Božji autoritet (I) Drugi deo

2. Bog koristi Svoje reči da sklopi savez sa čovekom

1. Mojsijeva 9:11-13  „Ja ću se držati svog saveza s vama, te potopne vode nikad više neće uništiti sva živa bića, niti će ikad više potop pustošiti zemlju.” Još reče Bog: „Ovo je znak saveza koji sklapam između sebe i vas i svih živih bića što su s vama, savez za sva buduća pokolenja. Svoju dugu postavljam u oblake da bude znak saveza između mene i zemlje.”

Nakon što napravi sve stvari, autoritet Stvoritelja se potvrđuje i još jednom pokazuje kao savez u obliku duge

Autoritet Stvoritelja se oduvek pokazuje i izvršava među svim stvorenjima, a On ne samo da upravlja sudbinom svih stvari, već i vlada ljudskim rodom, posebnim stvorenjima koja je stvorio Svojim sopstvenim rukama i koja poseduju drugačiju životnu strukturu i postoje u drugačijem životnom obliku. Nakon što je stvorio sve stvari, Stvoritelj nije prestajao da izražava Svoj autoritet i silu; za Njega, autoritet kojim je držao suverenost nad svim stvarima i sudbinu celog ljudskog roda zvanično je započeo tek kada je ljudski rod zaista rođen iz Njegove ruke. Nameravao je da upravlja ljudskim rodom i da vlada ljudskim rodom; nameravao je da spasi ljudski rod i da zaista zadobije ljudski rod, da zadobije ljudski rod koji može upravljati svim stvarima; nameravao je da takav ljudski rod navede da živi pod Njegovim autoritetom, da spozna Njegov autoritet i bude Mu pokoran. Tako je Bog zvanično počeo da izražava Svoj autoritet među ljudima koristeći Svoje reči, i počeo je da koristi Svoj autoritet da ostvari Svoje reči. Naravno, Božji autoritet je dolazio do izražaja na svim mestima tokom ovog procesa; Ja sam samo odabrao neke konkretne, dobro poznate primere na osnovu kojih možete da razumete i spoznate jedinstvenost Boga i Njegov jedinstveni autoritet.

Postoji sličnost između pasusa u 1. Mojsijevoj 9:11-13 i prethodnih pasusa koji se odnose na zapis o Božjem stvaranju sveta, ali postoji i razlika. U čemu je sličnost? Sličnost je u tome što Bog koristi reči da obavi ono što je nameravao, a razlika je u tome što pasusi koji su ovde navedeni predstavljaju Božji razgovor sa čovekom, u kome je On sa čovekom sklopio savez i čoveku saopštio ono što je sadržano u tom savezu. Ovo ispoljavanje Božjeg autoriteta postignuto je tokom Njegovog dijaloga sa čovekom, što će reći da su, pre stvaranja ljudskog roda, Božje reči bile uputstva i naredbe, koje su izdate stvorenjima koja je nameravao da stvori. Međutim, sada je postojao neko da čuje reči Božje, pa su Njegove reči bile kako dijalog sa čovekom, tako i pouka i opomena čoveku. Štaviše, Božje reči su bile zapovesti koje su nosile Njegov autoritet i koje su prenete svim stvorenjima.

Koji je Božji postupak zabeležen u ovom pasusu? U pasusu je zabeležen savez koji je Bog sklopio sa čovekom nakon što je On potopom uništio svet; u njemu se čoveku saopštava da Bog više neće izazivati takvo uništenje na svetu, te da je, u tu svrhu, Bog stvorio znak. Koji je to bio znak? U Svetom pismu se kaže: „Svoju dugu postavljam u oblake da bude znak saveza između mene i zemlje.” Ovo su prvobitne reči koje je Stvoritelj izgovorio ljudskom rodu. Čim je On izgovorio ove reči, pred očima ljudi se pojavila duga i tamo je ostala sve do današnjeg dana. Svi su videli takvu dugu, a kada je vidiš, da li znaš kako se pojavljuje? Nauka nije u stanju da to dokaže niti da pronađe mesto njenog izvora, kao ni da utvrdi gde se ona nalazi. To je stoga što je ta duga znak saveza sklopljenog između Stvoritelja i čoveka; ne zahteva nikakvu naučnu osnovu, nije je stvorio čovek niti je čovek u stanju da je promeni. Ona je nastavak autoriteta Stvoritelja nakon što je izgovorio Svoje reči. Stvoritelj je upotrebio Svoj sopstveni naročit metod da bi se pridržavao Svog saveza sa čovekom i Svog obećanja, tako da je Njegovo korišćenje duge, kao znaka saveza koji je sklopio, nebeska uredba i zakon koji će zauvek ostati nepromenjeni, bilo da je reč o Stvoritelju ili o stvorenom ljudskom rodu. Ovaj nepromenljivi zakon je, mora se reći, još jedno istinsko ispoljavanje Stvoriteljevog autoriteta nakon što je stvorio sve stvari, i mora se reći da su autoritet i sila Stvoritelja neograničeni; Njegovo korišćenje duge kao znaka jeste nastavak i proširenje Stvoriteljevog autoriteta. Ovo je bio još jedan čin koji je Bog obavio korišćenjem Svojih reči i predstavljao je znak saveza koji je Bog korišćenjem reči sklopio sa čovekom. Saopštio je čoveku ono što je rešio da ostvari, kao i način na koji će se to ispuniti i ostvariti. Na ovaj način se ta stvar ispunila prema rečima iz Božjih usta. Jedino Bog poseduje takvu silu, a danas, nekoliko hiljada godina nakon što je izgovorio te reči, čovek još uvek može da gleda u dugu izrečenu iz usta Božjih. Zbog tih reči koje je Bog izgovorio, ova stvar je ostala neizmenjena i nepromenjena sve do danas. Niko ne može da ukloni ovu dugu, niko ne može da promeni njene zakone, a ona postoji isključivo zbog reči Božjih. Upravo je to autoritet Božji. „Bog misli ono što govori, ono što govori biće učinjeno, a ono što On učini trajaće večno.” Takve reči se ovde jasno ispoljavaju i to je jasan znak i karakteristika autoriteta i sile Božje. Takav znak ili karakteristiku ne poseduje nijedno stvoreno biće, niti se oni vide u njima, a ne vide se ni u jednom od nestvorenih bića. Pripadaju jedino jedinstvenom Bogu i prave razliku između identiteta i suštine koje poseduje samo Bog i onih koje poseduju stvorena bića. Istovremeno, to su znak i karakteristika koje, izuzev Samog Boga, nikada ne može nadmašiti nijedno stvoreno niti nestvoreno biće.

Božje sklapanje saveza sa čovekom bilo je čin od velike važnosti, koji je On nameravao da iskoristi da čoveku saopšti činjenicu i da čoveku iskaže Svoju nameru. U tu svrhu, On je upotrebio jedinstven metod, koristeći poseban znak za sklapanje saveza sa čovekom, znak koji je bio obećanje saveza koji je On sklopio sa čovekom. Prema tome, da li je sklapanje ovog saveza bilo veliki događaj? Koliko je tačno bio velik? Upravo to je ono što je tako posebno u vezi sa tim savezom: to nije savez sklopljen između dva čoveka, između dve grupe, ili između dve zemlje, već savez sklopljen između Stvoritelja i celog ljudskog roda, te će ostati na snazi sve do dana kada Stvoritelj ne ukine sve stvoreno. Izvršilac ovog saveza jeste Stvoritelj, a On ga i održava. Ukratko, celina saveza u obliku duge, sklopljenog sa ljudskim rodom, ispunjena je i ostvarena u skladu sa dijalogom između Stvoritelja i ljudskog roda, i takva je ostala sve do današnjeg dana. Šta stvorena bića mogu još da učine osim da se pokoravaju autoritetu Stvoritelja, budu Mu poslušni, veruju u Njega, poštuju Ga, svedoče Mu i veličaju Ga? Jer niko osim jedinstvenog Boga ne poseduje silu da sklopi takav savez. Pojavljivanje duge, svaki put iznova, najava je ljudskom rodu i skreće mu pažnju na savez između Stvoritelja i ljudskog roda. U neprekidnim pojavljivanjima saveza između Stvoritelja i ljudskog roda, ljudskom rodu se ne pokazuje duga niti sȃm savez, već nepromenljivi autoritet Stvoritelja. Uporno pojavljivanje duge pokazuje ogromna i čudesna dela Stvoritelja na skrivenim mestima, a istovremeno je vitalni odraz Stvoriteljevog autoriteta koji nikada neće nestati i nikada se neće promeniti. Nije li ovo prikaz još jednog aspekta Stvoriteljevog jedinstvenog autoriteta?

3. Blagoslovi Božji

1. Mojsijeva 17:4-6  Ovo je moj savez sa tobom: postaćeš otac mnogim narodima. I nećeš se više zvati Avram, nego će ti „Avrȃm” biti ime, jer sam te učinio ocem mnogih naroda. Veoma, veoma plodnim ću te učiniti: od tebe će poteći narodi; i carevi će od tebe proisteći.

1. Mojsijeva 18:18-19  Od Avrȃma će nastati veliki i moćan narod, a preko njega će biti blagosloveni svi narodi na zemlji. Zato sam ga i izabrao da svojoj deci i potomcima zapoveda da se drže Jahveovog puta i da čine što je dobro i pravedno, kako bi Jahve ispunio obećanje dato Avrȃmu.

1. Mojsijeva 22:16-18  Tada mu Jahve reče: „Samim se Sobom zaklinjem, pošto si ovo učinio i nisi se na svog jedinca sina sažalio: obilnim ću te blagoslovima obasuti i tvoje ću potomstvo umnožiti, te će biti brojno kao zvezde na nebu i kao pesak na obali morskoj. Tvoji će potomci osvajati kapije neprijatelja svojih. Zato što si poslušao moj glas, svi će narodi na zemlji biti blagosloveni preko tvog potomstva.”

Knjiga o Jovu 42:12  Jahve je, na kraju, Jova blagoslovio još više nego na početku, te je Jov sada imao četrnaest hiljada ovaca, šest hiljada kamila, hiljadu pari volova i hiljadu magarica.

Jedinstveni način i karakteristike izjava Stvoritelja jesu simbol jedinstvenog identiteta i autoriteta Stvoritelja

Mnogi žele da zatraže i da zadobiju blagoslove Božje, međutim, ne može svako da zadobije te blagoslove, jer Bog ima Svoja sopstvena načela i čoveka blagoslovi na Svoj sopstveni način. Obećanja koja Bog daje čoveku i količina blagodati kojom daruje čoveka, dodeljuju se na osnovu čovekovih misli i postupaka. Dakle, šta se pokazuje blagoslovima Božjim? Šta u njima ljudi mogu da vide? U ovom trenutku, ostavimo po strani raspravu o tome koju vrstu ljudi Bog blagoslovi i o načelima prema kojima Bog blagoslovi čoveka. Umesto toga, pogledajmo Božji blagoslov čoveka sa ciljem da spoznamo autoritet Božji iz perspektive spoznaje autoriteta Božjeg.

Sva četiri prethodna pasusa iz svetog spisa zapisi su o Božjem blagoslovu čoveka. Oni pružaju detaljan opis primalaca Božjih blagoslova, kao što su Avrȃm i Jov, kao i razloge zašto je Bog darovao Svoje blagoslove i šta je bilo sadržano u tim blagoslovima. Ton i način Božjih izjava, kao i perspektiva i pozicija iz koje je govorio, omogućavaju ljudima da razumeju da su Onaj koji daruje blagoslove i primaoci takvih blagoslova izrazito različitog identiteta, statusa i suštine. Ton i način ovih izjava, kao i pozicija iz koje su izgovorene, jedinstveni su za Boga, koji poseduje identitet Stvoritelja. On ima autoritet i moć, kao i čast Stvoritelja i veličanstvo, koji ne trpe nikakvu sumnju ni od jednog čoveka.

Pogledajmo prvo 1. Mojsijevu 17:4-6: „Ovo je moj savez sa tobom: postaćeš otac mnogim narodima. I nećeš se više zvati Avram, nego će ti ’Avrȃm’ biti ime, jer sam te učinio ocem mnogih naroda. Veoma, veoma plodnim ću te učiniti: od tebe će poteći narodi; i carevi će od tebe proisteći.” Ove reči su bile savez koji je Bog sklopio sa Avrȃmom, kao i Božji blagoslov Avrȃmu: Bog će Avrȃma učiniti ocem mnogih naroda, učiniće ga veoma plodnim, da će od njega poteći narodi, i carevi će od njega proisteći. Vidiš li u ovim rečima autoritet Božji? I kako vidiš takav autoritet? Koji aspekt suštine Božjeg autoriteta vidiš? Pažljivim čitanjem ovih reči nije teško utvrditi da se autoritet i identitet Božji jasno otkrivaju u formulacijama Božjih izjava. Na primer, kada Bog kaže: „Ovo je moj savez sa tobom, postaćeš (…) jer sam te učinio (…) ću te učiniti (…)”, izrazi poput „ti ćeš” i „Ja ću”, čije afirmativne formulacije nose Božji identitet i autoritet, jesu, u nekom smislu, pokazatelj Stvoriteljeve vernosti; u drugom smislu, to su posebne reči u upotrebi Boga, koji poseduje identitet Stvoritelja – kao što su i deo uobičajenog rečnika. Ako neko kaže da se nada da će druga osoba biti veoma plodna, da će od nje poteći narodi i iz nje proisteći carevi, onda je to nesumnjivo neka vrsta želje, a ne obećanje ili blagoslov. Dakle, ljudi se ne usuđuju da kažu: „Učiniću te takvim i takvim, a ti ćeš biti to i to”, jer znaju da ne poseduju takvu silu; to nije do njih, a čak i ako kažu takve stvari, njihove će reči biti prazne besmislice, vođene njihovom željom i ambicijom. Usuđuje li se iko da govori tako veličanstvenim tonom ako oseća da ne može da ostvari svoje želje? Svi žele dobro svom potomstvu i nadaju se da će se oni isticati i uživati u velikom uspehu. „Kakva bi velika sreća bila da jedan od njih postane car! Ako bi neko postao guverner, i to bi bilo dobro – sve dok je neko važan!” Sve su ovo ljudske želje, ali ljudi svom potomstvu mogu samo da požele blagoslove, a ne mogu da ispune niti da ostvare nijedno od svojih obećanja. U svojim srcima, svi jasno znaju da nemaju moć da postignu takve stvari, jer je sve u vezi sa njima mimo njihove kontrole, pa kako bi onda mogli da zapovedaju sudbinom drugih? Bog može da izgovori ove reči zato što Bog poseduje takav autoritet i u stanju je da ispuni i ostvari sva obećanja koja daje čoveku, kao i da obistini sve blagoslove koje daruje čoveku. Čoveka je stvorio Bog, a za Boga je dečja igra da nekoga učini veoma plodnim; potrebna je samo jedna Njegova reč da nečije potomstvo učini uspešnim. Za tako nešto On nikada ne bi morao da se preznojava od rada, ni da Svoj um izlaže velikom naporu, niti da se oko toga previše uzbuđuje; ovo je sama sila Božja, sȃm autoritet Božji.

Nakon što pročitate: „Od Avrȃma će nastati veliki i moćan narod, a preko njega će biti blagosloveni svi narodi na zemlji” u 1. Mojsijevoj 18:18, možete li da osetite autoritet Božji? Možete li da osetite izvanrednost Stvoritelja? Možete li da osetite vrhovnu vlast Stvoritelja? Reči Božje su izvesne. Bog takve reči ne izgovara zbog Svoje uverenosti u uspeh, niti kako bi tu uverenost pokazao; one su, umesto toga, dokaz autoriteta Božjih izjava i zapovest kojom se ispunjavaju reči Božje. Ovde bi trebalo da obratite pažnju na dva izraza. Kada Bog kaže: „Od Avrȃma će nastati veliki i moćan narod, a preko njega će biti blagosloveni svi narodi na zemlji”, postoji li ikakav element dvosmislenosti u ovim rečima? Postoji li ikakav element zabrinutosti? Postoji li ikakav element straha? Zbog reči kao što su „će nastati” i „će biti” u Božjim izjavama, ovi elementi, koji su karakteristični za čoveka i u njemu se često ispoljavaju, nikada nisu imali nikakve veze sa Stvoriteljem. Niko se ne bi usudio da upotrebi takve reči kada bi drugima želeo dobro, niko se ne bi usudio da blagoslovi drugog sa takvom izvesnošću da mu dȃ veliki i moćan narod, niti bi obećao da će preko njega biti blagosloveni svi narodi na zemlji. Što su reči Božje izvesnije, to više one nešto dokazuju – a šta je to nešto? One dokazuju da Bog ima takav autoritet, da Njegov autoritet može da postigne ove stvari i da je njihovo ostvarenje neizbežno. Bog je bio siguran u Svom srcu, bez i najmanjeg oklevanja, u sve ono čime je blagoslovio Avrȃma. Štaviše, sve to bi se ostvarilo u skladu sa Njegovim rečima, i nijedna sila ne bi bila u stanju da izmeni, spreči, naruši ili poremeti njihovo ispunjenje. Ma šta drugo da se dogodilo, ništa ne bi moglo da poništi ispunjenje i ostvarenje Božjih reči niti da na to utiče. Ovo je sušta moć reči izgovorenih iz usta Stvoritelja i autoritet Stvoritelja koji ne trpi čovekovo poricanje! Nakon što si pročitao ove reči, osećaš li još uvek sumnju? Ove reči su izgovorene iz usta Božjih, a u rečima Božjim su sila, veličanstvo i autoritet. Takva moć i autoritet, kao i neizbežnost ostvarenja te činjenice, nedostižni su za svako stvoreno ili nestvoreno biće, i ne mogu ih nadmašiti nijedno stvoreno niti nestvoreno biće. Takvim tonom i intonacijom jedino Stvoritelj može da razgovara sa ljudskim rodom, a činjenice su pokazale da Njegova obećanja nisu prazne reči, niti dokono hvalisanje, već da su izrazi jedinstvenog autoriteta koji ne može nadmašiti nijedan čovek, događaj, niti stvar.

Koja je razlika između reči koje je izgovorio Bog i reči koje je izgovorio čovek? Kada čitaš ove reči koje je izgovorio Bog, osećaš moć Božjih reči i autoritet Božji. Kako se osećaš kada čuješ da ljudi izgovaraju te reči? Misliš li da su oni izrazito nadmeni i hvalisavi, ljudi koji od sebe prave budale? Zato što oni nemaju ovu silu, ne poseduju takav autoritet, potpuno su nesposobni da ostvare takve stvari. To što su toliko sigurni u svoja obećanja samo pokazuje koliko su njihova zapažanja nemarna. Ako bi neko izgovorio takve reči, nesumnjivo bi bio nadmen i previše samouveren, i pokazao bi se kao klasičan primer arhanđelske naravi. Kada ove reči poteknu iz usta Božjih, osećaš li tu ijedan element nadmenosti? Da li ti se čini da su Božje reči samo šala? Reči Božje jesu autoritet, reči Božje jesu činjenica, i pre nego što ih Svojim ustima izgovori, što će reći, dok On još donosi odluku da nešto učini, ta stvar je već učinjena. Može se reći da je sve ono što je Bog rekao Avrȃmu bio savez koji je Bog sklopio sa Avrȃmom i obećanje koje je Bog dao Avrȃmu. Ovo obećanje je bilo utvrđena činjenica, kao i ostvarena činjenica, a ove činjenice su se postepeno ispunjavale u Božjim mislima, prema Božjem planu. Prema tome, kada Bog izgovara takve reči, to ne znači da On ima nadmenu narav, jer je Bog u stanju da ostvari takve stvari. On ima silu i autoritet i potpuno je sposoban da ostvari ta dela, a njihovo ostvarenje je u potpunosti u domenu Njegovih sposobnosti. Kada se reči poput ovih izgovaraju iz usta Božjih, one su otkrivenje i izraz Božje istinske naravi, savršeno otkrivenje i ispoljavanje suštine i autoriteta Božjeg, i nema ničeg prikladnijeg i pogodnijeg što bi bilo dokaz identiteta Stvoritelja. Način, ton i formulacije takvih izjava upravo su oznaka identiteta Stvoritelja i savršeno odgovaraju izrazu vlastitog Božjeg identiteta; u njima nema nikakvog pretvaranja, nikakve nečistoće; one su, u celini i potpuno, savršen prikaz suštine i autoriteta Stvoritelja. Kada je reč o stvorenim bićima, ona ne poseduju ni ovaj autoritet, ni ovu suštinu, a još manje poseduju silu datu od Boga. Ako čovek ispoljava takvo ponašanje, onda je to sasvim izvesno isijavanje njegove iskvarene naravi, a u korenu toga prepliće se uticaj čovekove nadmenosti i neobuzdane ambicije sa razotkrivanjem zlobnih namera nikog drugog do đavola i Sotone, koji žele da obmanu ljude i namame ih da izdaju Boga. Kako Bog gleda na ono što se otkriva takvim jezikom? Bog bi rekao da ti želiš da uzurpiraš Njegovo mesto i da želiš da se predstaviš kao On i zameniš Ga. Kada oponašaš ton Božjih izjava, tvoja je namera da u ljudskim srcima zauzmeš Božje mesto, da prisvojiš ljudski rod koji s pravom pripada Bogu. Ovo je Sotona, u čistom i jednostavnom obliku; ovo su postupci potomaka arhanđela, nebesima nepodnošljivi! Ima li nekoga među vama ko je nekada Boga oponašao time što je na određeni način izgovorio nekoliko reči, u nameri da zavede i obmane ljude, navodeći ih da se osećaju kao da reči i postupci ove osobe nose autoritet i moć Božju, kao da su suština i identitet te osobe jedinstveni, pa čak i kao da je ton reči te osobe sličan Božjem? Da li ste ikada učinili tako nešto? Da li ste u svom govoru ikada oponašali ton Božji, kroz postupke koji navodno predstavljaju narav Božju, onim što mislite da su moć i autoritet? Da li većina vas često postupa na ovaj način ili planira da tako postupa? Sada, kada zaista vidite, opažate i poznajete autoritet Stvoritelja i osvrnete se na ono što ste nekada radili, i šta ste o sebi otkrivali, da li vam pripadne muka? Prepoznajete li svoju neplemenitost i bestidnost? Nakon što smo razložili narav i suštinu takvih ljudi, da li bi se moglo reći da su oni prokleti izrod pakla? Da li bi se moglo reći da svako ko čini takve stvari donosi sebi poniženje? Prepoznajete li ozbiljnost njegove prirode? Koliko je to zapravo ozbiljno? Namera ljudi koji ovako postupaju jeste da oponašaju Boga. Oni žele da budu Bog, da navedu ljude da ih obožavaju kao Boga. Žele da u ljudskim srcima ukinu Božje mesto i da se otarase Boga koji deluje među ljudima, a to čine kako bi postigli cilj da kontrolišu ljude, da proždiru ljude i zaposednu ih. Svi imaju ovakve nesvesne želje i ambicije, i svi žive u ovakvoj iskvarenoj sotonskoj suštini, u sotonskoj prirodi u kojoj su u neprijateljstvu sa Bogom, izdaju Boga i žele da postanu Bog. Prateći Moju besedu o temi Božjeg autoriteta, da li još uvek želite ili težite tome da se predstavljate kao Bog ili da Ga oponašate? Da li i dalje želite da budete Bog? Da li i dalje želite da postanete Bog? Čovek ne može da oponaša autoritet Božji i čovek ne može da oličava identitet i status Božji. Iako si kadar da oponašaš ton kojim Bog govori, ne možeš da oponašaš suštinu Božju. Iako si u stanju da stojiš na Božjem mestu i predstavljaš se kao Bog, nikada nećeš moći da uradiš ono što Bog namerava da učini i nikada nećeš moći da imaš suverenost nad svim stvarima niti da zapovedaš njima. U očima Božjim, zauvek ćeš biti maleno stvoreno biće, a kolike god da su tvoje veštine i sposobnosti, koliko god da imaš talenata, ti si u svojoj celini pod vrhovnom vlašću Stvoritelja. Iako si u stanju da izgovoriš neke drske reči, to ne pokazuje da imaš suštinu Stvoritelja niti te predstavlja kao da poseduješ autoritet Stvoritelja. Autoritet i sila Božja jesu suština Samoga Boga. Oni nisu naučeni niti dodati spolja, već su nerazdvojiva suština Samoga Boga. Pa se tako odnos između Stvoritelja i stvorenih bića nikada ne može promeniti. Kao jedan član stvorenog čovečanstva, osoba mora da zadrži svoj položaj i da se ponaša savesno. Pokorno čuvaj ono što ti je Stvoritelj poverio. Ne prelazi postavljene granice i ne čini stvari koje su izvan tvojih mogućnosti, niti one kojih se Bog gnuša. Ne pokušavaj da budeš veliki čovek, da postaneš natčovek, niti da budeš veličanstven pojedinac, i nemoj tražiti da postaneš Bog. Ljudi za tim ne bi trebalo da žude. Besmisleno je nastojanje da postaneš veliki čovek ili natčovek. Nastojanje da postaneš Bog je još sramotnije; odvratno je i dostojno prezira. Ono što je pohvalno i čega bi stvorena bića trebalo da se drže više od svega, jeste da postanu istinska stvorena bića; to je jedini cilj kome bi svi ljudi trebalo da teže.

Autoritet Stvoritelja nije ograničen vremenom, prostorom i geografijom; autoritet Stvoritelja nadilazi svaki proračun

Pogledajmo 1. Mojsijevu 22:17-18. Ovo je još jedan pasus koji je izgovorio Bog Jahve, u kome on kaže Avrȃmu: „Obilnim ću te blagoslovima obasuti i tvoje ću potomstvo umnožiti, te će biti brojno kao zvezde na nebu i kao pesak na obali morskoj. Tvoji će potomci osvajati kapije neprijatelja svojih. Zato što si poslušao moj glas, svi će narodi na zemlji biti blagosloveni preko tvog potomstva.” Bog Jahve je blagoslovio Avrȃma mnogo puta da se njegovo potomstvo umnoži – međutim, u kojoj će se meri umnožiti? U meri o kojoj se govori u Svetom pismu: „kao zvezde na nebu i kao pesak na obali morskoj”. To znači da je Bog želeo da Avrȃmu podari potomstvo tako brojno kao što su zvezde na nebu i izobilno kao što je pesak na obali morskoj. Bog je govorio koristeći slike, a na osnovu ove slike nije teško videti da Bog ne bi podario Avrȃmu samo jednog, dva, pa ni hiljade potomaka, već nebrojeno mnogo, dovoljno da oni postanu mnoštvo naroda, zato što je Bog obećao Avrȃmu da će on biti otac mnogih naroda. Dakle, da li je o tom broju odlučio čovek ili je o njemu odlučio Bog? Može li čovek da kontroliše koliko će potomaka imati? Da li je to do njega? Od čoveka čak ne zavisi ni da li će ih imati nekoliko, a kamoli toliko kao „zvezda na nebu i kao peska na obali morskoj”. Ko ne želi da mu potomstvo bude brojno kao zvezde? Nažalost, stvari se ne odvijaju uvek onako kako želimo. Koliko god čovek bio vešt ili sposoban, to nije do njega; niko ne može stajati van onoga što je Bog odredio. Onoliko koliko ti On dozvoli, toliko ćeš i imati: ako ti Bog dȃ malo, onda nikada nećeš imati mnogo, a ako ti Bog dȃ mnogo, nema svrhe negodovati zbog toga koliko imaš. Zar nije tako? Sve to je do Boga, a ne do čoveka! Čovekom vlada Bog i niko nije izuzet!

Kada je Bog rekao: „tvoje ću potomstvo umnožiti”, bio je to savez koji je Bog sklopio sa Avrȃmom i, poput saveza u vidu duge, biće ispunjen za večnost, a istovremeno je bio obećanje koje je Bog dao Avrȃmu. Samo je Bog sposoban i u stanju da obistini ovo obećanje. Bez obzira na to da li čovek u to veruje ili ne, bez obzira na to da li čovek to prihvata ili ne, i bez obzira na to kako to čovek gleda i uvažava, sve to će se ispuniti do poslednjeg slova, prema rečima koje je Bog izgovorio. Reči Božje se neće izmeniti zbog promena u volji ili u predstavama čoveka, i neće se izmeniti zbog promena u bilo kojoj osobi, događaju ili stvari. Sve stvari mogu da nestanu, ali će reči Božje zauvek ostati. U stvari, dan kada sve stvari nestaju jeste upravo dan u kome se reči Božje potpuno ispunjavaju, jer On je Stvoritelj, On poseduje autoritet Stvoritelja, silu Stvoritelja i On kontroliše sve stvari i svu životnu snagu; On je u stanju da podstakne nešto da nastane ni iz čega ili da nešto postane ništa, i On kontroliše preobražaj svih stvari iz živih u mrtve; za Boga, ništa ne bi moglo biti jednostavnije od toga da umnoži nečije potomstvo. Čoveku to zvuči fantastično, poput bajke, ali za Boga ono što On odluči i obeća da će učiniti nije fantastično, niti je bajka. Naprotiv, to je činjenica koju je Bog već video i koja će se zasigurno ostvariti. Da li to uvažavate? Da li činjenice dokazuju da je Avrȃmovo potomstvo bilo brojno? Koliko je bilo brojno? Onoliko brojno kao „zvezda na nebu i kao peska na obali morskoj” o kojima je govorio Bog? Da li se ono proširilo po svim narodima i oblastima, na svako mesto na svetu? Čime se postiglo takvo stanje stvari? Da li se postiglo autoritetom Božjih reči? Nekoliko stotina ili hiljada godina nakon što su reči Božje izgovorene, Božje reči su se i dalje ispunjavale, neprestano postajući činjenice; ovo je moć Božjih reči i dokaz autoriteta Božjeg. Kada je na početku stvorio sve stvari, Bog je rekao: „Neka bude svetlost!” i postade svetlost. To se desilo veoma brzo, ispunilo se za veoma kratko vreme i nije bilo kašnjenja u tom ostvarenju i ispunjenju; dejstvo Božjih reči bilo je trenutno. Oba su bila prikaz Božjeg autoriteta, međutim, kada je Bog blagoslovio Avrȃma, dozvolio je čoveku da sagleda i drugu stranu suštine Božjeg autoriteta, kao i činjenicu da je Stvoriteljev autoritet van svakog proračuna i, povrh toga, dozvolio je čoveku da vidi praktičniju, izvrsniju stranu Stvoriteljevog autoriteta.

Jednom kada se reči Božje izgovore, autoritet Božji preuzima komandu nad ovim delom, a činjenica koju su obećala usta Božja postepeno počinje da se ostvaruje. Shodno tome, nastaju promene među svim stvarima, kao što sa dolaskom proleća, trava ozeleni, cveće cveta, iz drveća niču pupoljci, ptice zacvrkuću, guske se vraćaju, a polja su prepuna ljudi… Sa dolaskom proleća, sve stvari ponovo oživljavaju i to je čudesno delo Stvoritelja. Kada Bog ispuni Svoja obećanja, sve stvari na nebu i na zemlji se obnavljaju i menjaju u skladu sa mislima Božjim – ništa nije izuzeto iz toga. Kada se preuzeta obaveza ili obećanje izgovore Božjim ustima, sve stvari služe njihovom ispunjenju i koriste se radi tog ispunjenja; sva stvorenja su deo orkestracija i rasporeda pod vrhovnom vlašću Stvoritelja, obavljaju dodeljene uloge i služe svojoj dodeljenoj funkciji. To je ispoljavanje Stvoriteljevog autoriteta. Šta vidiš u tome? Kako spoznaješ autoritet Božji? Postoji li neki opseg Božjeg autoriteta? Postoji li vremensko ograničenje? Može li se reći da je Božji autoritet određene visine ili dužine? Može li se reći da je on određene veličine ili snage? Može li se izmeriti dimenzijama čoveka? Autoritet Božji se ne uključuje i ne isključuje, ne dolazi i odlazi, niti ima ikoga ko može da izmeri koliko je tačno velik Njegov autoritet. Koliko god da je vremena prošlo, kada Bog blagoslovi neku osobu, taj blagoslov će se nastaviti, a njegov nastavak će biti svedočanstvo o neprocenjivom autoritetu Božjem i omogućiće ljudskom rodu da posmatra ponovno pojavljivanje neugasive životne sile Stvoritelja, svaki put iznova. Svako pokazivanje Njegovog autoriteta savršen je prikaz reči iz Njegovih usta, koje se prikazuju svim stvarima i ljudskom rodu. Osim toga, bez premca je sve što je postignuto Njegovim autoritetom, izvrsno je i potpuno besprekorno. Može se reći da su sve Njegove misli, Njegove reči, Njegov autoritet i celokupno delo koje On ostvaruje predivna slika kojoj nema premca, a kad je reč o stvorenjima, jezik ljudskog roda nije u stanju da izrazi njegov značaj i vrednost. Kada Bog dȃ obećanje nekoj osobi, Bog sve o toj osobi poznaje kao vlastiti džep, bilo da je reč o tome gde ta osoba živi ili šta radi, o njenom poreklu pre ili nakon što je dobila obećanje ili o značajnim preokretima u njenom životnom okruženju. Koliko god da je vremena prošlo nakon što su izgovorene Božje reči, za Njega je to kao da su upravo izgovorene. Ovo znači da Bog ima silu i takav autoritet da može da prati svako obećanje koje je dao ljudskom rodu, da ga kontroliše i ispuni, a bez obzira na to u čemu se sastoji samo obećanje, bez obzira na to koliko će vremena biti potrebno da se ono sasvim ispuni i, povrh toga, bez obzira na to koliko je širok domašaj njegovog ispunjenja – na primer, vreme, geografija, rasa i tome slično – ovo će se obećanje ostvariti i ispuniti, a njegovo ostvarenje i ispunjenje Njemu čak neće predstavljati ni najmanji napor. Šta to dokazuje? To dokazuje da je širina Božjeg autoriteta i sile dovoljna da kontroliše celu vaseljenu i ceo ljudski rod. Bog je stvorio svetlost, no, to ne znači da Bog jedino upravlja svetlošću, niti da On jedino upravlja vodom zato što je stvorio vodu, a da sve drugo nije povezano sa Bogom. Zar to ne bi bilo pogrešno shvatanje? Iako je Božji blagoslov Avrȃma posle nekoliko stotina godina postepeno izbledeo iz čovekovog sećanja, za Boga je ovo obećanje i dalje ostalo isto. Ono je i dalje u procesu ostvarenja i nikada nije prestajalo. Čovek nikada nije znao, niti je čuo kako Bog izvršava Svoj autoritet, kako orkestrira svim stvarima i raspoređuje ih i koliko se divnih priča dogodilo među svim stvarima stvorenim od Boga tokom ovog vremena, ali se svaki divni deo prikazivanja Božjeg autoriteta i otkrivenja Njegovih dela prenosio i uzdizao među svim stvorenjima, sva stvorenja su pokazivala čudesna dela Stvoritelja i govorila o njima, a svaku toliko puta ispričanu priču o Stvoriteljevoj suverenosti nad svim stvorenjima, sva stvorenja će obznanjivati za vek vekova. Autoritet kojim Bog vlada svim stvarima, i sila Božja svim stvorenjima, pokazuju da je Bog prisutan svuda i u svakom trenutku. Kada posvedočiš sveprisutnosti autoriteta i sile Božje, videćeš da je Bog prisutan svuda i u svakom trenutku. Autoritet i sila Božja nisu ograničeni vremenom, geografijom, prostorom niti od strane ijedne osobe, događaja ili stvari. Širina Božjeg autoriteta i sile nadilazi čovekovu maštu; nedokučiva je čoveku, čoveku je nezamisliva i čoveku nikada neće biti sasvim poznata.

Neki ljudi vole da izvode zaključke i da zamišljaju, međutim, koliko daleko može da dosegne ljudska mašta? Može li otići dalje od ovog sveta? Da li je čovek u stanju da izvede zaključak o verodostojnosti i tačnosti Božjeg autoriteta i da ih zamisli? Omogućavaju li čovekovi zaključci i mašta sticanje znanja o Božjem autoritetu? Mogu li oni zaista navesti čoveka da prizna autoritet Božji i pokori mu se? Činjenice dokazuju da su čovekovi zaključci i mašta samo proizvod njegovog intelekta i da nisu ni od najmanje pomoći niti koristi čovekovom znanju o Božjem autoritetu. Nakon što pročitaju naučno-fantastično štivo, neki su u stanju da zamisle Mesec ili izgled zvezda. Ipak, to ne znači da čovek ima ikakvo razumevanje autoriteta Božjeg. Čovekova mašta je upravo to: mašta. On nipošto ne može da dokuči činjenice o tim stvarima, odnosno, o njihovoj povezanosti sa Božjim autoritetom. Kakve veze ima čak i to ako si bio na Mesecu? Pokazuje li to da imaš višedimenzionalno razumevanje Božjeg autoriteta? Pokazuje li to da si u stanju da zamisliš širinu Božjeg autoriteta i sile? Budući da čovekovi zaključci i mašta nisu u stanju da mu omoguće da spozna autoritet Božji, šta čovek treba da uradi? Najmudrije bi bilo da ne izvodi zaključke niti da zamišlja, što znači da čovek nikada ne sme da se oslanja na maštu, niti da se uzda u zaključke kad je reč o spoznaji autoriteta Božjeg. Šta ovde želim da vam kažem? Znanje o Božjem autoritetu, Božjoj sili, Božjem sopstvenom identitetu i Božjoj suštini ne možeš postići oslanjajući se na svoju maštu. Pošto se za spoznaju autoriteta Božjeg ne možeš osloniti na maštu, na koji način onda možeš steći istinsko znanje o Božjem autoritetu? Način da se to učini jeste kroz jedenje i pijenje reči Božjih, kroz zajedništvo i kroz proživljavanje reči Božjih. Tako ćeš postepeno sticati iskustvo i potvrdu o Božjem autoritetu i postepeno ćeš sticati razumevanje i znanje o tome. Ovo je jedini način da se postigne znanje o Božjem autoritetu; ne postoje prečice. Tražiti od vas da ne zamišljate nije isto što i navoditi vas da pasivno sedite i čekate uništenje ili vas sprečavati da išta činite. Ne koristiti mozak za razmišljanje i zamišljanje znači ne koristiti logiku za izvođenje zaključaka, ne koristiti znanje za analizu, ne koristiti nauku kao osnovu, već umesto toga priznati, uveriti se i potvrditi da Bog u koga veruješ ima autoritet, potvrditi da On ima suverenost nad tvojom sudbinom i da Njegova sila u svakom trenutku dokazuje da je On Sȃm pravi Bog, kroz reči Božje, kroz istinu, kroz sve sa čime se susrećeš u životu. Ovo je jedini način na koji svako može da postigne razumevanje Boga. Neki kažu da žele da pronađu jednostavan način za postizanje ovog cilja, međutim, možete li smisliti takav način? Kažem ti, nema potrebe da razmišljaš: ne postoje drugi načini! Jedini način jeste da savesno i postojano spoznajemo i potvrđujemo ono što Bog ima i što jeste kroz svaku reč koju On izražava i kroz sve što On čini. Ovo je jedini način da se spozna Bog. Jer ono što Bog ima i što jeste, kao i sve o Bogu, nije šuplje i prazno, već praktično.

Činjenica da Stvoritelj ima kontrolu i vrhovnu vlast nad svim stvarima i živim bićima govori o istinskom postojanju Stvoriteljevog autoriteta

Slično tome, Jahveov blagoslov Jova je zabeležen u Knjizi o Jovu. Šta je Bog darovao Jovu? „Jahve je, na kraju, Jova blagoslovio još više nego na početku, te je Jov sada imao četrnaest hiljada ovaca, šest hiljada kamila, hiljadu pari volova i hiljadu magarica” (Knjiga o Jovu 42:12). Iz čovekove perspektive, šta su bile te stvari koje su date Jovu? Da li su to bila dobra ljudskog roda? Uz tu imovinu, zar Jov ne bi bio veoma bogat u tom dobu? Kako je onda stekao takvu imovinu? Šta je dovelo do njegovog bogatstva? Podrazumeva se – Jov ju je stekao zahvaljujući blagoslovu Božjem. Kako je Jov posmatrao ova dobra i kako je gledao na blagoslov Božji, nije nešto o čemu ćemo ovde raspravljati. Kada je reč o blagoslovima Božjim, svi ljudi danonoćno žude da ih Bog blagoslovi, ali čovek nema kontrolu nad time koliko imovine može da stekne tokom svog života, niti da li može da primi blagoslove od Boga – to je neosporna činjenica! Bog ima autoritet i silu da čoveku podari sva dobra, da omogući čoveku da dobije svaki blagoslov, ali ipak postoji načelo za Božje blagoslove. Kakve ljude Bog blagosilja? On, naravno, blagosilja ljude koji Mu se dopadaju! I Avrȃma i Jova je Bog blagoslovio, međutim, blagoslovi koje su oni primili nisu bili isti. Avrȃma je Bog blagoslovio potomstvom brojnim poput zrna peska i zvezda. Kada je Bog blagoslovio Avrȃma, učinio je da potomci jednog čoveka i jednog naroda postanu moćni i napredni. U tome je ljudskim rodom vladao autoritet Božji, koji je udahnuo dah Božji među svim stvarima i živim bićima. Pod suverenošću Božjeg autoriteta, ovaj ljudski rod se razmnožavao i živeo onom brzinom koju je odredio Bog i u okvirima koje je odredio Bog. Konkretno, održivost ovog naroda, brzina širenja i očekivani životni vek bili su svi u sastavu Božjeg uređenja, a načelo svega ovoga se u celini zasnivalo na obećanju koje je Bog dao Avrȃmu. To znači da će se, bez obzira na okolnosti, Božja obećanja odvijati nesmetano i biće ostvarena pod proviđenjem Božjeg autoriteta. U obećanju koje je Bog dao Avrȃmu, bez obzira na preokrete u svetu, bez obzira na epohu, bez obzira na katastrofe koje trpi ljudski rod, potomci Avrȃmovi neće se suočiti sa rizikom uništenja, a njihov narod neće izumreti. Međutim, Božje blagosiljanje Jova njega je učinilo izuzetno bogatim. Bog mu je dao mnoštvo živih stvorenja koja dišu, čije je karakteristike – njihov broj, brzinu njihovog razmnožavanja, stopu preživljavanja, količinu masti u njihovom telu i tome slično – takođe kontrolisao Bog. Iako ova živa bića nisu posedovala moć govora, ona su ipak bila deo Stvoriteljevog uređenja, a načelo na kojem za njih počiva Božje uređenje napravljeno je na osnovu blagoslova koje je Bog obećao Jovu. U blagoslovima koje je Bog dao Avrȃmu i Jovu, iako se razlikovalo ono što je obećano, autoritet kojim je Stvoritelj upravljao svim stvarima i živim bićima bio je isti. Svaka pojedinost Božjeg autoriteta i sile izražena je u Njegovim različitim obećanjima i blagoslovima Avrȃmu i Jovu i, još jednom, ljudskom rodu pokazuje da autoritet Božji uveliko nadilazi čovekovu maštu. Ove pojedinosti ljudskom rodu još jednom poručuju da, ako želi da spozna Božji autoritet, to se može postići samo kroz Božje reči i kroz iskustvo Božjeg dela.

Božji autoritet suverenosti nad svim stvarima omogućava čoveku da vidi jednu činjenicu: Božji autoritet nije oličen samo u rečima: „Tada reče Bog: neka bude svetlost! I postade svetlost. Neka bude svod. I postade svod. Neka bude kopno. I postade kopno”, već je, povrh toga, Njegov autoritet oličen i u tome kako je učinio da svetlost potraje, sprečio da svod nestane i zauvek razdvojio kopno od vode, kao i u pojedinostima kao što su način na koji je vladao i upravljao stvarima koje je stvorio: svetlošću, nebeskim svodom i kopnom. Šta još vidite u Božjem blagoslovu ljudskog roda? Jasno je da nakon što je Bog blagoslovio Avrȃma i Jova, Božji koraci nisu stali, jer je On tek počeo da izvršava Svoj autoritet i nameravao je da svaku Svoju reč pretvori u stvarnost, i da obistini svaku pojedinost o kojoj je govorio, pa je tako, u potonjim godinama, nastavio da čini sve što je nameravao. Pošto Bog ima autoritet, možda se čoveku čini da Bog treba samo da progovori i da će se, a da On ni ne mrdne prstom, sva pitanja i stvari ostvariti. Takva zamišljanja su prilično smešna! Ako isključivo jednostrano posmatraš Božje sklapanje saveza sa čovekom korišćenjem reči, kao i Božje ostvarenje svega korišćenjem reči, a nisi u stanju da vidiš različite znakove i činjenice da autoritet Božji drži vrhovnu vlast nad postojanjem svih stvari, onda je tvoje shvatanje Božjeg autoriteta vrlo isprazno i smešno! Ako čovek zamišlja da je Bog takav, onda se mora reći da je čovekovo znanje o Bogu dovedeno na samu ivicu i da je dospelo u ćorsokak, jer je Bog kojeg čovek zamišlja samo mašina koja izdaje naređenja, a ne Bog koji poseduje autoritet. Šta si video kroz primere Avrȃma i Jova? Jesi li video praktičnu stranu Božjeg autoriteta i sile? Nakon što je blagoslovio Avrȃma i Jova, Bog se nije zadržao tu gde je bio, niti je postavio Svoje glasnike da deluju dok je On čekao da vidi kakav će biti ishod. Naprotiv, čim je Bog izgovorio Svoje reči, pod vođstvom Božjeg autoriteta, sve stvari su počele da se uklapaju u delo koje je Bog nameravao da obavi, a bili su pripremljeni ljudi, stvari i predmeti koje je Bog zahtevao. To znači, čim su reči izgovorene iz usta Božjih, Božji autoritet je počeo da se izvršava po celoj zemlji, a On je odredio pravac ostvarenja i ispunjenja onih obećanja koja je dao Avrȃmu i Jovu, praveći istovremeno sve prigodne planove i pripreme za sve što je bilo potrebno pri svakom koraku i svakoj ključnoj etapi koje je planirao da sprovede. Za to vreme, Bog nije upravljao samo Svojim glasnicima, već i svim stvarima koje je stvorio. Drugim rečima, domašaj ispoljavanja Božjeg autoriteta nije obuhvatao samo glasnike, već i sve stvorene stvari, kojima se upravljalo kako bi se uklopile u delo koje je On nameravao da postigne; to su bili konkretni načini na koje se autoritet Božji izvršavao. U svojim predstavama, neki od vas mogu imati sledeće shvatanje Božjeg autoriteta: Bog ima autoritet i Bog ima silu, pa stoga Bog treba samo da ostane na trećem nebu ili na nekom utvrđenom mestu, i ne mora da obavlja nikakav konkretan posao, a celo Njegovo delo se završava u Njegovim mislima. Neki, takođe, mogu verovati da, iako je Bog blagoslovio Avrȃma, On nije morao ništa da učini, već da je bilo dovoljno samo da izgovori Svoje reči. Da li se zaista tako i dogodilo? Jasno je da nije! Iako Bog poseduje autoritet i silu, Njegov je autoritet istinit i stvaran, a ne prazan. Verodostojnost i stvarnost Božjeg autoriteta i sile postepeno se otkrivaju i oličavaju u Njegovom stvaranju svih stvari, u Njegovoj kontroli nad svim stvarima i u procesu kojim vodi ljudski rod i njime upravlja. Svaki metod, svaka perspektiva i svaki detalj Božje suverenosti nad ljudskim rodom i svim stvarima, celokupno delo koje je ostvario, kao i Njegovo shvatanje svih stvari – sve to doslovno dokazuje da autoritet i sila Božja nisu prazne reči. Njegov autoritet i sila se neprestano pokazuju i otkrivaju, i to u svim stvarima. Ova ispoljavanja i otkrivenja govore o stvarnom postojanju Božjeg autoriteta, jer On koristi Svoj autoritet i silu da nastavi Svoje delo i da zapoveda svim stvarima, kao i da u svakom trenutku upravlja svim stvarima; Njegovu silu i autoritet ne mogu da zamene ni anđeli ni glasnici Božji. Bog je odlučio kakve će blagoslove darovati Avrȃmu i Jovu – tu odluku je doneo Bog. Iako su glasnici Božji lično posetili Avrȃma i Jova, njihovi postupci su bili zasnovani na zapovestima Božjim, njihovi postupci su preduzeti pod autoritetom Božjim, a ujedno su i glasnici bili pod suverenošću Božjom. Iako čovek vidi da glasnici Božji posećuju Avrȃma i ne svedoči tome da Bog Jahve lično išta obavlja u biblijskim zapisima, u stvari, Onaj jedini koji zaista sprovodi silu i autoritet jeste Sȃm Bog, a to ne trpi nikakvu sumnju ni od jednog čoveka! Iako si video da anđeli i glasnici poseduju veliku silu i da su izvodili čuda, ili da su obavljali određene stvari koje je naložio Bog, njihovi postupci služe samo ispunjenju Božjeg naloga, i ni u kom slučaju nisu prikaz autoriteta Božjeg – jer nijedan čovek ni predmet nema, niti poseduje, autoritet Stvoritelja da stvara sve stvari i da svim stvarima upravlja. Dakle, nijedan čovek ni predmet ne mogu da sprovedu autoritet Stvoritelja, niti da ga pokažu.

Autoritet Stvoritelja je nepromenljiv i nepovrediv

Šta ste videli u ova tri dela svetog spisa? Da li ste videli da postoji načelo prema kome Bog sprovodi Svoj autoritet? Na primer, Bog je koristio dugu da sklopi savez sa čovekom – postavio je dugu u oblacima kako bi saopštio čoveku da više nikada neće koristiti potop da uništi svet. Da li je duga koju ljudi danas vide i dalje ista ona koja je izgovorena iz usta Božjih? Da li su se njena priroda i značenje promenili? Nesumnjivo nisu. Bog je iskoristio Svoj autoritet da sprovede ovu radnju, i savez koji je On sklopio sa čovekom nastavio se sve do dana današnjeg, a trenutak u kome će ovaj savez biti izmenjen biće, naravno, Božja odluka. Nakon što je Bog rekao: „Svoju dugu postavljam u oblake”, Bog se uvek pridržavao ovog saveza, sve do današnjeg dana. Šta vidiš u ovome? Iako Bog poseduje autoritet i silu, On je veoma strog i principijelan u Svojim postupcima, i ostaje veran Svojoj reči. Njegova strogost i načela Njegovih postupaka pokazuju neuvredljivost Stvoritelja i nenadmašivost Stvoriteljevog autoriteta. Iako On poseduje vrhovni autoritet i sve stvari su pod Njegovom vrhovnom vlašću, i iako ima silu da vlada svim stvarima, Bog nikada nije narušio niti prekinuo Svoj sopstveni plan, a svaki put kada sprovodi Svoj autoritet, to je u strogoj saglasnosti sa Njegovim sopstvenim načelima, uz tačno poštovanje onoga što je izgovoreno iz Njegovih usta i uz poštovanje koraka i ciljeva Njegovog plana. Nepotrebno je reći da se sve stvari kojima vlada Bog takođe povinuju načelima prema kojima se sprovodi Božji autoritet i nijedan čovek niti stvar nisu izuzeti iz orkestracije Njegovog autoriteta, niti mogu da promene načela prema kojima se sprovodi Njegov autoritet. U Božjim očima, oni koji su blagosloveni dobijaju blagoslove koje donosi Njegov autoritet, a oni koji su prokleti dobijaju svoju kaznu zahvaljujući Božjem autoritetu. Pod suverenošću Božjeg autoriteta, nijedan čovek niti stvar nisu izuzeti iz sprovođenja Njegovog autoriteta, niti mogu da promene načela prema kojima se sprovodi Njegov autoritet. Autoritet Stvoritelja neće promeniti izmena nijednog činioca i, slično tome, načela prema kojima se sprovodi Njegov autoritet neće se promeniti ni iz jednog razloga. Nebo i zemlja mogu doživeti velike preokrete, ali se autoritet Stvoritelja neće promeniti; sve stvari mogu nestati, ali autoritet Stvoritelja neće nikada nestati. To je suština nepromenljivog i neuvredljivog autoriteta Stvoritelja i to je sušta jedinstvenost Stvoritelja!

A portion of the Serbian Bible verses in this audio are from the Holy Bible, New Serbian Translation.

Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.

Used by permission. All rights reserved worldwide