Ono što se danas zahteva od vas – da skladno radite zajedno – slično je službi koju je Jahve zahtevao od Izraelaca: u suprotnom, naprosto prestanite da služite. Pošto ste ljudi koji neposredno služe Bogu, u najmanju ruku morate biti sposobni da budete odani i pokorni u svojoj službi, a takođe morate biti u stanju da naučite lekcije na praktičan način. Posebno za vas koji radite u crkvi, da li bi se neko od braće i sestara koji su ispod vas usudio da vas oreže? Da li bi se neko usudio da vam u lice kaže u čemu grešite? Vi stojite visoko iznad svih drugih; vi zaista vladate kao carevi! Vi čak i ne proučavate niti se udubljujete u ovakve praktične lekcije, a ipak govorite o služenju Bogu! U ovom trenutku, od tebe se traži da vodiš nekoliko crkava, ali ne samo da se ti ne odričeš sebe, već se čak i držiš sopstvenih predstava i stavova, govoreći stvari kao što su: „Mislim da bi ova stvar trebalo da se uradi na ovaj način, pošto je Bog rekao da ne treba drugi da nas sputavaju i da danas ne bi trebalo da slepo slušamo”. Stoga se svako od vas drži svog stava i niko nikoga ne sluša. Iako odlično znaš da je tvoja služba u ćorsokaku, i dalje govoriš: „Kako ja to vidim, moj put nije daleko od ispravnog. U svakom slučaju, svako od nas ima svoju stranu: ti govoriš o svojoj, a ja ću govoriti o svojoj; ti ćeš deliti svoje vizije, a ja ću govoriti o svojem ulasku.” Nikada ne preuzimate odgovornost za mnoge stvari sa kojima se treba obračunati, ili naprosto improvizujete, svako od vas izražava svoje mišljenje i pažljivo štiti svoj status, reputaciju i obraz. Niko od vas nije voljan da se ponizi, i nijedna strana neće preuzeti inicijativu da se preda i nadoknadi nedostatke onog drugog, kako bi život mogao brže da napreduje. Kada sarađujete, trebalo bi da naučite da tražite istinu. Možete reći: „Nije mi baš jasan ovaj aspekt istine. Kakvo ti imaš iskustvo s tim?” Ili možete reći: „Ti imaš više iskustva od mene u vezi sa ovim aspektom; da li možeš, molim te, da me malo uputiš?” Zar to ne bi bio dobar pristup? Čuli ste mnogo propovedi i imate određeno iskustvo u služenju. Ako ne učite jedni od drugih, ne pomažete jedni drugima i ne nadoknađujete nedostatke jedni drugima kada delate u crkvama, kako onda možete naučiti bilo kakve lekcije? Kad god naiđete na nešto, vi treba da komunicirate jedni sa drugima, tako da od toga možete imati koristi u životu. Štaviše, vi treba pažljivo da komunicirate o raznim stvarima pre donošenja bilo kakvih odluka. Samo tako čineći, vi preuzimate odgovornost za crkvu, umesto da samo površno obavljate posao. Pošto posetite sve crkve, trebalo bi da se okupite i komunicirate o svim pitanjima koja otkrijete i o svim problemima na koje naiđete u svom radu, a onda treba da razgovarate o prosvećenju i prosvetljenju koje ste primili – to je neophodna praksa služenja. Morate da postignete skladnu saradnju u svrhu Božjeg dela, za dobrobit crkve, i da tako podstaknete svoju braću i sestre da napreduju. Treba da se uskladite jedni s drugima, da se međusobno ispravljate i dođete do boljeg rezultata rada, kako biste pokazali razumevanje prema Božjim namerama. To se zove prava saradnja, i samo oni koji se uključe u nju zadobiće pravi ulazak. Dok sarađujete, neke od reči koje govorite mogu biti neprikladne, ali to nije važno. Komunicirajte o tome kasnije i dobro to shvatite; ne zanemarujte to. Posle ovakvog zajedništva, moći ćete da nadoknadite nedostatke svoje braće ili sestara. Samo ako na ovaj način zalazite sve dublje u svoj posao možete postići bolje rezultate. Svako od vas, kao ljudi koji služe Bogu, mora biti u stanju da brani interese crkve u svemu što radi, umesto da uzima u obzir samo sopstvene interese. Neprihvatljivo je da delujemo sami, potkopavajući jedni druge. Ljudi koji se tako ponašaju nisu pogodni da služe Bogu! Takvi ljudi imaju užasnu narav; ni trunka ljudskosti ne ostaje u njima. Oni su slika i prilika Sotone! Oni su zveri! Takve stvari se čak i danas dešavaju među vama; idete toliko daleko da napadate jedni druge dok komunicirate, namerno tražeći izgovore, zajapureni raspravljate o nečemu nebitnom, niko nije spreman da popusti, svako skriva svoje unutrašnje misli od onog drugog, pažljivo motreći na tu drugu osobu, uvek na oprezu. Da li ovakva narav priliči Božjoj službi? Može li takav rad kao što je vaš opskrbiti vašu braću i sestre bilo čime? Ne samo da nisi u stanju da dovedeš ljude na ispravan životni pravac, već zapravo ubrizgavaš svoju iskvarenu narav u svoju braću i sestre. Zar ne povređuješ druge? Tvoja savest je užasna i trula je do srži! Ti ne ulaziš u stvarnost, niti primenjuješ istinu. Osim toga, besramno otkrivaš svoju đavolsku prirodu drugima. Ti jednostavno ne znaš šta je sramota! Ova braća i sestre su ti povereni, a ti ih vodiš u pakao. Zar ti nisi neko čija je savest postala trula? Apsolutno nemaš srama!

– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Služite kao što su Izraelci služili”