Ona braća i sestre koji uvek istresaju svoju negativnost Sotonine su sluge i ometaju crkvu. Takvi ljudi moraju jednog dana biti izbačeni i izgnani. Ako ljudi u svojoj veri u Boga ne uvažavaju Boga u svom srcu, ako njihovo srce nije poslušno prema Bogu, onda ne samo da neće moći da učine bilo šta za Njega, nego će postati oni koji ometaju Njegovo delo i koji Mu prkose. Verovati u Boga, ali ne poslušati Ga ili Ga ne uvažavati, nego Mu se protiviti, najveća je sramota za vernika. Ako se vernici jednako neobuzdano i opušteno ponašaju i govore kao i nevernici, onda su još zloćudniji od nevernika; oni su arhetipski demoni. Oni koji šire svoj otrovni, zlonamerni govor u crkvi, koji raspiruju glasine, podstiču neslogu i formiraju klike među braćom i sestrama – oni bi trebalo da budu izbačeni iz crkve. Ipak, pošto je sada drugo doba Božjeg dela, ovi ljudi su ograničeni time što će svakako biti izgnani. Svi koje je Sotona iskvario imaju iskvarenu narav. Neki imaju samo iskvarenu narav, dok su drugi drugačiji: ne samo da imaju iskvarenu sotonsku narav već je i njihova priroda izrazito zlonamerna. Ne samo da njihove reči i dela otkrivaju njihovu iskvarenu, sotonsku narav, štaviše, oni su istinski đavo Sotona. Njihovo ponašanje zaustavlja i ometa Božje delo, narušava ulazak braće i sestara u život i šteti normalnom životu crkve. Pre ili kasnije, ovi vukovi u ovčijoj koži moraju biti uklonjeni; trebalo bi usvojiti neumoljiv stav, stav odbacivanja svih tih sluga Sotone. Samo tako se stoji kraj Boga, a oni koji u tome ne uspeju, valjaju se u blatu sa Sotonom. Ljudi koji istinski veruju u Boga uvek Ga imaju u svojim srcima i uvek nose u sebi srce koje uvažava Boga, srce koje voli Boga. Oni koji veruju u Boga treba da postupaju pažljivo i mudro, a sve što rade bi trebalo da bude u skladu sa Božjim zahtevima i da zadovolji Njegovo srce. Ne smeju da budu tvrdoglavi, da rade šta im je volja; to ne priliči svetosti. Ljudi ne smeju da divljaju, mašući Božjom zastavom na sve strane, dok se svuda šepure i varaju; to je najbuntovnija vrsta ponašanja. Porodice imaju svoja pravila, a države svoje zakone – zar to nije još prisutnije u kući Božjoj? Zar nema još strože standarde? Zar nema još više upravnih odluka? Ljudi su slobodni da rade šta hoće, ali se Božje upravne odluke ne mogu proizvoljno menjati. Bog je Bog koji ne trpi uvrede od ljudi; On je Bog koji ljude odvodi u smrt. Zar ljudi zaista to još uvek ne znaju?

Svaka crkva ima ljude koji stvaraju probleme crkvi ili se mešaju u delo Božje. Sve su to Sotone koje su se prerušene ušunjale u kuću Božju. Takvi ljudi dobro glume: oni dolaze pred Mene sa velikim uvažavanjem, klanjajući se i skrećući pažnju na sebe, živeći kao šugavi psi, i posvećujući „sve“ da bi postigli svoje ciljeve – ali pred braćom i sestrama pokazuju svoju ružnu stranu. Kada vide ljude koji primenjuju istinu, napadaju ih i guraju u stranu; kada vide ljude koji su moćniji od njih, laskaju im i ulaguju se. Oni divljaju u crkvi. Može se reći da takve „lokalne siledžije“, takvi „psi lajavci“, postoje u većini crkava. Oni zajedno deluju đavolski, namigujući i šaljući tajne signale jedni drugima, a niko od njih ne primenjuje istinu. Onaj koji ima najviše otrova u sebi jeste „glavni demon“, a onaj koji je najugledniji ih vodi, noseći njihovu zastavu visoko podignutu. Ovi ljudi prave lom u crkvi, prenoseći svoju negativnost, šireći smrt, radeći šta god požele, govoreći šta god požele, i niko se ne usuđuje da ih zaustavi. Oni kipte od sotonske naravi. Čim izazovu smetnje, vazduh smrti ulazi u crkvu. Oni koji u okviru crkve primenjuju istinu bivaju odbačeni, nesposobni da daju svoj doprinos, dok oni koji ometaju crkvu i šire smrt, divljaju u crkvi – i što je još gore, većina ljudi ih sledi. Takvim crkvama vlada Sotona, kratko i jasno; đavo im je car. Ako vernici ne ustanu i ne odbace glavne demone, i oni će pre ili kasnije propasti. Od sada se protiv takvih crkava moraju preduzimati mere. Ako se oni koji su sposobni da primenjuju malo istine ne potrude, onda će ta crkva biti eliminisana. Ako crkva nema nikoga ko je voljan da primenjuje istinu i nikoga ko može da svedoči za Boga, onda bi trebalo da ta crkva bude potpuno izolovana, a njene veze sa drugim crkvama se moraju prekinuti. Ovo se zove „sahranjivanje smrti“; upravo to znači odbaciti Sotonu. Ako crkva ima nekoliko lokalnih siledžija, a prate ih „male mušice“ koje nemaju ni malo razboritosti i, ako vernici, čak i nakon što su videli istinu, i dalje nisu sposobni da odbace veze i manipulacije ovih siledžija, onda će sve te budale na kraju biti izgnane. Ove male mušice možda i ne bi učinile ništa strašno, ali su još lažljivije, još ljigavije i vrdavije, i svi koji su takvi će biti izgnani. Neće ostati ni jedan! Oni koji pripadaju Sotoni biće vraćeni Sotoni, dok će oni koji pripadaju Bogu sigurno krenuti u potragu za istinom; ovo odlučuje njihova priroda. Neka propadnu svi oni koji slede Sotonu! Prema takvima neće biti sažaljenja. Neka budu zbrinuti oni koji tragaju za istinom i neka uživaju u Božjoj reči do mile volje. Bog je pravedan; On nikoga ne favorizuje. Ako si ti đavo, onda si nesposoban da primenjuješ istinu; ako si neko ko traga za istinom, onda te sigurno Sotona neće zarobiti. To je van svake sumnje.

Ljudi koji ne teže napretku uvek žele da drugi budu negativni i lenji kao i oni sami. Oni koji ne primenjuju istinu ljubomorni su na one koji to čine, i uvek pokušavaju da prevare one koji su zbunjeni i nemaju razboritost. Stvari koje ovi ljudi šire mogu te izopačiti, unazaditi te, razviti kod tebe abnormalno stanje i ispuniti te tamom. One čine da se udaljiš od Boga, da neguješ telo i ugađaš sebi. Ljudi koji ne vole istinu i koji su uvek površni prema Bogu nemaju samosvest, a narav takvih ljudi zavodi druge da čine grehe i prkose Bogu. Oni ne primenjuju istinu, niti dozvoljavaju drugima da je primenjuju. Oni neguju greh i ne gade se sami sebe. Oni ne poznaju sebe, i sprečavaju druge da spoznaju sebe; oni takođe sprečavaju druge da požele istinu. Oni koje takvi prevare ne mogu da vide svetlost. Oni padaju u tamu, ne poznaju sebe, istina im nije jasna i sve se više i više udaljavaju od Boga. Oni ne primenjuju istinu i sprečavaju druge da je primenjuju, dovodeći sve te budale pred sebe. Umesto da kažu da veruju u Boga, bilo bi bolje da kažu da veruju u svoje pretke, ili da veruju u idole u svojim srcima. Bilo bi najbolje da ti ljudi koji tvrde da slede Boga otvore oči i dobro pogledaju da bi videli u koga zapravo veruju: da li zaista veruješ u Boga ili u Sotonu? Ako znaš da ne veruješ u Boga, već u svoje idole, onda bi bilo najbolje da ne tvrdiš da si vernik. Ako zapravo ne znaš u koga veruješ, opet bi bilo najbolje da ne tvrdiš da si vernik. Ako tako govoriš onda huliš na Boga! Niko te ne tera da veruješ u Boga. Nemojte govoriti da verujete u Mene; dosta mi je takvih priča, i ne želim više da ih slušam, jer zapravo verujete u idole u svojim srcima i u lokalne siledžije među vama. Svi oni koji odmahuju glavom kada čuju istinu, koji se smejulje kada čuju da se priča o smrti, jesu izrodi Sotone, i oni su ti koji će biti izgnani. Mnogi u crkvi ne rasuđuju razborito. Kada se nešto varljivo desi, oni neočekivano staju na stranu Sotone; čak se i uvrede kada ih nazovu Sotoninim slugama. Mada drugi mogu reći da ti ljudi ne rasuđuju razborito, oni uvek stanu na stranu bez istine, nikada ne stoje na strani istine u kritičnom trenutku, nikada se ne zalažu i ne bore se za istinu. Da li im zaista nedostaje razborito rasuđivanje? Zašto su neočekivano stali na stranu Sotone? Zašto nikada ne kažu ni jednu pravednu i razumnu reč u prilog istini? Da li je ova situacija zaista nastala kao posledica njihove trenutne zbunjenosti? Što su ljudi manje sposobni da razborito rasuđuju, to su manje sposobni da stoje na strani istine. Šta to pokazuje? Zar to ne pokazuje da ljudi bez razboritog rasuđivanja vole zlo? Zar to ne pokazuje da su oni verni izrodi Sotone? Kako je moguće da oni uvek mogu da stanu na stranu Sotone i da govore njegovim jezikom? Svaka njihova reč i delo, pa i izrazi na njihovim licima, dovoljni su da dokažu da oni nisu nikakvi ljubitelji istine; štaviše, to su ljudi koji preziru istinu. To što mogu da stanu na stranu Sotone je dovoljan dokaz da Sotona zaista voli ove sitne đavole koji provode svoj život boreći se na strani Sotone. Nisu li sve ove činjenice sasvim jasne? Ako si zaista osoba koja voli istinu, zašto nemaš obzira prema onima koji primenjuju istinu i zašto odmah slediš one koji ne primenjuju istinu na najmanji njihov znak? Kakav je to problem? Ne zanima me da li možeš razborito da rasuđuješ ili ne. Ne zanima me koliku si cenu platio. Ne zanima me kolike su tvoje sile, i nije me briga da li si lokalni siledžija ili vođa koji nosi zastavu. Ako su tvoje sile velike, to je samo zbog snage koju ti daje Sotona. Ako si veoma ugledan, to je samo zato što je oko tebe previše onih koji ne primenjuju istinu. Ako nisi izbačen, to je zato što sada nije vreme za delo izbacivanja; već je vreme za delo izgona. Trenutno ne žurim da te izbacim. Jednostavno čekam dan kada ću te kazniti nakon što budeš izgnan. Svako ko ne primenjuje istinu biće izgnan!

Ljudi koji iskreno veruju u Boga jesu oni koji su voljni da Božju reč sprovedu u delo i da primenjuju istinu. Ljudi koji su zaista sposobni da čvrsto stoje u svom svedočanstvu o Bogu takođe su oni koji su voljni da sprovedu Njegovu reč u delo i mogu istinski da stanu na stranu istine. Svim ljudima koji se služe lukavstvom i nepravdom nedostaje istina i svi oni sramote Boga. Oni koji izazivaju razmirice u crkvi Sotonine su sluge, oni su oličenje Sotone. Takvi ljudi su veoma zlobni. Oni koji ne rasuđuju razborito i nisu sposobni da stanu na stranu istine, svi oni gaje zle namere i blate istinu. Štaviše, oni su arhetipski predstavnici Sotone. Oni se ne mogu iskupiti i prirodno će biti izgnani. Božja porodica ne dozvoljava da u njoj ostanu oni koji ne primenjuju istinu, niti dozvoljava da ostanu oni koji namerno rasturaju crkvu. Međutim, sada nije vreme da se obavi delo izbacivanja; takvi ljudi će jednostavno biti razotkriveni i izgnani na kraju. Neće se više nepotrebno raditi na ovim ljudima; oni koji pripadaju Sotoni ne mogu stajati na strani istine, dok oni koji traže istinu mogu. Ljudi koji ne primenjuju istinu nisu dostojni da čuju put istine niti su dostojni da svedoče o istini. Istina jednostavno nije za njihove uši; umesto toga, usmerena je ka onima koji je primenjuju. Pre nego što se otkrije kraj svakog pojedinca, oni koji ometaju crkvu i zaustavljaju Božje delo za sada će najpre biti ostavljeni po strani da bi se kasnije sa njima obračunalo. Kada se delo završi, ti ljudi će biti razotkriveni, a zatim će biti izgnani. Za sada, dok se istina pruža, biće zanemareni. Kada se cela istina otkrije čoveku, ti ljudi bi trebalo da budu izgnani; to će biti doba kada će svi ljudi biti razvrstani prema svojoj vrsti. Sitni trikovi onih koji ne rasuđuju razborito dovešće do toga da ih zli unište, oni će ih zavesti i nikada se više neće vratiti. Upravo takav tretman i zaslužuju jer ne vole istinu, jer nisu u stanju da stanu na stranu istine, jer slede zle ljude i stoje na njihovoj strani i zato što sarađuju sa zlim ljudima i prkose Bogu. Oni savršeno dobro znaju da ti zli ljudi zrače zlom, ali oni stežu svoja srca i okreću leđa istini da bi ih pratili. Zar ne čine zlo svi ovi ljudi koji ne primenjuju istinu, već čine razorne i gnusne stvari? Iako među njima ima onih koji se predstavljaju kao kraljevi, kao i drugih koji ih slede, zar njihova priroda prkošenja Bogu nije potpuno ista? Kakav izgovor mogu imati kad tvrde da ih Bog ne spasava? Kakav izgovor mogu imati kad tvrde da Bog nije pravedan? Zar ih ne uništava njihovo sopstveno zlo? Zar ih sopstveno buntovništvo ne vuče u pakao? Ljudi koji primenjuju istinu će, na kraju, biti spašeni i usavršeni zbog istine. Oni koji ne primenjuju istinu će, na kraju, sami sebi doneti uništenje zbog istine. Takav kraj čeka one koji primenjuju istinu i one koji to ne čine. Savetujem da oni koji ne planiraju da primenjuju istinu što pre napuste crkvu kako ne bi počinili još grehova. Kada dođe vreme, biće kasno za kajanje. Naročito oni koji formiraju klike i stvaraju raskole, kao i lokalne siledžije u crkvi, svi oni moraju da odu još ranije. Takvi ljudi, koji imaju prirodu zlih vukova, nisu u stanju da se promene. Bilo bi bolje da što pre napuste crkvu, da nikada više ne bi ometali normalan život braće i sestara, i tako izbegnu Božju kaznu. Bilo bi dobro da vi, koji ste ih sledili, iskoristite ovu priliku da razmislite o sebi. Hoćete li napustiti crkvu zajedno sa zlikovcima ili ćete ostati i poslušno slediti? Morate pažljivo razmisliti o tome. Dajem vam još ovu jednu priliku da izaberete i čekam vaš odgovor.