Božji autoritet (I) Prvi deo

Mojih poslednjih nekoliko beseda bilo je o Božjem delu, o Božjoj naravi i o Samom Bogu. Nakon što ste čuli ove besede, smatrate li da ste stekli razumevanje Božje naravi i znanje o njoj? Koji ste stepen razumevanja i znanja stekli? Možete li mu dati brojčanu oznaku? Da li su vam ove besede pružile dublje razumevanje Boga? Da li bi se moglo reći da je ovo razumevanje istinsko znanje o Bogu? Da li bi se moglo reći da je ovo znanje i razumevanje Boga znanje o celokupnoj suštini Božjoj, i o svemu onome što On ima i što jeste? Ne, očigledno nije! To je stoga što su ove besede pružile razumevanje samo segmenta Božje naravi i onoga što On ima i što jeste – a ne sveukupno razumevanje celine. Ove besede su vam omogućile da razumete segment dela koje je Bog obavio u prošlosti; kroz ove besede ste sagledali narav Božju i ono što On ima i što jeste, kao i pristup i način razmišljanja, koji su u osnovi svega što je On uradio. Međutim, ovo je tek doslovno, govorno razumevanje Boga, a u svojim srcima još uvek niste sigurni koliki deo toga je stvaran. Šta je to što načelno određuje da li postoji ikakva realnost u ljudskom razumevanju takvih stvari? To je određeno količinom Božjih reči i segmentom Njegove naravi koju su oni istinski doživeli tokom svojih stvarnih iskustava, kao i time koliko su toga oni bili u stanju da vide i spoznaju tokom ovih stvarnih iskustava. Da li je iko izgovorio reči poput ovih: „Poslednjih nekoliko beseda nam je omogućilo da razumemo stvari koje je Bog uradio i misli Božje, da, povrh toga, razumemo Božji stav prema ljudskom rodu, kao i osnovu i načela Njegovih postupaka; i tako smo došli do razumevanja naravi Božje i spoznali smo Boga u celini”? Da li je u redu ovo reći? Jasno je da nije. Zašto kažem da nije u redu ovo reći? Božja narav i ono što On ima i što jeste izraženi su u stvarima koje je On uradio i u rečima koje je izgovorio. Kroz delo koje je Bog obavio i reči koje je On izgovorio, čovek je u stanju da vidi ono što Bog ima i što jeste, međutim, to jedino znači da delo i reči omogućavaju čoveku da razume samo deo Božje naravi i deo onoga što On ima i što jeste. Ako čovek želi da stekne veće i dublje razumevanje Boga, onda on mora da iskusi više Božjih reči i dela. Iako čovek samo delimično razume Boga nakon što iskusi deo Božjih reči ili dela, da li ovo delimično razumevanje predstavlja Božju istinsku narav? Da li ono predstavlja suštinu Božju? Naravno da predstavlja istinsku narav Božju i suštinu Božju; u to nema sumnje. Bez obzira na vreme, mesto ili način na koji Bog obavlja Svoje delo, bez obzira na to u kom obličju se On pojavljuje čoveku ili na koji način izražava Svoje namere, sve što On otkriva i izražava predstavlja Samog Boga, Božju suštinu i ono što On ima i što jeste. Bog obavlja Svoje delo onim što On ima i što jeste, putem Svog istinskog identiteta; to je apsolutno tačno. Ipak, ljudi danas imaju samo delimično razumevanje Boga kroz Njegove reči i kroz ono što čuju dok slušaju propoved, tako da se, u određenoj meri, za ovo razumevanje može reći da je samo teorijsko znanje. Imajući u vidu tvoja stvarna stanja, razumevanje ili znanje o Bogu koje si danas čuo, video i u svom srcu spoznao i razumeo možeš da potvrdiš samo ako svako od vas kroz ovo prođe u svojim stvarnim iskustvima i to spozna malo po malo. Da nisam sa vama podelio ove reči, da li biste mogli da postignete istinsko znanje o Bogu isključivo kroz sopstvena iskustva? Bojim se da bi to bilo veoma teško. To je zato što ljudi, da bi znali kako da dožive iskustvo, najpre moraju da imaju reči Božje. Onoliko Božjih reči koliko ljudi pojedu, toliko zaista mogu i da prožive. Božje reči vode putem unapred i vode čoveka kroz njegovo iskustvo. Ukratko, onima koji imaju neko istinsko iskustvo, ovih poslednjih nekoliko beseda pomoći će da postignu dublje razumevanje istine i realnije znanje o Bogu. Međutim, onima koji nemaju nikakvo istinsko iskustvo, koji su tek započeli svoje iskustvo ili se tek dotiču stvarnosti, ovo je veliki ispit.

Glavni sadržaj poslednjih nekoliko beseda odnosio se na „Božju narav, Božje delo i Samog Boga”. Šta ste videli u ključnim i centralnim delovima svega o čemu sam govorio? Da li ste u stanju da u ovim besedama prepoznate da Onaj koji je obavio delo, Onaj koji je otkrio ove naravi, jeste Sȃm jedinstveni Bog koji ima suverenost nad svim stvorenim? Ako je vaš odgovor potvrdan, šta vas navodi na takav zaključak? Pri izvođenju ovog zaključka, koliko ste aspekata uzeli u obzir? Može li iko to da Mi kaže? Znam da je poslednjih nekoliko beseda duboko uticalo na vas i u vašim srcima omogućilo novi početak vašeg bogopoznanja, i to je odlično. Ipak, iako ste, u odnosu na ranije, načinili veliki skok u svom razumevanju Boga, vaša definicija Božjeg identiteta nije napredovala dalje od imena Boga Jahvea iz Doba zakona, Gospoda Isusa iz Doba blagodati i Svemogućeg Boga iz Doba carstva. To znači da, iako su vam ove besede o „Božjoj naravi, Božjem delu i Samom Bogu” pružile izvesno razumevanje reči koje je Bog jednom izgovorio, dela koje je Bog jednom obavio, i bića i odlika koje je Bog jednom otkrio, vi niste u stanju da pružite pravu definiciju i tačnu orijentaciju reči „Bog”. Niti imate pravu i tačnu orijentaciju i znanje o statusu i identitetu Samoga Boga, što će reći, o statusu Boga među svim stvarima i širom cele vaseljene. To je stoga što se, u prethodnim besedama o Samom Bogu i Božjoj naravi, celokupan sadržaj zasnivao na prethodnim Božjim izrazima i otkrivenjima zabeleženim u Bibliji. Ipak, čoveku je teško da otkrije biće i odlike koje Bog otkriva i izražava tokom, ili mimo, Svog upravljanja ljudskim rodom i njegovog spasenja. Dakle, čak i ako razumete Božje biće i odlike otkrivene u delu koje je On obavio u prošlosti, vaša definicija Božjeg identiteta i statusa još uvek je daleko od „jedinstvenog Boga, Onog koji ima suverenost nad svim stvorenim”, i razlikuje se od definicije „Stvoritelja”. Poslednjih nekoliko beseda dovelo je do toga da se svako oseća isto: kako je čovek mogao da zna misli Božje? Ako bi to iko zaista trebalo da zna, onda bi ta osoba sasvim sigurno bila Bog, jer jedino Sȃm Bog zna Svoje sopstvene misli i jedino Sȃm Bog poznaje temelj i pristup koji su u osnovi svega što On obavlja. Čini vam se racionalnim i logičnim da na ovaj način prepoznajete Božji identitet, ali ko može, na osnovu naravi i dela Božjeg, zaključiti da je ono zaista delo Samoga Boga, a ne delo čoveka, delo koje čovek ne može da obavi u ime Boga? Ko može da vidi da ovo delo potpada pod suverenost Onog koji ima suštinu i silu Boga? Drugim rečima, na osnovu kojih karakteristika ili suštine prepoznajete da je On Sȃm Bog, sa identitetom Boga, i da je Onaj koji ima suverenost nad svim stvorenim? Jeste li ikada razmišljali o tome? Ako niste, onda to dokazuje jednu činjenicu: poslednjih nekoliko beseda pružilo vam je samo neko razumevanje o onom delu istorije u kojem je Bog obavljao Svoje delo, o Božjem pristupu i ispoljavanju, kao i o otkrivenjima za vreme tog dela. Iako takvo razumevanje nagoni svakog od vas da nesumnjivo prepozna da je Onaj koji je sproveo ove dve etape dela Sȃm Bog u koga verujete i koga sledite, Onaj koga uvek morate da sledite, vi i dalje niste u stanju da prepoznate da je On Bog koji postoji od stvaranja sveta i koji će postojati za vek vekova, niti ste u stanju da prepoznate da je On Onaj koji predvodi čitav ljudski rod i nad njim ima suverenost. Vi zasigurno nikad niste razmišljali o ovom problemu. Bilo da je reč o Jahveu ili Gospodu Isusu, na osnovu kojih ste aspekata suštine i ispoljavanja u stanju da prepoznate da On nije samo Bog koga morate da sledite, već i Onaj koji zapoveda ljudskom rodu i ima suverenost nad sudbinom ljudskog roda, koji je, štaviše, Sȃm jedinstveni Bog, suveren nad nebom, zemljom i svim stvorenjima? Posredstvom kojih kanala prepoznajete da je Onaj u koga verujete i koga sledite Sȃm Bog koji ima suverenost nad svim stvorenim? Posredstvom kojih kanala Boga u koga verujete povezujete sa Bogom koji ima suverenost nad sudbinom ljudskog roda? Šta vam omogućava da prepoznate da je Bog u koga verujete Sȃm jedinstveni Bog, koji je na nebesima, na zemlji i među svim stvorenjima? Ovaj problem ću razrešiti u sledećem odeljku.

Problemi o kojima nikada niste razmišljali ili o kojima ne možete da razmišljate mogli bi biti baš oni koji su najvažniji za spoznaju Boga i u kojima se mogu tražiti istine koje su čoveku nedokučive. Kada se, pri susretu sa ovim problemima, od vas traži da se sa njima suočite i napravite izbor, a vi niste u mogućnosti da ih u potpunosti rešite zbog svoje gluposti i neznanja, ili zato što su vaša iskustva isuviše površna i nedostaje vam istinsko poznavanje Boga, oni će onda postati najveća prepreka i najveća smetnja na putu vaše vere u Boga. I zato osećam da je krajnje neophodno da sa vama razgovaram o ovoj temi. Znate li koji je vaš problem sada? Da li vam je jasno o kojim problemima govorim? Jesu li ovo problemi sa kojima ćete se suočiti? Da li su to problemi koje ne razumete? Jesu li to problemi koji vam nikada nisu pali na pamet? Jesu li vam ovi problemi važni? Jesu li oni zaista problemi? Ovo pitanje za vas predstavlja izvor velike zabune, što pokazuje da nemate istinsko razumevanje Boga u koga verujete i da Ga ne shvatate ozbiljno. Pojedini ljudi kažu: „Znam da je On Bog i sledim Ga, zato što su Njegove reči izraz Božji. To je dovoljno. Koji je još dokaz potreban? Sigurno ne treba da izazivamo sumnje u Boga? Sigurno ne treba da preispitujemo Boga? Sigurno ne treba da dovodimo u pitanje Božju suštinu i identitet Samog Boga?” Bez obzira na to da li razmišljate na ovaj način, Ja ne postavljam takva pitanja da bih vas zbunio u vezi sa Bogom, niti da bih vas nagnao da Ga preispitujete, a još manje da bih vas naveo da posumnjate u Božji identitet i suštinu. Umesto toga, Ja to činim da u vama podstaknem veće razumevanje Božje suštine i veću sigurnost i veru u Božji status, kako bi Bog postao Onaj jedini u srcima svih onih koji slede Boga i kako bi prvobitni status Boga – kao Stvoritelja, Suverena svega stvorenog, jedinstvenog Samog Boga – mogao biti obnovljen u srcu svakog stvorenog bića. Ovo je i tema o kojoj nameravam da besedim.

Počnimo sada da čitamo sledeće svete spise iz Biblije.

1. Bog koristi reči da stvori sve stvari

1. Mojsijeva 1:3-5 Tada reče Bog: „Neka bude svetlost!” I postade svetlost. Bog je video da je svetlost dobra, pa je razdelio svetlost od tame. Svetlost je Bog nazvao „dan”, a tamu je nazvao „noć”. Prođe veče, svanu jutro – dan prvi.

1. Mojsijeva 1:6-7 Zatim reče Bog: „Neka se prostre svod posred voda da deli donje vode od gornjih voda!” Bog načini svod, te odvoji vode pod svodom od voda nad svodom. Tako se i zbilo.

1. Mojsijeva 1:9-11 Zatim reče Bog: „Vode pod svodom neka se saberu na jedno mesto i neka se pokaže kopno!” Tako se i zbilo. Kopno je Bog nazvao „zemlja”, a vodena zborišta „more”. Vide Bog da je to dobro. Zatim reče Bog: „Neka iz zemlje nikne bilje: ono koje u sebi nosi zrnevlje i drveta koja rađaju plod; sve bilje koje, svako prema svojoj vrsti, rađa na zemlji, i u sebi nosi svoje seme!” Tako se i zbilo.

1. Mojsijeva 1:14-15 Zatim reče Bog: „Neka budu svetila na nebeskom svodu da dele dan od noći, i da označavaju utvrđena doba, dane i godine, te da svetle na nebeskom svodu osvetljavajući zemlju!” Tako se i zbilo.

1. Mojsijeva 1:20-21 Zatim reče Bog: „Neka provrve vodom živa bića, i ptice nek polete nad zemljom po nebeskom svodu!” Bog je stvorio i morske nemani i svakojaka živa bića što se kreću i vrve u vodi, te sve ptice krilate po svojim vrstama. Vide Bog da je to dobro.

1. Mojsijeva 1:24-25 Zatim reče Bog: „Neka zemlja proizvede živa bića, svako prema svojoj vrsti: stoku, gmizavce i divlje životinje svake vrste!” Tako se i zbilo. Bog stvori svakovrsne divlje životinje, svakovrsnu stoku i svakovrsne gmizavce što puze po zemlji. Vide Bog da je to dobro.

Prvoga dana rođeni su dan i noć ljudskog roda i oni stoje čvrsto zahvaljujući autoritetu Božjem

Pogledajmo prvi pasus: „Tada reče Bog: ’Neka bude svetlost!’ I postade svetlost. Bog je video da je svetlost dobra, pa je razdelio svetlost od tame. Svetlost je Bog nazvao ’dan’, a tamu je nazvao ’noć’. Prođe veče, svanu jutro – dan prvi” (1. Mojsijeva 1:3-5). U ovom pasusu se opisuje prvo Božje delo na početku stvaranja i prvi dan koji je Bog doneo, a u kome su bili veče i jutro. Međutim, to je bio izuzetan dan: Bog je počeo da priprema svetlost za sva stvorenja i, povrh toga, odvojio je svetlost od tame. Na taj dan je Bog počeo da govori, a Njegove reči i autoritet postojali su naporedo. Njegov autoritet je počeo da se pokazuje među svim stvarima, a Njegova sila se širila među svim stvarima kao rezultat Njegovih reči. Od ovog dana pa nadalje, sve stvari su formirane i stajale su čvrsto zbog reči Božjih, autoriteta Božjeg i sile Božje, i počele su da funkcionišu zahvaljujući rečima Božjim, autoritetu Božjem i sili Božjoj. Kada je Bog izgovorio reči: „Neka bude svetlost!”, tada postade svetlost. Bog nije započeo nikakav program rada; svetlost se pojavila kao ishod Njegovih reči. Bila je to svetlost koju je Bog nazvao danom, a od koje čovekovo postojanje zavisi i danas. Prema Božjoj zapovesti, njena suština i vrednost nikada se nisu promenile i ona nikada nije nestala. Njeno postojanje pokazuje autoritet i silu Božju, i objavljuje postojanje Stvoritelja. Ona potvrđuje, svaki put iznova, identitet i status Stvoritelja. Ona nije nedodirljiva, niti prividna, već je prava svetlost koju čovek može da vidi. Počev od tog trenutka, u ovom praznom svetu u kome „zemlja je bila pusta i bezoblična, i tama se prostirala nad bezdanom”, nastala je prva materijalna stvar. Ova stvar je proizašla iz reči iz usta Božjih i pojavila se u prvom činu stvaranja svega stvorenog zbog autoriteta i izjava Božjih. Ubrzo nakon toga, Bog je naredio da se svetlost i tama razdvoje… Sve se promenilo i dovršilo zahvaljujući rečima Božjim… Bog je ovu svetlost nazvao „dan”, a tamu je nazvao „noć”. U tom trenutku, stvoreni su prvo veče i prvo jutro u svetu koji je Bog nameravao da stvori, a Bog je rekao da je to prvi dan. Taj dan je bio prvi dan u Stvoriteljevom stvaranju svih stvari, bio je početak stvaranja svih stvari i bio je to prvi put da su se autoritet i sila Stvoritelja pokazali u ovom svetu koji je On stvorio.

Kroz ove reči čovek može da sagleda autoritet Božji i Božje reči, kao i Božju silu. Budući da jedino Bog poseduje takvu silu, onda jedino Bog ima takav autoritet; budući da Bog poseduje takav autoritet, onda jedino Bog ima takvu silu. Da li bi ijedan čovek ili predmet mogli da poseduju takav autoritet i silu kao što je ova? Ima li odgovora u vašim srcima? Osim Boga, da li ijedno stvoreno ili nestvoreno biće poseduje takav autoritet? Da li ste ikada u nekoj knjizi ili publikaciji videli primer nečega takvog? Postoji li ikakav zapis da je neko stvorio nebo i zemlju i sva stvorenja? To se ne pojavljuje ni u jednoj drugoj knjizi niti zapisu; ovo su, naravno, jedine autoritativne i moćne reči o Božjem veličanstvenom stvaranju sveta i zabeležene su u Bibliji; ove reči govore o jedinstvenom autoritetu i identitetu Božjem. Može li se za takav autoritet i silu reći da simbolizuju jedinstveni identitet Božji? Može li se reći da su u posedu Boga i samo Boga? Nesumnjivo, jedino Sȃm Bog poseduje takav autoritet i silu! Takav autoritet i silu ne može posedovati niti zameniti nijedno stvoreno i nestvoreno biće! Je li ovo jedna od karakteristika Samoga jedinstvenog Boga? Jeste li svedočili tome? Ove reči brzo i jasno ljudima omogućavaju da shvate činjenicu da Bog poseduje jedinstven autoritet i jedinstvenu silu, vrhovni identitet i status. Na osnovu prethodne besede, možete li reći da je Bog u kojeg verujete Sȃm jedinstveni Bog?

Drugoga dana Božji autoritet razdvaja vode i stvara nebeski svod, i pojavljuje se prostor za najosnovniji ljudski opstanak

Pročitajmo drugi pasus iz Biblije: „Zatim reče Bog: ’Neka se prostre svod posred voda da deli donje vode od gornjih voda!’ Bog načini svod, te odvoji vode pod svodom od voda nad svodom. Tako se i zbilo” (1. Mojsijeva 1:6-7). Kakve su se promene dogodile nakon što je Bog rekao: „Neka se prostre svod posred voda da deli donje vode od gornjih voda!”? U svetim spisima se kaže: „Bog načini svod, te odvoji vode pod svodom od voda nad svodom.” Koji je bio ishod nakon što je Bog ovo izgovorio i učinio? Odgovor se krije u poslednjem delu ovog pasusa: „Tako se i zbilo.”

Ove dve kratke rečenice beleže veličanstven događaj i opisuju divan prizor – ogroman poduhvat u kome je Bog upravljao vodama i stvorio prostor u kome bi čovek mogao da postoji…

U ovoj slici, vode i nebeski svod se u trenu pojavljuju pred očima Božjim, bivaju odvojeni autoritetom Božjih reči i razdvojeni na „gore” i „dole”, onako kako je Bog odredio. Drugim rečima, nebeski svod koji je stvorio Bog ne samo da je prekrivao donje vode, već je držao i gornje vode… Čovek ne može a da u to ne gleda zapanjeno i bez daha, zadivljen snagom Njegovog autoriteta i veličanstvenošću prizora, u kome Stvoritelj pokreće vode, zapoveda im i stvara nebeski svod. Rečima Božjim, silom Božjom i autoritetom Božjim, Bog je postigao još jedan veliki podvig. Nije li to moć autoriteta Stvoritelja? Poslužimo se svetim spisima da objasnimo dela Božja: Bog je izgovorio Svoje reči i, zahvaljujući ovim rečima Božjim, nastade nebeski svod usred voda. Istovremeno, usled ovih Božjih reči, u ovom prostoru je nastupila ogromna promena, koja nije bila promena u običnom smislu, već svojevrsna smena u kojoj se ništa pretvorilo u nešto. Izrodilo se iz misli Stvoritelja i, zahvaljujući rečima koje je Stvoritelj izgovorio, nešto je nastalo iz ništavila, da bi, povrh toga, od tog trenutka pa nadalje, Stvoritelja radi postojalo i čvrsto stajalo, i u skladu sa Njegovim mislima se smenjivalo, menjalo i obnavljalo. U ovom pasusu se opisuje drugi čin Stvoritelja u Njegovom stvaranju čitavog sveta. Bio je to još jedan izraz autoriteta i sile Stvoritelja, još jedan pionirski poduhvat Stvoritelja. Ovaj dan je bio drugi dan koji je Stvoritelj doneo od postanja sveta i još jedan divan dan za Njega: koračao je kroz svetlost, doneo je nebeski svod, razdvojio je vode i njima upravljao, a Njegova dela, Njegov autoritet i Njegova sila u novom su danu sprovedeni u delo…

Da li je nebeski svod postojao posred voda pre nego što je Bog izgovorio Svoje reči? Naravno da nije! I šta se desilo nakon što je Bog rekao: „Neka se prostre svod posred voda”? Pojavile su se stvari koje je Bog planirao; nastade svod posred voda, a vode se razdvojiše zato što je Bog rekao: „da deli donje vode od gornjih voda!”. Tako su se, nakon reči Božjih, dva nova predmeta, dve novorođene stvari pojavile među svim stvarima kao rezultat autoriteta i sile Božje. Kako se osećate povodom pojave ove dve nove stvari? Osećate li veličinu sile Stvoritelja? Osećate li jedinstvenu i izuzetnu snagu Stvoritelja? Veličina takve snage i sile rezultat je autoriteta Božjeg, a ovaj je autoritet predstava i jedinstvena karakteristika Samoga Boga.

Da li vam je ovaj pasus još jednom pružio dubok osećaj Božje jedinstvenosti? Zapravo je ovo daleko od dovoljnog; autoritet i sila Stvoritelja sežu znatno dalje od ovoga. Njegova jedinstvenost ne proističe jedino iz toga što On poseduje suštinu koja nije nalik nijednom stvorenju, već i iz činjenice da su Njegov autoritet i sila izvanredni, neograničeni, nenadmašni za sve i stoje iznad svega, a povrh toga i zato što Njegov autoritet i ono što On ima i što jeste mogu da stvore život, proizvedu čuda i stvore svaki pojedinačni spektakularni i izvanredni minut i trenutak. U isto vreme, On je u stanju da upravlja životom koji stvara i ima suverenost nad čudima i nad svakim minutom i sekundom koje stvori.

Trećega dana iz reči Božjih rađaju se zemlja i more, a zahvaljujući autoritetu Božjem svet buja od života

Pročitajmo sada prvu rečenicu iz 1. knjige Mojsijeve, glave 1:9-11: „Zatim reče Bog: ’Vode pod svodom neka se saberu na jedno mesto i neka se pokaže kopno!’” Do kakvih promena je došlo nakon što je Bog jednostavno rekao: „Vode pod svodom neka se saberu na jedno mesto i neka se pokaže kopno!”? I šta se nalazilo u ovom prostoru osim svetlosti i nebeskog svoda? U Svetom pismu je zapisano: „Kopno je Bog nazvao ’zemlja’, a vodena zborišta ’more’. Vide Bog da je to dobro.” Što će reći, sada su u ovom prostoru bili kopno i more, a kopno i more su bili odvojeni. Pojavljivanje ovih novih stvari usledilo je nakon zapovesti iz Božjih usta i „tako se i zbilo”. Da li se u Svetom pismu opisuje da je Bog to činio u žurbi? Da li se opisuje kako se On bavi fizičkim radom? Pa, kako je Bog to učinio? Kako je Bog proizveo ove nove stvari? Očigledno je da je Bog koristio reči da postigne sve ovo, da stvori sve ovo u celini.

Iz tri prethodna pasusa saznali smo za pojavu tri velika događaja. Ova tri velika događaja izazvana su i zbila su se putem reči Božjih, a upravo zahvaljujući Njegovim rečima, ovi su se događaji, jedan za drugim, pojavljivali pred očima Božjim. Otud se može videti da nisu samo prazne reči kada se kaže: „Bog govori i to će se ostvariti; On zapoveda i to će čvrsto stajati.” Ova se suština Božja potvrđuje onoga časa kada se Njegove misli začnu, a kada Bog otvori Svoja usta da progovori, Njegova suština dolazi do potpunog izražaja.

Pređimo sada na poslednju rečenicu ovog pasusa: „Zatim reče Bog: ’Neka iz zemlje nikne bilje: ono koje u sebi nosi zrnevlje i drveta koja rađaju plod; sve bilje koje, svako prema svojoj vrsti, rađa na zemlji, i u sebi nosi svoje seme!’ Tako se i zbilo.” Dok je Bog govorio, sve ove stvari su nastajale prateći misli Božje; u trenu je niz nežnih malih životnih oblika nesigurno propinjao glave kroz zemlju i, pre nego što su otresli komadiće blata sa svojih tela, željno su mahali jedni drugima u znak pozdrava, klimajući glavom i smešeći se svetu. Zahvalili su se Stvoritelju za život koji im je darovao i objavili svetu da i oni čine deo svih stvorenja, i da će svako od njih posvetiti svoj život iskazivanju autoriteta Stvoritelja. Dok je Bog izgovarao Svoje reči, zemlja je postajala bujna i zelena, nicale su i kroz zemlju se probijale sve vrste biljaka u kojima bi čovek mogao da uživa, a planine i ravnice su prekrivane gustim drvećem i šumama… Ovaj jalovi svet, u kome nije bilo ni traga života, brzo je prekriven obiljem trave, bilja i drveća i preplavljen zelenilom… Vazduhom su se širili prijatni mirisi trave i zemlje, a mnoštvo biljaka počelo je da diše u sprezi sa protokom vazduha, i otpočeo je proces rasta. Istovremeno, zahvaljujući rečima Božjim i sledeći misli Božje, sve biljke su započele trajni životni ciklus, u kojem rastu, cvetaju, donose plodove i razmnožavaju se. Počele su strogo da se pridržavaju svojih životnih tokova i krenule da obavljaju svoje uloge među svim stvorenjima… Svi su rođeni i živeli su zahvaljujući rečima Stvoritelja. Stvoritelj će ih neprekidno snabdevati zalihama i ishranom, i zauvek će žilavo opstajati u svakom kutku zemlje kako bi iskazivali autoritet i silu Stvoritelja, i zauvek će pokazivati životnu snagu koju im je Stvoritelj darovao…

Život Stvoritelja je izvanredan, Njegove misli su izvanredne i Njegov autoritet je izvanredan, te je, nakon što su izgovorene Njegove reči, usledio konačan rezultat: „Tako se i zbilo.” Jasno je da Bog ne treba da radi Svojim rukama kada deluje; On samo koristi Svoje misli da zapoveda i Svoje reči da naređuje, i na taj način se ostvaruju rezultati. Na ovaj dan, Bog je sabrao vode na jedno mesto i dopustio da se pojavi suvo kopno, nakon čega je Bog učinio da trava iznikne iz zemlje, i da na njoj izraste bilje koje daje seme i drveće koje rađa plod, a Bog je svako od njih rasporedio prema vrsti i učinio da nose vlastito seme. Sve to se ostvarilo prema mislima Božjim i zapovestima reči Božjih, i sve to se, jedno za drugim, pojavljivalo u ovom novom svetu.

Dok je još trebalo da otpočne Svoje delo, Bog je u Svom umu već imao sliku onoga što namerava da postigne, a kada je Bog krenuo da ostvaruje ove stvari, što je takođe bilo u trenutku kada je Bog otvorio Svoja usta da izgovori sadržaj ove slike, promene u svim stvarima počele su da se dešavaju zahvaljujući autoritetu i sili Božjoj. Bez obzira na to kako je Bog to učinio ili kako je ispoljio Svoj autoritet, sve je postignuto korak po korak prema Božjem planu i zbog reči Božjih i, korak po korak, nastupale su promene između neba i zemlje zahvaljujući rečima i autoritetu Božjem. Sve ove promene i pojave pokazale su Stvoriteljev autoritet, kao i izvanrednost i veličinu sile Stvoriteljevog života. Njegove misli nisu jednostavne ideje, niti prazna slika, već autoritet koji poseduje životnu snagu i izvanrednu energiju, i one su sila koja nagoni da se sva stvorenja menjaju, oživljavaju, obnavljaju i propadaju. Zato sve stvari funkcionišu zahvaljujući Njegovim mislima i uz to bivaju ostvarene zahvaljujući rečima iz Njegovih usta…

U mislima Božjim davno se formirao potpuni plan i ostvario novi svet i pre nego što su se pojavila sva stvorenja. Iako su se trećeg dana pojavile razne vrste biljaka na kopnu, Bog nije imao razloga da zaustavi korake Svog stvaranja ovog sveta; nameravao je da i dalje izgovara Svoje reči kako bi i dalje postizao stvaranje svake nove stvari. On bi govorio, izdavao bi Svoje zapovesti, izvršavao Svoj autoritet, pokazivao Svoju silu, i pripremao je sve što je bio planirao da pripremi za sva stvorenja i ljudski rod, koje je nameravao da stvori…

The Serbian Bible verses found in this audio are from the Holy Bible, New Serbian Translation.

Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.

Used by permission. All rights reserved worldwide.