Svaka etapa dela koju Bog obavi ima svoj praktičan značaj. U ono vreme, kada je Isus došao, došao je u muškom obličju, a kada je Bog ovoga puta došao, Njegovo je obličje žensko. Iz ovoga se može videti da Božje stvaranje kako muškaraca tako i žena može biti od koristi u Njegovom delu i da kod Njega nema razlike između polova. Kada Njegov Duh dođe, On može da uzme telo koje god želi, i to telo može da Ga predstavlja; bilo da je muško ili žensko, ono može da predstavlja Boga dokle god je Njegovo ovaploćenje. Da se Isus, kada je došao, pojavio u ženskom obličju, drugim rečima, da je Sveti Duh začeo devojčicu, a ne dečaka, ta etapa dela bi ipak bila dovršena. Da je tako bilo, današnju etapu dela bi morao da dovrši muškarac, ali delo bi svejedno bilo dovršeno. Delo obavljeno u svakoj pojedinačnoj etapi ima svoj značaj; nijedna etapa dela se ne ponavlja, niti je u sukobu sa drugom. U ono vreme su Isusa, dok je obavljao Svoje delo, zvali jedinim Sinom, a reč „Sin” podrazumeva muški pol. Zašto se jedini Sin ne spominje u sadašnjoj etapi? Zato što u ovoj etapi delo zahteva promenu pola u odnosu na Isusov. Bog ne pravi razliku između polova. On obavlja Svoje delo po Sopstvenoj volji i u izvođenju Svoga dela ne podleže nikakvim ograničenjima, već je izuzetno slobodan. Međutim, svaka etapa dela ima svoj praktičan značaj. Bog se ovaplotio dva puta i očigledno je da je Njegovo ovaploćenje u poslednjim danima i poslednje. Došao je da obznani sva Svoja dela. Kada se u ovoj etapi On ne bi ovaplotio kako bi lično obavio delo na očigled čoveka, čovek bi se zauvek držao predstave da je Bog samo muško, a ne žensko. Ranije su svi ljudi verovali da Bog može biti samo muško i da se žensko ne može zvati Bogom, jer su svi ljudi smatrali da muškarci imaju autoritet nad ženama. Verovali su da nijedna žena ne može da preuzme autoritet na sebe, već samo muškarci. Štaviše, čak su govorili da je muškarac glava žene i da žena mora da se pokorava muškarcu i da ne može da ga nadmaši. U prošlim vremenima, kada se govorilo da je muškarac glava žene, to je bilo rečeno za Adama i Evu, koje je zmija prevarila – ne za muškarca i ženu kakve ih je Jahve stvorio u početku. Naravno, žena mora da sluša i voli svog muža, a muž mora da nauči da hrani i izdržava svoju porodicu. To su zakoni i uredbe koje je Jahve izneo i kojih ljudski rod mora da se pridržava u svom životu na zemlji. I reče Jahve ženi: „Žudećeš za svojim mužem, ali on će vladati nad tobom!” Govorio je tako samo da bi ljudski rod (to jest i muškarac i žena) mogao da živi normalnim životom pod Jahveovom vlašću, i da bi životi ljudi mogli da imaju nekakvu strukturu i da ne ispadnu iz valjanog poretka. Stoga je Jahve sačinio odgovarajuća pravila ponašanja za muškarce i žene, mada se to odnosilo samo na sva stvorena bića koja žive na zemlji, i nije imalo nikakve veze sa Božjim ovaploćenjem. Kako bi Bog mogao da bude isto što i Njegova stvorena bića? Njegove reči bile su usmerene samo na ljudski rod Njegovog stvaranja; upravo da bi ljudi živeli normalnim životom, On je uspostavio pravila za muškarca i ženu. U početku, kada je Jahve stvorio ljudski rod, napravio je dve vrste ljudskog bića, i muško i žensko; tako postoji i podela na muško i žensko u Njegovim ovaploćenjima. On nije odlučio o Svom delu na osnovu reči koje je uputio Adamu i Evi. Oba puta kada se On ovaplotio utvrđena su u potpunosti u skladu sa Njegovim razmišljanjem u doba kada je stvorio ljudski rod; to jest, On je završio delo Svoja dva ovaploćenja na osnovu muškog i ženskog pre nego što su se iskvarili. Ukoliko bi čovečanstvo uzelo reči koje je Jahve uputio Adamu i Evi, koje je zmija prevarila, i primenilo ih na delo Božjeg ovaploćenja, zar ne bi i Isus morao da voli Svoju ženu onako kako je red? Da li bi Bog, tada, i dalje bio Bog? A pošto je to tako, da li bi On i dalje mogao da dovrši Svoje delo? Ako uzmemo da je pogrešno to što je ovaploćeno Božje telo žensko, zar onda ne bi bilo ogromna greška i to što je Bog stvorio ženu? Ako ljudi još uvek veruju da bi bilo pogrešno da se Bog ovaploti kao žensko, zar nije onda Isus, time što se nije ženio, te nije bio u stanju da voli Svoju ženu, počinio istu grešku kao i sadašnje ovaploćenje? Pošto koristiš reči koje je Jahve govorio Evi da bi procenio koliko je istinito sadašnje Božje ovaploćenje, onda moraš koristiti Jahveove reči upućene Adamu da sudiš Gospodu Isusu koji se ovaplotio u Dobu blagodati. Zar to nije jedno te isto? Pošto procenjuješ Gospoda Isusa uzimajući za osnovu muškarca koga zmija nije prevarila, onda ne treba da sudiš o istinitosti današnjeg ovaploćenja na osnovu žene koju je zmija prevarila. To ne bi bilo pravično! Takvo procenjivanje Boga dokazuje da ti nedostaje razuma. Kada se Jahve dvaput ovaplotio, pol Njegovog tela bio je povezan sa muškarcem i ženom koje zmija nije prevarila; On se oba puta ovaplotio u skladu sa muškarcem i ženom koje zmija nije prevarila. Nemoj misliti da je Isusova muškost bila ista kao Adamova, koga je zmija prevarila. Između njih dvojice ne postoji nikakva veza, oni su muškarci dve različite prirode. Svakako se ne može smatrati da Isusova muškost dokazuje da je On glava svim ženama a ne i svim muškarcima? Zar On nije car svih Jevreja (uključujući i muškarce i žene)? On je Sȃm Bog, ne samo da je glava ženi, već je glava i muškarcu. On je Gospod svih stvorenih bića i glava svim stvorenim bićima. Kako si mogao da zaključiš da je Isusova muškost simbol glave žene? Zar to ne bi bilo bogohuljenje? Isus je muškarac koji nije bio iskvaren. On je Bog; On je Hristos; On je Gospod. Kako On može da bude muškarac kao Adam, koji je bio iskvaren? Isus je telo koje je na sebe odenuo najsvetiji Duh Božji. Kako bi mogao da kažeš da je On Bog koji poseduje Adamovu muškost? Zar u tom slučaju ne bi sve Božje delo bilo pogrešno? Da li bi Jahve u Isusu otelotvorio muškost Adama, koga je prevarila zmija? Zar sadašnje ovaploćenje nije još jedan primer dela ovaploćenog Boga, koji je u pogledu pola različit od Isusa ali Mu je po prirodi isti? Da li se još uvek usuđuješ da kažeš da ovaploćeni Bog ne može biti žensko zato što je žena bila prva koju je zmija prevarila? Da li se još uvek usuđuješ da kažeš da Bog nikako ne bi mogao da se ovaploti kao žensko zato što je žena najnečistija i izvor iskvarenosti ljudskog roda? Da li se usuđuješ da i dalje tvrdiš da „žena treba uvek da bude pokorna muškarcu i ne sme nikada da ispoljava ili direktno predstavlja Boga”? U prošlosti nisi razumeo, ali možeš li sada i dalje da huliš delo Božje, pogotovo ovaploćeno telo Božje? Ako ti ovo nije jasno, onda ti je najbolje da pripaziš na jezik, da se ne bi razotkrila tvoja glupost i neznanje i prikazala tvoja ružnoća. Nemoj misliti da ti je sve jasno. Kažem ti da sve što si video i doživeo nije dovoljno da shvatiš ni hiljaditi deo Mog plana upravljanja. Zašto se onda ponašaš tako nadmeno? Ta mrvica talenta i trunka znanja koje imaš nisu dovoljne Isusu da ih upotrebi ni u jednoj jedinoj sekundi Svog dela! Koliko iskustva zaista poseduješ? Ono što si video i sve ono što si čuo u čitavom svom životu i sve ono što si zamislio manje je od onoga što Ja obavim u jednom jedinom trenutku! Bolje ti je da ne cepidlačiš i ne tražiš mane. Možeš biti nadmen koliko god hoćeš, ali ti nisi ništa više do stvoreno biće koje čak ni mravu nije doraslo! Sve što držiš u svom stomaku manje je od onoga što se nalazi u stomaku jednog mrava! Nemoj misliti da samo zato što si stekao nešto iskustva i zrelosti, imaš pravo da žučno mašeš rukama i koristiš krupne reči. Zar tvoje iskustvo i tvoja zrelost nisu proizašli iz reči koje sam Ja izjavio? Veruješ li da si ih dobio u zamenu za svoj rad i trud? Danas vidiš da sam se ovaplotio i samo na osnovu toga se u tebi već javlja pregršt koncepata i beskrajno mnogo predstava koje proističu iz toga. Da nije Mog ovaploćenja, čak i da si izuzetno nadaren, ti ne bi imao toliko koncepata; a zar nisu oni začetak tvojih predstava? Da se Isus nije prvi put ovaplotio, da li bi ti uopšte znao za ovaploćenje? Zar se tvoja drskost da pokušaš da sudiš drugom ovaploćenju ne zasniva na znanju koje ti je dalo prvo ovaploćenje? Zašto ga, umesto da budeš pokoran sledbenik, podvrgavaš ispitivanju? Kada uđeš u ovaj tok i staneš pred ovaploćenog Boga, da li bi ti On dozvolio da ga istražuješ? Ti možeš da istražuješ prošlost svoje porodice, ali ako pokušaš da istražiš Božju „porodičnu istoriju”, da li bi ti današnji Bog dozvolio da sprovedeš takvo ispitivanje? Da nisi slep? Zar ne navlačiš tako prezir na sebe?

– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Dva ovaploćenja upotpunjuju značaj ovaploćenja”