Iako razdvojeni morima i planinama,

mi smo jedan narod – među nama nema granica,

razlikujemo se po boji kože i jeziku kojim govorimo.

Pošto nas reči Svemogućeg Boga pozivaju,

uzdižemo se pred Njegov presto.

Tu su starci, sedokosi starci, i mladi ljudi, vedri i blistavi.

Ruku pod ruku, rame uz rame,

zajedno koračamo po kiši i vetru, jedni druge hrabrimo u nedaćama.

Sa istom mišlju ispunjavamo svoju dužnost.

Srca su nam povezana, postajemo bliski u životu.

Božja ljubav i reči nas zbližavaju.

Božje su reči nepresušan izvor žive vode.

Uživajući u rečima Božjim, naša su su srca ispunjena slašću.

Sud i grdnja Njegovih reči pročišćava naše iskvarene naravi.

Tek nakon orezivanja mi proživljavamo ljudsko obličje.

Podržavamo jedni druge kad smo slabi i negativni.

Zajedno smo u nevolji.

Postojani u svom svedočenju, pobeđujemo Sotonu.

Božje reči nas podstiču da idemo napred.

Mada trpimo bol i kušnje, naša je vera usavršena.

Znamo za Božju pravednost i lepotu.

Život-narav nam je promenjena. Živimo u Božjem prisustvu.

Samo sa Bogom ima ljubavi, samo s ljubavlju ima porodice.

Svi koji vole Boga jedna su porodica.

Zbližavamo se u ljubavi Božjoj. Božje reči su s nama dok rastemo.

Živeći u prelepom carstvu,

klanjamo se Svemogućem Bogu vo vjeki vjekova.

La, la, la, la.

La, la, la, la.

Samo sa Bogom ima ljubavi, samo s ljubavlju ima porodice.

Svi koji vole Boga jedna su porodica.

Zbližavamo se u ljubavi Božjoj. Božje reči su s nama dok rastemo.

Živeći u prelepom carstvu,

klanjamo se Svemogućem Bogu vo vjeki vjekova,

klanjamo se Svemogućem Bogu vo vjeki vjekova.

iz knjige „Sledi Jagnje i pevaj nove pesme“