Bog na zemlju dolazi samo da bi predvodio jedno doba; sve što On želi jeste da započne novo doba i da staro doba privede kraju. On nije došao da bi na zemlji proživeo čovekov životni vek, da bi lično iskusio životne radosti i tuge ljudskog sveta, niti da bi Svojom rukom usavršio određenu osobu ili da bi je lično posmatrao dok raste. To nije Njegovo delo; Njegovo delo sastoji se samo u otpočinjanju novog i okončanju starog doba. Drugim rečima, On će lično započeti novo doba, lično će staro doba privesti kraju i poraziće Sotonu tako što će Svoje delo lično obaviti. Svaki put kada On lično obavlja svoje delo, to je kao da nogom stupa na bojno polje. On najpre pobeđuje svet i nadvladava Sotonu dok boravi u telu; On preuzima svu slavu i skida veo sa celokupnog dela u trajanju od dve hiljade godina, čineći da svi ljudi na zemlji dobiju pravi put kojim će koračati i život koji će u miru i radosti proživeti. Bog, međutim, ne može dugo da živi sa čovekom na zemlji, jer Bog je Bog i On se, na kraju krajeva, razlikuje od čoveka. On ne može da živi životom normalne osobe, to jest, ne može da živi na zemlji kao osoba koja je krajnje obična, jer On poseduje tek mali segment normalne ljudskosti normalnog čoveka, kako bi održavao svoj ljudski život. Drugim rečima, kako bi Bog mogao da zasnuje porodicu, da napravi karijeru ili da na zemlji odgaja decu? Zar se On time ne bi obrukao? To što je On obdaren normalnom ljudskošću ima za cilj samo to da Svoje delo obavi na normalan način, a ne da bi mogao da ima porodicu i karijeru kao normalan čovek. Njegov normalan smisao, normalan razum, normalna ishrana i odevanje Njegovog tela, dovoljan su dokaz da On poseduje normalnu ljudskost; nema potrebe da On osniva porodicu ili da pravi karijeru kako bi dokazao da je opremljen normalnom ljudskošću. To bi bilo potpuno suvišno! Božji dolazak na zemlju je ovaploćena Reč; On čoveku naprosto dopušta da razume Njegovu reč i da vidi Njegovu reč, to jest, dozvoljava čoveku da vidi delo koje obavlja telo. Njegova namera nije da se ljudi na određeni način ophode prema Njegovom telu, već samo da čovek bude do kraja poslušan, odnosno, da se pokori svim rečima koje izlaze iz Njegovih usta, i da se potčini svim delima koja On obavlja. On u telu samo obavlja Svoje delo; On ne traži namerno od čoveka da uzdiže veličinu i svetost Njegovog tela, već umesto toga čoveku pokazuje mudrost Svog dela i sav autoritet kojim raspolaže. Stoga On, iako poseduje izuzetnu ljudskost, ne daje nikakve objave, već se usredsređuje samo na delo koje treba da obavi. Vi treba da znate zbog čega Bog, iako se ovaplotio, ipak ne objavljuje Svoju normalnu ljudskost, niti svedoči o njoj, već umesto toga naprosto obavlja delo koje želi da učini. Vi, dakle od ovaploćenog Boga možete da vidite samo ono božansko u Njemu; to je zato što On nikad ne objavljuje ono što je u Njemu ljudsko i što bi čovek mogao da oponaša. Jedino kad predvodi ljude, čovek govori o onome što on kao čovek jeste, s ciljem da što lakše zadobije njihovo poverenje i divljenje, te da tako drugima postane vođa. Nasuprot tome, Bog čoveka osvaja isključivo Svojim delom (to jest, delom koje je čoveku nedostižno); pritom Mu je potpuno nebitno da li Mu se čovek divi, i ne pokušava da ga privoli da Njega obožava. Sve što On čini jeste da u čoveka usadi osećaj strahopoštovanja prema Njemu ili osećaj Njegove nedokučivosti. Bog nema potrebu da na čoveka ostavi utisak; sve što Njemu treba jeste da budeš bogobojažljiv nakon što posvedočiš o Njegovoj naravi. Delo koje Bog obavlja Njegovo je sopstveno delo; to delo čovek ne može da postigne, niti može da ga obavi umesto Njega. Jedino Sâm Bog može da obavi Svoje delo i da započne novo doba, kako bi ljude poveo u nove načine življenja. Delo koje On obavlja ima za cilj da čoveku omogući da dođe u posed novog načina života i da zakorači u novo doba. Preostali deo posla predaje se onima s normalnom ljudskošću kojima se drugi dive. Stoga je Bog, u Dobu blagodati, delo od dve hiljade godina dovršio za samo tri i po, od ukupno trideset i tri godine koliko je proveo u telu. Kad dođe na Zemlju da obavi Svoje delo, Bog delo od dve hiljade godina, odnosno delo čitavog jednog doba, uvek završi u najkraćem mogućem periodu, od svega nekoliko godina. On sa Svojim delom ne odugovlači, niti ga odlaže; On Svoje višegodišnje delo naprosto sažima, tako da može da ga dovrši za svega nekoliko kratkih godina. To je zato što delo koje On lično obavlja ima isključivo za cilj da otvori nove izlaze i da predvodi novo doba.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Tajna ovaploćenja (2)“