Kada čovek postigne istinski život čoveka na zemlji i sve sile Sotonine budu zarobljene, čovek će sa lakoćom živeti na zemlji. Stvari neće biti tako složene kao što su danas: ljudski odnosi, društveni odnosi, složeni porodični odnosi – oni donose toliko nevolja, toliko bola! Čovekov život ovde je tako jadan! Jednom kada čovek bude osvojen, njegovo srce i um će se promeniti: posedovaće srce koje se i boji Boga ali koje Ga i voli. Jednom kada budu osvojeni svi oni u vaseljeni koji teže da vole Boga, što znači, kada Sotona bude poražen i kada Sotona – sve sile tame – bude zarobljen, tada će čovekov život na zemlji biti spokojan i on će moći da živi slobodno na zemlji. Kada bi čovekov život bio bez telesnih odnosa i složenosti tela, bio bi mnogo lakši. Čovekovi telesni odnosi su previše složeni, a to što čovek poseduje nešto takvo dokaz je da tek treba da se oslobodi Sotoninog uticaja. Kada bi imao isti odnos sa svakim od svoje braće i sestara, kada bi imao isti odnos sa svakim članom svoje porodice, onda ne bi imao nikakvih briga i ne bi morao ni za koga da brineš. Tako bi bilo najbolje i time bi čovek bio pošteđen polovine sopstvene patnje. I dok živi normalnim ljudskim životom na zemlji, čovek bi bio sličan anđelima; iako još uvek sazdan od tela, on će umnogome biti poput anđela. Ovo je konačno obećanje, poslednje obećanje dato čoveku. Danas je čovek izložen grdnji i sudu; misliš li da je besmisleno što čovek proživljava takve stvari? Da li bi delo grdnje i suda moglo da se obavlja bez ikakvog razloga? Prethodno je rečeno da se grdnjom i sudom čovek smešta u bezdan, što znači da mu se oduzimaju sudbina i izgledi. Ovo se radi samo zbog sledećeg: čišćenja čoveka. Čovek se ne smešta namerno u bezdan da bi nakon toga Bog digao Svoje ruke od njega. Već je to radi obračunavanja sa buntovništvom u čoveku, kako bi se čovek na kraju pročistio, kako bi imao istinsku spoznaju Boga i nalikovao svetoj osobi. Ako se to obavi, onda će sve biti postignuto. Zapravo, nakon obračunavanja sa svim onim u čoveku sa čime se treba obračunati i kada čovek bude odlučno posvedočio, i Sotona će, takođe, biti poražen, a čak i ako ostane nešto od onog izvornog što postoji u čoveku a što nije u potpunosti očišćeno, čim Sotona bude poražen, ono više neće stvarati nevolje, i u tom trenutku će čovek biti potpuno pročišćen. Čovek nikada nije iskusio takav život, međutim kad Sotona bude poražen, sve će doći na svoje mesto i sve ono nevažno u čoveku će se razrešiti, a nakon što se reši i taj glavni problem, nestaće i sve druge nevolje. Tokom ovog ovaploćenja Boga na zemlji, dok On lično obavlja Svoje delo među ljudima, svako delo obavlja sa namerom da porazi Sotonu, a poraziće Sotonu time što će osvojiti čoveka i time što će vas upotpuniti. Kada budete odlučno posvedočili, i to će biti znak Sotoninog poraza. Čovek se prvo osvaja i na kraju potpuno usavršava kako bi se porazio Sotona. Međutim, uz poraz Sotone, ovo je u suštini i spasenje celog ljudskog roda iz ovog praznog mora nedaća. Bez obzira na to da li se delo obavlja širom cele vaseljene ili u Kini, sve se dešava s namerom da se porazi Sotona i donese spasenje celom ljudskom rodu, kako bi čovek mogao da pristupi mestu počinka. Ovaploćeni Bog, ovo normalno telo, postoji upravo radi Sotoninog poraza. Delo Božje u telu se koristi da bi se donelo spasenje svima onima pod nebom koji vole Boga, da bi se osvojio ceo ljudski rod i, povrh toga, da bi se porazio Sotona. Srž celog Božjeg dela upravljanja je neodvojiva od poraza Sotone kako bi se donelo spasenje celom ljudskom rodu. Zašto se, u velikom segmentu ovog dela, stalno govori o tome da morate da svedočite? I na koga je ovo svedočenje usmereno? Zar nije usmereno na Sotonu? Ovo svedočenje se daje Bogu kako bi se posvedočilo da je delo Božje postiglo svoj efekat. Svedočenje se odnosi na delo kojim se poražava Sotona; da nema borbe sa Sotonom, čovek onda ne bi morao da svedoči. Budući da Sotona mora biti poražen, istovremeno dok ga spašava, Bog od čoveka zahteva da pred Sotonom svedoči o Njemu, što On koristi da spase čoveka i vodi borbu sa Sotonom. Kao rezultat toga, čovek postaje i predmet spasenja i oruđe za poraz Sotone, te i čini samu srž dela celokupnog Božjeg upravljanja, dok je Sotona isključivo predmet uništenja, neprijatelj. Možda smatraš da nisi ništa učinio, ali je zbog promena u tvojoj naravi dato svedočanstvo koje je usmereno na Sotonu a ne na čoveka. Čovek nije sposoban da uživa u takvom svedočanstvu. Kako bi bio u stanju da razume delo koje obavlja Bog? Predmet Božje borbe je Sotona; čovek je, međutim, samo predmet spasenja. Čovek poseduje iskvarene sotonske naravi te nije u stanju da razume ovo delo. I to potiče od Sotonine iskvarenosti koja nije svojstvena čoveku i kojom upravlja Sotona. Danas, cilj glavnog Božjeg dela jeste da porazi Sotonu, odnosno, da potpuno osvoji čoveka koji bi pred Sotonom konačno posvedočio o Bogu. Time će sve biti postignuto. U mnogim slučajevima, gledano golim okom, tebi se čini da ništa nije urađeno iako je u stvari delo već završeno. Čovek zahteva da celokupno delo bude vidljivo kada se završi ipak, iako ti to ne vidiš, Ja sam Svoje delo dovršio, jer se Sotona pokorio, što znači da je sasvim poražen, da su sva Božja mudrost, sila i autoritet savladali Sotonu. Upravo to svedočenje koje se mora dati, a koje niti predstavlja jasan izraz čovekov, niti je vidljivo golim okom, znači da je Sotona već poražen. Celokupno ovo delo je usmereno protiv Sotone i obavljeno je zbog borbe sa Sotonom. Stoga, postoje mnoge stvari koje čovek ne vidi kao uspešne, ali koje su, u Božjim očima, uspešno dovršene odavno. Ovo je jedna od unutrašnjih istina celokupnog Božjeg dela.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Obnavljanje čovekovog normalnog života i njegovo dovođenje do divnog odredišta“