Istinska ljubav prema Bogu dolazi iz dubine srca; to je ljubav koja postoji samo na osnovu čovekovog poznavanja Boga. Kada se nečije srce potpuno okrene ka Bogu, onda ta osoba poseduje ljubav prema Bogu, ali ta ljubav nije nužno čista i nije nužno potpuna. To je zato što još uvek postoji određena razlika između srca osobe koja se potpuno okreće Bogu i one koja zaista razume Boga i iskreno Ga obožava. Način na koji čovek postiže istinsku ljubav prema Bogu i upoznaje Božju narav jeste da okrene svoje srce Bogu. Kada čovek preda svoje iskreno srce Bogu, tada zakoračuje u iskustvo života. Na taj način, njegova narav počinje da se menja, njegova ljubav prema Bogu postepeno raste, a njegovo poznavanje Boga takođe se postepeno povećava. Dakle, okretanje srca Bogu samo je preduslov da se stigne na pravi put životnog iskustva. Kada ljudi stave svoje srce pred Boga, oni imaju samo srce koje čezne za Njim, ali ne i koje Ga voli, jer Ga ne razumeju. Iako u ovim okolnostima osećaju određenu ljubav prema Njemu, ona nije spontana i nije prava. To je zato što sve što proističe iz ljudskog tela jeste proizvod emocija i ne proizilazi iz pravog razumevanja. To je samo trenutni impuls i ne može dovesti do dugotrajnog obožavanja. Kada ljudi ne razumeju Boga, mogu Ga voleti samo na osnovu ličnog opredeljenja i sopstvenih predstava; ova vrsta ljubavi ne može se nazvati spontanom ljubavlju, niti se može nazvati istinskom ljubavlju. Čovekovo srce može se istinski okrenuti Bogu i biti sposobno da razmišlja o Božjim interesima u svemu, ali ako on ne razume Boga, neće biti sposoban da poseduje pravu spontanu ljubav. Jedino će biti u stanju da ispuni neke funkcije za crkvu ili da izvrši delić svojih dužnosti, ali to će raditi bez ikakve osnove. Narav ovakve osobe teško je promeniti; takvi ljudi ili ne streme ka istini ili je ne razumeju. Čak i ako osoba potpuno okrene svoje srce prema Bogu, to ne znači da je njeno bogoljubno srce potpuno čisto, jer oni koji imaju Boga u svojim srcima ne moraju nužno imati ljubav prema Bogu u svojim srcima. Ovo se odnosi na razliku između nekoga ko stremi ili ne stremi ka tome da razume Boga. Jednom kada Ga osoba razume, to je dokaz da se njeno srce potpuno okrenulo Bogu, to dokazuje da je njena prava ljubav prema Bogu koju ima u svom srcu spontana. Samo takvi ljudi imaju Boga u svojim srcima. Okretanje srca Bogu je preduslov da čovek krene pravim putem, da razume Boga i da dostigne ljubav prema Bogu. To nije pokazatelj da je dužnost ljubavi prema Bogu ispunjena, niti je to znak prave ljubavi prema Bogu. Jedini način da neko postigne istinsku ljubav prema Bogu jeste da okrene svoje srce ka Njemu, što je takođe prva stvar koju bi neko, kao jedno od Njegovih stvorenih bića, trebalo da učini. Svi koji vole Boga jesu ljudi koji streme ka životu, to jest, ljudi koji streme ka istini i zaista žele Boga; svi oni imaju prosvećenje Svetog Duha i sve ih je On dodirnuo. Svi su oni u stanju da steknu Božje vođstvo.

– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Prava ljubav prema Bogu je spontana”