Primena istine je put kojim čovekov život može da raste. Ako ne primenjujete istinu, onda vam neće ostati ništa osim teorije i nećete imati stvarni život. Istina je simbol čovekovog rasta, a da li ti primenjuješ istinu ili ne zavisi od toga da li imaš istiniti rast ili ne. Ako ne primenjuješ istinu, ako ne postupaš ispravno ili ako si pod vlašću osećanja i brineš o svom telu, onda si daleko od toga da se pridržavaš zapovesti. Ovo je najdublja od svih lekcija. U svakom dobu postoje mnoge istine u koje ljudi treba da uđu i razumeju ih, ali u svakom dobu takođe postoje različite zapovesti koje prate te istine. Istine koje ljudi primenjuju, kao i zapovesti kojih se pridržavaju, odnose se na određeno doba. Svako doba ima svoje istine koje treba primenjivati i zapovesti kojih se treba pridržavati. Međutim, u zavisnosti od različitih zapovesti koje je proglasio Bog – to jest, u zavisnosti od različitih doba – cilj i efekat čovekovog primenjivanja istine se srazmerno razlikuju. Može se reći da zapovesti služe istini, a da istina postoji da bi održavala zapovesti. Ako postoji samo istina, onda neće biti promena u Božjem delu o kojima bi se govorilo. Međutim, pozivajući se na zapovesti, čovek može da identifikuje obim trendova u delu Svetog Duha, i može da spozna doba u kome Bog deluje. U religiji postoji mnogo ljudi koji mogu da primenjuju istine koje su primenjivali ljudi u Doba zakona. Međutim, oni ne poseduju zapovesti novog doba, niti ih se mogu držati. Oni i dalje posmatraju stare puteve i ostaju nalik praiskonskim ljudima. Njih ne prate nove metode rada, niti mogu da vide zapovesti novog doba. Kao takvi, oni nemaju Božje delo. Kao da imaju samo praznu ljusku od jajeta; ako unutra nema pilića, onda nema ni duha. Tačnije rečeno, to znači da nemaju život. Takvi ljudi još nisu ušli u novo doba, već su zaostali mnogo koraka. Stoga je beskorisno imati istine iz starijih vremena, a nemati zapovesti novog doba. Mnogi od vas primenjuju današnju istinu, ali ne drže se njenih zapovesti. Ništa nećete dobiti, a istina koju primenjujete biće bezvredna i besmislena i Bog vas neće pohvaliti. Istina se mora primenjivati u okviru parametara metoda sadašnjeg dela Svetog Duha; to se mora učiniti kao odgovor na glas praktičnog Boga danas. Ako se tako ne radi, sve je ništavno, slično pokušaju izvlačenja vode pomoću bambusove korpe. U tome je i praktični smisao proglašavanja zapovesti novog doba. Ako ljudi žele da se pridržavaju zapovesti, u najmanju ruku treba da spoznaju i da se ne zbunjuju oko Boga koji se javlja u telu praktično. Drugim rečima, ljudi treba da shvate principe poštovanja zapovesti. Pridržavati se zapovesti ne znači slediti ih nasumično ili proizvoljno, već znači pridržavati ih se utemeljeno, sa ciljem i principima. Prva stvar koju treba postići jeste da vaše vizije budu jasne. Ako potpuno razumeš delo Svetog Duha u sadašnjem vremenu, i ako uđeš u današnje metode rada, onda ćeš prirodno steći jasno razumevanje pridržavanja zapovesti. Ako dođe dan kada ćeš prozreti suštinu zapovesti novog doba i biti u stanju da se pridržavaš zapovesti, tada ćeš biti usavršen. Ovo je praktični značaj primenjivanja istine i pridržavanja zapovesti. Da li možeš da primenjuješ istinu ili ne zavisi od toga kako vidiš suštinu zapovesti novog doba. Delo Svetog Duha će se neprestano javljati čoveku i Bog će zahtevati sve više i više od čoveka. Stoga će se istine koje čovek zaista sprovodi u delo dalje umnožavati i postajaće sve veće, a efekti pridržavanja zapovesti postaće dublji. Stoga, morate istovremeno primenjivati istinu i držati se zapovesti. Niko ne treba da zanemari ovu stvar; neka nova istina i nove zapovesti započnu istovremeno u ovom novom dobu.

– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Pridržavanje zapovesti i primenjivanje istine”