U današnje vreme, mnogi ljudi ne obraćaju pažnju na lekcije koje treba naučiti u saradnji s drugima. Otkrio sam da mnogi od vas nisu sposobni da nauče nešto iz saradnje sa drugima; većina vas se drži svojih stavova. Kada radiš u crkvi, ti kažeš svoje, neko drugi kaže svoje, a jedna stvar nema veze sa drugom; vi zapravo uopšte ne sarađujete. Vi ste svi toliko zaokupljeni pukim saopštavanjem sopstvenih uvida ili oslobađanjem „tereta” koji nosite u sebi, ne tražeći ni najmanje život. Čini se da samo površno obavljaš posao, uvek verujući da treba da ideš svojim putem bez obzira na to šta drugi kažu ili rade; smatraš da treba da razgovaraš u zajedništvu onako kako te Sveti Duh upućuje, bez obzira na to kakve bi mogle biti okolnosti drugih. Nisi u stanju da otkriješ prednosti drugih, niti si u stanju da samog sebe preispitaš. Vaše shvatanje stvari zaista je izopačeno. Može se reći da čak i sada ispoljavate mnogo samopravednosti, kao da ste ponovo oboleli od te vaše stare boljke. Vi ne razgovarate jedni s drugima na način kojim se postiže potpuna otvorenost, na primer, o tome kakav ste ishod postigli radom u određenim crkvama ili o svojim unutrašnjim stanjima u poslednje vreme i tako dalje; vi naprosto nikada ne razgovarate o tome. Uopšte ne sprovodite prakse kao što su odbacivanje sopstvenih predstava ili ustajanje protiv sebe. Starešine i delatnici razmišljaju samo o tome kako da spreče svoju braću i sestre da budu negativni i kako da ih osposobe da energično slede. Međutim, svi vi mislite da je dovoljno samo energično slediti, a u osnovi ne shvatate šta znači poznavati sebe i ustati protiv sebe, a još manje razumete šta znači služiti u saradnji s drugima. Mislite samo na to kako da imate volju da sami uzvratite Bogu za Njegovu ljubav, kako da imate volju da proživite kao Petar. Pored toga, ne mislite ni na šta drugo. Čak kažeš i da ti, bez obzira na to šta drugi ljudi činili, nećeš slepo da poslušaš, i da ćeš ti, bez obzira na to kakvi su drugi ljudi, sam tražiti usavršavanje od strane Boga, i to će biti dovoljno. Činjenica je, međutim, da tvoja volja ni na koji način nije pronašla konkretan izraz u stvarnosti. Zar nije sve ovo vrsta ponašanja koju prikazujete danas? Svako od vas se čvrsto drži svog uvida, i svi vi želite da budete usavršeni. Vidim da ste vrlo dugo služili, a da niste mnogo napredovali; posebno u lekciji skladnog zajedničkog rada niste postigli apsolutno ništa! Kada idete u crkve, vi razgovarate na svoj način, a drugi razgovaraju na svoj. Retko se dešava skladna saradnja, a to se još više odnosi na sledbenike koji su ispod vas. To jest, retko ko od vas razume šta služenje Bogu jeste ili kako neko treba da služi Bogu. Zbunjeni ste i ophodite se prema lekcijama ove vrste kao prema nečemu beznačajnom. Postoje čak i mnogi ljudi koji ne samo da ne uspevaju da primene ovaj aspekt istine, već i svesno rade pogrešno. Čak i oni koji su služili dugi niz godina bore se i spletkare jedni protiv drugih i ljubomorni su i nadmeću se; svako je za sebe, i niko ni najmanje ne sarađuje. Zar sve ove stvari ne predstavljaju vaš stvarni rast? Vi ste ljudi koji svakodnevno služe zajedno kao Izraelci, koji su neposredno služili Samom Bogu svakog dana u hramu. Kako je moguće da vi ljudi, koji služite Bogu, nemate predstavu kako da sarađujete ili kako da služite?

– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Služite kao što su Izraelci služili”