Trebalo bi da svako od vas iznova analizira način na koji je tokom svog života verovao u Boga, kako bi uvideo da li je, dok Ga je sledio, zaista razumeo, zaista shvatio i zaista spoznao Boga, da li zaista zna kakav je Božji stav prema različitim tipovima ljudskih bića i da li zaista razume delo koje Bog vrši na njemu i način na koji Bog definiše svaki njegov postupak. Ovog Boga koji je kraj tebe, koji usmerava tvoje napredovanje, propisuje tvoju sudbinu i zadovoljava tvoje potrebe – u kojoj meri ga ti, na kraju krajeva, razumeš? Koliko zaista poznaješ ovog Boga? Znaš li koje delo On u tebi obavlja svakog bogovetnog dana? Znaš li na kojim je načelima i ciljevima zasnovan svaki Njegov postupak? Znaš li kako te On usmerava? Znaš li na koji te način On snabdeva? Jesu li ti poznati metodi po kojima te On vodi? Znaš li šta On želi da dobije od tebe i šta želi da u tebi postigne? Znaš li kakav je Njegov stav o različitim načinima tvog ponašanja? Znaš li da li si ti Njegova voljena osoba? Da li su ti poznati poreklo Njegove radosti, srdžbe, tuge i oduševljenja, misli i ideje na kojima se sve to zasniva, te Njegova suština? Znaš li, naposletku, koje je vrste ovaj Bog u kojeg veruješ? Jesu li ova i slična pitanja nešto što ti nikad nisi razumeo, niti si o tome razmišljao? Da li si se, tragajući za svojom verom u Boga, putem istinskog uvažavanja i doživljavanja Božjih reči, rešio svega što si pogrešno razumeo u vezi s Njim? Jesi li, nakon što te je Bog doveo u red i prekorio, uistinu postao poslušan i brižan? Da li si, usred Božje grdnje i suda, spoznao čovekovu buntovničku i sotonsku prirodu, te stekao makar trunku razumevanja svetosti Božje? Da li si, zahvaljujući smernicama i prosvećenju Božjih reči, na život počeo da gledaš drugačijim očima? Da li si, usred kušnji poslatih od Boga, osetio Njegovu netrpeljivost prema ljudskim uvredama, jesi li osetio šta On od tebe zahteva i kako te spasava? Ako ne znaš šta znači pogrešno razumeti Boga, niti kako da to pogrešno shvatanje odagnaš od sebe, onda se može reći da ti nikad nisi ni stupio u pravu prisnu vezu s Bogom i da Ga nikad nisi razumeo, ili se barem može reći da nikad nisi poželeo da Ga razumeš. Ako ne znaš šta je Božja disciplina i prekor, onda sigurno ne znaš ni šta je poslušnost i briga, ili se barem nikad nisi uistinu pokorio Bogu, niti brinuo o Njemu. Ako nikad nisi iskusio Božju grdnju i sud, ti zasigurno nećeš znati šta je Njegova svetost, a još će ti manje biti jasno šta je ljudska pobuna. Ako nikad nisi uistinu imao ispravan pogled na život, niti ispravan cilj u životu, već si i dalje zbunjen i neodlučan u pogledu svog budućeg životnog puta, do te mere da čak oklevaš i da kreneš napred, onda je sasvim sigurno da ti nikad nisi primio Božje smernice i prosvećenje; takođe se može reći da nikad nisi bio uistinu snabdeven ni obnovljen Božjim rečima. Ako još nisi bio podvrgnut Božjim kušnjama, onda se podrazumeva da ti zasigurno ne znaš šta je Božja netrpeljivost prema ljudskim prestupima, niti bi mogao da razumeš šta Bog konačno od tebe zahteva, a kamoli da razumeš šta, u krajnjoj liniji, predstavlja Njegovo delo upravljanja i spasavanja čoveka. Ma koliko godina da neka osoba veruje u Boga, ako ona u Božjim rečima nikada ništa nije doživela ni uočila, onda ona sasvim sigurno ne ide putem koji vodi ka spasenju, njena je vera u Boga zasigurno lišena stvarnog sadržaja, njeno bogopoznanje je takođe ništavno, a podrazumeva se i da ona pojma nema šta je bogobojažljivost.

– „Reč“, 2. tom, „O spoznaji Boga“, „Predgovor“