Delo koje je obavio Pavle odvijalo se pred čovekovim očima, ali to koliko je njegova ljubav prema Bogu bila čista i koliko je on u dubini svog srca voleo Boga – takve stvari čovek ne može da vidi. Čovek može samo da vidi delo koje je on obavio, na osnovu čega zna da ga je zacelo Sveti Duh upotrebio, te stoga misli da je Pavle bio bolji od Petra i da je njegovo delo uzvišenije, jer je mogao da potpomaže crkve. Petar se oslanjao samo na svoja lična iskustva, te je tokom svog povremenog delovanja zadobio svega nekolicinu ljudi. Od njega potiče tek nekoliko manje poznatih poslanica, ali ko zna koliko je on u dubini svog srca voleo Boga? Dan za danom, Pavle je radio za Boga: dokle god je bilo posla koji treba obaviti, on ga je obavljao. Osećao je da će na taj način moći da stekne krunu i da udovolji Bogu, ali ipak nije tragao za načinima da svojim radom promeni samog sebe. Petar je, pak, osećao nelagodu zbog svega u svom životu što nije udovoljavalo Božjoj želji. Ako nečim ne bi udovoljio Božjoj želji, on bi osetio kajanje i potražio bi odgovarajući način na koji bi mogao nastojati da udovolji Božjem srcu. On je, čak i u najsitnijim i najbeznačajnijim aspektima svog života, od sebe i dalje zahtevao da udovolji Božjoj želji. Ništa manje nije bio zahtevan ni kada je reč o njegovoj staroj naravi, a od sebe je uvek strogo zahtevao da pronikne dublje u istinu. Pavle je težio samo površnom ugledu i statusu. Nastojao je da se pokaže pred ljudima i nije težio nikakvom dubljem napredovanju u pogledu ulaska u život. Njemu je bilo stalo do doktrine, a ne do stvarnosti. Neki ljudi kažu: „Budući da je Pavle toliko posla obavio za Boga, zašto ga se Bog nije setio? I zašto je Petar usavršen, kad je za Boga obavio tek neznatan posao i nije dao neki veliki doprinos crkvama?“ Petar je Boga voleo u određenoj meri, onoliko koliko je Bog to zahtevao; jedino takvi ljudi poseduju svedočanstvo. A kako stoji stvar sa Pavlom? U kojoj meri je Pavle voleo Boga? Znaš li to? Zarad čega je Pavlovo delo izvršeno? A radi čega je obavljeno Petrovo delo? Petar nije mnogo toga uradio, ali znaš li šta je duboko u svom srcu nosio? Pavlovo se delo odnosilo na pomoć i podršku crkvama. Ono što je Petar iskusio bile su promene u njegovoj životnoj dispoziciji; on je iskusio ljubav prema Bogu. Budući da su ti sada poznate razlike u njihovim suštinama, možeš da zaključiš ko je od njih dvojice, na kraju krajeva, istinski verovao u Boga, a ko ne. Od njih dvojice, jedan je iskreno voleo Boga, a drugi nije; jedan je pretrpeo promene u svojoj naravi, drugi nije; jedan je služio ponizno i ljudima nije bio lako uočljiv, a drugi je bio uzvišenog lika i ljudi su ga obožavali; jedan je tragao za svetošću, dok drugi nije i, mada nije bio nečist, njegova ljubav nije bila čista; jedan je posedovao istinsku ljudskost, a drugi nije; jedan se osećao Božjim stvorenjem, dok sa drugim to nije bio slučaj. Takve su razlike u suštinama između Pavla i Petra. Put kojim je Petar išao bio je put uspeha, a ujedno i put koji vodi ka oporavku normalne ljudskosti i dužnosti Božjeg stvorenja. Petar predstavlja sve one koji su uspešni. Put kojim je išao Pavle bio je put neuspeha, te stoga Pavle predstavlja sve one koji se samo ovlašno potčinjavaju i troše, ali Boga ne vole iskreno. Pavle predstavlja sve one koji ne poseduju istinu. Verujući u Boga, Petar je nastojao da Mu u svemu udovoljava i da se pokorava svemu što dolazi od Boga. Bio je u stanju da, bez i najmanje pritužbe, prihvati grdnju i sud, kao i oplemenjivanje, stradanje i život bez ičega, pri čemu ništa od toga nije moglo da izmeni njegovu ljubav prema Bogu. Nije li to bila vrhunska ljubav prema Bogu? Zar time nije bila ispunjena dužnost Božjeg stvorenja? Bilo da se radi o grdnji, sudu ili stradanju, uvek možeš da budeš poslušan do smrti, a upravo je to ono što Božje stvorenje treba da postigne, to je čistota ljubavi prema Bogu. Ako čovek može to da postigne, onda je on osposobljeno Božje stvorenje i ne postoji ništa što bi bolje udovoljilo želji Stvoritelja. Zamisli da si u stanju da radiš za Boga, ali Mu ipak nisi pokoran, niti si u stanju da Ga iskreno voliš. Na taj način, ti ne samo što ne bi ispunio dužnost Božjeg stvorenja, već bi te Bog osudio, zato što si ti neko ko ne poseduje istinu, neko ko nije u stanju da se Bogu pokori i ko je prema Njemu neposlušan. Stalo ti je samo do toga da radiš za Boga, ali ne i da istinu sprovodiš u delo i da spoznaš samoga sebe. Ti Stvoritelja ne poznaješ, niti Ga razumeš, Stvoritelju se ne pokoravaš, niti Ga voliš. Ti si neko kome je neposlušnost prema Bogu urođena, te stoga ni Stvoritelj ne voli takve ljude.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Uspeh i neuspeh zavise od puta kojim čovek korača“