismo sproveli Božju volju. U današnje vreme, Božji izabrani narod već nekoliko godina proživljava Božji sud i grdnju, njihovo životno usmerenje se promenilo u različitom stepenu, a mnogi među Božjim izabranim narodom su napisali članke i himne u kojima se dokumentuje istinsko iskustvo onoga što su stekli kroz sopstveni doživljaj Božjeg dela i postavili su ih na internet da svedoče o Bogu, pri čemu su mnogi od njih adaptirani u filmove i video priloge. Ovi članci, himne i filmovi svedoče o istinskoj promeni u životnom usmerenju Božjeg izabranog naroda, i svedoče o razumevanju istine i iskrenoj spoznaji Boga od strane Božjeg izabranog naroda. Oni su svedočanstva pobednikâ. Nije li sve veća količina takvih svedočanstava posledica Božjeg dela suda i grdnje? Bez dela Svetoga Duha, ko bi mogao postići takve rezultate? Čovek može da vidi autoritet i silu Svemogućeg Boga iz iskustava i svedočenja naše braće i sestara. Delo Svemogućeg Boga sadrži delo Svetoga Duha. Ipak, za različite veroispovesti koje nisu išle ukorak sa Božjim novim delom, oni koji propovedaju nemaju propovedi, vernici su negativni i slabi, a njihova vera je hladna. Zavidni su i skloni sukobljavanju, formiraju klike i iako možda obavljaju isto delo, to ne rade iz istih razloga. Ovo je dovoljno da dokaže da verskoj zajednici već nedostaje delo Svetoga Duha. Pošto Crkva Svemogućeg Boga sadrži delo Svetoga Duha, ona stoga izgleda tako puna vitalnosti, dok su različite veroispovesti sumorne, puste i izgubile su delo Svetoga duha, stojeći u oštroj suprotnosti sa Crkvom Svemogućeg Boga. Dakle, očito je koji je put istinit, a koji je onaj stari.

Kao drugo, istiniti put sadrži istinu, može ljudima da ukaže na put vežbe u novom dobu i može im dozvoliti da dobiju nove potrepštine za život. Njihovo životno usmerenje se sve više menja, a njihova ljudskost postaje sve normalnija. U Svom delu poslednjih dana, Svemogući Bog obznanjuje brojne istine u mnogim različitim oblastima. To obuhvata istine o razumevanju dela Božjeg, kao i istine o tome kako vežbati i zakoračiti tokom novog doba. Na primer, one obuhvataju: svrhu Božjeg upravljanja; načela u pozadini Njegovog dela; unutrašnje istine Božjeg dela u Dobu zakona i Dobu blagodati; kako Bog obavlja svoje delo suda; značaj Boga koji se ovaploćuje; kako se ljudski rod razvio do današnjih dana; kako Sotona kvari ljudski rod; kako Bog spasava ljudski rod; kakvo će biti buduće odredište ljudskog roda; kakav će biti kraj za različite vrste ljudi; kakve stavove treba da imaju vernici; kako verno obavljati svoju dužnost; kako biti pošten čovek; kako čovek treba da živi normalnom ljudskošću; kako služiti Bogu na način koji odgovara Njegovim namerama; i kako postići istinsku poslušnost i ljubav prema Bogu. Obznanjivanje ovih istina od strane Svemogućeg Boga omogućava ljudima da mnogo bolje razumeju Božje delo i Njegovu narav, baš kao što im omogućava da bolje razumeju svoju prirodu, suštinu i činjenicu o sopstvenoj iskvarenosti. Pored toga, ove istine ljudima omogućavaju da jasno vide put koji moraju da slede kako bi izmenili svoju narav. Kroz iskustvo suda i grdnje Svemogućeg Boga, ljudi konačno shvataju pomešane aspekte svoje stare vere i prepoznaju da, iako su primili Božje iskupljenje i obilje blagodati, ipak i dalje duboko čeznu da prave planove za veće fizičko zadovoljstvo i materijalne blagoslove od Boga i da ostvare svoje bogatstvo i snove kroz Boga. Osim toga, iako hitaju da rade za Boga, oni to čine da bi bili blagosloveni i krunisani. Čine to u ime lične slave i dobitka. Oni ne rade ove stvari da bi ispunili svoju dužnost kao stvorena bića. Bez obzira na to koliko blagodati ili koliko blagoslova ljudi dobijaju od Boga, ako išta što Bog učini ni u najmanjem delu ne ispunjava njihove predstave, oni se istog momenta opiru i prigovaraju Bogu. Idu čak toliko daleko da su javno neprijateljski raspoloženi prema Bogu ili čak napuštaju Boga. Ljudi su odavno izgubili svoju prvobitnu savest i sposobnost racionalnog razmišljanja u Božjem prisustvu. Sotona je toliko iskvario ljude da su potpuno izgubili svoj ljudski izgled. Istine koje obznanjuje Svemogući Bog omogućavaju ljudima da istinski razumeju sopstvenu iskvarenost i pokazuju im da su sebični, dostojni prezira i da im nedostaje ljudskost. Istovremeno, oni shvataju značaj Božjeg dela spasenja koje se obavlja nad njima, kao i Božje promišljene, ljubazne namere i mukotrpan trud i cenu koja je plaćena da bi se spasao čovek. Ljudski duh se tako postepeno budi, a njihova savest i sposobnost racionalnog razmišljanja počinju da se obnavljaju iz dana u dan. Ljudi više ne teže tome da zadovolje svoje sopstveno telo i ne prave dogovore sa Bogom. Umesto toga, oni samo teže tome da zadovolje Božje namere i Bogu prinesu sve što imaju. Na taj način, ljudi, kao stvorena bića, postepeno ponovo uspostavljaju normalan odnos sa Stvoriteljem. Ispoljavaju sve više ljubavi prema Bogu, više se pokoravaju i imaju više poštovanja, da bi na kraju počeli sve više da izgledaju kao što čovek treba da izgleda. Ukratko, Svemogući Bog nam daje istine koje pod hitno treba da razumemo da bismo postigli spasenje u našoj veri u Boga. On nam pokazuje pravac puta u novom dobu i omogućava nam da steknemo najstvarnije potrepštine koje su nam potrebne za život. Sve to dokazuje da je put Svemogućeg Boga istiniti put.

Kao treće, istiniti put daje čoveku novo i praktično razumevanje Boga i omogućava mu da sve više voli Boga. Braćo i sestre, ako možete lično da pročitate reči Svemogućeg Boga i zaista stupite u kontakt sa onima koji su prihvatili delo Svemogućeg Boga u poslednjim danima, nije teško otkriti da su braća i sestre Crkve Svemogućeg Boga stekli novo znanje i tananije razumevanje Boga kroz način na koji tragaju za istinom. Kroz iskustvo suda i grdnje Svemogućeg Boga ljudi razumeju Božju pravednu narav i uviđaju da suštinska narav Božja ne sadrži samo ljubav i milost, već i veličanstvo i gnev, a da Njegova narav ne trpi nikakvu uvredu od strane ljudskog roda. Kroz doživljaj dela Svemogućeg Boga ljudi uviđaju da Bog spasava ljudski rod ne samo izražavanjem istine kako bi mu sudio, već i tako što uređuje sve vrste situacija i okruženja da otkrije ljude, a na kraju koristi katastrofe da oplemeni i pročisti ljude. Istovremeno, ljudi takođe uviđaju kako Bog otkriva antihriste, zlotvore i nevernike u crkvi i kako Bog navodi veliku crvenu aždaju da obavlja službu radi usavršavanja Njegovog izabranog naroda. Tako ljudi stiču određeno praktično znanje o Božjoj svemogućnosti, mudrosti, čudesnosti i nedokučivosti. Pored toga, oni takođe stiču praktičnije razumevanje o Božjim ljubaznim namerama u spasavanju ljudskog roda, Njegovoj istinskoj ljubavi prema ljudskom rodu i Njegovoj suštini svetosti i lepote. Doživljavanje dela i reči Svemogućeg Boga pomaže u razrešenju mnogih pogrešnih predstava koje su ljudi imali o Bogu i pomaže im da shvate da Bog nije samo Bog Izraelaca, već i Bog svih neznabožačkih naroda, kao i Bog svih stvorenih bića. Ljudi takođe shvataju da je Božje delo uvek novo i nikad staro i da nije sputano nikakvim pravilima. Ljudi na mnogo načina vide da postoje brojni prijemčivi aspekti Boga, da je Božja ljubav prema ljudskom rodu velika i praktična, nakon čega u njihovim srcima nastaje istinska ljubav prema Bogu, oni žele da tragaju za istinom i upinju se svom snagom da ispune svoju dužnost kao stvorena bića i udovolje Bogu. Na osnovu ovoga znamo da delo i reči Svemogućeg Boga poslednjih dana mogu dati čoveku dublje razumevanje Boga nego što je to bilo moguće tokom Doba blagodati; razumevanje koje je praktičnije, baš kao i sveobuhvatnije. Kako se čovekovo razumevanje Boga produbljuje, odnos između Boga i čoveka postaje sve bliži. Samo Božje delo može imati ovaj efekat i jedino Sâm Bog može ljudskom rodu obznaniti Svoju narav i sve ono što On ima i što jeste. Van svake sumnje je da je put Svemogućeg Boga istiniti put. Svemogući Bog je Gospod Isus, koji se vratio u telo u poslednjim danima – On je Sâm jedinstveni Bog.

Za samo trideset godina, jevanđelje carstva o Svemogućem Bogu proširilo se celom kontinentalnom Kinom. Božja reč i Božje ime proširili su se na stotine miliona domaćinstava. U raznim veroispovestima, oni koji tragaju za istinom i istinski žele Boga vratili su se Svemogućem Bogu. Na milione ljudi uživa u reči Božjoj, primaju Božji sud, pročišćenje, spasenje i usavršavanje i veličaju predivna Božja dela. Bog je stvorio grupu pobednika u Kini i zadobio grupu ljudi koji su jednog srca i uma sa Njim. Božje delo će se uskoro završiti Njegovim slavljenjem i ono se brzo kreće sa Istoka – Kine – u zapadni svet, a Crkva Svemogućeg Boga je osnovala ogranke u desetinama zemalja, što je potpuno ispunjenje proročanstva Gospoda Isusa: „Jer kao što munja sevne s istoka i zasvetli sve do zapada, tako će biti i sa dolaskom Sina Čovečijeg“ (Matej 24:27). Moje duhovne kolege, brzo odložite svoje zamišljene predstave i umesto toga tragajte da čujete Božji glas, molim vas da najozbiljnije dođete pred Boga: Svemogući Bog iščekuje vaš povratak!