Danas, pošto sam vas doveo do ove tačke, napravio sam prikladna uređenja i imam Svoje ciljeve. Ako bih vam ih danas saopštio, da li biste zaista bili u stanju da ih spoznate? Dobro sam upoznat sa mislima u čovekovom umu i sa željama u njegovom srcu: ko nikada nije potražio izlaz za sebe? Ko nikada nije razmišljao o sopstvenim izgledima? Pa ipak, iako čovek poseduje osebujan i blistav intelekt, ko je mogao da predvidi da će, nakon toliko vremena, sadašnjost ispasti ovakva kakva jeste? Je li ovo zaista plod tvog subjektivnog truda? Je li ovo isplata za tvoju neumornu vrednoću? Je li ovo prelep živi prizor koji je zamislio tvoj um? Da nisam predvodio ceo ljudski rod, ko bi se mogao odvojiti od Mojih uređenja i pronaći drugi izlaz? Da li su zamišljanja i želje dovele čoveka do današnjeg dana? Mnogi ljudi prožive ceo život, a da im se želje ne ispune. Da li je to zaista zbog neke greške u njihovom razmišljanju? Životi mnogih ljudi su ispunjeni neočekivanom srećom i zadovoljstvom. Da li je to zaista zato što imaju mala očekivanja? Ko među celim ljudskim rodom nije zbrinut u očima Svemogućeg? Ko ne živi usred predodređenja Svemogućeg? Da li se čovekov život i smrt odvijaju po njegovom sopstvenom izboru? Upravlja li čovek sopstvenom sudbinom? Mnogi ljudi vape za smrću, ali je ona daleko od njih; mnogi ljudi žele da budu od onih koji su u životu snažni i plaše se smrti, a opet, bez njihovog znanja, približava im se dan smrti, uranjajući ih u ponor smrti; mnogi ljudi gledaju u nebo i duboko uzdišu; mnogi ljudi ne prestaju da plaču, jecaju i ridaju; mnogi ljudi padaju usred kušnji; a mnogi ljudi bivaju zarobljeni usred iskušenja. Iako se ne pojavljujem lično kako bih omogućio čoveku da Me jasno vidi, mnogi ljudi se plaše da vide Moje lice, duboko zastrašeni da ću ih udariti, da ću ih uništiti. Da li Me čovek zaista poznaje ili ne? Niko sa sigurnošću ne može da kaže. Zar nije tako? Plašite se i Mene i Moje grdnje, ali takođe ustajete i otvoreno Mi se protivite i Mene osuđujete. Zar to nije slučaj? Čovek Me nikada nije spoznao zato što nikada nije video Moje lice, niti je čuo Moj glas. Prema tome, iako se nalazim unutar čovekovog srca, postoji li iko u čijem srcu nisam maglovit i nejasan? Postoji li iko u čijem sam srcu savršeno jasan? Ne želim da Me i pripadnici Mog naroda vide nejasno i nerazumljivo, te se zato upuštam u ovo veliko delo.

Među ljude tiho dolazim, a zatim odlutam. Da li Me je iko ikada video? Može li sunce da Me vidi zahvaljujući svom gorućem plamenu? Može li mesec da Me vidi zahvaljujući svojoj blistavoj jasnoći? Mogu li sazvežđa da Me vide zahvaljujući svom položaju na nebu? Kada Ja dođem, čovek to ne zna i sve stvari su u to neupućene, a kada odem, čovek toga i dalje nije svestan. Ko može da svedoči o Meni? Da li bi to moglo biti ljudsko veličanje na zemlji? Da li bi to mogli biti ljiljani koji cvetaju u divljini? Jesu li to ptice koje lete nebom? Jesu li to lavovi koji riču u planinama? Niko ne može u potpunosti da posvedoči o Meni! Niko ne može da obavi delo koje ću Ja obaviti! Čak i kada bi obavili ovo delo, kakvo bi to dejstvo imalo? Svakoga dana posmatram svaki postupak mnogih ljudi, i svakoga dana istražujem srca i umove mnogih ljudi; nikada niko nije izbegao Moj sud i nikada niko nije bio lišen stvarnosti Moga suda. Stojim iznad nebesa i gledam u daljinu: udario sam nebrojeno mnogo ljudi, a opet, nebrojeno mnogo njih živi usred Moje milosti i dobrote. Zar i vi ne živite u takvim okolnostima?

– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, 11. poglavlje, „Božje reči celoj vaseljeni”