Bog ne zahteva od ljudi puku sposobnost da govore o stvarnosti; to bi bilo isuviše lako, zar ne? Zašto onda Bog govori o život-ulasku? Zašto On govori o preobraženju? Ako su ljudi sposobni samo za praznu priču o stvarnosti, mogu li oni onda da postignu preobraženje svoje naravi? Dobri vojnici carstva nisu prošli obuku da budu grupa ljudi koja može samo da govori o stvarnosti ili da se hvali; umesto toga, oni su obučeni da proživljavaju Božje reči u svakom trenutku, da ostanu nepopustljivi bez obzira na smetnje s kojima se suočavaju i da stalno žive shodno Božjim rečima i da se ne vraćaju u svet. To je stvarnost o kojoj Bog govori; to je Božji zahtev prema čoveku. Stoga, stvarnost o kojoj Bog govori ne smatrajte preterano jednostavnom. Puko prosvećenje od Svetog Duha nije isto što i posedovanje stvarnosti. To nije čovekov rast – to je blagodat Božja kojoj čovek ništa ne doprinosi. Svaka osoba mora da izdrži Petrove patnje i, štaviše, da poseduje Petrovu slavu koju će proživeti nakon što zadobije Božje delo. Samo se to može nazvati stvarnošću. Nemoj misliti da poseduješ stvarnost samo zato što možeš da pričaš o njoj; to je zabluda. Takve misli nisu u skladu sa Božjim namerama i nemaju pravo značenje. Nemoj više da govoriš takve stvari – prestani sa takvim izrekama! Svi oni koji imaju apsurdno razumevanje Božje reči jesu nevernici. Nemaju nikakvog pravog znanja, a još manje pravi rast; to su neznalice kojima nedostaje stvarnost. Drugim rečima, svi oni koji žive izvan suštine Božjih reči jesu nevernici. Oni koje ljudi smatraju nevernicima jesu zveri u Božjim očima, a oni koje Bog smatra nevernicima jesu ljudi koji ne žive prema Božjim rečima. Stoga se može reći da su nevernici oni koji ne poseduju stvarnost Božjih reči i koji ne uspevaju da prožive Njegove reči. Božja želja je da učini da svi prožive stvarnost Njegovih reči – ne samo da svi govore o stvarnosti, već da, pored toga, omogući svima da prožive stvarnost Njegovih reči. Stvarnost koju čovek opaža je previše površna; ona nema vrednost i ne može da udovolji Božjim namerama. Nevažna je i nije ni vredna pomena. Nedostaje joj previše toga i daleko je od merila koja Bog zahteva. Svako od vas će biti podvrgnut velikom ispitivanju da se vidi ko od vas samo ume da govori o svom shvatanju, a ne može da ukaže na put, kao i da se otkrije ko je među vama beskorisno smeće. Zapamti to za ubuduće! Ne govori o ispraznom znanju; govori samo o putu primene i o stvarnosti. O prelasku iz stvarnog znanja u stvarnu primenu, a zatim o prelasku iz primene u stvarno proživljavanje. Ne pridikuj drugima i ne pričaj o pravom znanju. Ako je tvoje razumevanje put, onda pusti svoje reči da slobodno idu njime; ako nije, onda molim te začepi usta i prestani da govoriš! To što govoriš je beskorisno. Govoriš o razumevanju da bi namagarčio Boga i naterao druge da ti zavide. Zar to nije tvoja ambicija? Zar se ne poigravaš namerno sa drugima? Ima li neke vrednosti u tome? Ako govoriš o razumevanju nakon što si ga iskusio, nećeš biti viđen kao neko ko se hvali. U suprotnom, ti si neko ko bljuje nadmene reči. Postoji mnogo stvari u tvom stvarnom iskustvu koje ne možeš da prevaziđeš i ne možeš da se pobuniš protiv sopstvenog tela; uvek radiš ono što želiš, nikada ne udovoljavajući Božjim namerama – ali ipak imaš drskosti da govoriš o teorijskom razumevanju. Baš nemaš stida! Još uvek si toliko odvažan da govoriš o svom shvatanju Božjih reči. Kako je to samo bestidno! Govorništvo i hvalisanje postali su tvoja prava priroda, a ti si se na to navikao. Kad god želiš da govoriš, to činiš s lakoćom, ali kada je u pitanju primena, prepuštaš se ukrašavanju. Zar tako nećeš zavarati druge? Možda možeš da izigraš ljude, ali Boga ne možeš da namagarčiš. Ljudi nisu svesni i ne umeju da razlučuju, ali Bog je ozbiljan po takvim pitanjima i neće te poštedeti. Tvoja braća i sestre mogu da se založe za tebe, da hvale tvoje razumevanje i da ti se dive, ali ako ne poseduješ stvarnost, Sveti Duh te neće poštedeti. Možda praktični Bog neće tražiti tvoje mane, ali će te Božji Duh zanemariti i to će ti već biti dovoljno teško da podneseš. Možeš li da poveruješ u to? Govori više o stvarnosti primene; zar si već zaboravio? Razgovaraj više o putevima primene; zar si već zaboravio? „Nudite manje uzvišenih teorija i bezvredne, naduvane priče; najbolje je početi sa primenom odmah.” Zar si zaboravio ove reči? Zar uopšte ne razumeš? Zar nimalo ne razumeš Božje namere?

– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Samo je primena istine posedovanje stvarnosti”