Božji autoritet (I) Treći deo

Reči u nastavku nužne su za spoznaju autoriteta Božjeg, a njihovo značenje je navedeno u besedi u daljem tekstu. Nastavimo da čitamo Sveto pismo.

4. Božja naredba Sotoni

Knjiga o Jovu 2:6 Jahve reče Sotoni: „Dobro, evo, dajem ti ga u ruke, ali mu ipak poštedi život.”

Sotona se nikada nije usudio da prekrši autoritet Stvoritelja i zbog toga sva stvorenja žive kako treba

Ovo je odlomak iz Knjige o Jovu, a zamenica „ga” u ovim rečima odnosi se na Jova. Iako kratka, ova rečenica razjašnjava mnoga pitanja. Ona opisuje konkretan razgovor između Boga i Sotone u duhovnom carstvu i poručuje nam da je predmet Božjih reči bio Sotona. Takođe beleži šta je Bog konkretno rekao. Božje reči su bile zapovest i naredba Sotoni. Konkretne pojedinosti ove naredbe odnose se na to da se Jovu poštedi život i odnose se na mesto gde je Bog povukao granicu u Sotoninom ophođenju prema Jovu – Sotona je Jovu morao da poštedi život. Iz ove rečenice najpre saznajemo da su to bile reči koje je Bog uputio Sotoni. Prema izvornom tekstu Knjige o Jovu, odlomak nam saopštava pozadinu ovih reči: Sotona je želeo da optuži Jova, pa je morao da dobije Božju saglasnost da bi mogao da ga iskuša. Kada je pristao na Sotonin zahtev da iskuša Jova, Bog je postavio sledeći uslov: „Evo ti Jova u ruke tvoje, ali mu ipak život sačuvaj.” Kakva je priroda ovih reči? Jasno je da su one zapovest, naredba. Pošto si razumeo prirodu ovih reči, trebalo bi, naravno, i da dokučiš da je Onaj koji je izdao ovu naredbu bio Bog, a da je onaj ko je primio ovu naredbu i poslušao je bio Sotona. Nepotrebno je reći da je, u ovoj naredbi, odnos između Boga i Sotone očigledan svakome ko čita ove reči. Naravno, ovo je takođe odnos između Boga i Sotone u duhovnom carstvu, kao i razlika između identiteta i statusa Boga i Sotone, navedenih u zapisima o razgovoru između Boga i Sotone u Svetom pismu, a to je i izrazita razlika između identiteta i statusa Boga i Sotone koju čovek danas može da sazna u konkretnom primeru i tekstualnom zapisu. U ovom trenutku, moram da kažem da je zapis ovih reči važan dokument u ljudskoj spoznaji o identitetu i statusu Božjem, i da on pruža važne informacije za ljudsko znanje o Bogu. Kroz ovaj razgovor između Stvoritelja i Sotone u duhovnom carstvu, čovek može da shvati jedan konkretniji aspekt autoriteta Stvoritelja. Ove reči su još jedno svedočanstvo o jedinstvenom autoritetu Stvoritelja.

Spolja posmatrano, Bog Jahve vodi dijalog sa Sotonom. U suštini, stav kojim Bog Jahve govori i položaj na kojem se nalazi viši su od Sotoninog. To znači da Bog Jahve zapoveda Sotoni naredbodavnim tonom i govori Sotoni šta treba i šta ne treba da učini, da je Jov već u Sotoninim rukama i da ima slobodu da se prema Jovu ophodi kako želi – ali da Jovu ne sme da oduzme život. Podrazumeva se da Jovov život nije predat Sotoni iako Jov jeste predat u Sotonine ruke; niko ne može oduzeti Jovov život iz Božjih ruku ako Bog to ne dozvoli. Božji stav je jasno izražen u ovoj zapovesti Sotoni, a ova zapovest, takođe, ispoljava i otkriva poziciju sa koje Bog Jahve razgovara sa Sotonom. Bog Jahve ne samo da tu ima status Boga koji je stvorio svetlost, vazduh, sve stvari i živa bića, status Boga koji ima suverenost nad svim stvarima i živim bićima, već i status Boga koji zapoveda ljudskom rodu, zapoveda Adu, Boga koji upravlja životom i smrću svih živih bića. U duhovnom carstvu, ko bi se osim Boga usudio da izda takvu naredbu Sotoni? I zašto je Bog lično izdao Svoju naredbu Sotoni? Zato što život čoveka, uključujući i Jovov, kontroliše Bog. Bog nije dozvolio Sotoni da Jovu naudi ili da mu oduzme život, pa čak i kada je Bog Sotoni dozvolio da iskuša Jova, Bog se, ipak, dosetio da posebno izda takvu naredbu i još jednom je zapovedio Sotoni da Jovu ne oduzima život. Sotona se nikada nije usudio da prekrši autoritet Božji i, štaviše, uvek je pažljivo slušao naredbe i konkretne zapovesti Božje i povinovao im se, nikada se ne usuđujući da im prkosi i, naravno, ne usuđujući se da slobodno promeni ijednu Božju naredbu. Bog je takve granice postavio Sotoni, pa se Sotona nikada nije usudio da te granice pređe. Nije li to moć Božjeg autoriteta? Nije li to svedočanstvo o Božjem autoritetu? U odnosu na ljudski rod, Sotona ima mnogo jasnije razumevanje o tome kako da se ponaša prema Bogu i kako da posmatra Boga, pa tako, u duhovnom carstvu, Sotona veoma jasno vidi status i autoritet Božji, duboko priznaje moć Božjeg autoriteta i načela na kojima počiva sprovođenje Njegovog autoriteta. On se nipošto ne usuđuje da ih previdi, niti se usuđuje da ih na bilo koji način prekrši, da učini išta čime krši autoritet Božji, a ne usuđuje se ni da na bilo koji način izazove Božji gnev. Iako je po prirodi zao i nadmen, Sotona se nikada nije usudio da pređe granice i ograničenja koja mu je postavio Bog. Milionima godina, on se strogo pridržava ovih granica, pridržava se svake zapovesti i naredbe dobijenih od Boga, i nikada se nije usudio da pređe zacrtanu liniju. Iako je zloban, Sotona je mnogo mudriji od iskvarenog ljudskog roda; poznat mu je identitet Stvoritelja i poznaje svoje granice. Iz Sotoninih „smernih” postupaka može se videti da su autoritet i sila Božja nebeske uredbe koje Sotona ne sme da prekrši, te da se upravo zbog jedinstvenosti i autoriteta Božjeg sve stvari menjaju i uredno rasprostiru, da ljudski rod može da živi i da se razmnožava onim tokom koji je odredio Bog, da nijedna osoba niti predmet nisu u stanju da naruše ovaj poredak, kao i da nijedna osoba niti predmet nisu u stanju da promene ovaj zakon – jer svi potiču iz ruku Stvoritelja i iz uređenja i autoriteta Stvoritelja.

Samo Bog, koji ima identitet Stvoritelja, poseduje jedinstveni autoritet

Poseban identitet Sotone doveo je do toga da mnogi ljudi iskazuju snažno zanimanje za Sotonino ispoljavanje različitih aspekata. Čak ima mnogo budalastih ljudi koji veruju da, baš kao i Bog, Sotona takođe poseduje autoritet, jer je Sotona u stanju da pokazuje čuda i u stanju je da obavlja stvari koje su ljudskom rodu nemoguće. Dakle, pored toga što obožava Boga, ljudski rod u svom srcu, takođe, ostavlja mesto za Sotonu, pa čak Sotonu obožava kao Boga. Ovi ljudi su jadni i odvratni. Jadni su zbog svoje neukosti, a odvratni zbog svoje jeresi i urođene zle tvari. U ovom trenutku, smatram da je neophodno da vas obavestim o tome šta je autoritet, šta on simbolizuje i šta predstavlja. Uopšteno govoreći, Sȃm Bog jeste autoritet, Njegov autoritet simbolizuje nadmoć i suštinu Božju, a autoritet Samoga Boga predstavlja status i identitet Božji. Budući da je tako, da li se Sotona usuđuje da za sebe kaže da je Bog? Da li se Sotona usuđuje da kaže da je stvorio sve stvari i da ima suverenost nad svim stvarima? Naravno da ne! Jer nije u stanju da stvori sve stvari; do dana današnjeg, on nikada nije napravio ništa od onoga što je stvorio Bog i nikada nije stvorio ništa što ima život. Pošto nema Božji autoritet, on nikada ne bi mogao da poseduje status i identitet Božji, i to je određeno njegovom suštinom. Poseduje li on istu silu kao Bog? Jasno da ne poseduje! Kako nazivamo postupke Sotone i čuda koja pokazuje Sotona? Je li to sila? Da li bi se to moglo nazvati autoritetom? Naravno da ne! Sotona upravlja talasom zla i ometa, narušava i prekida svaki aspekt Božjeg dela. Poslednjih nekoliko hiljada godina, osim što je iskvario i zloupotrebio ljudski rod, namamivši i obmanuvši čoveka u pravcu izopačenosti i odbacivanja Boga, tako da se čovek uputio ka dolini senke smrti, da li je Sotona učinio išta što od strane čoveka zaslužuje i najmanji pomen, pohvalu ili pažnju? Da Sotona poseduje autoritet i silu, da li bi on iskvario ljudski rod? Da Sotona poseduje autoritet i silu, da li bi on naudio ljudskom rodu? Da Sotona poseduje silu i autoritet, da li bi ljudski rod napustio Boga i okrenuo se smrti? Budući da Sotona nema autoritet ni silu, šta treba da zaključimo o suštini svega onoga što on čini? Ima onih koji sve što Sotona čini određuju kao obične smicalice, ali Ja verujem da takvo određenje nije sasvim prikladno. Da li su zla dela kojima je iskvario ljudski rod obična smicalica? Zla sila kojom je Sotona zlostavljao Jova, kao i njegova žestoka želja da ga zlostavlja i proždre, ne bi se mogli postići običnom smicalicom. Osvrnemo li se unazad, u trenu su nestala Jovova jata i stada, rasuta nadaleko po brdima i planinama; u trenu je nestalo Jovovo veliko bogatstvo. Da li se to moglo postići običnom smicalicom? Priroda svega što Sotona čini izražava se negativnim terminima, kao što su narušiti, prekinuti, uništiti, teško nauditi, zlo, zlonamernost i tama, i uklapa se u njih, pa je tako pojava svega što je nepravedno i zlo neraskidivo povezana sa postupcima Sotone i nerazdvojiva je od odvratne suštine Sotone. Bez obzira na to koliko je Sotona „izuzetno moćan”, koliko god on bio drzak i ambiciozan, koliko god da je velika njegova sposobnost da nanosi štetu, koliko god da su opsežne njegove sposobnosti da kvari i mami čoveka, koliko god da su mudri trikovi i spletke kojima on zastrašuje čoveka, koliko god da je beskrajno promenljiv oblik u kome on postoji, on nikada nije mogao da stvori nijedno živo biće, nikada nije mogao da uspostavi zakone ili pravila za postojanje svih stvari i nikada nije mogao da upravlja i vlada nijednom stvari, živom ili neživom. Unutar svemira i nebeskog svoda, ne postoji nijedna osoba niti predmet koji su od njega rođeni, niti oni koji postoje zahvaljujući njemu; ne postoji nijedna osoba niti predmet kojima on vlada, niti kojima upravlja. Naprotiv, on ne samo da mora da živi pod vrhovnom vlašću Božjom, već, povrh toga, mora da bude pokoran svim Božjim naredbama i zapovestima. Bez Božje dozvole, Sotona ne može lako da dodirne čak i kap vode ili zrno peska na zemlji; bez Božje dozvole, Sotona nema slobodu čak ni da pomera mrave po zemlji, a kamoli ljudski rod koga je stvorio Bog. U očima Božjim, Sotona je niži od ljiljana na planini, od ptica koje lete u vazduhu, od riba u moru i od crva na zemlji. Njegova uloga među svim stvarima jeste da služi svim stvarima, da služi ljudskom rodu, te da služi Božjem delu i Njegovom planu upravljanja. Koliko god da je zlonamerna njegova priroda i koliko god da je zla njegova suština, jedino što on može jeste da se poslušno pridržava svoje funkcije: da pruža usluge Bogu, kao i da služi kao kontrast. Takvi su suština i položaj Sotone. Njegova suština nije povezana sa životom, nije povezana sa silom, nije povezana sa autoritetom; on je samo igračka u Božjim rukama, samo mašina koju Bog koristi da mu služi!

Pošto su razumeli pravo lice Sotone, mnogi ljudi još uvek ne razumeju šta je autoritet, pa Mi dozvoli da ti kažem! Sȃm autoritet se može objasniti kao sila Božja. Pre svega, sa sigurnošću se može reći da su i autoritet i sila pozitivni. Oni nemaju veze ni sa čim negativnim i nisu povezani ni sa jednim stvorenim niti nestvorenim bićem. Sila Božja je u stanju da stvori stvari bilo kog oblika koje imaju život i životnu snagu, a to je određeno životom Božjim. Bog je život, pa je On izvor svih živih bića. Nadalje, autoritet Božji može učiniti da sva živa bića budu pokorna svakoj reči Božjoj, odnosno, da nastanu prema rečima iz Božjih usta, i da žive i razmnožavaju se prema Božjoj zapovesti, prema kojoj Bog vlada i upravlja svim živim bićima, i nikada neće biti odstupanja, za vek vekova. Nijedna osoba niti predmet ne poseduju ove stvari; samo Stvoritelj poseduje i nosi takvu silu, pa se ona naziva autoritetom. Ovo je jedinstvenost Stvoritelja. Budući da je tako, bez obzira na to da li je u pitanju sama reč „autoritet” ili suština ovog autoriteta, svako od njih se može povezati jedino sa Stvoriteljem, jer je autoritet simbol jedinstvenog identiteta i suštine Stvoritelja, i predstavlja identitet i status Stvoritelja; osim Stvoritelja, nijedna osoba niti predmet ne mogu se povezati sa rečju „autoritet”. Ovo je tumačenje jedinstvenog autoriteta Stvoritelja.

Iako je Sotona posmatrao Jova pohlepnim očima, bez Božje dozvole nije se usudio da dotakne ni dlaku na Jovovom telu. Iako je Sotona suštinski zao i okrutan, nakon što mu je Bog izdao naredbu, nije imao izbora nego da se pridržava Božje zapovesti. Prema tome, iako je Sotona bio pomahnitao poput vuka među ovcama kada je naišao na Jova, nije se usudio da zaboravi granice koje mu je Bog postavio, nije se usudio da prekrši naredbe Božje, a u svemu što je činio, Sotona se nije usudio da odstupi od načela i ograničenja Božjih reči – zar to nije činjenica? Iz ovoga se može videti da se Sotona ne usuđuje da prekrši nijednu reč Boga Jahvea. Za Sotonu, svaka reč iz usta Božjih jeste naredba i nebeski zakon, izraz Božjeg autoriteta – jer se iza svake reči Božje krije Božja kazna za one koji krše naredbe Božje, i za one koji su neposlušni nebeskim zakonima i protive im se. Sotona jasno zna da ako prekrši Božje naredbe, onda mora da prihvati posledice kršenja autoriteta Božjeg i protivljenja nebeskim zakonima. A kakve su te posledice? Nepotrebno je reći da su one Božja kazna za njega. Sotonini postupci prema Jovu predstavljali su samo mikrokosmos njegovog kvarenja čoveka, a kada je Sotona sprovodio ove postupke, granice koje je Bog odredio i naredbe koje je On izdao Sotoni bili su samo mikrokosmos načela na kojima počiva sve što Sotona radi. Pored toga, uloga i položaj Sotone u ovoj stvari bili su samo mikrokosmos njegove uloge i položaja u delu Božjeg upravljanja, a Sotonina potpuna poslušnost Bogu u njegovom iskušavanju Jova bila je samo mikrokosmos Sotoninog neusuđivanja da se iole usprotivi Bogu u delu Božjeg upravljanja. Kakva upozorenja vam daju ovi mikrokosmosi? Među svim stvarima, uključujući Sotonu, ne postoji nijedna osoba ni stvar koja može da prekrši nebeske zakone i uredbe koje je postavio Stvoritelj, i nijedna osoba niti stvar koja se usuđuje da prekrši ove nebeske zakone i uredbe, jer nijedna osoba niti predmet ne mogu da izmene niti da izbegnu kaznu koju Stvoritelj izriče onima koji te zakone ne poštuju. Samo Stvoritelj može da uspostavi nebeske zakone i uredbe, samo Stvoritelj ima silu da ih sprovede, i jedino silu Stvoritelja nijedna osoba niti stvar ne mogu da prekrše. Ovo je jedinstveni autoritet Stvoritelja i ovaj autoritet je vrhovni među svim stvarima, pa je stoga nemoguće reći da je „Bog najveći, a da je Sotona drugi po redu”. Osim Stvoritelja koji poseduje jedinstveni autoritet, drugi Bog ne postoji!

Imate li sada novo znanje o Božjem autoritetu? Pre svega, postoji li razlika između autoriteta Božjeg koji je upravo pomenut i moći čoveka? U čemu je razlika? Neki ljudi kažu da između to dvoje nema poređenja. To je tačno! Iako ljudi kažu da između to dvoje nema poređenja, u mislima i predstavama ljudi, moć čoveka se često meša sa autoritetom, pa se to dvoje često međusobno upoređuju. O čemu je ovde reč? Zar ljudi ne prave grešku nehotice zamenjujući jedno drugim? To dvoje je nepovezano i među njima nema poređenja, ali ljudi i dalje ne mogu da odole. Kako ovo treba rešiti? Ako zaista želiš da pronađeš rešenje, jedini način je da razumeš i spoznaš jedinstveni autoritet Božji. Nakon što razumeš i spoznaš autoritet Stvoritelja, u istom kontekstu nećeš pominjati moć čoveka i autoritet Božji.

Na šta se odnosi moć čoveka? Jednostavno rečeno, to je sposobnost ili veština koja omogućava da se iskvarena narav, želje i ambicije čoveka u najvećoj meri prošire ili ostvare. Računa li se to kao autoritet? Bez obzira na to koliko su ambicije i želje čoveka nabujale ili su unosne, za tu se osobu ne može reći da poseduje autoritet; u najboljem slučaju, ovo nadimanje i uspeh samo su pokazatelj Sotoninog glupiranja među ljudima; u najboljem slučaju to je farsa u kojoj Sotona nastupa kao sopstveni predak da bi ispunio svoju ambiciju da bude Bog.

Kako tačno sada posmatraš autoritet Božji? Sada kada su ove reči kroz prisan razgovor prenete, trebalo bi da imaš novo znanje o Božjem autoritetu. Zato vas pitam: šta simbolizuje Božji autoritet? Da li simbolizuje identitet Samoga Boga? Da li simbolizuje silu Samoga Boga? Da li simbolizuje jedinstveni status Samoga Boga? Među svim stvarima, u čemu si video autoritet Božji? Kako si ga video? Kada je reč o četiri godišnja doba koja doživljava čovek, može li iko da promeni zakon kojim se smenjuju proleće, leto, jesen i zima? U proleće, drveće pupi i cveta; u leto je prekriveno lišćem; u jesen donosi plodove, a zimi lišće opada. Može li iko da izmeni ovaj zakon? Da li ovo odražava jedan aspekt Božjeg autoriteta? Bog je rekao: „Neka bude svetlost!” I postade svetlost. Da li ova svetlost i dalje postoji? Zbog čega postoji? Ona postoji zbog reči Božjih, naravno, i zbog autoriteta Božjeg. Postoji li i dalje vazduh koji je stvorio Bog? Da li vazduh koji čovek udiše potiče od Boga? Može li iko oduzeti stvari koje potiču od Boga? Može li iko da izmeni njihovu suštinu i funkciju? Da li je iko u stanju da poremeti noć i dan koje je Bog dodelio i zakon smene noći i dana koji je Bog odredio? Može li Sotona da učini tako nešto? Čak i ako ne spavaš noću i dan zameniš za noć, svejedno će biti noć; možeš da promeniš svoju dnevnu rutinu, ali nisi u stanju da promeniš zakon smene noći i dana – ovu činjenicu ne može niko da promeni, zar ne? Da li je iko u stanju da natera lava da ore zemlju kao vo? Da li je iko u stanju da slona pretvori u magarca? Da li je iko u stanju da natera kokošku da jedri vazduhom poput orla? Da li je iko u stanju da natera vuka da pase travu kao ovca? (Ne.) Da li je iko u stanju da ribu iz vode natera da živi na suvom? Ljudska bića to ne mogu da učine. Zašto ne mogu? Zato što je Bog zapovedio ribama da žive u vodi, pa one žive u vodi. Na kopnu one ne bi mogle da prežive i uginule bi; nisu u stanju da prekorače granice Božje zapovedi. Za sva stvorenja postoji zakon i granica njihovog postojanja, i svako od njih ima svoje sopstvene instinkte. Ovo je odredio Stvoritelj i to ne može da izmeni niti da prevaziđe nijedan čovek. Na primer, lav će uvek živeti u divljini, udaljen od ljudskih naseobina, i nikada ne bi mogao da bude tako pitom i veran kao vo koji živi zajedno sa čovekom i radi za njega. Iako su i slonovi i magarci životinje, imaju po četiri noge i predstavljaju stvorenja koja udišu vazduh, oni su različite vrste, jer ih je Bog podelio u različite vrste i svaka od njih ima sopstvene instinkte, pa tako oni nikada neće moći da zamene uloge. Iako kokoška ima dve noge i krila baš kao i orao, ona nikada neće moći da leti kroz vazduh; u najboljem slučaju će preleteti do nekog drveta – to je određeno njenim instinktom. Nepotrebno je reći da je sve to tako zahvaljujući zapovesti autoriteta Božjeg.

U današnjem razvoju ljudskog roda, može se reći da nauka ljudskog roda cveta, a dostignuća čovekovog naučnog istraživanja mogu se opisati kao impresivna. Mora se reći da se čovekove sposobnosti sve više razvijaju, ali da postoji jedan naučni iskorak koji ljudski rod nije uspeo da napravi: ljudski rod je napravio avione, nosače aviona i atomsku bombu, ljudski rod je dospeo u svemir, hodao po Mesecu, izmislio internet i počeo da živi visokotehnološkim načinom života, a ipak ljudski rod nije u stanju da stvori živo biće koje diše. Instinkti svakog živog bića i zakoni prema kojima ona žive, ciklus života i smrti svake vrste živih bića – sve to prevazilazi moć ljudske nauke i ona to ne može kontrolisati. U ovom trenutku se mora reći da, bez obzira na visoke domete čovekove nauke, ona se ne može uporediti ni sa jednom od misli Stvoritelja, i nije u stanju da razazna čudesnost Stvoriteljeve tvorevine, ni moć Njegovog autoriteta. Toliko je okeana na Zemlji, a ipak nikada nisu prekoračili svoje granice i po svojoj volji prešli na kopno, a to je stoga što je Bog postavio granice za svaki od njih; ostali su tamo gde im je On zapovedio da budu, pa bez Božje dozvole ne mogu slobodno da se pomeraju. Bez Božje dozvole, oni ne smeju da narušavaju jedni druge, već mogu da se pomere samo kada Bog tako kaže, a kuda će otići i ostati određeno je autoritetom Božjim.

Jasnije rečeno, „autoritet Božji” označava da sve zavisi od Boga. Bog ima pravo da odluči kako će nešto učiniti i to se obavlja onako kako On želi. Zakon svih stvari zavisi od Boga, a ne od čoveka; niti ga čovek može izmeniti. Ne može se izmestiti čovekovom voljom, već se umesto toga menja mislima Božjim, mudrošću Božjom i predodređenjima Božjim; to je činjenica koju nijedan čovek ne može poreći. Nebo i zemlja i sva stvorenja, vaseljena, zvezdano nebo, četiri godišnja doba, ono što je vidljivo i nevidljivo čoveku – sve to postoji, funkcioniše i menja se bez i najmanje greške, pod autoritetom Božjim, prema predodređenjima Božjim, prema zapovestima Božjim i prema zakonima početka postanja. Nijedna osoba niti predmet ne mogu da izmene svoje zakone, niti da promene suštinski tok na osnovu kojeg funkcionišu; nastali su zahvaljujući autoritetu Božjem, i propadaju zbog autoriteta Božjeg. Ovo je sȃm autoritet Božji. Sada kada je toliko toga rečeno, možeš li da osetiš da je autoritet Božji simbol identiteta i statusa Božjeg? Može li ijedno stvoreno ili nestvoreno biće posedovati autoritet Božji? Mogu li ijedna osoba, stvar ili predmet da ga oponašaju, da ga predstavljaju kao svoj ili da ga zamene?

Identitet Stvoritelja je jedinstven i ne bi trebalo da se pridržavate koncepta mnogoboštva

Iako su veštine i sposobnosti Sotone veće od čovekovih, iako on može da učini stvari koje su čoveku nedostižne, bez obzira na to da li zavidiš ili težiš onome što Sotona radi, bez obzira na to da li mrziš ili prezireš te stvari, bez obzira na to jesi li u stanju da ih vidiš ili ne, bez obzira na to koliko toga Sotona može da postigne ili koliko ljudi može da obmane da ga obožavaju i svetkuju, i bez obzira na to kako ga definišeš, ne možeš nipošto reći da on poseduje autoritet i silu Božju. Treba da znaš da Bog jeste Bog, da postoji samo jedan Bog i, povrh toga, treba da znaš da samo Bog ima autoritet, da samo Bog ima silu da kontroliše sve stvari i da njima upravlja. Samo zato što Sotona ima sposobnost da obmane ljude i što može da se predstavlja kao Bog, što može da oponaša znamenja i čuda koje čini Bog, i što je učinio slične stvari kao Bog, ti pogrešno veruješ da Bog nije jedinstven, da postoji mnogo Bogova, da se ti Bogovi razlikuju samo po stepenu veštine i po opsegu sile kojom raspolažu. Njihovu veličinu rangiraš prema redosledu njihovog dolaska i prema njihovoj starosti, pogrešno veruješ da postoje i druga božanstva osim Boga i smatraš da sila i autoritet Božji nisu jedinstveni. Ako imaš takve zamisli, ako ne priznaješ jedinstvenost Boga, ne veruješ da samo Bog poseduje autoritet, i ako se jedino pridržavaš mnogoboštva, u tom slučaju kažem da si ološ među svim stvorenjima, da si pravo oličenje Sotone i da si osoba potpuno sazdana od zla! Shvatate li šta pokušavam da vas naučim izgovarajući ove reči? Bez obzira na vreme, mesto ili tvoje poreklo, Boga ne smeš da mešaš ni sa jednom drugom osobom, stvari ili predmetom. Bez obzira na to koliko ti autoritet Božji i suština Samoga Boga mogu delovati nespoznatljivo i nepristupačno, koliko god da se dela i reči Sotone slažu sa tvojom predstavom i maštom, koliko god da su oni za tebe zadovoljavajući, ne budi lud, nemoj mešati ove koncepte, nemoj poricati postojanje Boga, nemoj poricati identitet i status Božji, ne odgurkuj Boga kroz vrata da bi doveo Sotonu kako bi Boga zamenio u tvom srcu i bio tvoj Bog. Ne sumnjam da ste u stanju da zamislite posledice takvog čina!

Iako je ljudski rod iskvaren, on i dalje živi pod suverenošću Stvoriteljevog autoriteta

Sotona hiljadama godina kvari ljudski rod. Naneo je neopisivu količinu zla, obmanjivao generaciju za generacijom i počinio gnusne zločine u svetu ljudi. Zlostavljao je čoveka, zaluđivao ga, zavodio da se protivi Bogu i činio bezbrojna zlodela koja su ometala i narušavala Božji plan upravljanja. Ipak, pod autoritetom Božjim, sve stvari i živa bića nastavljaju da se, kao i uvek do sada, pridržavaju pravila i zakona koje je Bog postavio. U poređenju sa autoritetom Božjim, Sotonina zla priroda i divljanje su toliko ružna, tako odvratna i prezira dostojna, a tako sitna i ranjiva. Iako Sotona hoda među svim stvarima koje je stvorio Bog, on nije u stanju da izvrši ni najmanju promenu u ljudima, događajima i stvarima koje je Bog predodredio. Prošlo je nekoliko hiljada godina, a ljudski rod još uvek uživa u svetlosti i vazduhu darovanim od Boga, i dalje udiše dah koji je izdahnuo Sâm Bog, i dalje uživa u cveću, pticama, ribama i insektima koje je stvorio Bog, i uživa u svim stvarima koje je obezbedio Bog; dan i noć se i dalje neprekidno smenjuju; četiri godišnja doba se uobičajeno smenjuju; leteće divlje guske odleću zimi, i još uvek se vraćaju sledećeg proleća; ribe u vodi nikada ne napuštaju reke i jezera – svoj dom; cvrčci na zemlji poletno pevaju tokom letnjih dana; zrikavci u travi nežno zuje u taktu vetra tokom jeseni; guske se okupljaju u jata, dok orlovi ostaju samotnjaci; čopori lavova se održavaju lovom; losovi ne mogu da se odvoje od trave i cveća… Sve vrste živih bića, među svim stvarima, odlaze i vraćaju se, da bi ponovo odlazile, milion promena nastaje u treptaju oka – međutim, ono što se ne menja jesu njihovi instinkti i zakoni opstanka. Oni žive u okrilju Božjeg snabdevanja i ishrane, i niko ne može da izmeni njihove instinkte, niko ne može da naruši pravila njihovog opstanka. Iako je ljudski rod, koji živi među svim stvarima, Sotona kvario i obmanjivao, čovek i dalje ne može da se odrekne vode koju je stvorio Bog, vazduha koji je stvorio Bog i svih stvari koje je stvorio Bog, već čovek i dalje živi i razmnožava se na ovom prostoru stvorenom od Boga. Instinkti ljudskog roda se nisu promenili. Čovek se još uvek uzda u svoje oči da bi video, u svoje uši da bi čuo, u svoj mozak da bi razmišljao, u svoje srce da bi razumeo, u svoje noge i stopala da bi hodao, u svoje ruke da bi radio, i tako dalje; svi instinkti koje je Bog darovao čoveku kako bi mogao da prihvati Božju opskrbu ostaju neizmenjeni, nisu se promenile sposobnosti preko kojih čovek sarađuje sa Bogom, sposobnost ljudskog roda da ispunjava dužnost stvorenog bića nije se promenila, potrebe ljudskog srca se nisu promenile, nije se promenila želja ljudskog roda da pronađe svoje poreklo, nije se promenila želja ljudskog roda da ga Stvoritelj spasi. Takve su trenutne okolnosti ljudskog roda, koji živi pod autoritetom Božjim i koji je pretrpeo krvavo pustošenje sprovedeno od Sotone. Iako je Sotona u velikoj meri opustošio ljudski rod, pa on više ne predstavlja Adama i Evu koji su u početku stvoreni, već je umesto toga prepun stvari koje su protivne Bogu, kao što su znanje, uobrazilje, predstave i tome slično, a i prepun je iskvarenih sotonskih naravi, u očima Boga to je i dalje isti onaj ljudski rod koga je On stvorio. Ljudski rod i dalje je pod suverenošću i orkestracijama Boga, i dalje živi onim tokom koji je Bog odredio, pa je tako, u očima Božjim, ljudski rod koga je iskvario Sotona prekriven prljavštinom, krče mu creva, reakcije su mu pomalo usporene, pamćenje pomalo loše, donekle je stariji, i to je sve – s druge strane, sve funkcije i instinkti čoveka potpuno su netaknuti. Ovo je ljudski rod koga Bog namerava da spase. Ovaj ljudski rod treba samo da začuje poziv Stvoritelja i da začuje glas Stvoritelja, pa će biti u stanju da ustane i požuri da pronađe izvor tog glasa. Ovaj ljudski rod treba samo da vidi lik Stvoritelja i zanemariće sve drugo, i sve će napustiti kako bi se dao za Boga, pa će čak i svoj život položiti za Njega. Kada u svom srcu shvati glas Stvoriteljevog srca, ljudski rod će odbaciti Sotonu i prikloniti se Stvoritelju; kada ljudski rod bude sasvim oprao prljavštinu sa svog tela i još jednom bude dobio hranu i opskrbu Stvoritelja, pamćenje ljudskog roda će se obnoviti, i u tom trenutku ljudski rod će se uistinu vratiti pod vrhovnu vlast Stvoritelja.

14. decembar 2013. godine

A portion of the Serbian Bible verses in this audio are from the Holy Bible, New Serbian Translation.

Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.

Used by permission. All rights reserved worldwide