Da bi došao pred Boga i prihvatio Njegove reči kao svoj život, prvo moraš biti u miru pred Njim. Tek kada budeš u miru pred Bogom, On će te prosvetiti i podariti ti znanje. Što su ljudi više u miru pred Bogom, to su više u stanju da prime Božje prosvećenje i prosvetljenje. Zato je potrebno da ljudi budu pobožni i da veruju; samo tako ih Bog može usavršiti. Osnovna lekcija za ulazak u duhovni život jeste čovekov mir u Božjem prisustvu. Sva tvoja duhovna obuka će biti delotvorna samo ako si u miru u Božjem prisustvu. Ako tvoje srce nije sposobno da bude u miru pred Bogom, nećeš biti u stanju da primiš delo Svetoga Duha. Ako je tvoje srce u miru pred Bogom, bez obzira na to šta radiš, ti si neko ko živi u Božjem prisustvu. Ako je tvoje srce u miru pred Bogom i približava Mu se, bez obzira na to šta radiš, to dokazuje da si osoba koja je u miru pred Bogom. Ako, kada pričaš sa drugima ili hodaš, možeš da kažeš: „Moje srce se približava Bogu, nije usredsređeno na spoljašnje stvari i ja mogu da budem u miru pred Bogom”, onda si osoba koja je u miru pred Bogom. Nemoj se baviti ničim što tvoje srce odvlači ka spoljašnjim stvarima, niti ljudima koji tvoje srce odvajaju od Boga. Sve što može da ometa tvoje srce u približavanju Bogu ostavi po strani ili ga se kloni. To je od većeg značaja za tvoj život. Upravo sada je vreme za veliko delo Svetoga Duha, vreme kada Bog lično usavršava ljude. Ako u ovom trenutku ne možeš da budeš u miru pred Bogom, onda nisi od onih koji će se vratiti pred Božji presto. Ako stremiš ka stvarima mimo Boga, On neće imati načina da te usavrši. Oni koji mogu da čuju takve Božje izjave, a ipak ne uspevaju da danas budu u miru pred Njim, ljudi su koji ne vole istinu i ne vole Boga. Ako nećeš sebe da ponudiš u ovom trenutku, šta čekaš? Ponuditi se znači umiriti srce pred Bogom. To bi bila iskrena ponuda. Svako ko sada istinski nudi srce Bogu siguran je da će ga Bog upotpuniti. Ništa, niti jedna stvar, ne može da te ometa; bilo da je reč o orezivanju, bilo da se suočavaš sa frustracijom ili neuspehom, tvoje srce uvek treba da je u miru pred Bogom. Bez obzira na to kako se ljudi ophode prema tebi, tvoje srce treba da bude u miru pred Bogom. Bez obzira na okolnosti sa kojima se susrećeš – da li su te zadesile nedaće, patnja, progon ili različite kušnje – tvoje srce uvek treba da bude u miru pred Bogom; to su putevi usavršavanja. Tek kada zaista budeš u miru pred Bogom, trenutne Božje reči će ti postati jasne. Onda ćeš moći da tačnije i bez odstupanja primenjuješ prosvetljenje i prosvećenje Svetoga Duha, da s većom jasnoćom dokučiš Božje namere koje će tvojoj službi dati jasniji pravac, da tačnije dokučiš pokretanje i usmeravanje od strane Svetoga Duha i da znaš da ćeš živeti pod vođstvom Svetoga Duha. Takvi rezultati se postižu kada je čovek zaista u miru pred Bogom. Kada ljudima nisu jasne Božje reči, ne slede put kojim ih sprovode u delo, ne uspevaju da dokuče Božje namere ili im nedostaju načela primene, to se dešava zato što njihovo srce nije u miru pred Bogom. Svrha bivanja u miru pred Bogom jeste u tome da čovek bude pedantan i pragmatičan, da traži preciznost i jasnoću u Božjim rečima i da konačno uspe da shvati istinu i spozna Boga.

Ako tvoje srce često nije u miru pred Bogom, On nema načina da te usavrši. Biti bez rešenosti isto je što i biti bez srca, a osoba bez srca ne može da bude u miru pred Bogom; takva osoba ne zna kolika dela Bog čini, koliko On govori, niti kako da sprovede u delo Božju volju. Zar to nije osoba bez srca? Može li osoba bez srca da bude u miru pred Bogom? Bog nema načina da usavrši ljude bez srca – oni se ne razlikuju od tovarnih životinja. Bog je govorio tako jasno i nedvosmismleno, pa ipak tvoje srce ostaje netaknuto, a ti lišen sposobnosti da budeš u miru pred Bogom. Zar nisi glupa zver? Neki ljudi zastrane dok vežbaju da budu u miru u Božjem prisustvu. Kada je vreme da kuvaju, ne kuvaju, a kada je vreme za kućne poslove, ni njih ne rade, već samo nastavljaju da se mole i meditiraju. Biti u miru pred Bogom ne znači ne kuvati, ne raditi kućne poslove i ne živeti svoj život; to pre znači biti kadar umiriti srce pred Bogom u svim normalnim stanjima i imati u srcu mesto za Boga. Kada se moliš, treba dolično da klekneš pred Boga da bi se pomolio; kada obavljaš kućne poslove ili pripremaš hranu, umiri srce pred Bogom, duboko promišljaj Božje reči ili pevaj himne. Bez obzira na to u kakvoj se situaciji nalaziš, treba da imaš sopstveni način primene, da činiš sve što možeš kako bi se približio Bogu i da svom snagom pokušaš da umiriš srce pred Bogom. Kada okolnosti dozvoljavaju, usrdno se moli; kada ne dozvoljavaju, u srcu se približi Bogu koji god zadatak da obavljaš. Kad možeš da jedeš i piješ Božje reči, jedi ih i pij; kad možeš da se moliš, moli se; kad možeš da sagledavaš Boga, sagledavaj Ga. Drugim rečima, daj sve od sebe da se osposobiš za ulazak u skladu sa svojim okruženjem. Neki ljudi mogu da budu u miru pred Bogom kada je sve u redu, ali čim se nešto dogodi, njihov um odluta. To nije stanje smirenosti pred Bogom. Ispravan način da se doživi mir pred Bogom jeste ovaj: čovekovo srce ne napušta Boga ni pod kakvim okolnostima, niti ga ometaju ljudi, događaji i stvari koje se nalaze spolja, i samo tada je čovek istinski u miru pred Bogom. Neki ljudi kažu da, kada se mole na skupovima, njihovo srce može da bude u miru pred Bogom, ali kada su u zajedništvu sa drugima, nisu sposobni da budu u miru pred Njim, a misli im divljaju. To nije stanje smirenosti pred Bogom. Danas je većina ljudi u tom stanju; njihova srca nisu sposobna da stalno budu u miru pred Bogom. Prema tome, morate uložiti više napora da se uvežbate u ovoj oblasti, morate zakoračiti, korak po korak, na pravi put životnog iskustva i otisnuti se putem na kojem ćete biti usavršeni od Boga.

– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „O smirivanju srca pred Bogom”