Bog je praktičan Bog: svekoliko Njegovo delo je praktično, sve reči koje On izgovara su praktične, i sve istine koje On izražava su praktične. Sve ono što nije On rekao je prazno, nepostojeće i nepouzdano. Danas, Sveti Duh treba da vodi ljude u reči Božje. Ako ljudi streme ka ulasku u stvarnost, onda moraju da traže stvarnost i spoznaju stvarnost, nakon čega moraju da iskuse stvarnost i prožive stvarnost. Što više ljudi spoznaju stvarnost, to su više u stanju da razaznaju da li su reči drugih stvarne; što više ljudi spoznaju stvarnost, to imaju manje predstava; što više ljudi doživljavaju stvarnost, to više spoznaju dela praktičnog Boga, i lakše im je da se oslobode svojih iskvarenih, sotonskih naravi; što ljudi više prihvataju stvarnost, to više spoznaju Boga, pa više preziru telesnost i vole istinu; i što ljudi prihvataju više stvarnosti, to su bliže standardima Božjih zahteva. Ljudi koje je Bog zadobio jesu oni koji su obuzeti stvarnošću, koji znaju stvarnost i koji su kroz iskustvo stvarnosti spoznali praktična Božja dela. Što više sarađuješ sa Bogom na praktičan način i disciplinuješ svoje telo, više ćeš steći delo Svetog Duha, više ćeš steći stvarnost, i više ćeš biti prosvetljen od Boga, a samim tim će i veće postati tvoje znanje o praktičnim delima Božjim. Ako si u stanju da živiš u sadašnjoj svetlosti Svetog Duha, onda će ti sadašnji put ka praksi postati jasniji, i bićeš sposobniji da se odvojiš od religioznih predstava i starih postupaka iz prošlosti. Danas je aktuelnost u središtu: što više stvarnosti ljudi prihvataju, to je jasnije njihovo poznavanje istine i bolje razumevanje Božjih namera. Stvarnost može nadvladati sve reči i doktrine, može nadvladati svaku teoriju i stručnost i što se ljudi usredsređuju na više stvarnosti, to više istinski vole Boga i gladniji su i žedniji Njegovih reči. Ako se uvek usredsređuješ na stvarnost, onda će tvoja filozofija za ovozemaljsko ophođenje, religiozne predstave i prirodni karakter prirodno biti izbrisani nakon Božjeg dela. Oni koji ne streme ka stvarnosti i nemaju znanja o stvarnosti, skloni su da streme ka onome što je natprirodno i lako će biti obmanuti. Sveti Duh nema načina da deluje u takvim ljudima, pa se zato oni osećaju prazno i tako kao da njihovi životi nemaju smisla.

Sveti Duh može da deluje u tebi samo kada se praktično obučavaš, praktično tragaš, praktično se moliš i spreman si da patiš zarad potrage za istinom. Oni koji ne tragaju za istinom nemaju ništa osim reči i doktrina, i prazne teorije, a oni koji su bez istine prirodno imaju mnogo predstava o Bogu. Ovakvi ljudi čeznu samo za tim da Bog njihovo fizičko telo pretvori u duhovno telo kako bi mogli da se uznesu na treće nebo. Kako su ovi ljudi budalasti! Svi koji govore takve stvari nemaju znanja ni o Bogu ni o stvarnosti; ovakvi ljudi nikako ne mogu da sarađuju sa Bogom, već samo pasivno čekaju. Ako ljudi žele da razumeju istinu, i da je jasno sagledaju, i ako, pored toga, žele da uđu u istinu i sprovedu je u delo, onda oni moraju zaista da se obučavaju, zaista da tragaju, i zaista da izdrže glad i žeđ. Kada si gladan i žedan, i kada zaista sarađuješ sa Bogom, Božji Duh će te sigurno dotaći i delovati u tebi, što će ti doneti više prosvećenja i dati više znanja o stvarnosti i umnogome će doprineti tvom životu.

– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Kako spoznati stvarnost”