Božji autoritet (I) Nastavak prvog dela

Četvrtoga dana nastaju godišnja doba, dani i godine ljudskog roda dok Bog opet sprovodi Svoj autoritet

Stvoritelj je upotrebio Svoje reči da ostvari Svoj plan i na taj način je doneo prva tri dana Svog plana. Tokom ova tri dana, nije se videlo da je Bog zauzet, niti da se iscrpljuje; naprotiv, On je doneo prva tri predivna dana Svog plana i ostvario veliki poduhvat radikalnog preobražaja sveta. Sasvim novi svet se pojavio pred Njegovim očima, a prelepa slika koja je bila zapečaćena u Njegovim mislima konačno se, deo po deo, otkrila u rečima Božjim. Pojava svake nove stvari ličila je na rođenje deteta, a Stvoritelj je uživao u slici koja je nekada bila u Njegovim mislima i sada je oživela. U tom trenutku, u Njegovom srcu je postignut delić zadovoljstva, međutim, Njegov plan je tek započeo. U tren oka stigao je novi dan – a koja je bila sledeća stranica u Stvoriteljevom planu? Šta je rekao? Kako je ispoljio Svoj autoritet? U međuvremenu, koje su nove stvari stigle u ovaj novi svet? Sledeći vođstvo Stvoritelja, naš pogled pada na četvrti dan Božjeg stvaranja svih stvari, dan koji je predstavljao još jedan novi početak. Naravno, za Stvoritelja je to nesumnjivo bio još jedan divan dan, a za današnji ljudski rod još jedan dan od izuzetne važnosti. Bio je to, naravno, dan od neprocenjive vrednosti. Na koji način je bio divan, kako je bio toliko važan i kako je bio od neprocenjive vrednosti? Poslušajmo prvo reči koje je izgovorio Stvoritelj…

„Zatim reče Bog: ’Neka budu svetila na nebeskom svodu da dele dan od noći, i da označavaju utvrđena doba, dane i godine, te da svetle na nebeskom svodu osvetljavajući zemlju!’” (1. Mojsijeva 1:14-15). Bilo je to još jedno ispoljavanje Božjeg autoriteta prikazano kroz stvorenja koja su usledila nakon Njegovog stvaranja kopna i biljaka na njemu. Za Boga je takav čin bio podjednako lak kao i ono što je već učinio, jer Bog ima takvu silu; Bog je dobar koliko i Njegova reč, a Njegova reč će se ispuniti. Bog je naredio svetlosti da se pojavi na nebesima, a ova svetla ne samo da su sijala na nebu i na zemlji, već su služila i kao oznake za dan i noć, za godišnja doba, dane i godine. Na taj način, dok je Bog izgovarao Svoje reči, svaki čin za koji je Bog želeo da se ostvari ispunjavao se prema Božjem značenju i na način koji je Bog odredio.

Svetla na nebesima jesu materija na nebu koja može da zrači svetlost; ona mogu da osvetle nebo, kopno i mora. Okreću se u skladu sa ritmom i frekvencijom koje je zapovedio Bog, osvetljavaju različite vremenske periode na zemlji, i na taj način rotirajući ciklusi svetlosnih tela dovode do nastanka dana i noći na istoku i zapadu kopna, a ona nisu samo oznake za noć i dan, već kroz ove različite cikluse takođe obeležavaju praznike i razne posebne dane za ljudski rod. Ona su savršena dopuna i pratnja četiri godišnja doba – proleća, leta, jeseni i zime – koja je obznanio Bog, zajedno sa kojima svetla harmonično služe kao redovne i tačne oznake mesečevih mena, dana i godina ljudskog roda. Iako je tek nakon pojave poljoprivrede ljudski rod počeo da shvata podelu na mesečeve mene, dane i godine izazvanu svetlima koja je stvorio Bog i da se sa njima susreće, zapravo su mesečeve mene, dani i godine koje čovek danas shvata počeli da nastaju vrlo davno, na četvrti dan Božjeg stvaranja svih stvari, baš kao što su i međusobne smene ciklusa proleća, leta, jeseni i zime u ljudskom iskustvu otpočele davno, na četvrti dan Božjeg stvaranja svih stvari. Svetla koja je stvorio Bog omogućila su čoveku da redovno, precizno i jasno razlikuje noć i dan, da broji dane i da jasno prati mesečeve mene i godine. (Dan punog meseca bio je završetak jednog meseca, a na osnovu ovoga čovek je znao da novi ciklus započinje kada svetlost zasija; dan polumeseca bio je završetak jedne polovine meseca, što je čoveku govorilo da počinje nova mesečeva mena, iz čega se moglo zaključiti koliko dana i noći je bilo u mesečevoj meni, koliko mesečevih mena je bilo u godišnjem dobu i koliko je godišnjih doba bilo u godini, a sve se to pokazalo izuzetno pravilnim.) Dakle, čovek je lako mogao da prati mesečeve mene, dane i godine označene obrtajima svetlosnih tela. Od ovog trenutka pa nadalje, ljudski rod i sva stvorenja nesvesno su živeli usred uredne smene noći i dana i usred smene godišnjih doba koje su nastajale obrtajima svetlosnih tela. U tome je bio značaj Stvoriteljevog stvaranja svetlosnih tela četvrtog dana. Slično tome, ciljevi i značaj ovog Stvoriteljevog dela i dalje su bili neodvojivi od Njegovog autoriteta i sile. Pa su tako svetla koja je stvorio Bog i vrednost koju će ona uskoro doneti čoveku predstavljali još jedan majstorski potez u izvršavanju autoriteta Stvoritelja.

U ovom novom svetu, u kome je ljudski rod tek trebalo da se pojavi, Stvoritelj je, u svrhu novog života koji će On uskoro stvoriti, pripremio veče i jutro, nebeski svod, kopno i mora, travu, bilje i razne vrste drveća, kao i svetla, godišnja doba, dane i godine. Autoritet i sila Stvoritelja bili su izraženi u svakoj novoj stvari koju je stvorio, a Njegove reči i postignuća odvijali su se istovremeno, bez i najmanjeg neslaganja i bez i najmanje pauze. Pojava i rađanje svih ovih novih stvari bili su dokaz autoriteta i sile Stvoritelja: On misli ono što govori, ono što govori biće učinjeno, a ono što On učini trajaće večno. Ta se činjenica nije nikada promenila: tako je bilo u prošlosti, tako je danas i tako će biti za vek vekova. Kada još jednom pogledate te reči iz svetog spisa, deluju li vam one sveže? Da li ste videli novi sadržaj i došli do novih otkrića? To je stoga što su dela Stvoritelja uzburkala vaša srca, usmerila vaše znanje o Njegovom autoritetu i sili, i otvorila vrata vašem razumevanju Stvoritelja, i Njegova dela i autoritet su podarili život ovim rečima. Dakle, čovek je u ovim rečima video stvarni, živopisni izraz Stvoriteljevog autoriteta, zaista je posvedočio vrhovnoj vlasti Stvoritelja i ugledao izvanrednost autoriteta i sile Stvoritelja.

Autoritet i sila Stvoritelja stvaraju čudo za čudom; On privlači čovekovu pažnju, a čovek ne može da odoli da ne gleda zaprepašćeno u zadivljujuća dela koja se rađaju ispoljavanjem Njegovog autoriteta. Njegova fenomenalna sila donosi ushićenje za ushićenjem, a čovek je zasenjen i presrećan, dok ga divljenje, strahopoštovanje i klicanje ostavljaju bez daha; štaviše, čovek je vidno dirnut i u njemu nastaju poštovanje, strah i privrženost. Autoritet i dela Stvoritelja imaju veliki uticaj i pročišćujuće dejstvo na duh čoveka i, povrh toga, oni mogu u potpunosti zasititi duh čoveka. Svaka Njegova misao, svaka Njegova izjava i svako otkrivenje Njegovog autoriteta jeste remek-delo među svim stvarima, kao i veliki poduhvat, koji u najvećoj meri zavređuje da ga stvoreni ljudski rod duboko razume i spozna. Kada prebrojimo svako stvorenje rođeno iz reči Stvoritelja, naše duhove privlači čudo Božje sile, te zatičemo sebe kako u stopu sledimo Stvoritelja do sledećeg dana: petog dana Božjeg stvaranja svih stvari.

Nastavimo da čitamo pasus po pasus Svetog pisma, dok posmatramo sve više Stvoriteljevih dela.

Petoga dana život različitih i raznovrsnih oblika na različite načine pokazuje autoritet Stvoritelja

U Svetom pismu piše: „Zatim reče Bog: ’Neka provrve vodom živa bića, i ptice nek polete nad zemljom po nebeskom svodu!’ Bog je stvorio i morske nemani i svakojaka živa bića što se kreću i vrve u vodi, te sve ptice krilate po svojim vrstama. Vide Bog da je to dobro” (1. Mojsijeva 1:20-21). Sveto pismo nam jasno govori da je na ovaj dan Bog stvorio stvorenja u vodi i ptice u vazduhu, što će reći da je stvorio različite ribe i ptice, i rasporedio svaku od njih prema vrsti. Na ovaj način su zemlja, nebo i vode bili obogaćeni Božjim stvaranjem…

I dok je Bog izgovarao Svoje reči, svež novi život, u različitim pojedinačnim oblicima, istog trenutka je oživljavao usred reči Stvoritelja. Dolazili su na svet boreći se za svoje mesto, skačući, poigravajući od radosti… Ribe svih oblika i veličina plivale su kroz vodu; iz peska su izrasle školjke svih vrsta; stvorenja sa krljuštima, ljušturama i bez kičme žurno su rasla u različitim oblicima, bilo da su velika ili mala, dugačka ili kratka. Tako su i razne vrste morske trave počele žustro da rastu, njišući se prema kretanju raznih morskih životinja, talasajući se, pokrećući ustajale vode, kao da im poručuju: „Pokreni se! Dovedi prijatelje! Jer više nikada nećeš biti sam!” Od trenutka kada su se različita, od Boga stvorena, živa bića pojavila u vodi, svaki sveži novi život donosio je životnu snagu vodama koje su tako dugo bile u stanju mirovanja, i uvodio ih u novu eru… Od tog trenutka pa nadalje, gnezdili su se jedni pored drugih, pravili su jedni drugima društvo i među sobom nisu držali rastojanje. Voda je postojala radi stvorenja u njoj, hraneći svaki život koji je boravio u njenom zagrljaju, a svaki život je postojao zarad vode i njene mogućnosti da hrani. Svaki je drugome darivao život i svaki je, istovremeno i na isti način, svedočio o čudesnosti i veličini tvorevine Stvoritelja, kao i o nenadmašnoj sili Stvoriteljevog autoriteta…

Kako more više nije bilo tiho, tako je život počeo da ispunjava i nebo. Velike i male ptice su, jedna po jedna, sa zemlje poletale ka nebu. Za razliku od morskih stvorenja, imale su krila, a perje je prekrivalo njihove vitke i graciozne figure. Lepršale su krilima, ponosno i gordo se šepureći svojom raskošnom odorom od perja i posebnim sposobnostima i veštinama koje im je podario Stvoritelj. Slobodno su jedrile i vešto se kretale između neba i zemlje, preko pašnjaka i šuma… One su bile miljenice vazduha, bile su miljenice svih stvorenja. Uskoro će postati spona između nebesa i zemlje, i prenosiće poruke svim stvorenjima… Pevale su, radosno se obrušavale, donosile veselje, smeh i živost u ovaj nekada prazan svet… Koristile su svoje jasno, melodično pevanje, koristile su reči u svojim srcima da hvale Stvoritelja za život koji im je podario. Veselo su plesale da pokažu savršenstvo i čudesnost Stvoriteljevog stvaranja, a ceo svoj život koji im je Stvoritelj podario posvetiće svedočenju o Njegovom autoritetu…

Bez obzira na to jesu li bili u vodi ili na nebu, ovo mnoštvo živih bića je prema zapovesti Stvoritelja postojalo u različitim životnim konfiguracijama i prema zapovesti Stvoritelja se okupljalo prema svojim vrstama – a ovaj zakon, ovo pravilo, nijedno stvorenje nije moglo da promeni. Nikada se nisu usuđivali da pređu granice koje im je postavio Stvoritelj, niti su to mogli. Živeli su i razmnožavali se kako im je Stvoritelj odredio, strogo su se pridržavali životnog toka i zakona koje im je Stvoritelj odredio, a svesno su se sve do danas pridržavali Njegovih neizrečenih zapovesti, kao i nebeskih uredbi i pouka koje im je On dao. Razgovarali su sa Stvoriteljem na svoj poseban način, počeli su da cene šta znači Stvoritelj i slušali su Njegove zapovesti. Niko nikada nije prekršio autoritet Stvoritelja, a Njegova suverenost i zapovedništvo nad njima izvršavali su se u Njegovim mislima; nisu izgovarane nikakve reči, ali je autoritet svojstven isključivo Stvoritelju u tišini kontrolisao sva stvorenja bez sposobnosti govora i drugačija od ljudskog roda. Poseban način sprovođenja Njegovog autoriteta primorao je čoveka da stekne novo znanje o jedinstvenom autoritetu Stvoritelja i da ga iznova protumači. Moram ovde da vam kažem da se, ovog novog dana, ispoljavanjem Stvoriteljevog autoriteta još jednom pokazala jedinstvenost Stvoritelja.

Pogledajmo u nastavku poslednju rečenicu ovog pasusa svetog spisa: „Vide Bog da je to dobro.” Šta mislite, šta ovo znači? U ovim rečima su sadržane Božje emocije. Bog je posmatrao kako sve Njegove tvorevine putem Njegovih reči nastaju i čvrsto stoje, i kako postepeno počinju da se menjaju. Da li je u tom trenutku Bog bio zadovoljan raznim stvarima koje je Svojim rečima stvorio i različitim delima koja je postigao? Odgovor glasi: „Vide Bog da je to dobro.” Šta ovde zapažate? Šta predstavljaju reči „Vide Bog da je to dobro”? Šta one simbolizuju? One znače da je Bog imao silu i mudrost da ostvari ono što je planirao i propisao, da ostvari ciljeve koje je nameravao da ostvari. Kada je Bog dovršio svaki zadatak, da li je zažalio? Odgovor i dalje glasi: „Vide Bog da je to dobro.” Drugim rečima, ne samo da On nije zažalio, već je umesto žaljenja osetio zadovoljstvo. Šta znači to da nije osećao žaljenje? To znači da je Božji plan savršen, da su Njegova sila i mudrost savršeni, te da se samo Njegovim autoritetom može postići takvo savršenstvo. Kada čovek obavlja neki zadatak, može li on, poput Boga, da vidi da je to dobro? Može li se svime što čovek čini postići savršenstvo? Može li čovek da dovrši nešto za vek vekova? Baš kao što se kaže: „ništa nije savršeno, već samo bolje”, ništa što čovek uradi ne može dostići savršenstvo. Kad je Bog video da je sve ono što je uradio i postigao bilo dobro, a sve što je Bog učinio bilo je uspostavljeno Njegovim rečima, odnosno, kad „Vide Bog da je to dobro”, sve što je On bio stvorio poprimilo je trajni oblik, raspoređeno je prema vrsti i dobilo je utvrđen položaj, svrhu i funkciju, za vek vekova. Štaviše, njihovu ulogu među svim stvorenjima i put koji moraju da pređu tokom Božjeg upravljanja svim stvorenjima, Bog je već bio odredio i oni su bili nepromenljivi. Bio je to nebeski zakon koji je Stvoritelj dao svim stvorenjima.

„Vide Bog da je to dobro” – ove jednostavne, nedovoljno cenjene i često zanemarene reči jesu reči nebeskog zakona i nebeske uredbe koje je Bog dao svim stvorenjima. One su još jedno oličenje autoriteta Stvoritelja, praktičnije i dublje. Kroz svoje reči, Stvoritelj je mogao ne samo da zadobije sve što je nameravao da zadobije i da postigne sve što je nameravao da postigne, već je Svojim rukama mogao da kontroliše sve što je stvorio i da vlada svim stvorenjima koja je stvorio pod Svojim autoritetom i, povrh toga, sve je bilo sistematično i pravilno. Sva su se stvorenja, takođe, prema Njegovoj reči razmnožavala, postojala i propadala i, štaviše, putem Njegovog autoriteta postojala su usred zakona koji je On doneo, i nijedno od njih nije bilo izuzeto! Ovaj zakon je počeo da važi onog trenutka kad „Vide Bog da je to dobro”, i postojaće, trajaće i delovaće zarad Božjeg plana upravljanja sve do dana kada ga Stvoritelj bude opozvao! Jedinstveni autoritet Stvoritelja nije se ispoljavao samo u Njegovoj sposobnosti da stvori sve stvari i zapovedi svim stvarima da nastanu, već i u Njegovoj sposobnosti da upravlja i ima suverenost nad svim stvorenjima, da daruje energičnost i vitalnost svim stvorenjima i, povrh svega, ispoljavao se u Njegovoj sposobnosti da zauvek navede sva stvorenja koja bi u Svom planu stvorio da se, u svetu koji je On stvorio, pojave i postoje u savršenom obliku, savršenoj životnoj strukturi i sa savršenom ulogom. To se takođe ispoljavalo i time što misli Stvoritelja nisu bile podložne nikakvim ograničenjima, niti su bile ograničene vremenom, prostorom i geografijom. Jedinstveni identitet Stvoritelja, kao i Njegov autoritet, ostaće neizmenjeni za vek vekova. Njegov autoritet će zauvek predstavljati i simbolizovati Njegov jedinstveni identitet, i Njegov autoritet će zauvek stajati rame uz rame sa Njegovim identitetom!

Šestoga dana Stvoritelj progovara i sve se vrste živih stvorenja, jedna za drugom, pojavljuju iz Njegovog uma

Stvoriteljev rad na stvaranju svega se neprimetno protegao na pet dana, nakon kojih je Stvoritelj odmah dočekao šesti dan Svog stvaranja svih stvari. Bio je to još jedan novi početak i još jedan izvanredan dan. A šta je, tada, uoči tog novog dana, bio Stvoriteljev plan? Koja bi nova stvorenja On proizveo, koja bi On stvorio? Poslušajte, ovo je glas Stvoritelja…

„Zatim reče Bog: ’Neka zemlja proizvede živa bića, svako prema svojoj vrsti: stoku, gmizavce i divlje životinje svake vrste!’ Tako se i zbilo. Bog stvori svakovrsne divlje životinje, svakovrsnu stoku i svakovrsne gmizavce što puze po zemlji. Vide Bog da je to dobro” (1. Mojsijeva 1:24-25). Koja su živa bića obuhvaćena? U Svetom pismu se navodi: stoka, gmizavci i divlje životinje svake vrste. To znači, ne samo da su se na ovaj dan na zemlji našle sve vrste živih bića, već su sve one raspoređene prema vrsti i, kao i pre: „Vide Bog da je to dobro.”

Stvoritelj je govorio istim tonom kao i tokom prethodnih pet dana, naložio je da se rađaju živa bića po Njegovoj želji i da se na zemlji pojavljuju shodno svojoj vrsti. Kada Stvoritelj sprovodi Svoj autoritet, nijednu reč ne izgovara uzalud, pa se tako, šestog dana, u zakazano vreme pojavilo svako živo biće koje je On nameravao da stvori. I kad je Stvoritelj rekao: „Neka zemlja proizvede živa bića, svako prema svojoj vrsti”, zemlja se istoga časa ispunila životnom snagom, a kopnom je iznenada prostrujao dah svih vrsta živih bića… U travnatoj zelenoj divljini pojavile su se, jedna za drugom, krupne krave, koje su tamo-amo mahale repovima, ovce su blejale i skupile se u stada, dok su konji rzali i krenuli u galop… U trenu su ogromna prostranstva tihih pašnjaka bujala od životne snage… Pojava ove raznovrsne stoke bila je prelep prizor na mirnom pašnjaku i donela je bezgraničnu životnu snagu… Oni će biti družbenici i gospodari pašnjaka, zavisni jedni od drugih; isto tako će postati staratelji i čuvari ove zemlje, koja će im biti stalno stanište, i koja će im obezbediti sve što im je potrebno, izvor večne ishrane za njihov opstanak…

Istoga dana kada je nastala ova raznovrsna stoka, rečju Stvoritelja pojavilo se i mnoštvo insekata, jedan za drugim. Iako su bili najmanja živa bića među svim stvorenjima, njihova životna snaga je, ipak, bila čudesna tvorevina Stvoritelja, i nisu stigli prekasno… Jedni su mahali svojim majušnim krilima dok su drugi polagano milili; jedni su đipali i skakutali, a drugi su se teturali; jedni su jurišali napred, dok su drugi brzo uzmicali; neki su se kretali postrance, drugi su skakali na sve strane… Svi su bili zaokupljeni time da za sebe pronađu dom: neki su se probijali kroz travu, neki su počeli da kopaju rupe u zemlji, neki su uzleteli ka drveću, skrili se u šumama… Iako sitni rastom, nisu bili spremni da trpe muke praznog stomaka, već su, po pronalasku doma, požurili da pronađu hranu kako bi se prehranili. Neki su se uspinjali uz travke da pojedu njene nežne ivice, neki su grabežljivo punili usta zemljom i gutali je u stomak, jedući sa velikim apetitom i zadovoljstvom (za njih je čak i zemlja bila ukusna poslastica); neki su bili skriveni u šumama, ali nisu zastajali da se odmore, jer je nektar u sjajnom tamnozelenom lišću nudio sočan obrok… Ni kad su se zasitili, insekti nisu prestajali sa svojom aktivnošću; iako sitni rastom, posedovali su ogromnu energiju i bezgraničnu živost, pa su od svih stvorenja oni najaktivniji i najmarljiviji. Nikada nisu bili lenji i nikada se nisu prepuštali dokolici. Kada su namirili svoj apetit, oni su i dalje naporno radili za svoju budućnost, zaokupljali se poslom i hitali ka svojoj sutrašnjici, kako bi preživeli… Tiho su pevušili balade najrazličitijih melodija i ritmova kako bi sebe ohrabrili i podstakli. Takođe su uneli radost u travu, u drveće i u svaki pedalj zemlje, čineći jedinstvenim svaki dan i svaku godinu… Na svojim jezicima i na sebi svojstvene načine, prenosili su informacije svim živim bićima na zemlji. Sve su stvari obeležili svojim specifičnim životnim tokom, ostavljajući na njima tragove… Bili su u prisnim odnosima sa zemljom, travom i šumama, i unosili su energičnost i životnu snagu u zemlju, travu i šume. Svim živim bićima donosili su pouke i pozdrave od Stvoritelja…

Pogled Stvoritelja preleteo je preko svega što je stvorio i, u tom trenutku, Njegov pogled pade na šume i planine i pažnja Mu se usmeri ka tome. Dok je izgovarao Svoje reči, u gustim šumama i na planinama pojavila se vrsta stvorenja drugačija od svih prethodno nastalih: bile su to divlje životinje prizvane ustima Božjim. Sa velikim zakašnjenjem, odmahnule su glavama i zamahale repovima, svaka sa svojim jedinstvenim licem. Neke su imale krznene kapute, neke su bile u oklopu, neke golih očnjaka, neke su se cerile, neke su bile dugovrate, neke kratkog repa, neke divljeg pogleda, neke pak bojažljivog, neke su se naginjale da pasu travu, neke su bile okrvavljenih usta, neke su skakutale na dve noge, neke su koračale na četiri kopita, neke su sa vrha drveća gledale u daljinu, neke su čekale u zasedi u šumama, neke su tražile pećine da se odmore, neke su trčale i poskakivale po ravnicama, neke su se šunjale po šumama… neke su rikale, neke urlale, neke lajale, neke graktale… neke su imale sopranski glas, neke baritonski, neke grlen, neke jasan i melodičan… neke su bile namrgođene, neke su bile lepe, neke su bile odvratne, neke divne, neke zastrašujuće, neke dopadljivo naivne… Jedna po jedna, sve one su dolazile. Vidite kako su visoke i moćne, nesputane, dokono ravnodušne jedna prema drugoj, ne mareći da jedna drugu pogledaju… Svaka od njih noseći naročit život koji im je podario Stvoritelj i svoju sopstvenu divljinu i svirepost, pojavljivale su se u šumama i na planinama. Prezrive prema svima i tako potpuno vlastoljubive, one su, ipak, bile pravi gospodari planina i šuma. Od trenutka kada je Stvoritelj naložio da se one pojave, one su „polagale pravo” na šume i planine, jer je Stvoritelj već bio zapečatio njihove granice i odredio obim njihovog postojanja. One su bile jedini pravi gospodari planina i šuma, te su stoga bile tako divlje i prezrive. Nazvane su „divljim životinjama” upravo zato što su, od svih stvorenja, one zaista bile divlje, svirepe i neukrotive. Nisu se mogle pripitomiti, tako da nisu mogle da budu odgajane, niti su mogle da žive u harmoniji sa ljudskim rodom i da za ljudski rod obavljaju težak rad. Baš zato što nisu mogle da se odgajaju, niti da rade za ljudski rod, morale su da žive na udaljenosti od ljudi, a čovek im nije mogao prići. Sa svoje strane, budući da su živele na udaljenosti od ljudi i da im čovek nije mogao prići, one su mogle da ispune dužnost koju im je poverio Stvoritelj: da čuvaju planine i šume. Njihova neukrotivost je štitila planine, čuvala šume i bila najbolja zaštita i garancija njihovog opstanka i razmnožavanja. Istovremeno, njihova neukrotivost je održavala i obezbeđivala ravnotežu među svim stvorenjima. Njihov dolazak je doneo podršku i uporište planinama i šumama; njihov dolazak je ubrizgao bezgraničnu energičnost i životnu snagu tihim i pustim planinama i šumama. Od tog trenutka pa nadalje, planine i šume su postale njihovo stalno stanište, i one nikada neće izgubiti svoj dom, jer su se upravo zbog njih planine i šume pojavile i postojale; divlje životinje će ispuniti svoju dužnost i učiniti sve što mogu da ih sačuvaju. Tako da će se i divlje životinje strogo pridržavati Stvoriteljevih pouka da se drže svoje teritorije i da svoju zversku prirodu i dalje koriste kako bi održale ravnotežu svih stvorenja koju je uspostavio Stvoritelj, kao i da bi pokazivale autoritet i silu Stvoritelja!

Pod autoritetom Stvoritelja, sve stvoreno je savršeno

Sve stvari koje je Bog stvorio, uključujući one koje su mogle da se kreću i one koje to nisu mogle, kao što su ptice i ribe, kao što je drveće i cveće, i uključujući stoku, insekte i divlje životinje stvorene šestog dana – sve one su bile dobre u Božjim očima i, povrh toga, u očima Božjim su te stvari, u skladu sa Njegovim planom, dostigle vrhunac savršenstva i ispunile standarde koje je Bog želeo da postigne. Korak po korak, Stvoritelj je obavljao delo koje je, prema Svom planu, nameravao da obavi. Jedna za drugom, pojavile su se stvari koje je nameravao da stvori, a pojavljivanje svake od njih bilo je odraz i konkretan oblik Stvoriteljevog autoriteta; zahvaljujući toj razložnosti, nijedno stvorenje nije moglo odoleti zahvalnosti Stvoritelju na blagodati i na svemu čime ih je snabdeo. Kako su se ispoljavala čudesna dela Božja, ovaj su svet, komad po komad, nadimale sve stvari koje je Bog stvorio, svet se iz haosa i tame promenio u jasnoću i svetlost, i iz samrtne tišine u živost i bezgraničnu životnu snagu. Među svim stvorenim stvarima, od velikih do malih i od malih do mikroskopskih, nije bilo nijedne koja nije bila stvorena autoritetom i silom Stvoritelja, i svako je stvorenje imalo svoju vrednost i postojalo je iz jedinstvene i prirođene nužnosti. Bez obzira na razlike u obliku i strukturi, trebalo je samo da ih stvori Stvoritelj da bi postojale pod autoritetom Stvoritelja. Ponekad će ljudi ugledati nekog veoma ružnog insekta i reći će: „Taj insekt je tako užasan, nemoguće je da bi takvu rugobu mogao da stvori Bog – nemoguće je da bi On stvorio nešto tako ružno.” Kakav budalast stav! Trebalo bi da kažu: „Iako je taj insekt toliko ružan, Bog ga je stvorio, pa mora da ima svoju jedinstvenu svrhu.” U Svojim mislima, Bog je nameravao da različitim živim bićima koja je stvorio podari svaki mogući izgled i najrazličitije funkcije i svrhe, tako da stvorenja koja je Bog stvorio ne potiču iz istog kalupa. Od njihovog spoljašnjeg do unutrašnjeg sastava, od njihovih životnih navika do mesta na kom se nalaze – svako od njih je drugačije. Krave imaju izgled krava, magarci imaju izgled magaraca, jeleni imaju izgled jelena, a slonovi imaju izgled slonova. Možeš li reći koje je stvorenje najlepše, a koje najružnije? Možeš li reći koje je najkorisnije, a čije je postojanje najmanje potrebno? Nekim ljudima se dopada izgled slonova, ali ih niko ne koristi za setvu na njivi; nekima se dopada izgled lavova i tigrova, jer je njihov izgled najimpresivniji među svim stvorenjima, no, možeš li njih da držiš kao kućne ljubimce? Ukratko, kada je reč o mnoštvu stvorenih stvari, čovek treba da se pokori autoritetu Stvoritelja, što će reći, da se povinuje poretku koji je Stvoritelj odredio za sva stvorenja; to je najmudriji stav. Samo stav traganja za prvobitnim namerama Stvoritelja i pokornost prema njima predstavljaju istinsko prihvatanje i izvesnost autoriteta Stvoritelja. To je dobro u očima Boga, pa s kojim razlogom onda čovek pronalazi grešku?

Dakle, sva stvorenja pod autoritetom Stvoritelja treba da sviraju novu simfoniju u ime suverenosti Stvoritelja, da započnu sjajnu uvertiru za Njegovo delo novog dana, a u tom trenutku će Stvoritelj, takođe, otvoriti novu stranicu u delu Svog upravljanja! Prema zakonu koji je Stvoritelj doneo o svežim prolećnim izdancima, o letnjem zrenju, jesenjoj berbi i skladištenju zimi, sva će stvorenja biti odjek Stvoriteljevog plana upravljanja i poželeće dobrodošlicu svom novom danu, novom početku i novom životnom toku. Živeće i razmnožavaće se u beskrajnom nizu kako bi svaki dan dočekali pod suverenošću Stvoriteljevog autoriteta…

Nijedno stvoreno ili nestvoreno biće ne može zameniti identitet Stvoritelja

Od kada je Bog započeo stvaranje svih stvari, Njegova sila je počela da se izražava i otkriva, jer je Bog koristio reči da stvori sve stvari. Bez obzira na način na koji ih je stvorio, bez obzira na razlog zbog koga ih je stvorio, sve su stvari nastale, čvrsto stajale i živele zahvaljujući rečima Božjim; u tome je jedinstveni autoritet Stvoritelja. U vreme pre pojave ljudskog roda u svetu, Stvoritelj je upotrebio Svoju silu i autoritet da sve stvari stvori zarad ljudskog roda i upotrebio je Svoje jedinstvene metode da za ljudski rod pripremi prikladno životno okruženje. Sve što je učinio predstavljalo je pripremu za ljudski rod, koji će uskoro primiti Njegov dah. Drugim rečima, u vreme pre nego što je stvoren ljudski rod, autoritet Božji se prikazao u svim stvorenjima drugačijim od ljudskog roda, u stvarima velikim poput neba, svetlosnih tela, mora i kopna, i onim tako malim kao što su životinje i ptice, svakojaki insekti i mikroorganizmi, uključujući razne, golim okom nevidljive bakterije. Svima je podaren život rečima Stvoritelja, svi su se razmnožavali zahvaljujući rečima Stvoritelja i svi su živeli pod suverenošću Stvoritelja zahvaljujući Njegovim rečima. Iako nisu primili dah Stvoritelja, ipak su, kroz svoje različite oblike i strukture, pokazivali snagu života koji im je Stvoritelj podario; iako nisu dobili sposobnost govora koju je Stvoritelj podario ljudskom rodu, svi su dobili način da izraze život koji im je podario Stvoritelj, a koji se razlikovao od ljudskog jezika. Autoritet Stvoritelja ne samo da daje životnu snagu naizgled nepomičnim materijalnim objektima, kako oni nikada ne bi nestali, već On svim živim bićima daje i instinkt da se razmnožavaju i umnožavaju, kako nikada ne bi nestali i kako bi, kroz generacije, prenosili zakone i načela opstanka koje im je podario Stvoritelj. Način na koji Stvoritelj izvršava Svoj autoritet ne pridržava se strogo ni makro ni mikro perspektive, i nije ograničen ni na jedan oblik; On je u stanju da zapoveda operacijama vaseljene, da ima suverenost nad životom i smrću svih stvorenja i, povrh toga, u stanju je da upravlja svim stvarima kako bi Mu služile; On može da upravlja celokupnim funkcionisanjem planina, reka i jezera, i da vlada svim stvarima u njima i, iznad svega, u stanju je da obezbedi ono što je potrebno svim stvarima. Ovo je ispoljavanje jedinstvenog autoriteta Stvoritelja među svim stvorenjima pored ljudskog roda. Ovo ispoljavanje nije vezano za samo jedan životni vek; ono nikada neće prestati, neće počinuti i ne može ga izmeniti ni oštetiti nijedna osoba ni stvar, niti mu išta može dodati ili od njega oduzeti ijedna osoba ili stvar – jer niko ne može da zameni identitet Stvoritelja te, prema tome, autoritet Stvoritelja ne može zameniti nijedno stvoreno biće; nedostižan je i svakom nestvorenom biću. Uzmimo za primer Božje glasnike i anđele. Oni ne poseduju silu Božju, još manje autoritet Stvoritelja, a razlog zbog koga nemaju silu i autoritet Božji u tome je što ne poseduju suštinu Stvoritelja. Nestvorena bića, kao što su Božji glasnici i anđeli, iako u ime Boga mogu izvršavati određene stvari, ne mogu da predstavljaju Boga. Iako poseduju izvesnu silu kakvu čovek ne poseduje, ona ne poseduju autoritet Božji, ne poseduju autoritet Božji da stvore sve stvari, da zapovedaju svim stvarima i da nad svim stvarima imaju suverenost. Prema tome, jedinstvenost Boga ne može zameniti nijedno nestvoreno biće i, isto tako, autoritet i silu Božju ne može zameniti nijedno nestvoreno biće. Da li si u Bibliji pročitao o nekom Božjem glasniku koji je stvorio sve stvari? Zašto Bog nije poslao nekog od Svojih glasnika ili anđela da stvore sve stvari? Zato što oni nisu posedovali autoritet Božji, pa tako nisu posedovali ni sposobnost da izvršavaju autoritet Božji. Baš kao i sva stvorena bića, svi oni su pod suverenošću Stvoritelja i pod autoritetom Stvoritelja, pa je na isti način Stvoritelj i njihov Bog i njihov Suveren. Među svima njima – bilo da su plemeniti ili nižeg roda, sa velikom ili malom moći – nema nijednog koji može da nadmaši autoritet Stvoritelja, pa tako među njima nema nijednog koji može da zameni identitet Stvoritelja. Nikada ih neće nazivati Bogom i nikada neće moći da postanu Stvoritelj. Ovo su nepromenljive istine i činjenice!

Na osnovu prethodne besede, možemo li da tvrdimo sledeće: može li se samo Stvoritelj i Suveren svih stvari, Onaj koji poseduje jedinstveni autoritet i jedinstvenu silu, nazvati Samim jedinstvenim Bogom? U ovom trenutku, možda mislite da je takvo pitanje previše duboko. Trenutno niste u stanju da to razumete i ne možete da sagledate unutrašnju suštinu, pa za sada osećate da je teško odgovoriti. U tom slučaju, nastaviću sa Svojom besedom. U nastavku ću vam omogućiti da vidite praktična dela mnogih aspekata autoriteta i sile koje poseduje samo Bog, i time ću vam omogućiti da zaista razumete, cenite i spoznate jedinstvenost Boga i onoga što se podrazumeva pod jedinstvenim autoritetom Božjim.

The Serbian Bible verses found in this audio are from the Holy Bible, New Serbian Translation.

Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.

Used by permission. All rights reserved worldwide.