Jevanđelje pokajanja je propovedano u Doba blagodati i čovek bi, pod uslovom da je verovao, bio spasen. Danas se, umesto spasenja, govori samo o osvajanju i usavršavanju. Nikada se ne kaže da će, ako jedna osoba veruje, cela njena porodica biti blagoslovena ili da će, ako je jednom spasena, uvek spasena. Danas niko ne govori ove reči i takve stvari su zastarele. U ono vreme, Isusovo delo bilo je delo iskupljenja celog čovečanstva. Grehovi svih koji su verovali u Njega bivali su oprošteni; sve dok si verovao u Njega, On bi te iskupljivao; ako si verovao u Njega, nisi više bio grešan, već si bivao oslobođen grehova. To je značilo biti spasen i biti opravdan verom. Ipak, u onima koji su verovali, ostajalo je nešto buntovno, nešto što se suprotstavljalo Bogu i što je još trebalo polako uklanjati. Spasenje nije značilo da je čovek potpuno zadobijen od strane Isusa, već da čovek više nije grešan, da su mu grehovi oprošteni. Ako si verovao, nikada više ne bi bio grešan. U to vreme, Isus je činio mnoga dela koja su Njegovim učenicima bila neshvatljiva i govorio mnogo toga što ljudi nisu razumeli. Ovo je zato što On u to vreme nije davao nikakva objašnjenja. Tako je, nekoliko godina nakon što je On otišao, Matej napravio Isusov rodoslov, a drugi su takođe mnogo toga učinili što je čoveku bilo po volji. Isus nije došao da bi usavršio i zadobio čoveka, već da bi obavio jednu etapu dela: donošenje jevanđelja o carstvu nebeskom i dovršavanje dela raspeća. I tako, čim je Isus razapet, Njegovo delo je u potpunosti dovršeno. Ali u trenutnoj etapi – delu osvajanja – mora se izreći više reči, uraditi više dela i mora biti mnogo procesa. Moraju, takođe, biti otkrivene tajne Isusovog i Jahveovog dela, da bi svi ljudi mogli da veruju sa razumevanjem i jasnoćom, jer ovo je delo poslednjih dana, a poslednji dani predstavljaju kraj Božjeg dela, vreme njegovog završetka. Ova etapa dela će ti razjasniti Jahveov zakon i Isusovo iskupljenje, i ona se obavlja prvenstveno zato da bi ti razumeo celokupno delo Božjeg plana upravljanja od šest hiljada godina i da bi cenio sav značaj i suštinu ovog plana i da bi razumeo svrhu celokupnog dela koje je Isus učinio i reči koje je On izrekao, pa čak i tvoju slepu veru u Bibliju i divljenje prema njoj. Ova etapa će ti omogućiti da sve ovo u potpunosti shvatiš. Razumećeš i delo koje je učinio Isus i današnje Božje delo; razumećeš i uvidećeš svu istinu, život i put. Zašto je Isus otišao u etapi dela koje je obavljao, a da delo nije okončao? Zato što etapa Isusovog dela nije bila zaključno delo. Kada je On prikovan za krst, okončale su se i Njegove reči; nakon Njegovog raspeća, Njegovo delo se u potpunosti završilo. Trenutna etapa je drugačija: tek nakon što reči budu do kraja izgovorene i celokupno Božje delo bude zaključeno, Njegovo delo će se završiti. Tokom Isusove etape dela mnoge reči su ostale neizrečene ili nisu bile sasvim jasno artikulisane. Međutim, Isus nije mario za to šta je rekao ili nije rekao, jer Njegova služba nije bila služba reči i zato, pošto je bio prikovan za krst, On je otišao. Ta etapa dela je uglavnom bila zarad raspeća i razlikovala se od današnje etape. Ova današnja etapa dela obavlja se prvenstveno zarad završetka, razjašnjenja i privođenja celokupnog dela kraju. Ako reči ne budu izgovorene do samog kraja, biće nemoguće završiti ovo delo, jer u ovoj etapi se celokupno delo privodi kraju i završava pomoću reči. U ono vreme, Isus je učinio mnoga dela koja su čoveku bila neshvatljiva. Otišao je tiho, a danas još uvek ima mnogo onih koji ne razumeju Njegove reči i čije je shvatanje je pogrešno, ali koji ipak veruju da je ono ispravno i ne znaju da nisu u pravu. Poslednja etapa će Božje delo privesti konačnom kraju i pružiti njegovo zaključenje. Svi će napokon shvatiti i spoznati Božji plan upravljanja. Predstave u čoveku, njegove namere, njegovo pogrešno i apsurdno shvatanje, njegove predstave o Jahveovom i Isusovom delu, njegova gledišta o neznabošcima i ostala odstupanja i greške, biće ispravljene. I čovek će razumeti sve ispravne puteve života, sveukupno delo koje je Bog učinio i celokupnu istinu. Kada se to bude dogodilo, ova etapa dela će se završiti. Jahveovo delo je bilo stvaranje sveta, to je bio početak; ova etapa dela je kraj dela i zaključak. Na početku, Božje delo je izvršavano među izabranima u Izraelu i bio je to početak nove epohe na najsvetijem od svih mesta. Poslednja etapa dela izvršava se u najnečistijoj od svih zemalja da bi se svetu sudilo i da bi se doba privelo kraju. U prvoj etapi, Božje delo je učinjeno na najsvetlijem od svih mesta, a poslednja etapa se izvršava na najmračnijem od svih mesta i ovaj mrak će biti odagnan, nastupiće svetlost i svi ljudi će biti osvojeni. Kada ljudi iz ovog najnečistijeg i najmračnijeg mesta budu osvojeni i kada sve stanovništvo bude priznalo da postoji Bog, koji je istinski Bog, i kada svaka osoba bude potpuno ubeđena, tada će ova činjenica biti iskorišćena za izvršenje dela osvajanja širom vaseljene. Ova etapa dela je simbolična: jednom kada se delo ovog doba završi, tada će i delo šest hiljada godina dugog plana upravljanja biti u potpunosti završeno. Jednom kada budu osvojeni oni koji žive na najmračnijem od svih mesta, podrazumeva se da će tako biti i na svim drugim mestima. Delo osvajanja, kao takvo, samo se u Kini odlikuje smislenim simbolizmom. Kina je oličenje svih sila tame, a kineski narod predstavlja sve one koji su telesni, Sotonini, koji su sazdani od krvi i mesa. Kinezi su narod koji je velika crvena aždaja najviše iskvarila, koji se najviše protivi Bogu, čija ljudskost je na najnižem nivou i najnečistija, i koji, stoga, predstavlja arhetip iskvarenog čovečanstva. Ovo ne znači da druge zemlje nemaju nikakvih problema; čovekove predstave su svuda iste i, mada narodi ovih zemalja mogu biti dobrog kôva, ako ne poznaju Boga, onda Mu se sigurno protive. Zašto su se Jevreji takođe protivili Bogu i prkosili Mu? Zašto su Mu se i Fariseji protivili? Zašto je Juda izdao Isusa? U to vreme, mnogi učenici nisu poznavali Isusa. Zašto ljudi, nakon što je Isus razapet i ponovo ustao, i dalje nisu verovali u Njega? Zar čovekova neposlušnost nije svuda ista? Reč je samo o tome da su ljudi u Kini uzeti za primer, jer će oni, kada budu osvojeni, postati model i uzorak i služiće drugima kao referenca. Zašto sam uvek govorio da ste vi dodatak Mom planu upravljanja? U kineskom narodu se iskvarenost, nečistoća, nepravičnost, protivljenje i buntovništvo najpotpunije manifestuju i razotkrivaju u svim svojim različitim oblicima. S jedne strane, oni su lošeg kôva, a sa druge, njihov život i mentalitet su nazadni, a njihove navike, društveno okruženje, porodica u kojoj su rođeni – sve je to siromašno i najnazadnije. I njihov status je nizak. Delo na ovakvom mestu je simbolično, a nakon što ovo probno delo bude u potpunosti izvršeno, sledeće Božje delo biće mnogo lakše. Ako ova faza dela može da se završi, onda se sledeće delo podrazumeva. Jednom kada se ova faza dela završi, biće u potpunosti postignut veliki uspeh, a delo osvajanja širom vaseljene biće u potpunosti privedeno kraju. U stvari, kada delo bude među vama uspešno obavljeno, to će biti ekvivalentno njegovom uspehu širom vaseljene. U tome je značaj činjenice da sam upravo vas odabrao za ulogu modela i uzorka. Buntovništvo, protivljenje, nečistoća, nepravednost – sve se to može naći kod ovih ljudi i u njima je zastupljeno sve buntovništvo čovečanstva. Oni su zaista priča za sebe. Tako oni služe kao oličenje osvajanja, a kada budu osvojeni, prirodno će postati primer i model za ostale. Ništa nije bilo više simbolično od prve etape koja je izvršena u Izraelu: Izraelci su bili najsvetiji i najmanje iskvareni od svih naroda i zato je osvit nove epohe u ovoj zemlji bio od vrhunske važnosti. Može se reći da su čovekovi preci došli iz Izraela i da je Izrael bio rodno mesto Božjeg dela. Na početku, ovi ljudi su bili najsvetiji i svi su se klanjali Jahveu, a Božje delo u njima moglo je da dâ najbolje rezultate. U celoj Bibliji zabeleženo je delo dvaju doba: jedno je bilo delo Doba zakona, a drugo je bilo delo Doba blagodati. Stari zavet beleži Jahveove reči Izraelcima i Njegovo delo u Izraelu; Novi zavet beleži Isusovo delo u Judeji. Ali zašto u Bibliji nema kineskih imena? Zato što su prve dve etape Božjeg dela izvršene u Izraelu, jer su Izraelci izabrani narod – što znači da su bili prvi koji su prihvatili Jahveovo delo. Bili su najmanje iskvareni od celog čovečanstva i na početku su bili voljni da se dive Bogu i da Ga se boje. Bili su poslušni Jahveu, uvek su služili u hramu i nosili svešteničku odoru ili krunu. Bili su prvi ljudi koji su se klanjali Bogu i prvi predmet Njegovog dela. Ovi ljudi su bili uzorak i model za celo čovečanstvo. Bili su uzorak i model svetosti, model pravednika. Ljudi kao što su Jov, Avram, Lot ili Petar i Timotej – svi su oni bili Izraelci i najsvetiji primeri i modeli. Izrael je bio prva zemlja koja se klanjala Bogu i iz koje je poteklo više pravednih ljudi nego iz bilo kog drugog mesta. Bog je delovao u njima da bi u budućnosti mogao bolje da upravlja ljudima širom sveta. Njihova su postignuća i pravedna dela u obožavanju Jahvea zabeležena kako bi mogla da posluže kao primer i model ljudima van Izraela tokom Doba blagodati; a delo se na njihovim postupcima zasnivalo tokom nekoliko hiljada godina, sve do današnjeg dana.

Nakon osnivanja sveta, prva etapa Božjeg dela je izvršena u Izraelu i tako je Izrael bio rodno mesto Božjeg dela na zemlji i osnova Božjeg dela na zemlji. Isusovo delo je svojim obimom obuhvatalo celu Judeju. Tokom obavljanja Njegovog dela, veoma je malo onih koji su živeli van Judeje znalo da se ono odvija, jer On nije radio ništa izvan Judeje. Danas se Božje delo prenelo na Kinu i izvršava se isključivo na tom području. Tokom ove etape nijedno delo nije pokrenuto izvan Kine; njegovo proširenje van Kine je delo koje će doći kasnije. Ova etapa dela se nadovezuje na etapu Isusovog dela. Isus je učinio delo iskupljenja, a ova etapa je delo koje se nadovezuje na to delo; delo iskupljenja je završeno i u ovoj etapi nema potrebe za začećem Svetog Duha, jer se ova etapa dela razlikuje od poslednje etape i, štaviše, jer se Kina razlikuje od Izraela. Isus je izvršio jednu etapu dela iskupljenja. Čovek je video Isusa i, nedugo potom, Njegovo delo je počelo da se širi na neznabošce. Danas ima mnogo onih koji veruju u Boga, a žive u Americi, Ujedinjenom Kraljevstvu i Rusiji; pa zašto onda u Kini ima manje vernika? Zato što je Kina najzatvorenija zemlja. Kao takva, Kina je poslednja prihvatila Božji put, a čak i sada je prošlo manje od hiljadu godina otkako je to učinila – mnogo kasnije od Amerike i Ujedinjenog Kraljevstva. Poslednja etapa Božjeg dela se izvršava u Kini zato da bi se Njegovo delo privelo kraju i da bi celokupno Njegovo delo moglo da se ostvari. Ljudi u Izraelu su Jahvea nazivali svojim Gospodom. U to vreme, smatrali su Ga glavom svoje porodice, a ceo Izrael je postao jedna velika porodica u kojoj se svako klanjao njihovom Gospodu Jahveu. Duh Jahvea im se često ukazivao i On im se obraćao i govorio im Svojim glasom i koristio stub sačinjen od oblaka i zvuka da bi upravljao njihovim životom. U to vreme, Duh je u Izraelu neposredno usmeravao ljude, obraćajući im se i govoreći im Svojim glasom, a oni su gledali oblake i slušali udare groma i na ovaj način je On upravljao njihovim životom nekoliko hiljada godina. Prema tome, samo je izraelski narod oduvek obožavao Jahvea. Oni veruju da je Jahve njihov Bog i da On nije Bog neznabožaca. Nije ni čudo: naposletku, Jahve je delovao među njima skoro četiri hiljade godina. U Kini, nakon hiljada godina letargičnog dremeža, tek sada su izrodi saznali da nebo i zemlja i sve stvari nisu prirodno nastali, već ih je napravio Stvoritelj. Pošto je ovo jevanđelje stiglo iz inostranstva, ovi feudalni, reakcionarni umovi veruju da su svi koji prihvataju ovo jevanđelje izdajnici, da su nitkovi koji su izdali Budu, svog pretka. Štaviše, mnogi od ovih feudalnih umova pitaju: „Kako Kinezi mogu da veruju u stranog Boga? Zar time ne izdaju svoje pretke? Zar ne čine zlo?“. Današnji ljudi su odavno zaboravili da je Jahve njihov Bog. Oni su odavno u svom umu potisnuli Stvoritelja i umesto toga veruju u evoluciju, koja kaže da je čovek postao od majmuna i da je prirodni svet postao sam od sebe. Priroda je ta koja ljudima pruža obilje dobre hrane, u čovekovom životu i smrti postoji red i nema Boga koji nad svim tim vlada. Štaviše, ima mnogo ateista koji veruju da Božja vladavina predstavlja sujeverje i da nije naučno zasnovana. Ali, može li nauka da zameni Božje delo? Može li nauka da vlada čovečanstvom? Propovedati jevanđelje u zemlji kojom vlada ateizam nije lak zadatak i podrazumeva velike prepreke. Zar nije tačno da danas ima mnogo onih koji se na ovaj način protive Bogu?

Kada je Isus došao da obavi Svoje delo, mnogi su Njegovo delo poredili sa delom Jahvea i, ustanovivši da su nedosledna, prikovali su Isusa za krst. Zašto su oni smatrali da Njihova dela međusobno nisu dosledna? Delimično zato što je Isus obavljao novo delo, a takođe i zato što, pre nego što je Isus započeo Svoje delo, niko nije napisao Njegov rodoslov. Bilo bi dobro da ga je neko napisao – ko bi onda prikovao Isusa za krst? Da je Matej napisao Isusov rodoslov nekoliko decenija ranije, Isus ne bi pretrpeo tako strašan progon. Zar nije tako? Čim bi ljudi pročitali Isusov rodoslov – da je on Avramov sin i Davidov potomak – prestali bi da ga progone. Zar nije šteta što je Njegov rodoslov napisan prekasno? A kakva je tek šteta što su u Bibliji zabeležene samo dve etape Božjeg dela: jedna etapa je bilo delo Doba zakona, a druga je bila delo Doba blagodati; jedna etapa je bilo delo Jahvea, a druga Isusovo delo. Koliko bi bilo bolje da je veliki prorok prorekao današnje delo. U Bibliji bi postojao dodatni odeljak pod naslovom „Delo poslednjih dana“ – zar to ne bi bilo mnogo bolje? Zašto je trebalo da čovek danas bude podvrgnut tolikim nedaćama? Bilo vam je tako teško! Ako iko zaslužuje da bude omrznut, to su Isaija i Danijel, jer nisu prorekli delo poslednjih dana, i ako ikoga treba kriviti, to su apostoli Novog zaveta, jer nisu na vreme naveli rodoslov drugog Božjeg ovaploćenja. Kakva šteta! Morate da svuda tražite dokaze, a čak i nakon što pronađete nekakve sićušne fragmente, vi i dalje ne možete da tvrdite da oni zaista predstavljaju dokaz. Pa to je sramota! Zašto je Bog tako tajanstven u Svom delu? Danas mnogi još nisu pronašli ubedljive dokaze, ali nisu u stanju ni da ih poreknu. Pa šta im je onda činiti? Ne mogu da odlučno slede Boga, a ne mogu ni da napreduju sa takvom sumnjom. I tako mnogi „pametni i nadareni akademici“ zauzimaju stav „probaj pa vidi“ dok slede Boga. A to je veoma teško! Zar ne bi bilo mnogo lakše da su Matej, Marko, Luka i Jovan bili u stanju da proreknu budućnost? Bilo bi bolje da je Jovan spoznao pravu istinu života u carstvu – kakva šteta što je samo imao vizije, a nije video stvarno, materijalno delo na zemlji. To je velika šteta! Šta nije u redu sa Bogom? Zašto je, nakon što je Njegovo delo prošlo tako dobro u Izraelu, sada došao u Kinu i zašto je morao da se ovaploti i da živi i radi među ljudima? Bog je previše bezobziran prema čoveku! Ne samo što ljudima nije unapred rekao, već je iznenada doneo Svoju grdnju i sud. To zaista nema smisla! Kada se prvi put ovaplotio, Bog je pretrpeo mnogo nedaća zbog toga što čoveku nije unapred saopštio sve prave istine. Nemoguće da je to zaboravio? Pa zašto ih onda ni ovoga puta ne saopštava čoveku? Kako je nezgodno što danas u Bibliji ima samo šezdeset šest knjiga. Potrebna je još samo jedna, koja proriče delo poslednjih dana, zar ne? Čak ni Jahve, Isaija ni David nisu pomenuli današnje delo. Oni su još više udaljeni od sadašnjosti, od koje ih deli period od preko četiri hiljade godina. Ni Isus nije u potpunosti prorekao današnje delo, govoreći o njemu tek ponešto, pa čovek i dalje ne pronalazi dovoljno dokaza. Ako uporediš današnje delo sa ranijim delom, kako se ona mogu međusobno uklopiti? Jahveova etapa dela bila je usmerena na Izrael, pa ako sa njom uporediš današnje delo, javiće se još veći nesklad; ovo dvoje se jednostavno ne može porediti. Niti si ti iz Izraela, niti si Jevrejin; tvoj kôv i sve u vezi sa tobom je neadekvatno – kako onda da se porediš sa njima? Da li je to moguće? Znaj da je danas Doba carstva i da se ono razlikuje od Doba zakona i Doba blagodati. U svakom slučaju, ne pokušavaj da primenjuješ nikakve formule; Boga nećeš pronaći ni u jednoj takvoj formuli.

Kako je Isus živeo dvadeset devet godina nakon Svog rođenja? U Bibliji nije zabeleženo ništa o Njegovom detinjstvu i mladosti; znaš li kakvi su oni bili? Da li je možda moguće da On nije imao detinjstvo ni mladost i da je već na rođenju imao trideset godina? Premalo toga znaš, pa stoga ne budi tako nemaran kada iznosiš svoja gledišta. Od toga nemaš nikakve koristi! U Bibliji je zabeleženo samo to da je Isus kršten pre Svog tridesetog rođendana i da ga je Sveti Duh odveo u divljinu da bude podvrgnut đavoljem iskušenju. A u Četiri jevanđelja zabeležene su tri i po godine Njegovog delanja. Nema podataka o Njegovom detinjstvu i mladosti, ali to ne znači da On nije imao detinjstvo i mladost; reč je samo o tome da On na početku nije činio nikakvo delo i bio je normalna osoba. Možeš li onda da kažeš da je Isus živeo trideset tri godine ali da nije imao ni mladost ni detinjstvo? Da li je odjednom mogao da napuni trideset tri i po godine? Sve što ovaj čovek misli o Njemu natprirodno je i nerealno. Nema sumnje da ovaploćeni Bog poseduje običnu i normalnu ljudskost, ali kada On izvršava Svoje delo, on to čini neposredno uz pomoć Svoje nepotpune ljudskosti i Svoje potpuno božanske prirode. Zbog ovoga ljudi danas sumnjaju u današnje delo, pa čak i u Isusovo delo. Iako se Božje delo razlikuje tokom dva Njegova ovaploćenja, Njegova suština je ostala ista. Naravno, ako čitaš zapise iz Četiri jevanđelja, razlike su velike. Kako možeš da se vratiš Isusovom životu u vreme Njegovog detinjstva i mladosti? Kako možeš da shvatiš Isusovu normalnu ljudskost? Ti možda odlično razumeš ljudskost današnjeg Boga, ali zato ne možeš ni da pojmiš Isusovu ljudskost, a još manje da je razumeš. Da je Matej nije zabeležio, ti ne bi mogao ni da naslutiš Isusovu ljudskost. Možda ćeš, dok ti budem govorio o Isusovim pričama tokom Njegovog života i o pravoj istini Isusovog detinjstva i mladosti, odmahnuti glavom i reći: „Ne! Nemoguće da je bio takav. Nemoguće je da ima slabosti, a još manje da poseduje bilo kakvu ljudskost!“. Čak ćeš vikati i vrištati. Upravo zato što ne razumeš Isusa ti imaš predstave o Meni. Veruješ da Isus u Sebi ima previše božanskog, da u vezi sa Njim ne postoji ništa telesno. Ali činjenice ostaju činjenice. Niko ne želi da protivreči istinitosti činjenica, jer kad Ja govorim to se odnosi na pravu istinu; to nije nagađanje, niti proročanstvo. Znaj da Bog može da se uzdigne do velikih visina i, štaviše, da On može da se sakrije u velikim dubinama. On nije nešto što smišljaš u svojoj glavi – On je Bog svih stvorenja, a ne lični Bog kojeg je osmislila neka konkretna osoba.