Budući da veruješ u Boga, moraš verovati u sve reči Božje i u celokupno Njegovo delo. Drugim rečima, pošto veruješ u Boga, moraš Ga poslušati. Ako to nisi u stanju da učiniš, onda nije važno da li veruješ u Boga ili ne. Ako si godinama verovao u Boga, ali Ga nikad nisi poslušao i u potpunosti ne prihvataš Njegove reči, već umesto toga tražiš da se Bog tebi pokori i postupa u skladu sa tvojim predstavama, tada si najbuntovniji od svih, nevernik si. Kako bi takvi ljudi mogli poslušati delo i reči Božje koje se ne uklapaju u čovekove predstave? Najbuntovniji od svih jesu oni koji se namerno opiru Bogu i koji Mu prkose. Oni su Božji neprijatelji, antihristi. Uvek imaju neprijateljski stav prema novom delu Božjem; nikada nemaju ni najmanju sklonost da se pokore niti su se ikada rado pokorili, niti su bili ponizni. Oni se uzdižu pred drugima i nikada se nikom ne pokoravaju. Pred Bogom, oni smatraju da su najbolji propovednici i da su najveštiji u radu na drugima. Nikada ne odbacuju „blago“ koje poseduju, već ga smatraju porodičnim nasleđem koje se obožava, o kome se drugima propoveda i koriste ga da drže propovedi onim budalama koje ih obožavaju. U crkvi zaista postoji izvestan broj takvih ljudi. Može se reći da su oni „neukrotivi junaci“ koji iz generacije u generaciju borave u kući Božjoj. Smatraju da je propovedanje reči (doktrine) njihova najveća dužnost. Iz godine u godinu, kroz generacije, oni energično izvršavaju svoju „svetu i neprikosnovenu“ dužnost. Niko se ne usuđuje da ih dodirne, nijedan čovek se ne usuđuje da ih otvoreno prekori. Oni postaju „carevi“ u kući Božjoj, divljajući dok tiranišu druge u svakom dobu. Ovaj čopor demona želi da se udruži i uništi Moje delo. Kako da dopustim da ovi živi đavoli postoje pred Mojim očima? Čak i oni koji su samo napola poslušni ne mogu da izdrže do kraja, a kamo li ovi tirani bez i najmanje poslušnosti u svojim srcima! Čoveku nije lako da zadobije delo Božje. Čak i kad upotrebe svu svoju snagu, ljudi mogu zadobiti tek samo njegov mali deo, što im na kraju omogućava da budu usavršeni. A šta je sa decom arhanđela, koja nastoje da unište delo Božje? Zar za njih nema još i manje nade da će ih Bog zadobiti? Svrha Mog obavljanja dela osvajanja nije puko osvajanje zarad osvajanja, već osvajanje radi otkrivanja pravednosti i nepravednosti, radi pribavljanja dokaza za kažnjavanje čoveka, radi osude zlih i, povrh toga, osvajanje zarad usavršavanja onih koji su spremni da poslušaju. Na kraju, svi će biti razdvojeni prema svojoj vrsti, a oni koji su usavršeni biće oni čije su misli i ideje ispunjene poslušnošću. Ovo je delo koje će na kraju biti obavljeno. Oni čiji je svaki postupak buntovan će, međutim, biti kažnjeni i poslati da gore u ognju, biće predmet večnog prokletstva. Kada bude došlo to vreme, oni „veliki i neukrotivi junaci“ minulih vremena postaće najbednije i najodbačenije „slabe i nemoćne kukavice“. Samo se time može ilustrovati svaki aspekt Božje pravednosti i Njegove naravi koju čovek ne može da uvredi, i samo se time može umiriti mržnja u Mom srcu. Zar se ne slažete da je ovo sasvim razumno?

Život ne mogu da zadobiju svi oni koji su iskusili delo Svetog Duha, kao ni svi koji su u ovom toku. Život nije zajednička svojina celog ljudskog roda, niti svi ljudi lako postižu promenu naravi. Pokornost delu Božjem mora biti stvarna i konkretna, i mora se proživeti. Bog ne može odobriti samo površnu pokornost, a puko iskazivanje poslušnosti površnim aspektima Božje reči bez težnje za promenom naravi nije po Božjoj volji. Poslušnost Bogu i pokornost delu Božjem jesu jedno te isto. Oni koji se pokoravaju samo Bogu, ali ne i Njegovom delu, ne mogu se smatrati poslušnima, a još manje oni koji se zapravo ne pokoravaju već se očigledno dodvoravaju. Svi oni koji se zaista pokoravaju Bogu mogu imati koristi od dela i spoznati narav i delo Božje. Jedino se takvi ljudi istinski pokoravaju Bogu. Takvi ljudi su u stanju da steknu nove spoznaje i da se podvrgnu novim promenama, od novog dela. Samo te ljude Bog hvali, samo te ljude usavršava i samo je njihova narav promenjena. Bog hvali one koji se rado pokoravaju Bogu i Njegovoj reči i delu. Jedino su takvi ljudi u pravu, samo takvi ljudi iskreno žele Boga i iskreno traže Boga. Oni koji samo na rečima iskazuju svoju veru u Boga, dok Ga u suštini proklinju, jesu ljudi pod maskama koji nose zmijski otrov; najvarljiviji su od svih. Podle maske ovih nitkova će pre ili kasnije biti zbačene. Nije li to delo koje se danas obavlja? Zli ljudi će zauvek biti zli i nikada neće izbeći dan kazne. Dobri ljudi će zauvek biti dobri i biće otkriveni kada se Božje delo završi. Niko od zlih se neće smatrati pravednim, niti će se iko od pravednika smatrati zlim. Zar bih dozvolio da ijedan čovek bude pogrešno optužen?

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Bog će zasigurno zadobiti one koji iskrenim srcem iskazuju poslušnost prema Njemu“