Adam i Eva, od Boga stvoreni, u početku su bili čisti ljudi, što znači da su oni, dok su boravili u Edenskom vrtu, bili čisti, neokaljani prljavštinom. Pored toga, bili su verni Jahvi i nisu znali ništa o izdaji Jahve. To je zato što nije bilo uznemiravanja Sotoninog uticaja, zato što u sebi nisu imali Sotoninog otrova i zato što su bili najčistiji u čitavom ljudskom rodu. Živeli su u Edenskom vrtu, neoskrnavljeni prljavštinom, nezaposednuti telom i bojali su se Jahvea. Kasnije, kada ih je Sotona iskušavao, u sebi su imali zmijski otrov i želju da izdaju Jahvea, te su živeli pod uticajem Sotone. U početku su bili čisti i bojali su se Jahvea; samo su u tom stanju oni bili ljudi. Kasnije, nakon što ih je Sotona iskušavao, jeli su voće s drveta spoznanja dobra i zla i živeli su pod uticajem Sotone. Sotona ih je postepeno iskvario i izgubili su prvobitni lik čoveka. U početku je čovek imao dah Jahvea, nije bio nimalo buntovan i nije nosio zlo u srcu. U to vreme je čovek zaista bio ljudsko biće. Nakon što ga je Sotona iskvario, čovek je postao zver. Misli su mu bile ispunjene zlom i prljavštinom, bez ičega dobrog i svetog. Nije li to Sotona? Iskusio si mnogo od Božjeg dela, ali se nisi promenio, niti si pročišćen. Ti još uvek živiš pod Sotoninom vlašću i još uvek se ne pokoravaš Bogu. Takav je neko ko je osvojen, ali ko još nije usavršen. A zbog čega se kaže da takva osoba nije usavršena? Zato što takva osoba ne stremi ka životu, niti ka znanju o Božjem delu, i zato što žudi isključivo za telesnim zadovoljstvima i za trenutnom udobnošću. Posledica toga je da nema nikakvih promena u njihovoj život-naravi i da oni nisu povratili prvobitno obličje čoveka koje je Bog stvorio. Takvi su ljudi hodajući leševi, mrtvaci bez duhova! Oni koji ne streme ka znanju o duhovnim stvarima, koji ne streme ka svetosti i ka tome da prožive istinu, oni koji se zadovoljavaju samo time da budu osvojeni na negativnoj strani i koji ne mogu da žive prema rečima Božjim i postanu sveti ljudi – to su ljudi koji nisu spaseni. Jer, čovek koji ne poseduje istinu nije u stanju da čvrsto stoji tokom Božjih kušnji; spaseni su samo oni koji tokom Božjih kušnji mogu da ostanu čvrsti. Ono što želim jesu ljudi nalik Petru, ljudi koji streme ka tome da budu usavršeni. Današnja istina data je onima koji za njom žude i tragaju. Ovo spasenje dato je onima koji žude da budu spaseni od Boga i nije predviđeno samo da biste ga stekli. Svrha mu je da vam omogući da budete zadobijeni od Boga; vi zadobijate Boga kako bi Bog mogao da zadobije vas. Danas sam vam saopštio ove reči i vi ste ih čuli, pa sada treba praktično da delujete u skladu sa ovim rečima. Ako na kraju sprovedete ove reči u delo, onda ću vas Ja zadobiti kroz te reči; u isto vreme, i vi ćete takođe zadobiti te reči, to jest, zadobićete i ovo vrhunsko spasenje. Onoga trenutka kad budete pročišćeni, postaćete prava ljudska bića. Ako nisi u stanju da proživljavaš istinu, niti da živiš životom onoga ko je usavršen, onda se može reći da ti i nisi čovek, već leš koji hoda, zver, jer ne poseduješ istinu, što znači da ne poseduješ ni dah Jahveov, te si ti stoga samo mrtvac bez duha! Iako je moguće da neko svedoči nakon što je osvojen, ono što si zadobio tek je mrvica spasenja, i ti još uvek nisi postao živo biće koje poseduje duh. Mada si iskusio grdnju i sud, tvoja narav, zahvaljujući tome, nije ni obnovljena, ni promenjena; ti si još uvek onaj stari, još uvek pripadaš Sotoni i nisi neko ko je pročišćen. Samo oni koji su usavršeni donekle vrede i samo su takvi ljudi zadobili istinski život.

– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Petrova iskustva: njegovo znanje o grdnji i sudu”