Delo upravljanja čovečanstvom podeljeno je u tri etape, što znači da je i delo spasenja čovečanstva podeljeno u tri etape. Ove tri etape ne obuhvataju delo stvaranja sveta, već predstavljaju tri etape dela iz Doba zakona, Doba blagodati i Doba carstva. Delo stvaranja sveta bilo je delo iz kojeg je nastalo čitavo čovečanstvo. To nije bilo delo spasenja čovečanstva, niti sa njim ima ikakve veze, jer, kada je svet stvoren, čovečanstvo nije bilo iskvareno od Sotone, tako da nije bilo ni potrebe za spasavanjem čovečanstva. Delo spasenja čovečanstva otpočelo je tek nakon što je Sotona iskvario čovečanstvo, pa je stoga i delo upravljanja čovečanstvom otpočelo tek nakon što se čovečanstvo već bilo iskvarilo. Drugim rečima, Božje upravljanje čovekom otpočelo je kao rezultat spasavanja čovečanstva, a nije proizašlo iz dela stvaranja sveta. Delo upravljanja nastalo je tek nakon što je čovečanstvo poprimilo iskvarenu narav, te se stoga delo upravljanja čovečanstvom sastoji iz tri dela, a ne iz četiri etape, odnosno četiri doba. Samo se na ovaj način može ispravno govoriti o Božjem upravljanju čovečanstvom. Kad poslednje doba bude privedeno kraju, delo upravljanja čovečanstvom biće okončano. Okončanje dela upravljanja ujedno će značiti da je delo spasenja čitavog čovečanstva u potpunosti završeno i da je time za čovečanstvo ova faza konačno privedena kraju. Kad delo spasenja celog čovečanstva ne bi postojalo, onda ne bi bilo ni dela upravljanja čovečanstvom, niti bi postojale tri etape dela. Upravo usled izopačenosti čovečanstva i njegove preke potrebe za spasenjem, Jahve je dovršio stvaranje sveta i otpočeo delo iz Doba zakona. Delo upravljanja čovečanstvom tek tada je započeto, što znači da je tek tada započeto i delo spasenja čovečanstva. „Upravljanje čovečanstvom“ ne znači usmeravanje zemaljskog života tek stvorenog čovečanstva (što će reći, čovečanstva koje će se tek iskvariti). Umesto toga, radi se o spasavanju čovečanstva koje je Sotona iskvario, odnosno, o preobražaju tog iskvarenog čovečanstva. To je značenje „upravljanja čovečanstvom“. Delo spasenja čovečanstva ne obuhvata delo stvaranja sveta, te stoga ni delo upravljanja čovečanstvom ne obuhvata delo stvaranja sveta, već uključuje samo tri etape dela koje su odvojene od stvaranja sveta. Da bi se razumelo delo upravljanja čovečanstvom, neophodno je poznavati istoriju tri etape dela – to je ono čega svi moraju biti svesni da bi bili spaseni. Vi, kao Božja stvorenja, treba da priznate da je čoveka stvorio Bog, treba da prepoznate izvor čovekove iskvarenosti i, povrh toga, proces spasavanja čoveka. Ako, u pokušaju da steknete Božju naklonost, znate da se vladate jedino u skladu sa doktrinom, ali pri tom ne možete ni da naslutite kako Bog spasava čovečanstvo, niti odakle izvire pokvarenost ljudska, onda vam upravo to nedostaje kao Božjim stvorenjima. Ne treba da se zadovoljavaš razumevanjem samo onih istina koje se mogu primeniti u praksi, ne znajući pritom ništa o širem opsegu dela Božjeg upravljanja – ako tako stoje stvari, ti si onda preterano dogmatičan. Tri etape dela predstavljaju iz prve ruke ispričanu priču o Božjem upravljanju čovekom, nastupanje jevanđelja vascelog sveta, najveću tajnu celokupnog čovečanstva, a uz to predstavljaju i temelj širenja jevanđelja. Ako si usredsređen samo na razumevanje jednostavnih istina koje se tiču tvog života, a pritom ne znaš ništa o ovoj, od svih većoj tajni i viziji, nije li onda tvoj život nalik robi s greškom, proizvodu koji ne služi ničemu drugom osim da ga ljudi posmatraju?

Ako se čovek usredsređuje samo na praksu, a Božje delo i sve ono što čovek treba da zna smatra sporednim, nije li to sitna ušteda zarad ogromnog rasipništva? Ono što se mora znati, moraš da znaš; ono što se mora primeniti u praksi, moraš da primeniš u praksi. Tek tada ćeš biti neko ko zna kako da traga za istinom. Ako ti, kad dođe na tebe red da širiš jevanđelje, možeš da kažeš samo to da je Bog jedan veliki i pravedan Bog, da je On vrhovni Bog, Bog sa kojim nijedan veliki čovek ne može da se poredi, te da iznad Njega nema drugog Boga – ako si, dakle, u stanju da izgovaraš samo ove nebitne i površne reči, a pritom si potpuno nesposoban da govoriš o stvarima koje su od presudnog značaja i koje imaju suštinu, ako nemaš šta da kažeš o poznavanju Boga ili Božjeg dela i, uz to, ne možeš da objasniš istinu, niti da čoveku pružiš ono što mu nedostaje, onda takvi kao ti nisu u stanju da dobro obavljaju svoju dužnost. Svedočenje o Bogu i širenje jevanđelja o carstvu nije nimalo jednostavno. Najpre se moraš naoružati istinom i vizijama koje moraš da razumeš. Tek kad budeš bio načisto u pogledu vizija i istine o različitim aspektima Božjeg dela i kad u srcu svom budeš spoznao Božje delo, kad najveću od svih vizija budeš posedovao kao svoju osnovu i kad budeš posedovao pravu istinu koju treba da sprovedeš u delo, tek tada ćeš, bez obzira na to šta Bog radi – bilo da čoveku pravedno sudi ili ga oplemenjuje – moći da do samog kraja slediš Boga. Ti moraš da znaš da se, bez obzira na delo koje obavlja, cilj Božjeg dela ne menja, da se srž Njegovog dela ne menja i da volja Njegova prema čoveku ostaje uvek ista. Ma koliko Njegove reči bile stroge, ma koliko nepovoljna bila okolina, načela Njegovog rada neće se promeniti, kao ni Njegova namera da čoveka spase. Pod uslovom da se ne radi o delu otkrivenja svršetka čovečanstva ili čovekovog odredišta, da nije reč o delu koje pripada završnoj etapi, niti o delu kojim se celokupni Božji plan upravljanja privodi kraju, i pod uslovom da je reč o delu tokom kojeg On radi na čoveku, srž Njegovog dela neće se menjati. Ta srž će uvek biti spasenje čovečanstva. Ovo treba da bude temelj vaše vere u Boga. Tri etape dela imaju za cilj spasenje čitavog čovečanstva – što znači potpuno spasenje čoveka iz Sotonine vlasti. Iako svaka od tri etape dela ima drugačiji cilj i značaj, svaka od njih je sastavni deo rada na spasavanju čovečanstva i svaka predstavlja različito delo spasenja koje se sprovodi u skladu sa zahtevima čovečanstva. Onog trenutka kad postaneš svestan cilja ove tri etape dela, znaćeš kako da ceniš značaj svake etape i shvatićeš kako treba da postupaš da bi udovoljio želji Božjoj. Ako uspeš dotle da doguraš, tada će ova, najveća od svih vizija, postati temelj tvoje vere u Boga. Ti ne treba samo da tragaš za lakšim načinima praktičnog delovanja ili dubljim istinama, već treba da spojiš vizije i praktično delovanje, kako bi istovremeno posedovao istine koje možeš da primeniš u praksi i znanje zasnovano na vizijama. Tek tada ćeš biti neko ko sveobuhvatno traga za istinom.

Tri etape dela predstavljaju samu srž celokupnog Božjeg upravljanja, a u njima se izražava narav Božja i ono što On jeste. Oni koji ne znaju za tri etape Božjeg dela nisu u stanju da shvate kako Bog izražava Svoju narav, niti poznaju mudrost Božjeg dela. Njima su, takođe, potpuno nepoznati načini na koje Bog spasava čovečanstvo, kao i volja Njegova u pogledu celog ljudskog roda. Tri etape dela predstavljaju potpuni izraz dela spasenja čovečanstva. Oni kojima su tri etape dela nepoznate neće ništa znati ni o različitim metodama i načelima delovanja Svetog Duha, a oni koji se tek kruto pridržavaju doktrine preostale iz određene etape dela jesu ljudi koji Boga svode na doktrinu i čija je vera u Boga maglovita i neodređena. Takvi ljudi nikad neće primiti Božje spasenje. Jedino se pomoću tri etape Božjeg dela može u potpunosti izraziti celokupna narav Božja, te jedino one mogu potpuno da izraze Božju nameru i celokupan proces spasavanja čovečanstva. Ovo je dokaz da je On porazio Sotonu i zadobio ljudski rod; to je dokaz pobede Božje i izraz celokupne Božje naravi. Oni koji razumeju samo jednu od ukupno tri etape Božjeg dela, narav Božju poznaju samo delimično. U čovekovim predstavama, ova pojedinačna etapa dela lako prelazi u doktrinu, čime raste verovatnoća da će čovek uspostaviti nepromenljiva pravila o Bogu, a ovu pojedinost Božje naravi koristiti kao prikaz celokupne naravi Božje. U sve je to, štaviše, umešan i veliki deo čovekove mašte, usled čega narav, biće i mudrost Božju, kao i principe Božjeg dela, čovek drži kruto unutar ograničenog okvira, verujući da će Bog, ako je jednom bio ovakav, ostati isti za sva vremena i da se nikad neće promeniti. Samo oni koji poznaju i cene tri etape dela mogu potpuno i tačno da poznaju Boga. Oni barem neće Boga definisati kao izraelskog ili jevrejskog Boga, i neće na Njega gledati kao na Boga koji će, zarad čoveka, doveka biti prikovan za krst. Kod onoga ko je Boga spoznao samo na osnovu jedne etape Njegovog dela znanje je isuviše maleno, ništa veće od kapi vode u moru. Da nije tako, zašto bi onda mnogi iz stare garde vernika živog Boga prikovali za krst? Nije li to upravo zato što čovek Boga svodi u određeni okvir? Zar se mnogi Bogu ne protive i ne ometaju delo Svetog Duha upravo zato što ne poznaju raznovrsno i raznoliko delo Božje i što, uz to, poseduju jedva mrvicu znanja i doktrine pomoću kojih odmeravaju delo Duha Svetoga? Takvi ljudi su, uprkos svom površnom iskustvu, po prirodi nadmeni i razuzdani; oni s prezirom gledaju na delo Svetog Duha, ignorišu dovođenje u red od strane Svetog Duha i, uz to, koriste beznačajne stare argumente kako bi „potvrdili“ delo Duha Svetoga. Pored toga, oni se pretvaraju, potpuno uvereni u sopstvenu učenost i erudiciju, i čvrsto veruju da su u stanju da putuju po celom svetu. Zar takvi ljudi nisu prezreni i odbačeni od Svetog Duha, i zar novo doba neće takve ljude izgnati? Nisu li oni koji pred Boga stupaju i otvoreno Mu se suprotstavljaju neuki i nedovoljno obavešteni zlikovci, koji samo pokušavaju da pokažu koliko su genijalni? S oskudnim poznavanjem Biblije, oni bi da dižu bune u „akademskom“ svetu; podučavajući ljude površnim doktrinama, oni pokušavaju da delo Svetog Duha preokrenu, ne bi li ga primorali da se vrti oko njihovog misaonog procesa. Oni, tako kratkovidi, pokušavaju da jednim pogledom obuhvate svih 6.000 godina Božjeg dela. U njima nema pomena vrednog razuma! U stvari, što ljudi bolje poznaju Boga, to se teže odlučuju da sude o Njegovom delu. Čak i ako ponešto i kažu o svom poznavanju današnjeg Božjeg dela, oni o tome nikad ne sude brzopleto. Što ljudi o Bogu manje znaju, to su nadmeniji i preterano samouvereni, i sve bezobzirnije obznanjuju Božje biće – a pri tom ipak govore samo o teoriji, ne nudeći prave dokaze. Takvi ljudi nemaju baš nikakvu vrednost. Neozbiljni su oni koji na delo Duha Svetoga gledaju kao na igru! Zar oni koji su pri susretu s novim delom Svetog Duha neobazrivi, koji previše pričaju, brzo sude i, puštajući svom temperamentu na volju, negiraju ispravnost dela Svetoga Duha i uz to ga vređaju i hule na njega – zar tako neučtivi ljudi nisu zapravo neznalice u pogledu dela Svetog Duha? Nisu li oni, štaviše, strašno nadmeni ljudi, koji su po svojoj prirodi ponosni i kojima se ne može vladati? Čak i ako takvi ljudi jednog dana prihvate novo delo Duha Svetoga, Bog ih ipak neće tolerisati. Oni ne samo da sa visine gledaju na one koji rade za Boga, već hule i na Samog Boga. Takvim očajnicima neće biti oprošteno ni u ovom ni u budućem dobu, i oni će zanavek stradati u paklu! Neučtivi i razuzdani ljudi poput ovih samo se pretvaraju da veruju u Boga i, što su brojniji, to su više skloni kršenju Božjih upravnih odluka. Zar ovim istim putem ne idu i svi oni, po svojoj prirodi neobuzdani drznici, koji nikada nikog nisu poslušali? Zar se i oni iz dana u dan ne protive Bogu, Bogu koji je uvek nov i nikada star? Danas treba da razumete zbog čega je nužno poznavati važnost tri etape Božjeg dela. Reči koje izgovaram korisne su za vas i nisu samo prazna priča. Ako ih samo uzgred čitate, kao da se, jašući konja u galopu, divite okolnom cveću, neće li onda sav Moj naporan rad biti uzaludan? Svako od vas treba da poznaje sopstvenu prirodu. Većina vas je vešta u raspravama; odgovori na razna teorijska pitanja vam prosto klize sa jezika, ali zato nemate šta da kažete na pitanja koja se tiču suštine. Vi se, čak i danas, još uvek upuštate u neozbiljne razgovore, nesposobni da promenite svoju staru narav, a većina vas ni ne namerava da menja način svog traganja za uzvišenijom istinom, već živi svoj život tek s pola snage. Kako bi takvi ljudi mogli da do samog kraja slede Boga? Čak i ako stignete do kraja puta, kakvu ćete korist od toga imati? Bolje bi vam bilo da svoje ideje promenite dok ne bude prekasno, tako što ćete ili početi istinski da tragate ili se ranije povući. Kako vreme bude odmicalo, sve više ćete se pretvarati u parazite koji žive na tuđoj grbači. Jeste li voljni da odigrate tako prizemnu i nečasnu ulogu?

Tri etape dela predstavljaju zapis celokupnog dela Božjeg; u njima je zabeleženo Božje spasenje čovečanstva i one nisu izmišljene. Ako zaista želite da tragate za spoznajom celokupne Božje naravi, morate poznavati tri etape dela koje je Bog obavio, ne izostavljajući pri tom nijednu etapu. To je najmanje što oni koji tragaju za spoznajom Boga moraju ostvariti. Sam čovek ne može da izmisli pravo znanje o Bogu. To nije nešto što čovek može sâm da izmisli, niti je posledica posebne naklonosti koju bi Sveti Duh podario jednoj jedinoj osobi. Radi se pre o znanju do kojeg čovek dolazi nakon što je iskusio delo Božje, znanju o Bogu koje čovek stiče tek pošto iskusi činjenice Božjeg dela. Takvo znanje ne može se po volji steći, niti je to nešto čemu bi vas neko mogao naučiti. Ono je u celosti povezano s ličnim iskustvom. Iako Božje spasenje čovečanstva predstavlja samu srž ove tri etape dela, unutar dela spasenja sadržano je nekoliko metoda rada, kao i nekoliko sredstava pomoću kojih se Božja narav izražava. To je ono što je čoveku najteže da prepozna i što teško može da razume. Razlikovanje jednog doba od drugog, promene u Božjem delu, promene mesta u kojem se delo obavlja, promene u primaocima dela i tome slično – sve je to obuhvaćeno ovim trima etapama dela. Preciznije govoreći, razlike u načinu delovanja Svetog Duha, promene u Božjoj naravi, Njegovom liku, imenu i identitetu, kao i ostale promene, sve su one sastavni delovi triju etapa dela. Jedna etapa dela može predstavljati samo jedan njegov deo i svedena je na određeni opseg. Ona ne obuhvata razlikovanje doba, niti promene u Božjem delu, a još manje neke druge aspekte. To je krajnje očigledna činjenica. Ove tri etape predstavljaju sveukupnost Božjeg dela spasenja čovečanstva. U sklopu dela spasenja, čovek mora poznavati Božje delo i Božju narav; bez ove činjenice, znanje o Bogu sastojalo bi se samo od šupljih reči, svedenih na deklamovanje iz fotelje. Takvo znanje čoveka ne može da ubedi, niti da ga osvoji; ono je u neskladu sa stvarnošću i ne predstavlja istinu. Ono ti možda može delovati izdašno i prijatno za uho, ali ako je u neskladu sa suštinskom naravi Božjom, Bog te neće poštedeti. On takvo tvoje znanje ne samo da neće pohvaliti, već će ti se još i surovo osvetiti, zbog toga što si grešnik koji je na Njega hulio. Reči bogopoznanja ne izgovaraju se olako. Uprkos tome što si, možda, neki slatkorečiv i uverljiv govornik, što su tvoje reči možda toliko oštroumne da si u stanju da druge ubediš kako je crno belo, a belo crno, ti si ipak nedovoljno potkovan da govoriš o spoznaji Boga. Bog nije neko koga možeš brzopleto ili uzgred da veličaš, niti da Ga nonšalantno klevetaš. Ti veličaš sve i svakoga, a ipak se mučiš kad treba da pronađeš prave reči kojima bi opisao vrhovnu blagodat Božju – to je ono što svaki gubitnik na kraju shvati. Mada su mnogi dobri poznavaoci jezika u stanju da opišu Boga, tačnost njihovih opisa samo je stoti deo istine koju izgovaraju ljudi koji pripadaju Bogu, ljudi koji, premda skromnog rečnika, imaju bogato iskustvo na koje mogu da se oslone. Može se, dakle, videti da spoznaja Boga leži u tačnosti i činjenicama, a ne u veštom korišćenju reči, niti u bogatom rečniku, kao i da čovekovo znanje i spoznaja Boga jedno s drugim nemaju nikakve veze. Pouka o spoznaji Boga uzvišenija je od bilo koje prirodne nauke ljudi. To je lekcija koju može da savlada samo izuzetno mali broj onih koji tragaju za spoznajom Boga, i koju ne može da savlada baš svaka talentovana osoba. Stoga, na spoznaju Boga i na potragu za istinom ne smete da gledate kao na nešto što bi svako dete moglo da postigne. Možeš ti biti savršeno uspešan u svom porodičnom životu, u poslovnoj karijeri ili braku, ali kada je reč o istini i pouci o spoznaji Boga, ti nemaš čime da se pohvališ i nisi postigao baš ništa. Moglo bi se reći da sprovođenje istine u delo za vas predstavlja ogromnu poteškoću, a spoznaja Boga vam je još i veći problem. Ovo je poteškoća za vas, a ujedno je i poteškoća s kojom se suočava vascelo čovečanstvo. Među onima koji su ostvarili određena postignuća u pogledu bogopoznanja, gotovo da niko ne ispunjava normu. Čovek ne zna šta znači poznavati Boga, ni zašto je neophodno poznavati Boga, niti koji nivo treba da dostigne da bi spoznao Boga. Upravo je to ono što u tolikoj meri zbunjuje čovečanstvo i to je, naprosto, najteža zagonetka s kojom se ono suočava – niko nije u stanju da odgovori na ovo pitanje, niti je iko voljan da potraži odgovor na njega, jer nijedan pripadnik ljudskog roda do dan-danas nije ostvario nikakav uspeh u proučavanju ovog dela. Možda će se, kad zagonetka o tri etape dela bude obznanjena čovečanstvu, jedan za drugim javljati pojedinci iz grupe nadarenih ljudi koji poznaju Boga. Ja se, naravno, nadam da će tako i biti; štaviše, Ja ovo delo upravo sada i obavljam, u nadi da ću u bliskoj budućnosti videti još takvih, nadarenih ljudi. Ti ljudi će postati oni koji svedoče o postojanju ove tri etape dela i ujedno će, naravno, biti prvi koji će o ove tri etape dela svedočiti. Ništa Me, međutim, ne bi više uznemirilo i ražalilo od toga da se, na dan okončanja Božjeg dela, takvi nadareni ljudi uopšte ne pojave, ili da se pojavi samo par onih koji su lično prihvatili da ih ovaploćeni Bog usavrši. To je, ipak, samo najgori mogući scenario. Šta god da se desi, Ja se i dalje nadam da će oni koji istinski tragaju moći da steknu ovaj blagoslov. Od praskozorja vremena, nikada nije postojalo delo poput ovog; ovakav poduhvat niko nikada nije preduzeo u čitavoj istoriji razvoja ljudskog roda. Ako bi zaista mogao da postaneš jedan od prvih koji su spoznali Boga, zar time ne bi bio počastvovan više od svih ostalih stvorenja? Da li bi ikoje drugo stvorenje među ljudima bilo više od tebe hvaljeno od Boga? Takvo postignuće nije lako ostvariti, ali će ono na kraju ipak požnjeti nagrade. Svi koji budu u stanju da spoznaju Boga, bez obzira na njihov pol ili nacionalnost, na kraju će od Boga primiti najveću počast i biće jedini koji će posedovati Božji autoritet. Ovo je delo današnjice, a ujedno je i delo budućnosti; to je poslednje i najuzvišenije delo koje će biti obavljeno tokom ovih 6.000 godina rada, a to je i način delovanja koji svaku kategoriju ljudi razotkriva. Kroz delo koje čoveka dovodi do spoznaje Boga otkrivaju se različite klase ljudi: oni koji poznaju Boga kadri su da prime Božje blagoslove i da prihvate Njegova obećanja, dok oni koji Boga ne poznaju nisu kadri da prime Božje blagoslove, niti da prihvate Njegova obećanja. Oni koji poznaju Boga prisni su s Bogom, a oni koji Boga ne poznaju ne mogu se nazvati bliskima Bogu; ljudi prisni Bogu mogu da prime bilo koji od Božjih blagoslova, dok oni koji s Njim nisu prisni nisu dostojni nijednog Njegovog dela. Bilo da se radi o stradanju, oplemenjivanju ili sudu, sve to ima za cilj da čoveku omogući da na kraju spozna Boga i da bude u stanju da se Bogu potčini. Ovo je jedini efekat koji će na kraju biti ostvaren. Ništa od tri etape dela nije skriveno, što je veoma povoljna okolnost za čovekovu spoznaju Boga i pomaže mu da stekne potpunije i temeljnije znanje o Bogu. Celokupno ovo delo od koristi je za čoveka.