Koliko danas voliš Boga? A koliko tek znaš o svemu onome što je Bog učinio u tebi? To su stvari koje treba da naučiš. Kada je Bog stigao na zemlju, sve što je učinio u čoveku i dozvolio čoveku da vidi bilo je da bi Ga čovek zavoleo i istinski spoznao. Uzrok tome što je čovek sposoban da pati za Boga i što je uspeo da stigne ovako daleko, s jedne strane je Božja ljubav, a s druge Božje spasenje; štaviše, to je zbog suda i dela grdnje koje je Bog sproveo u čoveku. Ako ste lišeni Božjeg suda, grdnje i kušnji, i ako vas Bog nije izložio patnji, onda, iskreno rečeno, ne volite Boga istinski. Što je veće Božje delo u čoveku i što je veća čovekova patnja, to je očiglednije koliko je Božje delo smisleno, i za toliko je čovekovo srce sposobnije da istinski voli Boga. Kako da naučiš da voliš Boga? Bez muke i oplemenjivanja, bez bolnih kušnji – i da je, povrh toga, Bog čoveku dao samo blagodat, ljubav i milost – da li bi bio u stanju da dostigneš tačku istinske ljubavi prema Bogu? S jedne strane, tokom Božjih kušnji čovek upoznaje svoje nedostatke i shvata da je beznačajan, dostojan prezira i neugledan, da nema ništa i da nije ništa; s druge strane, kada ga kuša, Bog stvara za čoveka različita okruženja koja ga čine sposobnijim da iskusi divotu Boga. Iako je bol veliki, a ponekad i neizdrživ – dostižući čak i nivo slamajuće tuge – kada to iskusi, čovek uviđa kako je divno Božje delo u njemu, i tek na tom temelju se u čoveku rađa prava ljubav prema Bogu. Danas čovek shvata da Božja blagodat, ljubav i milost same po sebi nisu dovoljne da bi on mogao istinski da spozna sebe, a još manje da upozna suštinu čoveka. Samo kroz Božje oplemenjivanje i sud i za vreme samog procesa oplemenjivanja čovek može spoznati svoje nedostatke i saznati da nema ništa. Stoga je čovekova ljubav prema Bogu izgrađena na temelju oplemenjivanja i suda od Boga. Ako uživaš samo u blagodati Božjoj, imajući miran porodični život ili materijalne blagoslove, onda nisi zadobio Boga i tvoje verovanje u Boga se ne može smatrati uspešnim. Bog je već izveo jednu etapu dela blagodati u telu, i već je čoveku podario materijalne blagoslove, ali čovek ne može biti usavršen samo putem blagodati, ljubavi i milosti. Kroz svoja iskustva, čovek donekle susreće Božju ljubav i vidi Božju ljubav i milost, ali pošto ih je iskusio neko vreme, uviđa da Božja blagodat i Njegova ljubav i milost nisu u stanju da čoveka učine savršenim, niti su u stanju da otkriju ono što je iskvareno u čoveku; nisu u stanju da oslobode čoveka od njegove iskvarene naravi niti da usavrše njegovu ljubav i veru. Božje delo blagodati bilo je delo u jednom periodu, a čovek se ne može osloniti na uživanje u Božjoj blagodati da bi spoznao Boga.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Samo kroz bolne kušnje možeš spoznati divotu Boga“