Ako ljudi veruju u Boga i doživljavaju Božje reči srcem koje se boji Boga, onda se u takvim ljudima može videti Božje spasenje i Božja ljubav. Ovi ljudi su u stanju da svedoče o Bogu; oni proživljavaju istinu, a ono o čemu takođe svedoče jesu istina, šta Bog jeste i Božja narav. Oni žive u Božjoj ljubavi i videli su Božju ljubav. Ako ljudi žele da vole Boga, moraju da okuse Božju divotu i da vide Božju divotu; samo tada se u njima može probuditi srce koje voli Boga, srce koje nadahnjuje ljude da se odano predaju Bogu. Bog ne tera ljude da Ga vole kroz reči i izraze ili u svojoj mašti niti ih primorava da Ga vole. Umesto toga, On im dozvoljava da Ga vole svojevoljno, kao i da vide Njegovu divotu u Njegovom delu i izjavama, nakon čega oni u srcima nose ljubav prema Bogu. Samo na ovaj način ljudi mogu istinski da svedoče o Bogu. Ljudi ne vole Boga zato što su ih drugi nagovorili da to učine, niti je to trenutni emotivni impuls. Oni vole Boga zato što su videli Njegovu divotu, videli su da kod Njega ima toliko toga što je vredno ljudske ljubavi, zato što su videli Božje spasenje, mudrost i čudesne radnje – a kao ishod toga, oni zaista slave Boga i zaista žude za njim, i u njima se rađa takva strast bez koje ne bi mogli da prežive ukoliko ne zadobiju Boga. Razlog zašto su oni koji istinski svedoče o Bogu u stanju da daju odlučno svedočanstvo o Njemu je taj što njihovo svedočenje počiva na temelju istinskog znanja i istinske žudnje za Bogom. Takvo svedočanstvo se ne daje shodno emocionalnom impulsu, već shodno njihovom poznavanju Boga i Njegove naravi. Zato što su spoznali Boga, oni osećaju da svakako moraju svedočiti o Bogu i učiniti da svi koji žude za Bogom spoznaju Boga, kao i da budu svesni Božje divote i Njegove stvarnosti. Kao i ljubav ljudi prema Bogu, njihovo svedočenje je spontano; stvarno je i ima stvarni značaj i vrednost. Nije pasivno niti šuplje i besmisleno. Razlog zbog kojeg samo oni koji zaista vole Boga imaju najveću vrednost i smisao u svom životu, razlog zbog kojeg samo oni istinski veruju u Boga, jeste taj što su ti ljudi u stanju da žive u Božjoj svetlosti i da žive za Božje delo i upravljanje. Zato što oni ne žive u tami, već žive u svetlosti; oni ne žive besmislene živote, već živote koje je Bog blagoslovio. Samo oni koji vole Boga mogu da svedoče o Bogu, samo su oni Božiji svedoci, samo su oni blagosloveni od Boga, i samo oni mogu da prime Božja obećanja. Oni koji vole Boga su Božji poverenici; oni su ljudi koje Bog voli, i oni mogu da uživaju u blagoslovima zajedno sa Bogom. Samo takvi ljudi će živeti do večnosti, i samo oni će zauvek živeti pod Božjom negom i zaštitom. Bog je tu da ga ljudi vole i dostojan je ljubavi svih ljudi, ali nisu svi ljudi u stanju da vole Boga, ni da svedoče o Bogu, niti da imaju silu zajedno sa Bogom. Zato što su u stanju da svedoče o Bogu i posvete sav svoj trud Božjem delu, oni koji istinski vole Boga mogu da hodaju bilo gde pod kapom nebeskom, a da se niko ne usudi da im se suprotstavi, i oni mogu da imaju moć na zemlji i da vladaju svim narodom Božjim. Ovi ljudi su se okupili iz celog sveta. Oni govore različite jezike i razlikuju se po boji kože, ali njihovo postojanje ima isto značenje; svi oni imaju srce koje voli Boga, svi oni imaju isto svedočanstvo, i svi imaju istu rešenost, i istu želju. Oni koji vole Boga mogu slobodno da hodaju svetom, a oni koji svedoče o Bogu mogu da putuju širom vaseljene. Ove ljude Bog voli, oni su blagosloveni od Boga i oni će zauvek živeti u Njegovoj svetlosti.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Svi koji vole Boga zauvek će živeti u Njegovoj svetlosti“