Bog koristi reči da stvori sve stvari (Odabrani odlomci)

Četvrtoga dana nastaju godišnja doba, dani i godine ljudskog roda dok Bog opet sprovodi Svoj autoritet

Stvoritelj je upotrebio Svoje reči da ostvari Svoj plan i na taj način je doneo prva tri dana Svog plana. Tokom ova tri dana, nije se videlo da je Bog zauzet, niti da se iscrpljuje; naprotiv, On je doneo prva tri predivna dana Svog plana i ostvario veliki poduhvat radikalnog preobražaja sveta. Sasvim novi svet se pojavio pred Njegovim očima, a prelepa slika koja je bila zapečaćena u Njegovim mislima konačno se, deo po deo, otkrila u rečima Božjim. Pojava svake nove stvari ličila je na rođenje deteta, a Stvoritelj je uživao u slici koja je nekada bila u Njegovim mislima i sada je oživela. U tom trenutku, u Njegovom srcu je postignut delić zadovoljstva, međutim, Njegov plan je tek započeo. U tren oka stigao je novi dan – a koja je bila sledeća stranica u Stvoriteljevom planu? Šta je rekao? Kako je ispoljio Svoj autoritet? U međuvremenu, koje su nove stvari stigle u ovaj novi svet? Sledeći vođstvo Stvoritelja, naš pogled pada na četvrti dan Božjeg stvaranja svih stvari, dan koji je predstavljao još jedan novi početak. Naravno, za Stvoritelja je to nesumnjivo bio još jedan divan dan, a za današnji ljudski rod još jedan dan od izuzetne važnosti. Bio je to, naravno, dan od neprocenjive vrednosti. Na koji način je bio divan, kako je bio toliko važan i kako je bio od neprocenjive vrednosti? Poslušajmo prvo reči koje je izgovorio Stvoritelj…

„Zatim reče Bog: ’Neka budu svetila na nebeskom svodu da dele dan od noći, i da označavaju utvrđena doba, dane i godine, te da svetle na nebeskom svodu osvetljavajući zemlju!’” (1. Mojsijeva 1:14-15). Bilo je to još jedno ispoljavanje Božjeg autoriteta prikazano kroz stvorenja koja su usledila nakon Njegovog stvaranja kopna i biljaka na njemu. Za Boga je takav čin bio podjednako lak kao i ono što je već učinio, jer Bog ima takvu silu; Bog je dobar koliko i Njegova reč, a Njegova reč će se ispuniti. Bog je naredio svetlosti da se pojavi na nebesima, a ova svetla ne samo da su sijala na nebu i na zemlji, već su služila i kao oznake za dan i noć, za godišnja doba, dane i godine. Na taj način, dok je Bog izgovarao Svoje reči, svaki čin za koji je Bog želeo da se ostvari ispunjavao se prema Božjem značenju i na način koji je Bog odredio.

Svetla na nebesima jesu materija na nebu koja može da zrači svetlost; ona mogu da osvetle nebo, kopno i mora. Okreću se u skladu sa ritmom i frekvencijom koje je zapovedio Bog, osvetljavaju različite vremenske periode na zemlji, i na taj način rotirajući ciklusi svetlosnih tela dovode do nastanka dana i noći na istoku i zapadu kopna, a ona nisu samo oznake za noć i dan, već kroz ove različite cikluse takođe obeležavaju praznike i razne posebne dane za ljudski rod. Ona su savršena dopuna i pratnja četiri godišnja doba – proleća, leta, jeseni i zime – koja je obznanio Bog, zajedno sa kojima svetla harmonično služe kao redovne i tačne oznake mesečevih mena, dana i godina ljudskog roda. Iako je tek nakon pojave poljoprivrede ljudski rod počeo da shvata podelu na mesečeve mene, dane i godine izazvanu svetlima koja je stvorio Bog i da se sa njima susreće, zapravo su mesečeve mene, dani i godine koje čovek danas shvata počeli da nastaju vrlo davno, na četvrti dan Božjeg stvaranja svih stvari, baš kao što su i međusobne smene ciklusa proleća, leta, jeseni i zime u ljudskom iskustvu otpočele davno, na četvrti dan Božjeg stvaranja svih stvari. Svetla koja je stvorio Bog omogućila su čoveku da redovno, precizno i jasno razlikuje noć i dan, da broji dane i da jasno prati mesečeve mene i godine. (Dan punog meseca bio je završetak jednog meseca, a na osnovu ovoga čovek je znao da novi ciklus započinje kada svetlost zasija; dan polumeseca bio je završetak jedne polovine meseca, što je čoveku govorilo da počinje nova mesečeva mena, iz čega se moglo zaključiti koliko dana i noći je bilo u mesečevoj meni, koliko mesečevih mena je bilo u godišnjem dobu i koliko je godišnjih doba bilo u godini, a sve se to pokazalo izuzetno pravilnim.) Dakle, čovek je lako mogao da prati mesečeve mene, dane i godine označene obrtajima svetlosnih tela. Od ovog trenutka pa nadalje, ljudski rod i sva stvorenja nesvesno su živeli usred uredne smene noći i dana i usred smene godišnjih doba koje su nastajale obrtajima svetlosnih tela. U tome je bio značaj Stvoriteljevog stvaranja svetlosnih tela četvrtog dana. Slično tome, ciljevi i značaj ovog Stvoriteljevog dela i dalje su bili neodvojivi od Njegovog autoriteta i sile. Pa su tako svetla koja je stvorio Bog i vrednost koju će ona uskoro doneti čoveku predstavljali još jedan majstorski potez u izvršavanju autoriteta Stvoritelja.

U ovom novom svetu, u kome je ljudski rod tek trebalo da se pojavi, Stvoritelj je, u svrhu novog života koji će On uskoro stvoriti, pripremio veče i jutro, nebeski svod, kopno i mora, travu, bilje i razne vrste drveća, kao i svetla, godišnja doba, dane i godine. Autoritet i sila Stvoritelja bili su izraženi u svakoj novoj stvari koju je stvorio, a Njegove reči i postignuća odvijali su se istovremeno, bez i najmanjeg neslaganja i bez i najmanje pauze. Pojava i rađanje svih ovih novih stvari bili su dokaz autoriteta i sile Stvoritelja: On misli ono što govori, ono što govori biće učinjeno, a ono što On učini trajaće večno. Ta se činjenica nije nikada promenila: tako je bilo u prošlosti, tako je danas i tako će biti za vek vekova. Kada još jednom pogledate te reči iz svetog spisa, deluju li vam one sveže? Da li ste videli novi sadržaj i došli do novih otkrića? To je stoga što su dela Stvoritelja uzburkala vaša srca, usmerila vaše znanje o Njegovom autoritetu i sili, i otvorila vrata vašem razumevanju Stvoritelja, i Njegova dela i autoritet su podarili život ovim rečima. Dakle, čovek je u ovim rečima video stvarni, živopisni izraz Stvoriteljevog autoriteta, zaista je posvedočio vrhovnoj vlasti Stvoritelja i ugledao izvanrednost autoriteta i sile Stvoritelja.

Autoritet i sila Stvoritelja stvaraju čudo za čudom; On privlači čovekovu pažnju, a čovek ne može da odoli da ne gleda zaprepašćeno u zadivljujuća dela koja se rađaju ispoljavanjem Njegovog autoriteta. Njegova fenomenalna sila donosi ushićenje za ushićenjem, a čovek je zasenjen i presrećan, dok ga divljenje, strahopoštovanje i klicanje ostavljaju bez daha; štaviše, čovek je vidno dirnut i u njemu nastaju poštovanje, strah i privrženost. Autoritet i dela Stvoritelja imaju veliki uticaj i pročišćujuće dejstvo na duh čoveka i, povrh toga, oni mogu u potpunosti zasititi duh čoveka. Svaka Njegova misao, svaka Njegova izjava i svako otkrivenje Njegovog autoriteta jeste remek-delo među svim stvarima, kao i veliki poduhvat, koji u najvećoj meri zavređuje da ga stvoreni ljudski rod duboko razume i spozna.

– „Reč”, 2. tom, „O spoznaji Boga”, „Sȃm Bog, jedinstveni I”