Ceo svoj život čovek živi pod Sotoninom vlašću i nema te osobe koja može sama da se oslobodi uticaja Sotone. Svi žive u prljavom svetu, u iskvarenosti i praznini, bez i najmanjeg smisla ili vrednosti; oni tako bezbrižno žive zarad tela, zarad požude i zarad Sotone. U njihovom postojanju nema nimalo vrednosti. Čovek je nesposoban da pronađe istinu koja bi ga oslobodila uticaja Sotone. Čak i ako veruje u Boga i čita Bibliju, čovek ne razume kako da se oslobodi kontrole Sotoninog uticaja. Kroz različita doba, veoma malo ljudi otkrilo je tu tajnu, veoma malo njih ju je dokučilo. Prema tome, iako čovek prezire Sotonu i prezire telo, on ne zna kako da se reši štetnog uticaja Sotone. Zar i danas niste i dalje pod Sotoninom vlašću? Ne kajete se zbog svojih buntovnih postupaka, a još manje se osećate prljavima i buntovnima. Štaviše, nakon protivljenja Bogu, osećate duševni mir i veliki spokoj. Nije li taj spokoj posledica tvoje iskvarenosti? Ne potiče li taj duševni mir od tvog buntovništva? Čovek živi u ljudskom paklu, živi pod mračnim uticajem Sotone; širom zemlje, aveti žive zajedno sa čovekom, zadirući u ljudsko telo. Ti na zemlji ne živiš u predivnom raju. Mesto u kojem boraviš je carstvo đavolȃ, pakao ljudski, podzemni svet. Ako čovek nije pročišćen, pripada prljavštini; ako ga Bog ne štiti i ne brine o njemu, on je i dalje zatočenik Sotone; ako nije izložen sudu i grdnji, on nikako neće moći da pobegne od ugnjetavački mračnog uticaja Sotone. Iskvarena narav koju pokazuješ, kao i buntovno ponašanje koje proživljavaš, dovoljan su dokaz da još uvek živiš pod Sotoninom vlašću. Ako ti um i misli nisu pročišćeni, a narav tvoja nije podvrgnuta sudu i grdnji, onda je tvoje celokupno biće još uvek pod kontrolom Sotonine vlasti, tvojim umom upravlja Sotona, tvojim mislima manipuliše Sotona i celim tvojim bićem Sotona upravlja svojim rukama. Znaš li samo koliko si ti sad daleko od Petrovih standarda? Jesi li od takvoga kova? Koliko toga znaš o današnjoj grdnji i sudu? Koliko poseduješ od onoga što je Petar spoznao? Ako nisi u stanju da to danas spoznaš, hoćeš li ovo znanje moći da dosegneš u budućnosti? Takvi lenjivci i kukavice kao što si ti, jednostavno nisu u stanju da spoznaju grdnju i sud. Ako stremiš ka telesnom spokojstvu i telesnim uživanjima, ti nipošto nećeš moći da budeš pročišćen i na kraju ćeš se vratiti Sotoni, jer to što proživljavaš jesu Sotona i to je telo. Kako danas stoje stvari, mnogi ljudi ne streme ka životu, što znači da im nije stalo ni do toga da budu pročišćeni, niti do ulaska u dublje životno iskustvo. Budući da je tako, kako bi oni mogli da budu usavršeni? Oni koji ne streme ka životu ne dobijaju priliku da budu usavršeni, a oni koji ne streme ka znanju o Bogu, koji ne streme ka promenama u svojoj naravi, nisu u stanju da se izbave od mračnog uticaja Sotone. U pogledu svoje spoznaje Boga i ulaska u promene sopstvene naravi oni su neozbiljni, baš kao i oni koji veruju u religiju, koji samo poštuju obrede i prisustvuju redovnim bogosluženjima. Nije li to uzaludno? Ako čovek, verujući u Boga, nije ozbiljan u vezi sa životno važnim stvarima, ako ne stremi ka ulasku u istinu, ne stremi ka promenama u svojoj naravi, a još manje stremi ka znanju o delu Božjem, njega onda nije moguće usavršiti. Ako želiš da budeš usavršen, moraš razumeti Božje delo. Pritom, naročito, moraš da razumeš značaj Njegove grdnje i suda, kao i razloge izvršenja tog dela na čoveku. Možeš li da prihvatiš to delo? Da li si u stanju da, tokom ovakve grdnje, stekneš ista iskustva i ista znanja kao Petar? Ako stremiš ka znanju o Bogu i delu Duha Svetoga, i ako stremiš ka promenama u svojoj naravi, imaćeš priliku da budeš usavršen.

Za one koji će biti usavršeni, ovaj korak dela osvajanja je nezaobilazan; tek kad bude osvojen, čovek može da iskusi delo usavršavanja. Pritom nema velike vrednosti u tome da samo odigraš ulogu osvojenog čoveka, jer te to neće učiniti prikladnim za Božju upotrebu. Ti nikako nećeš moći da odigraš svoju ulogu u širenju jevanđelja, jer ne stremiš ka životu, niti stremiš ka sopstvenoj promeni i obnavljanju te stoga ni ne poseduješ stvarno životno iskustvo. Tokom obavljanja ovog dela, koje se odvija korak po korak, neko vreme si bio služitelj i igrao ulogu kontrasta, ali ako na kraju ne budeš stremio ka tome da postaneš Petar, te ako tvoje stremljenje ne bude u skladu s načinom na koji je Petar usavršen, ti onda, naravno, nećeš iskusiti promene u svojoj naravi. Ako si neko ko teži da bude usavršen, ti ćeš onda posvedočiti i reći ovo: „U ovom Božjem delu, koje se odvija korak po korak, prihvatio sam Božje delo grdnje i suda i, premda sam pretrpeo velike patnje, saznao sam kako Bog usavršava čoveka, stekao sam delo koje obavlja Bog, došao u posed znanja o pravednosti Božjoj i bio sam spasen Njegovom grdnjom. Njegova me je pravedna narav susrela i donela mi blagoslove i blagodat; grdnja Njegova i sud zaštitili su me i pročistili. Da me Bog nije izgrdio i da mi nije sudio, da me nisu sustigle teške reči Božje, ne bih mogao da spoznam Boga, niti da budem spasen. Danas shvatam: čovek, kao stvoreno biće, ne samo da uživa u svemu što je Stvoritelj napravio, već je još i važnije da sva stvorena bića treba da uživaju u pravednoj naravi Božjoj i Njegovom pravednom sudu, jer Božja je narav dostojna čovekovog uživanja. Kao stvoreno biće koje je Sotona iskvario, čovek treba da uživa u Božjoj pravednoj naravi. U Njegovoj pravednoj naravi ima grdnje i suda, ali, povrh toga, i velike ljubavi. Iako ja danas nisam u stanju da potpuno zadobijem ljubav Božju, barem sam imao sreće da je vidim i da time budem blagosiljan.” Ovo je put kojim idu oni koji doživljavaju usavršavanje i to je spoznaja o kojoj oni govore. Takvi su ljudi isti kao Petar; oni poseduju ista iskustva kao Petar. Takvi ljudi su, takođe, oni koji su stekli život, oni koji poseduju istinu. Ako je budu proživljavali do samog kraja, oni će se, zasigurno, tokom Božjeg suda potpuno osloboditi uticaja Sotone i biti zadobijeni od Boga.

Nakon što budu osvojeni, ljudi nemaju nikakvo snažno svedočanstvo. Oni su samo osramotili Sotonu, ali nisu proživeli stvarnost Božjih reči. Ti nisi zadobio drugo spasenje; zadobio si samo žrtvu za greh, ali ipak nisi usavršen – to je veliki gubitak. Vi morate razumeti u šta treba da zakoračite i šta treba da proživite, i u to morate ući. Ukoliko, na kraju, ne postigneš to da budeš usavršen, ti onda nećeš biti pravo ljudsko biće i bićeš ophrvan kajanjem. Adam i Eva, od Boga stvoreni, u početku su bili čisti ljudi, što znači da su oni, dok su boravili u Edenskom vrtu, bili čisti, neokaljani prljavštinom. Pored toga, bili su verni Jahvi i nisu znali ništa o izdaji Jahve. To je zato što nije bilo uznemiravanja Sotoninog uticaja, zato što u sebi nisu imali Sotoninog otrova i zato što su bili najčistiji u čitavom ljudskom rodu. Živeli su u Edenskom vrtu, neoskrnavljeni prljavštinom, nezaposednuti telom i bojali su se Jahvea. Kasnije, kada ih je Sotona iskušavao, u sebi su imali zmijski otrov i želju da izdaju Jahvea, te su živeli pod uticajem Sotone. U početku su bili čisti i bojali su se Jahvea; samo su u tom stanju oni bili ljudi. Kasnije, nakon što ih je Sotona iskušavao, jeli su voće s drveta spoznanja dobra i zla i živeli su pod uticajem Sotone. Sotona ih je postepeno iskvario i izgubili su prvobitni lik čoveka. U početku je čovek imao dah Jahvea, nije bio nimalo buntovan i nije nosio zlo u srcu. U to vreme je čovek zaista bio ljudsko biće. Nakon što ga je Sotona iskvario, čovek je postao zver. Misli su mu bile ispunjene zlom i prljavštinom, bez ičega dobrog i svetog. Nije li to Sotona? Iskusio si mnogo od Božjeg dela, ali se nisi promenio, niti si pročišćen. Ti još uvek živiš pod Sotoninom vlašću i još uvek se ne pokoravaš Bogu. Takav je neko ko je osvojen, ali ko još nije usavršen. A zbog čega se kaže da takva osoba nije usavršena? Zato što takva osoba ne stremi ka životu, niti ka znanju o Božjem delu, i zato što žudi isključivo za telesnim zadovoljstvima i za trenutnom udobnošću. Posledica toga je da nema nikakvih promena u njihovoj život-naravi i da oni nisu povratili prvobitno obličje čoveka koje je Bog stvorio. Takvi su ljudi hodajući leševi, mrtvaci bez duhova! Oni koji ne streme ka znanju o duhovnim stvarima, koji ne streme ka svetosti i ka tome da prožive istinu, oni koji se zadovoljavaju samo time da budu osvojeni na negativnoj strani i koji ne mogu da žive prema rečima Božjim i postanu sveti ljudi – to su ljudi koji nisu spaseni. Jer, čovek koji ne poseduje istinu nije u stanju da čvrsto stoji tokom Božjih kušnji; spaseni su samo oni koji tokom Božjih kušnji mogu da ostanu čvrsti. Ono što želim jesu ljudi nalik Petru, ljudi koji streme ka tome da budu usavršeni. Današnja istina data je onima koji za njom žude i tragaju. Ovo spasenje dato je onima koji žude da budu spaseni od Boga i nije predviđeno samo da biste ga stekli. Svrha mu je da vam omogući da budete zadobijeni od Boga; vi zadobijate Boga kako bi Bog mogao da zadobije vas. Danas sam vam saopštio ove reči i vi ste ih čuli, pa sada treba praktično da delujete u skladu sa ovim rečima. Ako na kraju sprovedete ove reči u delo, onda ću vas Ja zadobiti kroz te reči; u isto vreme, i vi ćete takođe zadobiti te reči, to jest, zadobićete i ovo vrhunsko spasenje. Onoga trenutka kad budete pročišćeni, postaćete prava ljudska bića. Ako nisi u stanju da proživljavaš istinu, niti da živiš životom onoga ko je usavršen, onda se može reći da ti i nisi čovek, već leš koji hoda, zver, jer ne poseduješ istinu, što znači da ne poseduješ ni dah Jahveov, te si ti stoga samo mrtvac bez duha! Iako je moguće da neko svedoči nakon što je osvojen, ono što si zadobio tek je mrvica spasenja, i ti još uvek nisi postao živo biće koje poseduje duh. Mada si iskusio grdnju i sud, tvoja narav, zahvaljujući tome, nije ni obnovljena, ni promenjena; ti si još uvek onaj stari, još uvek pripadaš Sotoni i nisi neko ko je pročišćen. Samo oni koji su usavršeni donekle vrede i samo su takvi ljudi zadobili istinski život. Jednog dana, neko će ti reći: „Ti si iskusio delo Božje; pa, pričaj nam o tome kakvo je Njegovo delo. David je iskusio Božje delo i video Jahveova dela; Mojsije je takođe video Jahveova dela, te su njih dvojica mogli da opišu Jahveova dela i da govore o Jahveovoj čudesnosti. Ti si video delo koje je ovaploćeni Bog obavio tokom poslednjih dana; možeš li nam reći nešto o Njegovoj mudrosti? Možeš li da nam pričaš o čudesnosti Njegovog dela? Koje je zahteve Bog pred tebe postavio i kako si ih doživeo? Iskusio si Božje delo tokom poslednjih dana – koja je tvoja najveća vizija? Možeš li da nam pričaš o tome? Možeš li da nam pričaš o pravednoj naravi Božjoj?” Kako ćeš odgovoriti kad se budeš suočio sa ovakvim pitanjima? Budeš li rekao: „Bog je tako pravedan, On nas grdi i sudi nam, i razotkriva nas neštedimice; Božja narav zaista ne trpi čovekove uvrede; nakon što sam iskusio delo Božje, spoznao sam naše zverstvo i zaista uvideo pravednu Božju narav”, onda će neko drugi nastaviti da te propituje: „Šta još znaš o Bogu? Kako se primenjuje život-ulazak? Imaš li ikakve lične težnje?” A ti ćeš odgovoriti: „Nakon što ih je Sotona iskvario, stvorena bića postala su zveri i ni po čemu se nisu razlikovala od magaraca. Ja danas živim u Božjim rukama, te stoga moram da udovoljim namerama Stvoritelja i da budem poslušan svemu što On podučava. Nemam drugog izbora.” Budeš li samo ovako uopšteno govorio, ta osoba neće razumeti šta pričaš. Kada te pitaju šta znaš o Božjem delu, oni zapravo misle na tvoja lična iskustva. Oni se raspituju o tome koliko ti znaš o Božjoj grdnji i sudu, nakon što si ih iskusio, ali se pritom pozivaju na tvoja lična iskustva i traže da im pričaš o svom poznavanju istine. Ako nisi u stanju da govoriš o tim stvarima, to dokazuje da ništa ne znaš o današnjem delu. Stalno izgovaraš reči koje su samo prividno istinite ili su, pak, opštepoznate; nemaš nikakva konkretna iskustva, a u tvom znanju još manje ima suštine; uz to, u tebi nema istinitih svedočenja, tako da drugima nisi ubedljiv. Nemoj da budeš samo pasivni sledbenik Božji i nemoj da stremiš ka onome što budi tvoju radoznalost. Ako nisi ni vruć ni hladan, uništićeš sebe i odložićeš svoj život. Moraš da se oslobodiš takve pasivnosti i neaktivnosti i moraš da postaneš vešt u stremljenju ka pozitivnim stvarima i u prevazilaženju sopstvenih slabosti, kako bi mogao da zadobiješ istinu i da je proživiš. Nema ničeg strašnog u tvojim slabostima, a tvoje mane nisu tvoj najveći problem. Tvoj najveći problem i tvoja najveća mana jeste u tome što nisi ni zainteresovan ni nezainteresovan i što ti nedostaje želja da tražiš istinu. Svima vama najveći problem predstavlja vaš kukavički mentalitet, pri čemu se zadovoljavate postojećim stanjem stvari i samo pasivno čekate. To je vaša najveća prepreka i najveći neprijatelj vašeg stremljenja ka istini. Ako se pokoravaš samo zato što reči koje izgovaram imaju tako duboko značenje, onda ti zapravo i ne poseduješ znanje, niti ceniš istinu. Pokornost poput tvoje ne predstavlja svedočenje i Ja ne odobravam takvu pokornost. Neko će te možda pitati: „Odakle tačno potiče tvoj Bog? Koja je suština tog tvog Boga?” Ti ćeš odgovoriti: „Njegovu suštinu predstavljaju grdnja i sud.” A on će nastaviti: „Zar Bog nije milostiv i prepun ljubavi prema čoveku? Zar ti to ne znaš?” Reći ćeš: „To je tuđi Bog. To je Bog u kojeg veruju religiozni ljudi i to nije naš Bog.” Kad ljudi slični tebi šire jevanđelje, vi iskrivljujete istiniti put, pa kakva je onda korist od vas? Kako da drugi zadobiju istiniti put od tebe? U tebi nema istine i ti o istini ne možeš ništa da kažeš, a uz to ne možeš ni da proživiš istinu. Zbog čega si podoban da živiš pred Bogom? Kada drugima širiš jevanđelje i kada komuniciraš o istini i svedočiš o Bogu, ako nisi u stanju da ih pridobiješ, oni će tvoje reči opovrgnuti. Zar ti onda samo ne zauzimaš prostor? Toliko si od Božjeg dela iskusio, pa ipak, kad progovoriš o istini, to nema nikakvog smisla. Ti onda ni za šta nisi, zar ne? Kakva je korist od tebe? Kako je moguće toliko od Božjeg dela iskusiti, a ipak ne znati baš ništa o Njemu? Kada te upitaju šta stvarno znaš o Bogu, ti ostaješ bez reči ili odgovaraš nešto krajnje nebitno – govoriš kako je Bog moćan, kako veliki blagoslovi koje si primio zaista odražavaju uzvišenost Boga, te kako nema veće privilegije od toga da Boga možeš lično da vidiš. Kakva je vrednost toga što govoriš? Sve su to samo beskorisne, isprazne reči! Zar, nakon što si toliko od Božjeg dela iskusio, jedino znaš da uzvišenost Božja predstavlja istinu? Moraš spoznati delo Božje, jer ćeš jedino tada moći da istinski svedočiš o Bogu. Kako oni koji nisu zadobili istinu mogu da svedoče o Bogu?

Ako toliki trud i tolike reči nisu imali nikakvog uticaja na tebe, kad dođe vreme da se delo Božje proširi ti nećeš moći da izvršiš svoju dužnost, i bićeš osramoćen i ponižen. Tada ćeš osetiti da toliko toga duguješ Bogu i da je tvoje znanje o Bogu tako površno. Ako ti danas, dok On deluje, ne stremiš ka znanju o Bogu, posle će biti kasno. Naposletku ćeš ostati bez ikakvog, pomena vrednog znanja – ostaćeš prazan, bez ičega u sebi. Šta ćeš koristiti da daš račun Bogu? Imaš li hrabrosti da se suočiš s Bogom? Već ovog časa treba naporno da radiš na svom stremljenju da bi na kraju, baš kao i Petar, spoznao koliko su Božja grdnja i sud korisni za čoveka, te da bez Njegove grdnje i suda čovek ne može biti spasen, već samo može sve dublje da tone u ovu prljavu zemlju, u sve dublji mulj. Sotona je ljude iskvario, a oni su jedni protiv drugih spletkarili, jedni se na druge ljutili i izgubili su svoje bogobojažljivo srce. Njihovo je buntovništvo preveliko, u njima ima isuviše predstava i svi oni pripadaju Sotoni. Bez Božje grdnje i suda, čovekova iskvarena narav ne bi mogla da bude očišćena i on ne bi mogao da bude spasen. Ono što se delovanjem ovaploćenog Boga u telu izražava, upravo je ono što izražava Duh, a delo koje On obavlja izvršava se u skladu sa delom koje obavlja Duh. Ako danas ništa ne znaš o tom delu, onda si zaista bezuman i toliko si toga izgubio! Ako od Boga nisi zadobio spasenje, onda je tvoja vera ništa drugo do religija, a ti si samo religiozni hrišćanin. Čvrsto se držeći izumrle doktrine, ostao si bez novog dela Svetoga Duha; oni drugi, koji streme ka ljubavi prema Bogu, u stanju su da steknu istinu i život, dok tvoja vera ne može da zadobije Božje odobrenje. Umesto toga, postao si zlotvor, neko čiji su postupci pogubni i puni mržnje; postao si predmet Sotoninih sprdnji i njegov zatočenik. Čovek u Boga ne treba da veruje, već da Ga voli, da stremi ka Njemu i da Mu se klanja. Ako danas ne težiš, doći će dan kad ćeš reći: „Zašto onomad nisam pravilno sledio Boga, niti Mu udovoljavao kako je trebalo, zašto nisam stremio ka promenama u svojoj život-naravi? Kako sad žalim što tada nisam bio u stanju da se pokorim Bogu i što nisam stremio ka poznanju Božje reči. Bog je tada mnogo govorio; kako sam mogao da ne stremim ka tome? Bio sam tako glup!” Donekle ćeš mrzeti sebe. Danas ne veruješ Mojim rečima i ne obraćaš pažnju na njih; kad dođe dan da se ovo delo proširi i da ga u celosti sagledaš, kajaćeš se i u tom trenutku ostaćeš bez reči. Blagoslova ima, ali ti ne znaš da uživaš u njima, postoji i istina, ali ti ka njoj ne stremiš. Zar time ne navlačiš nevolju na sebe? Iako sledeći korak Božjeg dela tek treba da otpočne, danas nema ničeg dodatnog u vezi sa zahtevima koji se pred tebe postavljaju i sa onim što se od tebe traži da proživiš. Toliko ima posla i toliko istina; zar oni ne zavređuju da ih spoznaš? Zar grdnja i sud nisu u stanju da probude tvoj duh? Zar grdnja i sud ne mogu da te nateraju da omrzneš sebe? Zar se zadovoljavaš životom pod uticajem Sotone, u miru i radosti, i sa ponešto telesne utehe? Nisi li ti najniži od svih ljudi? Niko nije gluplji od onih koji su spasenje videli, ali ne streme ka tome da ga zadobiju; to su ljudi koji se prepuštaju telesnosti i uživaju u Sotoni. Nadaš se da tvoja vera u Boga neće pred tebe postavljati nikakve izazove ni stradanja, pa čak ni najmanje poteškoće. Uvek stremiš ka bezvrednim stvarima i ne pridaješ nikakvu vrednost životu, već umesto toga daješ prednost svojim ekstravagantnim mislima, a ne istini. Tako si bezvredan! Živiš kao svinja – kakva je razlika između tebe i svinja ili pasa? Zar nisu oni koji ne streme ka istini, već vole telo, svi zveri? Nisu li svi oni mrtvaci bez duha upravo hodajući leševi? Koliko je reči izgovoreno među vama? Da li je među vama tek malo toga urađeno? Koliko sam vam toga pružio? Pa zašto to onda nisi zadobio? Na šta se tačno žališ? Nije li to što ništa nisi stekao posledica tvoje prevelike ljubavi prema telu? I nije li to posledica tvojih, preterano neumerenih misli? Nije li to zato što si isuviše glup? Ako nisi u stanju da stekneš ove blagoslove, možeš li Boga da kriviš što te nije spasao? Ono ka čemu ti stremiš jeste da zahvaljujući veri u Boga budeš u stanju da stekneš spokoj, da ti se deca ne razbolevaju, da ti muž ima dobar posao, da ti se sin dobro oženi, da ti ćerka nađe pristojnog muža, da tvoji volovi i konji dobro oru zemlju, da lepo vreme tokom godine donese dobru žetvu. To je ono za čim ti stremiš. Ti stremiš samo ka tome da udobno živiš, da ti porodicu ne zadese nikakve nesreće, da te vetrovi mimoiđu, da ti pesak ne dotakne lice, da ti useve ne odnese poplava, da te ne snađe nijedna katastrofa, da živiš u Božjem zagrljaju i u nekom udobnom gnezdu. Da li takva kukavica kao što si ti, koja uvek stremi ka telu, ima srca, ima duha? Zar ti nisi zver? Nudim ti istiniti put, ne tražeći ništa zauzvrat, ali ti ipak ne stremiš ka njemu. Da li si ti od onih koji veruju u Boga? Darujem te stvarnim ljudskim životom, ali ti ipak ne stremiš ka njemu. Zar se baš nimalo ne razlikuješ od svinje ili psa? Svinje ne streme ka ljudskom životu, one ne streme ka očišćenju i ne razumeju šta je život. Svakoga dana, nakon što se najedu, one naprosto spavaju. Dao sam ti istiniti put, ali ti ga ipak nisi zadobio: ostao si praznih ruku. Želiš li da i dalje ovako živiš, životom svinje? U čemu je značaj toga da takvi ljudi uopšte budu živi? Tvoj život je prostački i dostojan prezrenja, živiš usred prljavštine i raskalašno, i ne stremiš nikakvim ciljevima; nije li tvoj život najprostačkiji od svih? Imaš li drskosti da se suočiš s Bogom? Nastaviš li da stvari doživljavaš na ovaj način, da li nećeš ništa zadobiti? Podaren ti je istiniti put, a da li ćeš ga naposletku zaista i zadobiti, to zavisi od tvoje lične težnje. Ljudi kažu da je Bog pravedni Bog, te da će On, pod uslovom da Ga čovek do samog kraja sledi, prema čoveku zacelo biti nepristrasan, zato što je On najpravedniji. Ako Ga čovek bude sledio do samog kraja, zar bi On mogao da ga odbaci? Ja sam prema svim ljudima nepristrasan i svima sudim prema Svojoj pravednoj naravi, ali uz zahteve koje pred čoveka postavljam idu i odgovarajući uslovi, a ono što Ja zahtevam moraju svi da ispune, ma o kome da se radi. Mene ne zanimaju tvoje kvalifikacije, niti koliko ih dugo već poseduješ; Mene jedino zanima da li slediš Moj put, te da li istinu voliš i jesi li je žedan. Ako u tebi nema istine, već Mom imenu nanosiš sramotu i ne postupaš u skladu s Mojim putem, nego Me samo bezbrižno i bez razmišljanja slediš, Ja ću te, kad za to dođe vreme, udariti i kazniti zbog toga što si zao, i šta ćeš onda imati da Mi kažeš? Hoćeš li moći da kažeš da Bog nije pravedan? Ako si se pridržavao reči koje sam danas izgovorio, onda si ti osoba kakvu Ja odobravam. Kažeš da si oduvek patio dok si Boga sledio, da si Ga sledio kroz oluje, te da si s Njim delio i dobro i zlo, ali nisi proživeo reči koje je Bog izgovorio; ti bi samo da jurcaš okolo za Boga i da se svaki dan daješ za Boga, a nikada ti nije palo na pamet da proživiš smislenim životom. I još kažeš: „U svakom slučaju, verujem da je Bog pravedan. Stradao sam radi Njega, trčao unaokolo za Njega i posvetio se Njemu, uz to sam i naporno radio, uprkos tome što nisam dobio nikakvo priznanje; On će me se sigurno setiti.” Tačno je da je Bog pravedan, ali ova pravednost nije ukaljana nikakvim nečistoćama: ona ne sadrži ljudsku volju, niti je ukaljana telom ni ljudskim transakcijama. Kažnjeni će biti svi oni koji se bune i protive Mu se, svi koji nisu u skladu s Njegovim putem; nikome se ne prašta i niko nije pošteđen! Neki kažu: „Ja danas jurim unaokolo za Tobom; a kada dođe kraj, hoćeš li mi udeliti neki mali blagoslov?” Zato te pitam: „Jesi li se pridržavao Mojih reči?” Pravednost o kojoj govoriš zasnovana je na razmeni. Ti samo misliš da sam Ja prema svim ljudima pravedan i nepristrasan, te da će svi oni koji Me budu sledili do samog kraja zacelo biti spaseni i dobiti Moje blagoslove. U Mojim rečima da će „svi oni koji Me budu sledili do samog kraja zacelo biti spaseni”, postoji skriveno značenje: oni koji Me budu sledili do samog kraja jesu oni koje ću Ja u potpunosti zadobiti, to su oni koji, nakon što sam ih osvojio, traže istinu i usavršeni su. Koje si uslove ti ispunio? Postigao si samo to da Me slediš do samog kraja, i šta još? Jesi li se pridržavao Mojih reči? Ispunio si jedan od Mojih pet uslova, ali nemaš nameru da ispuniš preostala četiri. Naprosto si pronašao najjednostavniji i najlakši put, a stremio si ka njemu nadajući se da će te poslužiti sreća. Prema ljudima kao što si ti, Moja se pravedna narav ispoljava kroz grdnju i sud, kroz pravednu odmazdu i kroz pravedno kažnjavanje svih zlotvora; svi oni koji ne slede Moj put zacelo će biti kažnjeni, čak i ako Me do samog kraja budu sledili. To je Božja pravednost. Kad se ta pravedna narav bude izrazila kroz kažnjavanje čoveka, čovek će ostati zabezeknut i požaliće što, dok je sledio Boga, nije sledio Njegov put. „U to sam vreme tek donekle stradao sledeći Boga, ali nisam sledio put Božji. Ima li ikakvih izgovora? Nema mi druge nego da budem izložen grdnji!” Pa ipak, on u sebi misli: „Bilo kako bilo, sledio sam Te do samog kraja, tako da, čak i ako me budeš grdio, ta grdnja ne može biti prestroga, a nakon što me izgrdiš, Ti ćeš me i dalje želeti. Znam da si Ti pravedan i da prema meni nećeš doveka tako postupati. Na kraju krajeva, ja nisam nalik onima koji će biti zbrisani; onima koji treba da budu zbrisani sleduje teška grdnja, dok će moja grdnja biti lakša.” Pravedna narav nije onakva kakvom je ti nazivaš. Nije reč o tome da se sa onima koji su dobri u ispovedanju svojih grehova obračunava blago. Pravednost je svetost i to je narav koja ne trpi uvrede od strane čoveka, a sve ono što je prljavo i što se nije promenilo predmet je Božjeg gađenja. Pravedna Božja narav nije zakon, već upravna odluka: to je upravna odluka u okviru carstva, a ta upravna odluka je pravedna kazna za svakoga ko ne poseduje istinu i ko se nije promenio, i tu nema mesta spasenju. Jer, kad svi ljudi budu klasifikovani prema vrsti, oni dobri će biti nagrađeni, a rđavi kažnjeni. Tada će biti razjašnjeno čovekovo odredište; to je vreme u kojem će delo spasenja biti privedeno kraju i posle kojeg se delo čovekovog spasenja više neće obavljati, a kazna će sustići sve one koji su počinili zlo. Neki kažu: „Bog pamti sve one koji su često pokraj Njega. Nikoga od nas On neće zaboraviti. Nas će Bog garantovano usavršiti. On neće upamtiti nikoga od onih ispod nas; među ljudima ispod nas, oni koji će biti usavršeni zasigurno su manji od nas koji se s Bogom često srećemo; Bog nikoga od nas nije zaboravio, svi imamo Božje odobrenje i zasigurno će nas Bog usavršiti.” Svi vi imate ovakve predstave. Je li to pravednost? Da li si istinu sproveo u delo ili nisi? Zapravo si ti taj koji širi ovakve glasine, bestidniče!

Danas neki ljudi streme ka tome da ih Bog upotrebi, ali njih nije moguće neposredno upotrebiti nakon što su osvojeni. Kad su u pitanju reči koje se danas izgovaraju, ako ti još uvek nisi u stanju da ih ostvariš dok Bog upotrebljava ljude, to znači da ti još uvek nisi usavršen. Drugim rečima, završetak perioda tokom kojeg čovek biva usavršen odrediće da li će Bog nekog čoveka eliminisati ili će ga upotrebiti. Oni koji su osvojeni samo su primer pasivnosti i negativnosti; oni su primeri i uzori, ali i ništa više od kontrapunkta. Čovek će moći da bude sasvim upotpunjen tek kad se njegova život-narav promeni i kad bude ostvario promene iznutra i spolja. Šta je to što ti danas želiš: da budeš osvojen ili da budeš usavršen? Šta od toga želiš da postigneš? Jesi li ispunio uslove da budeš usavršen? Koje još uslove nisi ispunio? Čime treba da se opremiš i kako da nadoknadiš svoje nedostatke? Kako da zakoračiš na put usavršavanja? Kako da se u potpunosti pokoriš? Budući da tražiš da budeš usavršen, da li stremiš ka svetlosti? Jesi li ti neko ko teži da iskusi grdnju i sud kako bi mogao da bude pročišćen? Pošto stremiš ka tome da budeš očišćen, jesi li spreman da prihvatiš grdnju i sud? Zahtevaš da spoznaš Boga, ali znaš li išta o Njegovoj grdnji i sudu? Najveći deo posla koji On na tebi danas obavlja sastoji se od grdnje i suda; šta ti znaš o tom delu koje se izvršava na tebi? Da li su te grdnja i sud, kojima si bio izložen, očistili? Jesu li te promenili? Jesu li imali ikakav uticaj na tebe? Da li si se umorio od ovoliko današnjeg dela – od kletvi, suda i razotkrivanja – ili smatraš da su ove stvari za tebe uveliko korisne? Ti voliš Boga, ali zašto Ga voliš? Da li Boga voliš zato što si dobio delić blagodati? Ili Ga voliš nakon što si stekao radost i spokoj? Ili si Boga zavoleo tek nakon što te je On Svojom grdnjom i sudom očistio? Zbog čega tačno voliš Boga? Koje je uslove Petar ispunio da bi bio usavršen? Nakon što je usavršen, na koji se suštinski način to izrazilo? Da li je on Gospoda Isusa voleo zato što je čeznuo za Njim ili zato što nije mogao da Ga vidi ili, pak, zato što je bio prekoren? Ili je Gospoda Isusa još više zavoleo zato što je prihvatio da strada u nevolji, zato što je spoznao sopstvenu prljavštinu i buntovništvo i spoznao svetost Gospodnju? Da li je njegovo bogoljubivo srce postalo čistije zbog Božje grdnje i suda ili zbog nečeg drugog? Zbog čega tačno? Ti Boga voliš zbog Božje blagodati i zato što ti je On danas podario mali blagoslov. Je li to istinska ljubav? Kako treba da voliš Boga? Treba li da prihvatiš Njegovu grdnju i sud i da, nakon što vidiš Njegovu pravednu narav, budeš u stanju da Ga uistinu voliš, tako da budeš potpuno uveren i da stekneš znanje o Njemu? Možeš li da, poput Petra, kažeš kako nisi u stanju da Boga dovoljno voliš? Da li ti stremiš ka tome da nakon grdnje i suda budeš osvojen ili da nakon grdnje i suda budeš očišćen, zaštićen i zbrinut? Ka čemu tačno od ovoga stremiš? Da li tvoj život ima smisla, ili je besmislen i bezvredan? Da li želiš telo ili želiš istinu? Da li želiš sud ili želiš utehu? Nakon što si toliko od Božjeg dela iskusio i nakon što si uvideo Božju svetost i pravednost, kako treba da stremiš? Kako tačno treba da koračaš tim putem? Kako da svoju ljubav prema Bogu sprovedeš u delo? Da li su Božja grdnja i sud imali ikakvog uticaja na tebe? Da li imaš znanje o Božjoj grdnji i sudu ili ne, zavisi od onoga što proživljavaš i od toga u kojoj meri voliš Boga! Tvoja usta govore da voliš Boga, ali ono što ti proživljavaš samo je stara, iskvarena narav; ti ne poseduješ bogobojažljivo srce, a još manje imaš savesti. Da li takvi ljudi vole Boga? Jesu li takvi ljudi odani Bogu? Jesu li to ljudi koji prihvataju Božju grdnju i sud? Kažeš da voliš Boga i da veruješ u Njega, ali se ipak ne odričeš svojih predstava. Tvoja ljubav prema Bogu i bogobojažljivo srce se nimalo ne ispoljavaju u tvom radu, ulasku, u rečima koje izgovaraš, kao ni u tvom životu. Da li je to neko ko je zadobio grdnju i sud? Da li bi neko takav mogao biti nalik Petru? Da li oni koji su nalik Petru samo poseduju znanje, ali ga ne proživljavaju? Koji uslov čovek mora danas da ispuni da bi proživeo stvarni život? Da li su Petrove molitve bile samo prazne reči iz njegovih usta? Nisu li to bile reči koje su dolazile iz dubine njegovog srca? Da li se Petar samo molio, ne sprovodeći istinu u delo? Zarad koga ti stremiš? Kako da sebi obezbediš zaštitu i očišćenje tokom Božje grdnje i suda? Zar Božja grdnja i sud čoveku nisu od koristi? Da li je svaki sud ujedno i kazna? Da li je moguće da su samo spokoj i radost, samo materijalni blagoslovi i trenutna udobnost korisni za život čoveka? Ako čovek živi u prijatnom i udobnom okruženju, ako živi životom bez suda, može li on da bude očišćen? Ako čovek želi da se promeni i da bude očišćen, kako da prihvati da bude usavršen? Za koji put treba da se opredeliš danas?