I

Bog se ovaploćuje kao obična osoba, skriven među ljudima, obavlja novo delo našeg spasenja. On ne nudi nikakva objašnjenja, niti nam govori zašto je došao, već jednostavno obavlja delo koje namerava da uradi prema Svom planu i Svojim procedurama. Njegove reči i izjave postaju sve češće. Od utehe, ohrabrivanja, podsećanja i upozorenja, do prekora i disciplinovanja; od tona koji je nežan i blag, do reči žestokih i veličanstvenih – sve to dovodi do toga da čovek oseća veliku milost i ogroman strah. Sve što On kaže pogađa tajne skrivene duboko u nama; Njegove reči probadaju naša srca i duh i ispunjavaju nas nepodnošljivim stidom i mi gotovo da ne znamo gde da se sakrijemo.

II

Od Njega dobijamo nepresušnu zalihu žive vode i kroz Njega živimo licem u lice sa Bogom. Ali mi smo samo zahvalni za blagodat Gospoda Isusa na nebu i nikad nismo obraćali pažnju na osećanja ove obične osobe koja je u posedu božanstva. I dalje, kao ranije, On obavlja Svoje delo ponizno skriven u telu, dajući izraz glasu Svog srca, kao da ne oseća da ga ljudski rod odbacuje, kao da večno prašta čovekovu detinjastost i neznanje i zauvek toleriše to što Ga čovek ne poštuje.

III

Božje reči nose životnu snagu, i daju nam put kojim treba da koračamo i omogućavaju nam da razumemo šta je istina. On daje sve od Sebe za nas, gubi san i apetit zbog nas, plače i uzdiše zbog nas i stenje u bolesti zbog nas; On trpi poniženje zarad našeg odredišta i spasenja; a naša obamrlost i buntovništvo cede suze i krv iz Njegovog srca. Nijedna obična osoba ne poseduje ono što On ima i što jeste, niti to može imati ni postići ijedno iskvareno ljudsko biće. On ima toleranciju i strpljenje koje nema nijedan običan čovek, a Njegova ljubav nije nešto što ima ijedno stvoreno biće.

iz knjige „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Dodatak 4: Posmatranje pojave Božje u Njegovom sudu i grdnji”