Ljudi često govore o tome da dopuštaju Bogu da bude njihov život, ali njihovo iskustvo još nije dostiglo tu tačku. Ti samo govoriš da je Bog tvoj život, da te On predvodi svakog dana, da jedeš i piješ Njegove reči svakog dana i da Mu se moliš svakog dana, čime je On postao tvoj život. Znanje onih koji to kažu prilično je površno. Mnogi ljudi nemaju osnovu; Božje reči su posađene u njima, ali još nisu proklijale, a još manje su dale neki plod. U kojoj si meri danas nešto doživeo? Tek sada, nakon što te je Bog naterao da stigneš ovako daleko, ti osećaš da ne možeš da napustiš Boga. Jednog dana, kada tvoje iskustvo dostigne određenu tačku, ako bi te Bog terao da odeš, ti ne bi bio u stanju da to uradiš. Uvek ćeš osećati da ne možeš da budeš bez Boga u sebi; možeš biti bez muža, žene ili dece, bez porodice, bez majke i oca, bez telesnih uživanja, ali ne možeš da budeš bez Boga. Nemati Boga bilo bi kao da gubiš svoj život; ne bi bio u stanju da živiš bez Boga. Kada tvoje iskustvo dostigne ovu tačku, bićeš uspešan u svojoj veri u Boga čime će Bog postati tvoj život, On će postati osnova tvog postojanja. Nikada više nećeš biti u stanju da napustiš Boga. Kada budeš bio iskusan u ovoj meri, zaista ćeš uživati u Božjoj ljubavi, a kada budeš imao dovoljno blizak odnos sa Bogom, On će biti tvoj život, tvoja ljubav i tada ćeš se ovako moliti: „O, Bože! Ne mogu da Te napustim. Ti si moj život. Mogu da živim bez svega ostalog – ali bez Tebe ne mogu da nastavim da živim.“ To je istinski ljudski rast; to je stvarni život. Neki ljudi su bili primorani da stignu do tačke na kojoj su danas: moraju da idu dalje, hteli ili ne hteli, i uvek se osećaju kao da se nalaze između čekića i nakovnja. Moraš iskusiti to da je Bog tvoj život, tako da ako bi ti Bog bio oduzet iz srca, bilo bi ti isto kao da gubiš život; Bog mora biti tvoj život, a ti ne smeš biti u stanju da ga napustiš. Tako ćeš ustvari doživeti Boga, i tada, kada budeš voleo Boga, iskreno ćeš voleti Boga i to će biti jedinstvena, čista ljubav. Jednog dana, kada budeš imao takva iskustva u kojima ti je život dostigao određenu tačku, kada se moliš Bogu i jedeš i piješ reči Božje, nećeš biti u stanju da napustiš Boga u sebi, niti ćeš biti u stanju da Ga zaboraviš, čak i ako to poželiš. Bog će postati tvoj život; bićeš u stanju da zaboraviš na svet, moći ćeš da zaboraviš na ženu, muža ili decu, ali vrlo teško ćeš zaboraviti Boga – bilo bi nemoguće to izvesti, to je tvoj istiniti život i tvoja istinita ljubav prema Bogu. Kada ljubav ljudi prema Bogu dosegne određenu tačku, njihova ljubav ni prema čemu drugom nije jednaka njihovoj ljubavi prema Bogu; njihova ljubav prema Bogu je na prvom mestu. Tako ćeš biti u stanju da se odrekneš svega ostalog, i bićeš voljan da prihvatiš svo obračunavanje i orezivanje koje dolazi od Boga. Kada dostigneš ljubav prema Bogu koja prevazilazi sve ostalo, živećeš u stvarnosti i u Božjoj ljubavi.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Svi koji vole Boga zauvek će živeti u Njegovoj svetlosti“